Natrag

Zakonopravila

Zakonopravila

Ne mogu naši zakonodavci da toliko improvizuju koliko Predsednik može brzo da potpisuje

 

Oni žive u basnama

 

   Zakoni pravljeni samo "uprkos svemu i za inat svima", zlo su i demonstracija sile koja se uvek obija o sve izuzev o one koji je primenjuju

 

Josip Bogić

 

Većina članova izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju iz 2009. nisu u saglasnosti sa Ustavom ni međunarodnim konvencijama, odlučio je "koliko juče" Ustavni sud Srbije. Neustavne su odredbe koje regulišu ko može biti osnivač glasila, kaznene odredbe, odredba koja propisuje da samo domaće pravno lice može da osnuje glasilo, kao i odredbe koje propisuju visine i vrste novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje. I još neke.

Vlast je usvojila jedan zakon uprkos upozorenjima novinarskih udruženja, stručne javnosti, poverenika i zaštitnika građana, što se nedavno ponovo desilo i sa Zakonom o elektronskim komunikacijama. Bilo je više nego očigledno da su izmene ovog zakona u suprotnosti sa Ustavom i međunarodnim konvencijama i da praktično nije postojala nijedna stavka koja nije bila dovedena u pitanje.

Ovi i ovakvi zakoni uprkos upozorenjima stručnjaka i šire javnosti, "uprkos svemu i za inat svima", usvojeni su u znak demonstracije sile onih koji su inicirali zakone, jer se sad ne zna ko ih je pisao, da pokažu da su iznad ljudskih prava, zakona, novinara, medija, građana.

I krivično zakonodavstvo je napravljeno tako da služi vladajućoj kliki samo za opstanak na vlasti. U prilog tome govore činjenice o broju zatvorenika koji iz godine u godinu raste, a među ključnim razlozima za to su kaznena politika sudova i praksa određivanja pritvora. Učestalo određivanje pritvora predstavlja jedan od ključnih razloga preopterećenosti zavoda za izvršenje krivičnih sankcija", navodi se u Strategiji Vlade Srbije za smanjenje preopterećenosti zatvora. Broj pritvorenih je 2009. godine činio 27 odsto - više od četvrtine ukupnog broja osoba u zatvorima.

Baronske priče

Sve je koncipirano tako da je mnogo važnije da se dotični ukoliko ne pristane na "kompromise" uhapsi, drži u pritvoru koliko je potrebno, te da kao čovek, političar i privrednik - propadne. Pritvor služi kao mera diskvalifikacije političkih protivnika i neistomišljenika a ne kao mera obezbeđenja prisustva okrivljenog u postupku. Pritvor je postao najefikasnije političko oružje vladajućih stranaka.

Kada na kraju ti nesrećnici budu oslobođeni, badava im nekakva rehabilitacija kada su kao ljudi osramoćeni, kada im je propao biznis, kada su im propali brakovi i kada su politički diskvalifikovani bez suđenja a inicijatori takvog ponašanja nisu odgovarali, kao ni izvršioci u tužilaštvu i MUP-u. Čak su mnogi i unapređeni.

A što se tiče novčane nadoknade za pretrpljene duševne bolove i drugo, to će platiti poreski obveznici a ne inicijatori ovakvog sramnog ponašanja. Gotovo polovina svih "mafijaških" procesa je propala, a u mnogim nepresuđenim procesima sudije ne znaju šta da rade jer tužilaštvo i policija nisu pribavili dovoljno kvalitetnih dokaza (osim izmišljenih baronskih priča) da donesu presude, odugovlače procese u nedogled plašeći se za svoju poziciju jer bi neko od "kompetentnih" mogao pokrenuti postupak za razrešenje zato što nije zadovoljan ishodom postupka, kakvih slučajeva je već bilo.

Za krivična dela prevare, koja su najčešće prisutna na ovim našim prostorima, nije predložena finansijska istraga niti oduzimanje takve imovine u krivičnom postupku osim ako se radi o organizovanom kriminalu. Pod uslovom da je u pitanju organizovani kriminal tada se imovina koja je stečena kriminalnim delatnostima oduzima od prevaranata, ali se ne vraća onima od kojih je oduzeta već ide u budžet za narodne kuhinje ili plaćanja raznih kabadahija ili u druge svrhe. S kojim to pravom država raspolaže imovinom koja nije njena?!

Ovako ispada da je oštećenog građanina dodatno i država pokrala! Ako ni zbog čega ono zbog načela pravičnosti, ta imovina mora da se vrati vlasniku. U uređenim zemljama je tako. Samo je kod nas naopako. Ojađeni građani su ostali bez novca i imovine, izložili su se nepotrebnim troškovima za plaćanje advokatskih usluga, a nisu dobili ništa. Dobili su obaveštenje da svoje imovinsko pravne zahteve (odštetne zahteve) mogu ostvariti u parničnom postupku! A prethodno svu imovinu uzela država!

Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala u članu 2. propisuje da organizovani kriminal predstavlja vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne grupe, odnosno druge organizovane grupe ili njenih pripadnika za koja je "propisana" kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna. A to nije isto. Nije isto "propisana" i "najmanje četiri godine ili teža"!

Isto tako novi ZKP iz 2006. u članu 21 pod izrazom "organizovani kriminal" podrazumeva slučajeve postojanja osnovane sumnje da je krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna.

Osim toga u izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 31. avgusta 2009. delo malog značaja nije više ono delo za koje je zaprećena kazna zatvora do tri godine, uz još neke uslove, već je to sada pet godina?! Većina krivičnih dela u svom osnovnom obliku upravo predviđa kazne zatvora do pet godina. Koji su motivi i zašto je to tako urađeno i upakovano u pravne okvire videće se iz sledećeg primera.

Ako je neko izvršio krivično delo za koje je po zakonu zaprećena kazna od šest meseci do pet godina u praksi će se desiti sledeće: ako ste prijatelj, član ili simpatizer određene političke opcije na vlasti, naći će se dovoljno kvalitetnih dokaza da se takvo ponašanje upakuje u "okvire dela malog značaja". Ako ste pak neistomišljenik te iste političke opcije, tada će se takođe naći dovoljno "kvalitetnih" dokaza da vas svrstaju "u dela organizovanog kriminala", jer je za takvo ponašanje propisana kazna zatvora od "četiri godine ili teža"!

U važećem Ustavu, u članu 34, govori se o "pravnoj sigurnosti u kaznenom pravu". A kakva je to sigurnost kada pravosudni organi, tužilaštvo i policija mogu da tumače i primenjuju zakon kako im je volja? Ako direktor policije daje izjave novinarima da mu je Savet za nacionalnu bezbednost nalogodavac, te da je osnov postupanja i podnošenja krivičnih prijava Zakon o policiji (Zakon o ministru policije) a ne ZKP, nije teško zaključiti ko u ovoj državi odlučuje o krivičnom progonu.

Sve ćemo mi to platiti

 

Naše zakonodavstvo je u punoj meri predvidelo sprečavanje organizovanog kriminala u oblasti klasičnog kriminala, što je, uostalom, i rezultiralo određenim presudama. Međutim, u oblasti finansijskog i privrednog kriminaliteta je, slučajno ili namerno, napravljen pravni haos. Naime, za ova krivična dela, osim za krivično delo falsifikovanja novca (stav 3) i odavanje službene tajne (stav 3), zaprećena je kazna zatvora od pet godina ili teža; zaprećene su kazne koje ne mogu da se podvedu pod Krivični zakonik niti pod norme Zakona o organizovanom kriminalu. U našem krivičnom zakonodavstvu postoje kvalifikovani ili teži oblici osnovnih krivičnih dela za koja su zaprećeni minimumi kazni zatvora od 1, 2, 3 ili 5 godina ili teže.

 

Međutim, ni za jedno krivično delo iz oblasti finansijskog kriminala ne postoji minimum zaprećene kazne od četiri godine ili teža kazna. Očigledno je da je država ratifikovala međunarodne konvencije, ali ih nije dosledno implementirala u domaće zakonodavstvo ili ih je u nekim slučajevima samo prepisala. A upravo i u Zakonu o organizovanom kriminalu i novom ZKP-u kao jedan od tri obavezna i bitna uslova da bi se radilo o organizovanom kriminalu jeste da je propisana zatvorska kazna od četiri godine ili teža.

 

Pošto su dela organizovanog kriminala teška krivična dela, upravo je i jedan od bitnih uslova zaprećena kazna od najmanje četiri godine ili teža. Kada sam predlagao da se za teže oblike osnovnih krivičnih dela poveća minimum zaprećene kazne sa tri na četiri godine i tako se Krivični zakonik uskladi sa međunarodnim konvencijama, nisam ovim argumentima ubedio zakonopisce. Uradili su suprotno. Smanjili su gornji maksimum kazni sa 15 na 12 i donji minimum sa tri na dve godine zatvora i to upravo za koruptivna krivična dela. Oni sigurno znaju zašto su to uradili. Kada svi presuđeni slučajevi dođu pred Sud za ljudska prava u Strazburu, opet će poreski obveznici morati da plaćaju štete i u onim slučajevima u kojima će i lica koja to ne zaslužuju biti oslobođena krivice i biće im nadoknađena šteta.

 

Ako se u najnovijim slučajevima oko Kosova i Metohije i Ejupa Ganića izuzme politička konotacija, koje svakako i u velikoj meri ima, ostaje da se vidi koja je to pamet i koji su to pametnjakovići izmislili "toplu vodu" u međunarodnom pravu. Oni dele packe jačima! Kakva besmislica. Pa ceo svet zna ko određuje globalnu politiku, da u politici nema mnogo pravde i da pravo kroji jači. Kao kada bi zec u šumi propisivao pravila ponašanja, pored raznih zveri, lavova, medveda, tigrova i dr. To može, ali samo u basnama.

Nakon odluke Ustavnog suda treba da se stvori zdrav zakonski osnov i polazna tačka za izradu kvalitetne medijske strategije u Srbiji. A ko će da pozove na odgovornost predlagače takvog sramnog zakona? Da li će oni da odgovaraju tako da više nigde i nikada ne mogu da budu predloženi da kroje nečije sudbine! Opet će se formirati nekakva partijska "nezavisna radna grupa" i nikom ništa.

 

Sve ukrug

Saša Janković je najavio da će zatražiti ocenu ustavnosti Zakona o elektronskim komunikacijama, na inicijativu oba novinarska udruženja, sudija, Advokatske komore, informatičkih stručnjaka i civilnih društava koja se bave ljudskim pravima. On je podsetio da se ovim zakonom omogućava vođenje baza podataka o komunikaciji svakog građana godinu dana, bez ikakvog nadzora i odobrenja. Zakon će biti usvojen, građani će i dalje plaćati ceh eksperimentisanja nekompetentnih. Ustavni sud će proglasiti zakone neustavnim. Niko neće da odgovara. Mnogi mediji će biti ugašeni, mnogi uhapšeni pa pušteni bez izvinjenja. Samo će se naš predsednik izvinjavati svuda i svima. I tako ukrug.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane