Natrag

Zadnja strana

Zadnja strana

 

Karići nisu Šarići

 

Piše: Bogoljub Karić

 

 

Evo da vam se javim iz bratske Rusije koja mi je široko ruke raširila i dočekala me kao svoga, baš onda kad me banda naša srpska, domaća, isterala iz domovine za koju sam ja više dao nego što će oni ikada dati. Ma šta dati, oni bi uzeli i majci i ocu i svakome od koga mogu! Dobro ih zapamtite, takve majka više ne rađa! Takvih lopova, prevaranata, baraba, bilmeza, hohštaplera, džeparoša, cinkaroša i svake druge fele nema ni u jednoj drugoj državi. Ima, u stvari, ali ne mogu da budu na vlasti! Takvi su u sređenim državama stanari drugih institucija. Onih sa bravama i rešetkama. Dugogodišnji odmor, brale moj, nema zezanja! A u našoj grešnoj Srbiji, takvi, i samo takvi mogu da dođu na vlast. Pošten čovek ne može.

Braćo Srbi, stvarno, šta je ovo, dokle bre ovaj teror? Ja sam se sklonio, evo me u Moskvi, putujem i drugde po svetu, vidim da nikoga ne zanima ni srpsko krivosuđe ni banda na vrhu države. Niko ih, bre, ne zarezuje, kao da nisu živi! Samo još u Srbiji zastrašuju i maltretiraju sirotinju, imitiraju da su važni, glume da su neki stručnjaci i da ih svet uvažava, da su bitni i slične baljezgarije.

Da vam kažem pošteno, ja sam pare napravio u jedno vreme kad je i državi i režimu trebalo da imaju nekoga bogatog, nekoga ko je dokaz da može i u Srbiji lepo da se živi. Dala država pogodnosti, pa sam to iskoristio, ali radom, a ne vatanjem zjala.

Eee, kad je došla ova druga sila, kobajagi ova demokratija, zasedoše mi na grbaču Dinkić i društvo, pa udri po Bogoljubu. Daj milion tamo, daj milion ovamo... Kad im je i to malo bilo, ajde plati ekstraprofit, ajde plati demokratski reket, ajde daj donaciju za ovo i ono. Pa ni tu ne stadoše, nego, Bogoljube, Mobtel nije tvoj, tu sitetio državu za 40 miliona, a televiziju BK ćemo da ti ugasimo. Eeee, onda i meni puče film, reko, sad će Bogoljub da vam pokaže kako Musa dere jarca. Pa ti uđem u politiku, izađem pred narod, pozovem i sirotinju i bogataše da se manu ove zajebancije sa lažnim demokratama, nego da ih menjamo, da pravimo državu za svakoga ko oće pošteno da radi, a ne samo za malu lopovsku bandu koja sedi u Vladi i oko Vlade Srbije

Bogami, vidim ja, narod krenuo za mnom, zavoleli me odma, prepoznali čoveka iz naroda. A ovi ljubomorni, oće da puknu od muke, pa krenuli da se sprdaju preko svoje štampe: eno ga Bogoljub maše zelenom salatom, zove narod da malo popase. Ili, eno ga Bogoljub nudi narodu da jede korenje, isto kao i Sloba Milošević.

Ali, jok bre, nije im uspelo da me kod naroda zajebu. Narod sve vidi, nije glup. Znaju bre da sam i ja bio sirotinja, radnik, muzičar, svašta nešto dok se nisam obogatio. Nijedan mi poso nije bio težak. E, kad su videli da ne mogu narod da oteraju od mene, nego da mi se partija množi, i da ću da uđem u vlast, onda su rešili, ili da me ubiju ili da me proteraju.

Da sam mirno sedeo i plaćao reket svakoj barabi, ja bi i danas bio u Srbiji. Ali nije moglo. Ne daju brale da se širiš, da radiš. Što reko naš pametni narod: niti kosku glođu, niti drugom daju.

Nisam čekao da me strpaju u neku dušegupku, da umrem u nekom kazamatu, od Beograda do Požarevca, ko zna gde bi me strpali. Reko ja sebi, beži Bogoljube iz pakla, nije ti još vreme da mreš. I tako se obretoh kod braće Rusa. Od tada do danas, mogu samo da se poklonim vladi Rusije i ovoj veličanstvenoj zemlji koji su mi omogućili da živim pošteno i dostojanstveno i koji me nisu pitali ništa (sve oni znaju!), niti je nekome palo na pamet da kaže, ajde Bogoljube, daj neko milionče reketa za majčicu Rusiju. Jok, bre. To samo u Srbiji ima. I to onako, banditski i pokvareno.

Nije meni Dinkić reko, daj Bogoljube za Srbiju, dao bi ja za Srbiju i davao sam, nego on je na mene skočio kao kobac, da mi iskopa oči! To su bre najgore i najstrašnije komunjare sa dna kace, one koje ne priznaju ni Boga ni narod! On meni da kaže da sam tetio državu Srbiju! On i cela ta banda lažnih demokrata!

E neće da može ovako, no ćemo se još gledati, ali sa različitih strana. Evo pišem knjigu memoara pod naslovom "Razgovori sa ljudima i neljudima", pa neka narod čita kolika sam ja bio ovca među onakve vukove, i kako sam čudom preživeo. Neka narod sazna kome sam sve davao pare, ko je dolazio kod mene i šta je sve pričao.

Neka se jednom digne zavesa i vidi ko sprovodi teror u Srbiji. Pa nisam im ja Šarić, mene niko nije u Srbiju doveo da dilujem drogu i da od tih para plaćam državi reket. Ja sam rođen u Srbiji i u Srbiji sam radio i zaradio. E, sad, što se nekome ne sviđa koliko sam bogat i ja i moja familija, to je druga priča.

Ponavljam, nisu Karići isto što i Šarići, i ko mi takne onu preostalu imovinu u Srbiji, ja vi obećavam da će neko da izvuče deblji kraj. Neka se dobro saberu i preispitaju ovi Tadićevi pioniri, razne Malovićke, specijalne sudije, ministri-lopovi i svi njihovi čankolizi. Nemoj neko da mi se slikao pored moga objekta, nemoj neko da ga je prisvojio i obećao na poklon nevladinim organizacijama i slično! Dobro neka razmisle ovi što su se razgaćili po Srbiji. Evo, ja da im kažem. Srbija ima saveznika, ali ovaj režim nema više nikoga u svetu ko će da ga podrži. A mene kao građanina koji sam pod zaštitom Rusije, ako me neko dirne, neka zna da je leto kratko a ruka Putinove vlasti podugačka! Nemoj da nekome bude žao, i nemoj da neko sutra kaže, brate Bogoljube, ogrešismo se od tebe, praštaj ako Boga znaš, nije do nas, to su ovi odozgo bili pritisli. Ne zanima me. Koji, bre, odozgo? Koliko ja vidim, samo je jedan gore, i taj će da ode jer je dozlogrdio i Rusima i Amerikancima. Koliko vidim, samo je Srbima dobar.

I tako. Deset godina Sloba, deset godina lažne demokrate, pa će narednih deset neko treći...

Sad kad je ova sramota sa Kosovom završena kako je završena, ja očekujem da će sve da urade da skrenu pažnju od skandala koji su nam napravili sa tom presudom u Hagu. I zato upozoravam, ako se obruše ponovo na mene u mom odsustvu, ja im obećavam malo veću silu i njeno prisustvo. Pa da vidimo.

I na kraju, pozdravljam moga prijatelja koga ovih dana napadaju i pokušavaju da oteraju iz Srbije i očerupaju preko svojih kurvi: ne daj se, ali ako nema druge, dobro si došao u Moskvi! I ti i svi drugi ozbiljni poslovni ljudi.

Pozdravlja vas Bogoljub. Vidimo se u oslobođenom Beogradu!

podeli ovaj članak:

Natrag