Natrag

Tragom vesti

Tragom vesti

Kragujevac: Propast automobilske industrije ni krst ne može da spreči

            

Ko je JUGU namestio PUNTO

 

 

   Radnici Zastave Kragujevac koja se danas zove FAS, Fijat automobili Srbije, zvanično su skinuli crninu, koju opet moraju da oblače. Jedva su prežalili jugo. Bilo je to uz pesmu, stihove koje su  sami radnici sročili i zalepili za karoseriju poslednjeg na traci. - Žalićemo dugo, dugo - stojadina i naš jugo. Sada opet crnina, sada uz novu pesmu: - Procvetale bele lale - ode punto u anale. Neko reče, nije ništa strašno, prvi "puntići" se bacaju u vodu. Ali entuzijazam za automobilsku industriju u Kragujevcu ne opada, naprotiv, raste. Zato će u Kragujevcu, na ulazu u grad, odmah iza krsta, biti postavljen automobil. Tako će krst početi da štiti automobilsku industriju u Kragujevcu

 

Miodrag Milojević

 

 

Sve se vraća, sve se plaća. Staro za novo. Stari jugo ide u pretapanje, topi se u staro gvožđe, da se dobije novi punto. To je pakost koju je jugu namestio punto. Ali jugo neće da sedi skrštenih ruku, jugo je smislio osvetu. Sada će u pretapanje potpuno novi punto, domaći automobil ekstra klase, za domaćeg kupca, koji nema kupca. Pričalo se da će Zastava godišnje proizvoditi 40.000 automobila za domaće i rusko tržište, gde, pričao je Mlađan Dinkić, može prodati sto, dvesta, trista hiljada automobila. Na rusko tržište nije otišao nijedan. Na Zastavinim placevima trenutno stoji pet-šest, šest i po hiljada automobila, proizvodne trake više stoje nego što rade.

 

Lagerovanje

 

- Da razdvojimo rad od nerada - rekao je Dinkić. Radnici budućih kooperanata, koji nisu angažovani u Fijatu, organizovali su štrajk, metiljavi štrajk upozorenja ispred fabričke kapije. Priprećeno je i blokadom, da su na sve spremni, da su gladni, blokiraće fabričke kapije i zaustaviti proizvodnju. Dinkić im je, koliko da razdvoji rad od nerada, umanjio zarade na 65 posto. Zarade su, posle dva-tri okupljanja, uvećane na 85 posto.

Kakva blokada proizvodnje kad proizvodnja ionako staje?! Punto se lageruje, popunjava placeve oko fabričkog kruga. Ko je bio gore - sad je dole... Sada radnici Fijata zavide neraspoređenima, sada oni prete štrajkom. Zarade neraspoređenih, koji čiste fabrički krug, veće su nego u Fijatu. Sada ti radnici žele da napuste Fijat, sada oni prete štrajkom.

Ako je bilo nešto zarade u ovom poslu Fijat je to prigrabio sebi. Ipak, naneta je šteta i Fijatu koji muči muku sa gomilom gvožđa koje je dopremio u Srbiju.

- Prema planu italijanske automobilske kompanije, 20.000 punta biće namenjeno plasmanu na inostrana, a 10.000 na domaće tržište. Misli se na godišnju proizvodnju.

Montažne trake FAS-a sve češće stoje, radnici se upućuju na sedmodnevne ili dvonedeljne odmore.

U, bog te mazao! Tako je bilo i u Zastavi - počelo je prinudnim odmorima. Isti oni ljudi koji su tako upropastili Zastavu, pokrenuli su - da spasu Zastavu - posao sa Fijatom. Kad ono, opet isto! Neplanirane, sedmodnevne, dvonedeljne pauze, uskoro one će stići mesečne pa višemesečne pauze.

Da je prodaja punta na domaćem tržištu "drastično opala" priznao je i direktor za komunikacije FAS-a Đuzepe Zakeronija. Potvrdio je, znači klimnuo je glavom, namignuo, začešljao se, otišao, nema izjave.

Program prodaje punta uz subvenciju od hiljadu evra, po sistemu staro za novo, dva puta je produžavan. Produžili bi oni treći put, sedmi, jedanaesti put da ima zainteresovanih, ali zainteresovanih nema.

- Koliko je prodaja na domaćem tržištu drastično pala pokazuje podatak da sada FAS-ove distributerske auto-kuće prodaju automobil sa klimom kao onaj bez klime, što je hiljadu evra jeftinije. Dinkić bi rado opet dao subvencije, to znači još hiljadu evra jeftinije, znači već sada dve hiljade evra jeftinije. I narod, opet,  pored tog groblja automobila prolazi kao pored turskog groblja. Uskoro će se punto sa nagomilanih zaliha prodavati za par hiljada evra, kupci će strpljivo čekati da cena padne niže, na hiljadarku.

Krenuo je probni kontingent od samo 225 vozila u nekoliko država severne Afrike, ali tamo, gde ionako životare crnci, mrka kapa od prodaje.

Pesme nema, suza više nema. Nema, na primer, pesme: - Žalićemo dugo, dugo, stojadina i naš jugo! I naš punto - Hej, hej, hej! I naravno - Džej!

Da oni koji su uništili Zastavu, koji su sve uništili, da oni ne unište Fijat, da oni sede skrštenih ruku, da  ništa ne unište, oni sve čega se dotaknu unište. I na kraju punto.

Italijani su, kada su potpisali protokol o saradnji, računali na značajan izvoz punta u zemlje u okruženju, ne samo u severnu Afriku i Ukrajinu nego i na tržište Ruske Federacije.

 

Prevara na prvoj krivini

 

Ništa Italijani nisu računali. Bio je to Dinkićev program koji su Italijani, pod uslovom da ne ulože ništa, usvojili. Ništa oni nisu uložili, računali su na propast, ali zašto se ne bi kockali sa tuđim parama, ko se ne bi kockao? Njihovo stoji na gomili, nešto su sigurno zaradili, ovi su hteli da se u Srbiji nešto dešava. Desilo se, izbori su dobijeni preko punta. Kao i obično, planovi su bili veliki. - Inače, bilo je planirano da punto, poput nekada fiće, postane srpsko nacionalno vozilo, nacionalna klasa, ali to se, nažalost, nije ostvarilo.

Ko bi bio lud da ljudima koji su na probnom radu bankrotirali na puntu poveri novi model Fijata? Kad nisu znali da upravljaju puntom, nego su ga ponovo, po ko zna koji put strmeknuli u provaliju, gde je već prevrnut, sa točkovima nagore, ležao jugo.

U Torinu su zaključili: - Ovi ne znaju da upravljaju, strmeknu se obično na prvoj krivini, ako ne može ranije, jebo ih ko im dao dozvolu!

Ode punto, nacionalna klasa, afrička klasa, ukrajinska klasa, plus ruska masa.

Radnici Fijata na ime bombardovanja više od deset godina šalju za radnike Zastave humanitarnu pomoć. Do sada, ukupno pet i po miliona evra. Humanitarna pomoć i dalje stiže, istina sve ređe.

Kragujevački radnici i dalje računaju na humanitarnu pomoć iz Italije, nadajući se ujedno da će u najskorije vreme biti obrnuto. Kad Fijat zatvori pogone u Italiji i proizvodnju prebaci u Srbiju.

Šta se trenutno dešava u Italiji? Serđo Markione je izjavio da će nove modele automobila Fijat proizvoditi u Srbiji. Fabriku potresaju štrajkovi. Markione jeste dao izjavu sa jasnim ciljem da uceni i disciplinuje  domaće radnike, pretnjom da mogu ostati bez posla. Istovremeno, gađajući dve muve odjednom, Fijat ucenjuje italijansku vladu.

Prepucavanja između fabrikanta i radnika u Italiji dobro su primljena od srpske propagande. Nešto u šta  ni ludak ne bi poverovao, prezentirano je narodu kao gotova stvar. Biće, biće, da li 2012, da li 2015, kad se Fijat malo opravi.

Punto se prvo zvao zastava 10. Desetka je kompromitovana na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, gde se polagalo za pare, a Zastava se, bivši socijalitički gigant, kompromitovala kao propala fabrika. Iako je vozilo od glave do pete italijansko, prodaja nije išla zbog nalepnice Zastava. Posle su isto vozilo nazvali pravim imenom punto da bi se bolje prodavalo jer mu smeta krštenica, vozilo je prekršteno u pravoslavnoj crkvi.

Sad je propao i punto, ostalo im pusto.

Ali entuzijazam za automobilsku industriju u Kragujevcu ne opada, nego, naprotiv, raste. Nisu se probili na rusko tržište, nego su omanuli, kupci su ih obmanuli. Zato će u Kragujevcu, na ulazu u grad, odmah iza krsta, biti postavljen automobil. Simbolika je jasna - Kragujevac, grad automobila. Tako će krst početi da štiti automobilsku industriju u Kragujevcu od lude košave i drugih vetrova.

Ali sad je problem šta da postave, koji automobil da postave. Logo Fijata bi najradije postavili, ali šta će i kako će? Nisu to farmerice koje se šiju u domaćoj radinosti pa se na džep prilepi Levis. Šta da rade, koji automobil da postave kad im nijedan nije uspeo?

Zašto ne postave neki novi model Fijata? Koji model Fijata kad ne znaju kako će novi model da izgleda. Nešto moraju da postave.

- Žalićemo dugo, dugo - stojadine i naš punto - i naš jugo i sve drugo.

 

I nad popom ima pop

 

Krst je završen. Konačno jedna uspela investicija u Kragujevcu. Ali krst, zaštitnik grada, privlači gradonosne oblake. Sa neba rešetaju ledeni mitraljezi, ledenice zasipaju, buše i ruše krovove. I ne samo to. Krst jednako donosi nesreće. Na dan osvećanja, izabran je verski praznik, Prokopije, jedan radnik koji radi na rekonstrukciji Zastavinih pogona pao je sa krova, sa visine od dvadeset metara - i poginuo. Reč je o  Borisu Čantraku, radniku podizvođača iz Vrbasa.

To je u gradu shvaćeno kao opomena. Izostala je zakazana svečanost, okupili su se samo najdisciplinovaniji članovi Verkove stranke. Izostao je direktan televizijski prenos. Da se ne prenose nesreće.

- Taj radnik je pao za krst časni i slobodu zlatnu i krvavu - izjavio je neki cinik, a ja takve ljude ne mogu da vidim svojim očima.

Na osvećenju krsta visokog osamnaest metara, nesrećni radnik iz Vrbasa pao je otprilike sa iste visine, činodejstvovao je Irinej, novi patrijarh srpski, izabran od nevladinih organizacija. Mirko Đorđević, komesar za religiju i opijum za narod, izjavio je da ovima na Zapadu nije svejedno šta se dešava u SPC, jer je podobnost srpskog patrijarha važan preduslov za ulazak u Evropu. Nataša Kandić i Sonja Biserko bile su zadovoljne izborom patrijarha iako na seoskom groblju, na osmom kilometru od Kragujevca u pravcu Topole, ima samo jedna grobnica bez krsta, ona nosi prezime - Kandić. Korov je osvojio dopola, grobnica  je u tako jadnom stanju da će se za koju godinu srušiti.

Dan osvećenja krsta umalo da postane dan žalosti, ali žalost je otišla ka Vrbasu. Pogibija radnika, pad sa Zastavinog krova, otkazala je direktan televizijski prenos. Nijedan kamerman nije smeo pod krst, bez obzira  na to što patrijarh blagosilja. Kamerman, on je, kažu, rekao: I nad popom ima pop.

Šta su izjavili posle tragedije? Poručili su radnicima da je nošnja propisane opreme, uključujući i šlem, obavezna, kao na Zapadu. Kao da šlem može pomoći protiv pada sa tolike visine, kao da se takvi slučajevi na Zapadu ne dešavaju. Šlem, koliko je poznato, štiti glavu od tvrdog predmeta. Radnik se nalazio na krovu, gore je samo nebo; na tolikoj visini, na visokoj temperaturi, šlem može samo da smeta. Ali su šlemovi obavezni na Zapadu, videli smo na TV-u.

Prvo su podigli krst, posle su razmišljali zašto je krst podignut. Krst je simbol stradanja jer je Kragujevac stradalni grad u Drugom svetskom ratu - reče jedan pop. Ali krst je i simbol radosti. Pa kako je kome volja. Neka se raduje, ako je kome volja. Kome je do stradanja, taj će i da strada.

Nepoznati namernik koji na ulazu u grad ugleda monumentalni, velelepni krst, rad opštinskog vajara, počeće odmah da se krsti. Putnik namernik tek će se krstiti kad u centru grada ugleda spomenik štafeti, gde u podnožju stoji izbrisano, ali se može pročitati ime druga Tita. Mi smo Titovi, krst je naš!

Veroljub Stevanović je bio ozbiljan: - Krst je simbol po kome će se naš grad prepoznavati u svetu.

 

 

 

 

 

 

Prodajem bubreg

 

U Kragujevcu ima čovek koji neće da strada, koji hoće da se raduje. Taj čovek je dao oglas: Dajem bubreg. Uz dogovor. Kontakt telefon... Oglas je zalepljen na oglasnoj tabli urologije kragujevačkog Kliničkog centra.

Na urologiji Kliničkog centra, kraj oglasa prolaze beli mantili, niko se nije uznemirio ni osvrnuo. Pojedini pacijenti slikali su oglas mobilnim telefonima. R. M., nekadašnji radnik Zastave, pozorišta, Gradskih tržnica, razbio je zaveru ćutanja, privukao je medijsku pažnju. - Ne prodajem ništa tuđe, već samo svoje. Neću da kradem, neću da brljam po kontejnerima. Odredio je cenu od 40.000 evra.

Pitanje prodaje organa zakonski nije regulisano ni u Americi. Možda bi moglo da prođe u Turskoj - savetovali su ozbiljni Kragujevčani.

Lepo se izrazio, može mu se skinuti kapa što se pismenosti tiče. Nije napisao da prodaje bubreg  za 40.000 evra, nego je stavio klauzulu - poklanja, uz dogovor. Što znači može 50.000 evra, može više, a može i manje. Tržište reguliše bubrege i druge organe u Srbiji, zemlji tržišne privrede.

Iako je nesumnjivo da se radi o humanom gestu, Novine kragujevačke koje kontroliše Verko, Radio-televizija Kragujevac, koju takođe kontroliše Verko, nisu nijednim redom niti prilogom zabeležile ovaj humani gest.

 

 

 

Stala prodaja 

 

Svi hoće za džabaka, niko neće za pare. Licitacija za prodaju gradskih lokacija. Došli samo novinari.

Od deset lokacija u vlasništvu grada koje su ponuđene na licitaciju 20. jula, nijedna nije prodata jer nije bilo zainteresovanih investitora. Oglas za davanje u zakup na 99 godina građevinskog zemljišta za izgradnju objekata objavilo je pre mesec dana Preduzeće za izgradnju grada u dnevnom listu Danas. Na spisku se u okviru Plana detaljne regulacije našla Teniska akademija, bez Đokovića! Površine 10,4 hektara, početna cena je 40.000 evra.

Osim ove lokacije našlo se još devet manjih ili većih lokacija, u raznim delovima grada, ali nije bilo zainteresovanih. Dostavljena je, bez uplaćenog depozita, samo jedna ponuda, predstavnik se nije pojavio nego je želeo da ostane anoniman. Petočlana komisija je konstatovala da drugih ponuđača nema.

Prodajom navedenih lokacija po početnoj ceni, gradski budžet bi se napunio sa 8,3 miliona evra, ali pošto je prihod izostao, čeka se nova prilika.

U Kragujevcu stala prodaja nekretnina, nigde investitora koji žele da investiraju u Kragujevac, grad poznat po beneficijama koje daje investitorima i po otvaranju novih radnih mesta. No, radnici FAS-a su na prinudnim odmorima. Sve je bilo kako je napisano. Sve je išlo glatko, kao pesma: - Žalićemo dugo, dugo - stojadina i naš jugo...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane