Zgarišta

Toplotni talas u Rusiji jedan od uzroka velikog požara

 

Državni službenici ne gore

 

   U Rusiji je od požara već stradalo nekoliko sela i poginulo više od 30 ljudi. Ali, za to nije kriva samo nenormalna vrućina, već i državni službenici koji ništa ne rade.

 

Viktor Hlistun

 

   Gori sve - šume, tresetišta, polja pod pšenicom, ovsom, ječmom, stotine sela, vikend naselja, nemoguće je sve ih spasti. Oko 500 sela potpuno je izgorelo. U centralnoj Rusiji, vatra stalno napada 121 hiljadu hektara. Ako vatrogasci ugase požar na jednom mestu, on se pojavljuje na drugom.

Ljudi su u panici i strahu. Kada slušate svedoke stihije, srce vam se slama:

- Vatra se nije videla - video se samo beli dim sa jedne strane šume - priča stanovnik rjazanjskog sela Fedor. - Onda se odjednom, iznad vrhova drveća, uzdigla vatra, poput talasa na moru za vreme velike oluje. Taj talas je prekrio nekoliko kuća koje su bile najbliže šumi. Za 15 minuta od kuća je ostao pepeo. Neki ljudi nisu uspeli da pobegnu iz svojih domova i živi su izgoreli u njima, a oni koji su se spasli nisu uspeli da ponesu čak ni dokumenta, o odeći i drugim stvarima da i ne govorimo. Nismo videli ni vatrogasce, ni avione za gašenje požara. Svi stanovnici su bežali tamo gde nije bilo vatre, razmišljajući samo o tome kako da spasu sopstveni život.

Tako govori na hiljade ljudi koji su preživeli vatrenu stihiju.

 

 

Istorijski pregled

 

 

Ni najstariji stanovnici ne pamte da je ikada Rusiju zahvatila tako velika vrućina kao ova koja je letos pogodila 14 regiona Rusije. U Moskvi su meteorolozi zabeležili 14 rekordnih vrednosti temperature tokom 131 godine. Jednostavnije govoreći, tako nenormalna vrućina u Rusiji je bila pre 131 godinu! Ne znam koliko je tada sela izgorelo i koliko je ljudi poginulo, ali to što danas, kada čovek raspolaže tehnikom, od aviona do protivpožarnih vozila, traktora itd., ginu ljudi i gore sela, mene veoma ljuti.

Već je poginulo više od 30 ljudi, desetak njih se vode kao nestali, za sada ne mogu da ih pronađu.

To znači da se nešto ne radi kako treba, da vlasti negde ne rade onako kako zahteva ekstremna situacija u kojoj se zemlja nalazi.

 

Kremlj u dimu

 

Prvo što pada u oči jeste kasno delovanje i vlasti i struktura moći i onih kojima je zadatak da se bore sa vatrom na licu mesta. Oni kao da su čekali naredbu da bi počeli ozbiljnu borbu sa vrućinom i njenim posledicama - požarima, iako je bilo jasno da će vrućina koja je počela još krajem maja, početkom juna - potrajati. Na to su upozoravali i meteorolozi. Ali, ništa se nije radilo. Na primer, nisu se pripremali rezervoari sa vodom za slučaj požara, nisu iskopani zaštitni kanali oko sela koji bi zaustavili vatru, itd. Šta da vam pričam: deputati Državne dume su tek nakon mesec dana od početka "toplotnog talasa" koji je zahvatio zemlju počeli da razgovaraju o zakonu koji bi obavezivao preduzetnike da skrate radni dan na pet sati, kako se radnici ne bi mučili na vrućini koja je iznosila, a i sada je, oko 38-40 stepeni, a negde i više. Lokalne vlasti kao da su čekale naredbu s vrha. To tako liči na njih.

Na kraju, Moskvu je pokrio oblak dima sa obližnjih tresetišta koja su počela da gore. Čak je i Kremlj bio teško vidljiv iza te dimne zavese. Disanje je bilo otežano. U to vreme su već gorela i sela. I tada je premijer Vladimir Putin izašao na teren, odnosno obišao mesta gde su goreli požari. Došao je u Viksunski rejon Nižegorodskoj oblasti gde besne požari, kako bi se posavetovao o situaciji u regionu. Inače, u Nižegorodskoj oblasti zbog nenormalne vrućine za manje od 24 sata situacija sa šumskim požarima je postala kritična. Vatra je uništila oko hiljadu kuća, a desetak ljudi je poginulo.

Tu je premijer čuo od stanovnika da lokalna vlast ništa nije uradila i ne radi na zaustavljanju vatrene stihije i pomoći ljudima koji su ostali bez krova nad glavom. Premijer je bio oštar u obraćanju lokalnim vlastima: rekao je da lokalni rukovodioci čijim radom građani nisu zadovoljni, treba sami da podnesu ostavke. Dok sam Vladimir Putin nije došao na zgarišta, dok nije porazgovarao sa stanovnicima sela, niko od lokalnih rukovodilaca nije ni razmišljao o tome gde da smesti ljude kojima su kuće izgorele (mnogi su spavali, a i dalje spavaju pod otvorenim nebom), kako da ih nahrani i kako da organizuju život kada se vatra, sama, prirodno, ugasi.

Nije prošao ni jedan dan od Putinovog boravka u izgorelom selu, a počela je ozbiljna borba sa vatrom u Rusiji. Tužno je to konstatovati, ali to je činjenica. Pojavili su se i avioni za gašenje požara, i vatrogasci, i vojska je krenula u pomoć... Ali, šta da rade oni koji nisu dočekali Putina? Premijer je obavezao lokalne vlasti da izgrade kuće onima kojima su kuće izgorele. Rok za izgradnju je - 30. oktobar! Ali, da li će ovaj nalog biti ispunjen? Lično, sumnjam.

 

Spremnost posle naloga s vrha

 

Druga stvar koja je očigledna je potpuna nespremnost za bilo kakve katastrofe koje se, nažalost, dešavaju u celom svetu, pa i u Rusiji. Ne govorim samo o nesnosnoj vrućini. Reč je o tome da u Rusiji deluju samo kada se dogodi velika nesreća i na nju obrati pažnju sam državni vrh - predsednik ili premijer. Navešću nekoliko primera da bi vam bilo jasnije kako funkcionišu stvari u Rusiji kada su katastrofe u pitanju. U gradu Permu, pre nekoliko meseci, izgoreo je kafić u kojem nije poštovano nijedno pravilo protivpožarne zaštite. Poginulo je više od sto ljudi. I tek nakon toga je s vrha vlasti stiglo naređenje da se hitno izvrši inspekcija svih kafića u zemlji i da se zatvore oni u kojima se ne poštuju pravila protivpožarne zaštite te stoga nisu bezbedni. Mnogi kafići bili su zatvoreni.

U julu mesecu, na Azovskom moru, utopilo se šestoro moskovskih mališana koji su se tu odmarali u dečjem kampu. I tek posle tog nemilog događaja, s vrha vlasti je stigla naredba da se proveri bezbednost svih dečjih kampova za odmor. Nadam se da su čitaoci shvatili da je poenta u tome da lokalni činovnici sami ništa ne rade, dok ih ne opomenu sa vrha. Na ruskom se to zove "vertikala vlasti", koju je postavio Putin još u vreme kada je bio predsednik države. Iz navedenih primera proizilazi da ne funkcioniše upravo sama ta vertikala.

Moj zaključak iz svega rečenog je jednostavan: državni službenici se odnose prema ljudima, prema njihovim potrebama, prema njihovoj zaštiti - sa potcenjivanjem. Oni se zanimaju drugim poslovima: sopstvenim bogaćenjem, svojim životima. Nije neobično, ali valja napomenuti i to da u požarima nije izgorela nijedna kuća nekog visokog državnog službenika.

 

Ko ima koristi od požara

 

Stanje je korigovano i u ekonomiji. Dok Rusi pokušavaju da prežive nesnosnu vrućinu, prodavci vode, sladoleda i osvežavajućih napitaka trljaju ruke. Generalni direktor Saveza proizvođača sladoleda Rusije, Valerij Elhov, kaže da su nadmašili proizvodnju iz vremena pre  krize: "Prvi put u poslednje tri godine povećali smo obim prodaje sladoleda, i to za trećinu." Fabrike koje proizvode sladoled rade u tri smene.

Rekordi se obaraju i u prodaji vode i osvežavajućih napitaka. Nemoguće je preživeti vrućinu bez unošenja velikih količina tečnosti u organizam. Bum je, pre svega, doživela proizvodnja kvasa. Njegova prodaja je, u proseku, porasla dva i po puta. I prodaja mineralne vode takođe je porasla, ali za razliku od proizvođača sladoleda, proizvođači vode ne uspevaju da odgovore na povećanu potražnju. Proizvođači i prodavci ventilatora i rashladnih uređaja takođe su više nego zadovoljni. Cene ovih proizvoda su porasle 10-15 puta. Cene nikada nisu tako naglo skočile. Ali, bez klima-uređaja ili ventilatora može da se preživi, a šta da radi čovek ako mu izgori kuća?

 

Šta čeka Ruse

 

Vrućina će se, kako prognoziraju meteorolozi, nastaviti i tokom celog avgusta. A posle... Umesto da proričem, navešću primer. U blizini Sankt Peterburga vrućinu je odjednom, i na kratko, smenila niska temperatura. Rezultat ovakve klimatske neravnoteže bila je pojava oluje. Brzina vetra dostizala je i 100 kilometara na sat. Uragan je besneo samo 15 minuta i zahvatio je jedan neveliki trg. Ali, za tih 15 minuta poginulo je sedmoro ljudi, mnoge zgrade su porušene...

Retoričko pitanje glasi: da li su lokalne vlasti spremne da se bore sa uraganima koji će smeniti vrućinu i njihovim posledicama? Naravno, nisu. Dakle, treba očekivati nove žrtve.

 

 

 

Dok sam Vladimir Putin nije došao na zgarišta, dok nije porazgovarao sa stanovnicima sela, niko od lokalnih rukovodilaca nije ni razmišljao o tome gde da smesti ljude kojima su kuće izgorele, kako da ih nahrani i kako da organizuju život kada se vatra, sama, prirodno, ugasi.

 

 

Moskvu je pokrio oblak dima sa obližnjih tresetišta koja su počela da gore. Čak je i Kremlj bio teško vidljiv iza te dimne zavese. Disanje je bilo otežano. U to vreme su već gorela i sela.