Natrag

Drpanje

Drpanje

Kriminalno punomoćje: Stole Nosorog na braniku državne blagajne

 

Navlaka iz Navaka

 

Zakon o bezbednosti saobraćaja je stupio na snagu početkom godine, a već se planira njegova izmena. I to opet iz razloga da se osiromašenim građanima otme još koja crkavica i podeli bliskima vlasti

 

Igor Milanović

 

Po sada važećem zakonu prihodi od naplaćenih kazni dele se tako da 52,5 odsto dobija policija, 30 odsto ide organima lokalne samouprave, a 17,5 odsto dobija Republika, odnosno njena Agencija za bezbednost saobraćaja. U toj agenciji i leži zec, jer je ona, istina, formirana odlukom Republičke vlade, ali se niko nije dosetio da usput donese i pravilnik o radu, pa tako ona ima samo jednog jedinog zaposlenog - Stojadina Jovanovića, nekadašnjeg načelnika saobraćajne policije, poznatijeg kao Stole Nosorog.

Stojadin, dakle, dobija 17,5 odsto svih para prikupljenih od naplaćenih kazni po Zakonu o bezbednosti saobraćaja. A ti procenti, pretvoreni u evre, čine lepu paricu. Po našim proračunima, na ovaj način se godišnje od građana uzme oko 200 miliona evra, mada je Republička vlada svojevremeno priznala da je projektovani godišnji prihod po ovom osnovu osamdeset miliona. Evra, naravno.

Tih 17,5 odsto od dve stotine miliona evra ne stavlja Stojadin u svoj džep, to je sigurno. Samo, ostaje pitanje ko i kako kontroliše protok novca ove fantomske agencije, kao i čemu ona uopšte služi kada nema ni pravilnik o radu?

Ako ne može da uzme novac prikupljen putem kažnjavanja nesavesnih vozača, možda Stojadin vidi šansu na nekom drugom prostoru. Još prošle godine, prilikom izrade danas važećeg Zakona o bezbednosti saobraćaja, pomenuti gospodin se zdušno, iz petnih žila, upinjao da u nacrt člana 204. uđe obaveza profesionalnih vozača da godišnje imaju po sedam časova dopunske vožnje na poligonu. Zamislite vozača iz međunarodnog transporta, koji godišnje pređe stotinak hiljada kilometara i ima iskustvo od nekoliko decenija šoferiranja, kako sa svojom drumskom krstaricom odlazi na neki poligon da vozi oko čunjeva. A pri svemu tome ga nadgleda instruktor koji u "bogatom iskustvu" ima tek stotinak pređenih kilometara godišnje.

Ono što se iz gornjeg primera ne vidi, jeste da je siva eminencija ovog maloumnog predloga bio Mirko Alvirović, dobar prijatelj lobiste Stojadina.

 

Kad otkuca SAT

 

Ko je, u stvari, Mirko Alvirović? Gledaoci RTS-a, takozvanog nacionalnog televizijskog servisa, pamte ga kao dugogodišnjeg autora emisije o automobilizmu pod imenom SAT.

Emisija je, po prirodi stvari, bila vlasništvo RTS-a, sve do momenta koji će promeniti i život i materijalno stanje njenog autora...

A sve je počelo prvih dana petooktobarskog prevrata 2000. godine, koji je Alvirović dočekao u paničnom strahu i od novih vlasti i od neizvesne sudbine koja je čekala dotadašnje istaknute režimske novinare. Prirodno talentovan da prepozna gde i sa kim treba da se svrsta u smutnim vremenima, Alvirović je nekoliko dana nakon pada Slobodana Miloševića načuo da će Nezavisno udruženje novinara (NUNS), održati sednicu u prostorijama Doma novinara u Resavskoj ulici (ranije Generala Ždanova), te da će dotadašnje režimsko Udruženje novinara Srbije (UNS) biti pozvano na poslušnost novim vlastima, a medijski čankolizi Slobodana Miloševića biti prikladno kažnjeni za svoju sramnu kolaboraciju.

Ovo je bilo više nego dovoljno da se Mirko Alvirović sa jednom svojom mladom saradnicom pojavi na sednici NUNS-a, vapeći da bude primljen u članstvo ove novinarske organizacije kako slučajno ne bi bio žrtva novih vremena i okolnosti.

Čak se i raspitao za ime jednog člana NUNS-a do koga je seo, pa ga je tom prilikom i pitao: "...A kako bih ja mogao da postanem član NUNS-a, vi ste mi jedina nada?"

Nažalost, upravo je ta sednica NUNS-a pokazala i Mirku Alviroviću i drugima (sa ili bez razloga uplašenim režimskim novinarima), da od revolucije i suštinske promene vlasti i sistema nema ništa. Otišao je samo Slobodan.

Alvirovića više niko nikada nije video ni blizu NUNS-a. Na vreme je shvatio sa kim treba da se uhvati u kolo. Zahvaljujući vezama i blagonaklonosti Vlade i ministara iz okrilja Vojislava Koštunice, a pre svega Aleksandru Tijaniću, čoveku svih režima, Mirko Alvirović je dobio na poklon emisiju SAT, kojoj je do tada bio samo urednik i autor. Naprosto, ona će postati njegovo privatno vlasništvo koje emituje njegova bivša matična kuća RTS. Na nacionalnoj frekvenciji sa privatnom emisijom, Alvirović je brzo ostvario i prihod i uticaj, pokrenuo je i istoimeni auto-magazin, novac je pljuštao sa svih strana. Zaposlio je kompletnu familiju u svom preduzeću, a kad je dovoljno ojačao, uz pomoć Vlade i blagorodne srpske države, dobija sredstva za izgradnju najvećeg poligona za obuku vozača na Balkanu, kod Pećinaca nadomak Beograda.

 Tako je dinastija Alvirović, osim firme Sat Media Group postala i vlasnik firme takozvane Nacionalne vozačke akademije (u daljem tekstu NAVAK).

 

Kakvi akademici, takva akademija 

 

U ovoj zemlji je, izgleda, moguće da se svako nazove onako kako mu je drago, pa će uskoro i pisci grafita po klozetskim zidovima da zatraže status književnika. Ako može NAVAK da bude akademija, mogu i oni da se kandiduju za Nobelovu nagradu, jer ovako pompezno nazvano obično društvo ograničene odgovornosti nema nikakvu predispoziciju da bude obrazovna ustanova. NAVAK nije čak registrovan ni kao najobičnija škola vožnje, a ne poseduje ni licencu Međunarodne unije profesionalnih vozača (IRU), koju u Srbiji imaju samo RIKO Akademija i Privredna komora Srbije!

Umesto toga NAVAK poseduje plac od nekih dvanaestak hektara na kome je za nekoliko miliona evra izgrađen poligon za probne vožnje, često korišćen pri izradi priloga za pomenute časopise porodice Alvirović. Osim toga, ima ova NAVLAKA, kako pomenutu "akademiju" već zovu profesionalci, i dobrog prijatelja, Stojadina Jovanovića, zvanog Stole Nosorog, koji zamalo da progura predlog dopunske vožnje!

U Srbiji, treba znati, ima preko 100.000 profesionalnih vozača koji su po neuspelom predlogu člana 204. godišnje za praktično doškolovavanje trebalo da plate oko 250 do 300 evra. Tako dolazimo do novčanog kolačića od preko 30 miliona evra!

Kako mu ovaj predlog novog reketiranja vozača nije prošao, Alvirović sada pokušava da isto ostvari preko osiguravajućih društava. Tako je DDOR Novi Sad već počeo da se reklamira tako što svim novim osiguranicima nudi besplatnu obuku u NAVAK. U stvari, bilo bi to besplatno da se ne plaća kroz premiju za osiguranje. Na taj način, samo je potvrđena surova istina da dobro organizovana pljačka građana može da funkcioniše jedino uz pomoć državnih institucija, a da bogatstvo stečeno na taj način po pravilu ide u džepove hohštaplera bez ideologije, poklonički odanih svakom režimu.

 

 

 

 

Što je gluplje, to je skuplje

 

Ako već ne mogu dodatno da očerupaju profesionalne vozače, vlastodršci su se dosetili kako da od običnog naroda otmu što je moguće više para. Tako se u aktuelnom nacrtu Zakona razmišlja o uvođenju novotarija kada je u pitanju obavezna dodatna oprema. Neko se već dosetio da uvede ograničenje roka važenja opreme za prvu pomoć. Razmišlja se o uvođenju obaveze da se ona menja na svake tri godine. Pošto u Srbiji ima više od 1.800.000 registrovanih vozila, nije teško izračunati koliko bi para trebalo da se slije vlasti bliskim preduzećima koja će da dobiju licencu za ovaj posao.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane