Natrag

Urote

Urote

Šaponjić-Sočanac, Nelt: Kriminalni dvojac sa kormilarom

 

Bog uvek ima 51 odsto

 

Kada bivši policajci dođu u kontakt sa prljavim kapitalom, onda mora da nastane neki lom. To i jeste slučaj sa vlasnicima Nelta koji umesto domaćih oligarha obavljaju prljave poslove

 

Milan Malenović

 

Biznismeni Nebojša Šaponjić i Ranko Sočanac nekada su bili kolege u policiji, a zatim su devedesetih zajahali povoljni talas privatizacije.

Svoju osnovnu kompaniju Nelt Co. osnovali su 27. februara 1992. sa trgovinom kao glavnom delatnošću. Kao i većina drugih tajkuna koji nisu nosili gajbice, Šaponjić i Sočanac karijeru preduzetnika počinju švercom cigareta.

Zvanično, jedini vlasnik Nelta je kompanija Neregelia iz kiparskog grada Limasol. Po potrebi, međutim, Neregelia se pojavljuje i kao grčka kompanija, što je bio slučaj kod predstavljanja vlasnika novootvorenog lanca trgovina na malo, Corner shop.

Isto tako, majka Neregelia ume da postane i ćerka svoje srpske ćerke, Nelta. U Crnoj Gori, na primer, zastupnik Nelta je - Neregelia. Istoj ovoj zamršenoj mreži pripadaju i Nelt BiH (nekadašnji Orbitko) i Nelt ST iz Makedonije.

 

Ko kome pije iz ruke

 

Kada je septembra 2007. bilo objavljeno da Nelt želi da kupi udeo od 25 odsto u TV Avali, tadašnji većinski vlasnik ove televizije Danko Đunić izjavio je: "Najbitnije mi je to što su ljudi iz Nelta moji prijatelji...". I zaista, na neki čudnovat način su poslovi ovih tajkuna isprepletani sa interesima "velikog brata" privatizacije, kako zovu Đunića.

Pošto je o Đuniću dosta pisano, objavićemo samo najvažnije detalje iz njegove biografije.

Rođen je 1949. godine, nekada davno je počeo u JIK banci, ali se to nigde u zvaničnim biografijama ne pominje. U vreme bivše vlasti od 1997. do 1998. bio je potpredsednik Savezne vlade i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom. Najpoznatiji je kao prvi čovek revizorsko-konsultantske kuće Dilojt, koja je bila privatizacioni savetnik u prodaji mnogih domaćih kompanija, a zajedno sa bivšim ministrom za privatizaciju Aleksandrom Vlahovićem suvlasnik je i Eki investmentsa, koji je kupio Novi dom.

U vreme prodaje Telekoma Italijanima, Đunić je bio u vladi Mirka Marjanovića, mada se oko ovog posla više eksponirao jedan drugi ministar - Milan Beko, inače Đunićev zemljak i kum. Kasnije je u Italiji izbio skandal oko provizija plaćenih tadašnjim vlastodršcima iz Srbije, ali se nikada do kraja nije razjasnilo ko je koliko para pokupio. Đunićev Dilojt je početkom ovog veka prvo dao pozitivno mišljenje o radu najvećih srpskih banaka, a zatim se na nagovor Mlađana Dinkića predomislio, pokupio novu masnu proviziju i dao negativno mišljenje, koje je poslužilo kao motiv za gašenje tih banaka.

Da bi oprao svoju biografiju ukaljanu saradnjom sa Miloševićem, Đunić preko Dilojta daje i procenu železare Sartid iz Smedereva, na osnovu koje su je Amerikanci kupili za bagatelnih 23 miliona dolara. U vezi sa Imlekom Dilojt je smislio način dokapitalizacije. Navodno je tada Đunić američkim zastupnicima američkog investicionog fonda Salford, zainteresovanim za kupovinu, rekao da je on bog u Srbiji, a da mu ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović - pije iz ruke.

 

Alibi-učesnici

 

Šta je ko kome i iz čega pio, ne znamo, ali je Vlahović ubrzo postao Đunićev partner u Eki investmentu, preduzeću koje će se proslaviti pljačkanjem srpskih kompanija u privatizaciji. Obojica bivših ministara su u ovo preduzeće uneli po 100.000 evra, dok je treći suvlasnik, Dragan Lazarević, uložio 50.000 evra.

Od početka devedesetih Đunić je bio u upravi sportskog društva Partizan, preko čijih je zavisnih preduzeća išlo obaranje cene Energoprojekt Holdinga kako bi ga Đunić i bratija (opet se pominjao Milan Beko) jeftino preuzeli.

Jedna od najgorih privatizacija u kojoj su učestvovali Đunić i Vlahović desila se 2006. kada je država prodala 70 odsto vlasništva nad Novim domom. U konzorcijumu koji je kupio Novi dom na početku su bila četiri partnera, a na kraju je knjiga spala na tri slova: Eki Investment Đunića i Vlahovića, Nelt Šaponjić-Sočanca i Ataše nekadašnjeg trgovca oružjem i uvoznikom motocikala Nenada Šarenca. Četvrti član, Simpo iz Vranja, figurisao je samo do kupovine i to da bi se prikazalo kako će novi vlasnici nastaviti sa primarnom delatnošću. U trenutku kada je trebalo predati obavezujuću ponudu i za to izdvojiti pare, Dragan Simpo Tomić se povukao prepuštajući svojim novostečenim prijateljima sa žutog političkog spektra da odrade posao do kraja.

 

Trange-frange

 

Iako su u međuvremenu Đunić i Vlahović otkupili sve deonice Novog doma, ono što se dešavalo u periodu trojnog vlasništva, ostaće pokazatelj šeme ponašanja kumova Šaponjića i Sočanca.

Pošto su sa partnerima za sitne pare kupili nekadašnjeg proizvođača i prodavca nameštaja, drugovi iz Nelta su poverovali da mogu da gospodare celim srpskim tržištem, ili je Đunić sa lanca pustio svoje pse da zavedu red. Nešto od ta dva se sigurno desilo. Novi dom je u to vreme još raspolagao razuđenom mrežom maloprodajnih objekata po celoj Srbiji. Ono što je preživelo prvi talas rasprodaje, koji su sproveli novi vlasnici kako bi odmah nadoknadili privatizacione izdatke, ponuđeno je hrvatskom tajkunu Ivi Todoriću, vlasniku lanca prodavnica prehrambenih proizvoda Idea.

Bez obzira na to što je Idea već tada otvarala hipermarkete po Srbiji, postojala je ideja o stvaranja lanca supermarketa, odnosno manjih prodavnica u komšiluku. Todorićevi ljudi su u nekoliko navrata dolazili na pregovore sa svim novim vlasnicima Novog doma, mada upućeni smatraju da su upravo Šaponjić i Sočanac bili najvatreniji zagovornici saradnje sa Hrvatima i da su njih dvojica bili glavni pregovarači. Na kraju je Idea odustala od kupovine i prodajni objekti Novog doma su ponuđeni srpskoj kompaniji Delta, koja nije bila zainteresovana.

Glavni izvor prihoda Nelta bio je u to vreme uvoz proizvoda poznatih svetskih marki. Tu spadaju nestle, milka, vrigli (orbit žvake), Proktor&Gembl, pampers pelene, deterdženti ariel, tajd i bonuks, šamponi hed and šolders i panten, žileti braun, žilet... U to vreme prodaja ovih proizvoda, posebno nestlea i milke rapidno opada i rukovodstvo Delta Maksija odlučuje da ih sa udarnih mesta u svojim maloprodajnim objektima premesti na manje vidljivije rafove.

Šaponjić i Sočanac, međutim, ovu poslovnu odluku dovode u vezu sa neuspelim pregovorima Delte i Nelta oko prodavnica Novog doma i počinju pravi krstaški pohod na Miroslava Miškovića. Verovatno poneti Đunićevom izjavom da je on bog, i vlasnici Nelta u sebi vide božanstva kojima je dato da uređuju tržišne uslove u Srbiji, pa u kampanju protiv Delte i njenog vlasnika uvode i samu Republičku skupštinu.

 

Istureni igrači

 

Po svojim uslugama krupnom kapitalu (kada se dobro plati) poznati Čeda Jovanović i njegov LDP počinju 2007. do sada nezabeleženi napad na jednu privatnu kompaniju i to sa govornice Skupštine Srbije. U želji da Deltu na ovaj način primoraju na kupovinu prodavnica Novog doma, i to po uslovima koje traže Nelt i partneri, Šaponjić i Sočanac rado plaćaju milionske iznose LDP-u i televiziji B92 da protivnike optužuju za skoro sve što ne valja u Srbiji.

Cela kampanja se završila kada su Šaponjić i Sočanac shvatili da ovakvim ucenama ne mogu ništa da postignu kod Delte, pa su obustavili dalja plaćanja Čedi Jovanoviću i Veranu Matiću. Konačno, i sam Čeda je tada, krajem 2007, imao važnija posla od prozivanja Miškovića i Delte, jer se u to vreme u javnosti pojavilo svedočenje jednog od članova zemunskog klana, Aleksandra Simovića, koji je lidera LDP-a optužio da je od otmice Miškovića iz 2001. zaradio milion i po maraka. Simović je na sudu potvrdio da je bio prisutan kada je Čeda došao u Šilerovu ulicu po pare, mada je lider LDP-a iz petnih žila ovo demantovao.

Iako se Nelt ubrzo posle ovoga povukao iz Novog doma, dobro upućeni u srpske novčane tokove znaju da se saradnja između Danka Đunića i dvojca Šaponjoć-Sočanac ovim ne prekida. Kako smo uspeli da saznamo, iza celog Nelta i stoji čovek koji je sebe smatrao bogom srpske privatizacije, dok su bivši policajci, kumovi, prijatelji i ko zna šta još, Šaponjić i Sočanac, samo za javnost istureni igrači zaduženi za obavljanje prljavih poslova.

Tako postoje saznanja da je šverc cigareta iz devedesetih, kojima su vlasnici Nelta započeli svoj put ka bogaćenju, finansiran novcem i obezbeđivan vezama ministra Đunića koji je, kako smo videli iz primera Energoprojekta i Novog doma, sklon tome da u vatru gura druge. Zbog toga u zgradi na beogradskoj adresi Karađorđeva 65, koja je vlasništvo Nelta, nalazimo mnoge druge poznate likove iz poslova iza kojih je stajao Đunić.

Tu je registrovana i firma Miramar, koju nalazimo i u petljavini sa Neoplantom, još jednim privatizacionim biserom ove kriminalne družine. Iza Miramara, zvanično, po Agenciji za privredne registre stoji jedno preduzeće iz Sjedinjenih Američkih Država, ali su pravi vlasnici odavno svima poznati.

 

Ništa od takvih

 

Primer Neoplante, mesne industrije iz Novog Sada, pokazuje kako Nelt ume i zdravo preduzeće da dovede do ruba propasti. Novembra 2005. znatan deo malih akcionara Neoplante udružio se u preduzeće Neoplanta - Zajedno DOO, u koje su kao osnivački ulog uneli svoje akcije. To je bio način da se izbegne neželjeno preuzimanje, jer su kroz DOO mali akcionari došli do kontrolnog paketa od 60 odsto. Direktor Neoplante Momir Jovanović tom prilikom je rekao da je cilj da se u društvo uključe najvažniji poslovni partneri. On je udeličarima (onima koji su uneli svoje akcije u društvo), jamčio suvlasništvo i fer cenu za njihove deonice. Pri tome je pod "fer cenom" podrazumevao vrednost akcije koja neće biti niža od one koja je ustanovljena poslednjom revizijom. Mada je poslednje sravnjivanje poslovnih knjiga bilo upravo završeno, od Jovanovića se nije moglo saznati koja je revizorska kuća obavila taj posao.

Već s proleća 2006. Mesna industrija Matijević je dala javnu ponudu za kupovinu Neoplantinih akcija, ali su mali akcionari prozreli nameru Petra Matijevića da samo želi da eliminiše konkurenciju. Krajem 2007. istu ponudu je dao Nelt koju su mali akcionari prihvatili verujući da se radi o ozbiljnoj firmi sa ozbiljnim namerama. Prevarili su se.

U to vreme Neoplanta je bila jedna od tri naše mesne industrije koje su imale pravo izvoza u EU, a posedovala je i HACCP sertifikat kao i MIS ERP sistem. Naizgled, nije trebalo biti neki naročit umetnik pa izvući veliku dobit iz ovog preduzeća. Da se radilo o ozbiljnim i iskusnim poslovnim ljudima, a ne o prevarantima sklonim mućkama, to bi se i desilo.

Berza je, međutim, veoma osetljivo reagovala na ulazak Nelta u Neoplantu - iskusni trgovci hartijama od vrednosti znali su već tada da iza Šaponjića i Sočanca stoji kapital Danka Đunića, čoveka nesklonog dugoročnom investiranju. Samo nekoliko dana po preuzimanju, cena Neoplantinih akcija na Beogradskoj berzi pala je sa 2.000 na tek 1.300 dinara.

U leto 2008. Nelt daje zvaničnu ponudu za otkup svih slobodnih akcija. Cena je u toj ponudi bila 730 dinara, što znači da su bivši policajci za samo pola godine uspeli Neoplantu da devalviraju za celih dve trećine. Zbog loše marketinške strategije, ili bolje rečeno usled nedostatka ikakve strategije, proizvodi Neoplante sve su slabije prolazili u maloprodaji, pa ih konačno u većini domaćih prodavnica nije ni bilo u ponudi.

Posle svih mogućih prepakivanja i uzajamnih dodavanja akcija Neoplante i udela u Neoplanti - Zajedno, Nelt je stekao tročetvrtinsku većinu kapitala. U Neoplanti - Zajedno Šaponjić i Sočanac imaju 80 odsto vlasništva. U Neoplanti AD, sa druge strane, Neoplanta - Zajedno sa 60 odsto akcija pada na ispod 25 odsto, dok Neregelia ima skoro 27, a Nelt 23,4 odsto. Akcijski fond Republike Srbije zastupljen je u vlasničkoj strukturi sa još 11,76 odsto. Među malim akcionarima pronalazimo i Miramar, još jedno od fantomskih preduzeća dvojice kumova. Do tada je vrednost jedne akcije uspela da se sroza na 500 dinara.

Tako to izgleda kada bivši policajci učestvuju u privatizaciji, i to još tuđim parama.

 

 

 

Kerberska posla

 

Sedište Nelta u Srbiji preseljeno je iz Karađorđeve ulice u centru Beograda u Dobanovce, gde je kompanija kupila i veliki skladišni prostor u kome je sredinom maja izbio požar.

Na istom tom mestu, u Dobanovcima sa desne strane autoputa iz pravca Beograda, Danko Đunić i Aleksandar Vlahović kupili su spahiluk od stotinak hektara. Preko njihove parcele prelazi i traka nove zaobilaznice oko Beograda.

Da li je baš sve to slučajnost, da Đunić kupi zemljište preko koga treba da prođe autoput, a da se tu dosele Šaponjić i Sočanac preko kojih je u prošlosti odrađivao mnoge prljave poslove?

Koliko ova parcela vredi možemo samo da nagađamo, ali znamo da je ne tako davno Žito Dunav 13 hektara svog zemljišta, koje se nalazi prekoputa Nelta i Đunićeve zemlje od 100 hektara, kompaniji Feniks (u vlasništvu kineskih državljana) prodao za čak 7,5 miliona evra.

Ljudi koji prate finansijsko tržište Srbije smatraju da su Đunić i Vlahović, a samim tim i njihovi štićenici i kerberi iz Nelta, pred bankrotstvom i da im hitno treba veća svota gotovine. Zato ne čude njihovi pokušaji da se što pre ratosiljaju pomenutog zemljišta, ali i većeg broja akcija koje poseduju. Nadamo se da je spaljeno skladište u Dobanovcima bilo dobro osigurano.

 

 

Iza Nelta verovatno stoji čovek koji je sebe smatrao bogom srpske privatizacije, dok su bivši policajci Šaponjić i Sočanac samo za javnost istureni igrači zaduženi za obavljanje prljavih poslova.

 

Kada su Šaponjić i Sočanac shvatili da ucenama ne mogu ništa protiv Delte, obustavili su kampanju i dalja plaćanja Čedi Jovanoviću i Veranu Matiću.

podeli ovaj članak:

Natrag