Natrag

Beli kriminal

Beli kriminal

"Turski pacijenti": Zato drava Srbija svoje pacijente alje privatnicima u Istanbul

 

Nita nije prljavo kad se dobro opere

 

Kada se radi o trpanju para u dep Tomice Milosavljevia i njegove porodino-kolegijalne kriminalne manufakture, ni izbacivanje bolesnika da bi se napravila mesta za putujue pacijente iz privatnog aranmana nije neka neobina pojava, kao to se vidi iz sluaja Instituta za rehabilitaciju u Beogradu

 

Igor Milanovi

 

Od Tomice Milosavljevia, sadanjeg naizgled nesmenjivog ministra zdravlja, sve moemo da oekujemo. Ako je ve svoju svastiku, takoe nesmenjivu Svetlanu Vukajlovi, postavio na mesto direktora Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje, zato neki od njegovih roaka ne bi mogao da bude suvlasnik klinike u Turskoj u kojoj se operiu nai pacijenti? Tomica je, oigledno, na sve spreman kada je dobra zarada u pitanju.

Moda nam nikada ne bi palo na pamet da istraujemo skrivene interese srpskih zdravstvenih drmatora u poslu sa Turskom, da nedavno na Institut za rehabilitaciju u Sokobanjskoj u Beogradu nisu stigle dve udne goe.

 

Problem bez problema

 

Ujutro 6. jula 2010. direktorka Instituta dr Milica Lazovi izdala je nareenje da se u toku dana pripremi jedan od etvrokrevetnih apartmana za hitan prijem novih pacijenata. Uvee istog dana, ambulantnim kolima su sa beogradskog aerodroma Nikola Tesla u Institut dovezene Fikrije A. iz Velikog Trnovca i Fatima R. iz Novog Pazara. Sa njima dvema je bio i muki pratilac, Fatimin sin. Sve troje su dobili smetaj u Institutu.

Odmah po prijemu, obe ene je pregledao jedan od deurnih lekara. Fikrije je pregledala dr Slavica Stevovi i utvrdila da se pacijentkinja dobro osea, kao i da postoperativni tok normalno napreduje. Fatimu je pregledao dr Dejan Spiroski i postavio identinu dijagnozu. Obe pacijentkinje su nedelju dana pre prijema u Institut bile operisane u Klinici za kardiohirurgiju Acibadem bolnice u Istanbulu i odatle otputene kao sposobne za put. Kao to se ispostavilo, obe su bez problema podnele putovanje.

Problem je bio u tome to je avion iz Istanbula u veernjim satima sleteo u Beograd, pa pacijentkinje nisu istog dana mogle da otputuju do svog odredita. Zbog toga im je o troku RZZO-a obezbeen hotelski smetaj u Beogradu, i to u Institutu za rehabilitaciju, gde su po pravilu uvek popunjeni svi smetajni kapaciteti. A jedan dan u Institutu kota 2.560 dinara po osobi!

Sledeeg dana su obe pacijentkinje, zajedno sa pratiocem, nastavile put. I iz toga se vidi da nije bilo nikakve potrebe za njihovim smetajem u Institut ili bilo koju drugu bolnicu.

Po ugovoru izmeu srpskog RZZO-a i istanbulske klinike, cena jedne operacije je utvrena na neto vie od 3.000 evra. Uz to treba dodati i trokove avionske karte, a u sluaju dve pacijentkinje tu su i trokovi prevoza od aerodroma, i to kolima hitne pomoi, kao i tri puna pansiona u Institutu koji ima status banje.

Bilo bi lepo kada bi svi nai pacijenti imali istu negu kao i Fatima i Fikrije. Naalost, to nije tako.

Do ugovora izmeu srpskih medicinskih vlasti i privatne klinike u Istanbulu dolo je jer se broj pacijenata u Srbiji koji ekaju operaciju na srcu udvostruio. Razlog za to bi moglo da bude i odobrenje koje je Ministarstvo zdravlja, znai Tomica Milosavljevi, dalo direktoru Instituta za kardiovaskularna oboljenja na Dedinju Boku ukanoviu (jo jednom od nesmenjivih kadrova u naem zdravstvu) da izvan radnog vremena lekari ovog instituta mogu da operiu strane dravljane.

Dakle, mi u naim bolnicama operiemo strane dravljane od kojih naplaujemo te usluge, a nae dravljane aljemo u inostranstvo, i to u "visokorazvijenu" Tursku, i tamonjim klinikama plaamo u devizama?! isto pranje para.

 

Mogli i u hostel

 

Poto su Tomica i njegova porodino-kolegijalna banda osmislili ovakav metod rada i naplate, valjalo je samo jo nai dovoljno onih koji e za preko 3.000 evra, plus trokovi prevoza, a sve to o troku obinih graana, pristati da odu do Istanbula na operaciju. U tu svrhu pokrenuta je neviena marketinka akcija po svim domaim medijima, a da bi sve bilo sigurno lekari su dobili i nareenje da svoje pacijente ubeuju da treba da pristanu na operaciju u maloazijskoj bolnici.

Sluaj sedamdesetogodinje Fikrije i neto mlae Fatime bio je samo zgodni reklamni potez kojim bi se pacijentima pokazalo koliko drava brine o pacijentima koje alje u Istanbul. Zbog toga su etiri pacijenta Instituta u Sokobanjskoj navrat-nanos izbaena da bi se napravilo mesta za tri osobe koje su po svim lekarskim rezonima bez problema mogle da odsednu i u nekom od beogradskih hostela. Primera radi, najjeftiniji hostel u Beogradu noenje naplauje upola jeftinije od sume koja je plaena Institutu za rehabilitaciju. Samo, onda ne bi bilo onog reklamnog efekta bez koga bi bila umanjena zarada istanbulskih doktora i sa njima povezanih lica iz okruenja Tomice Milosavljevia.

Strunjaci inae procenjuju da bi preko maloazijske klinike moglo da bude operisano i celih hiljadu srpskih pacijenata, pa sve to puta 3.000 i neto evra, plus trokovi puta i smetaja. To je sasvim pristojna para, zbog ega ne treba da vas udi ako direktorka Lazovi naprasno odlui i prekine va boravak u Institutu, kako bi oslobodila apartmane za putnike namernike.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane