Afera

Hypo Alpe Adria banka po ko zna koji put uznemirava građane, na veliku radost Narodne banke Srbije

 

Hypo Narodna Alpe Adria Banka Srbije

 

Priča u kojoj neslavnu ulogu ponovo ima Hypo Alpe Adria banka traje više godina. Kada je prvi put, 2006. godine, u Austriji pokrenuta protiv HAAB-a istraga, pokazalo se da je kapital u njenim bilansima izmišljen, da postoji samo na papiru, da je uprava Banke u kriminalu, da su s njom u kriminalu i lokalni političari, ali praktično i ceo Balkan. Kad se pokazalo da su bilansi HAAB-a lažni, 2007. godine je očekivan stečaj i hapšenje njene uprave i lokalnih političara, ali i širenje istrage na prostor bivše Jugoslavije. Bez ikakvog razloga, bez ikakve ekonomske logike i opravdanosti, pojavljuje se spasilac, Bavarska državna banka, koja vlastitim kapitalom kupuje već sasvim bezvredne deonice HAAB-a

 

Ivan Molotok

 

O aferama koje Hypo Alpe Adria banku prate od samog osnivanja, jer je, zapravo, i nastala u neregularnim uslovima i za potrebe kriminalnih i tranzicionih klanova ratne i poratne jugoistočne Evrope, Tabloid je pisao pre šest meseci, rezimirajući dotadašnje stanje velike korupcionaške afere začete u Hrvatskoj pre godinu i po dana, a u kojoj je učestvovao i još uvek učestvuje gotovo ceo hrvatski finansijski, politički i bezbednosni establišment, na čelu sa bivšim, odbeglim, premijerom Ivom Sanaderom.

 

Polovinom avgusta ove godine u Austriji je uhapšen bivši predsednik uprave Hypo grupe Volfgang Kulterer, pod optužbom da je organizovao pranje novca posredstvom fiktivnih kredita i rizičnih kreditnih plasmana fizičkim i pravnim osobama u više balkanskih zemalja, uključujući i Srbiju (austrijska policija je angažovala tri islednika samo za "srpski slučaj").

 

Među ključnim dokumentima koje je austrijska policija imala pred sobom, a koji su ozbiljno teretili Kulterera, bio je i dokument pod naslovom "Projekt Fokus - Analiza kredita Hypo Group Alpe Adria" koji je 13. novembra prošle godine finalizovala revizorska kuća PricewaterhouseCoopers AG iz Minhena. Tamo su analizirani svi sumnjivi i visokorizični kreditni plasmani ove bankarske grupacije u državama jugoistočne Evrope, ali i Nemačkoj, Italiji i Austriji. Na tom spisku našli su se svi sumnjivi i rizični krediti koje je Hypo grupa plasirala na Balkanu, pa i u Srbiji (vidi okvir), a za koje se pretpostavlja da bi mogli da budu deo finansijskih operacija pranja novca, koje je, navodno, odobravao i koordinirao upravo Kulterer.

 

Lažni boniteti

 

Tehnologija pranja novca u ovom slučaju svodila se pretežno na klasične provizije, odnosno na odobravanje većih iznosa kredita nego što je onome ko ih traži potrebno za investiranje i većih nego što ih investitor uopšte traži, a koji se onda unapred prisvajaju kao profit. Javnom tajnom smatra se uobičajena praksa da rukovodioci banaka, pa tako, naravno, i onih u Beogradu, uzimaju proviziju za odobravanje kredita, što znači da kredit može da bude dodeljen i tražiocima koji ni na koji način ne ispunjavaju bankarske kriterijume, dakle ili nemaju uopšte ili imaju lažni bonitet. Ta činjenica je osnova većine optužbi za pronevere, pranje novca i slične operacije na račun ljudi Hypo banke koji su uhapšeni u najnovijoj policijskoj istražnoj kampanji.

 

U srpskom slučaju najčešći primer koji se uklapa u pomenutu tehnologiju je kad investitor kojemu je za gradnju nekog objekta potrebna određena, projektovana ili standardna suma po kvadratu, a on traži 50 odsto ili duplo veći kredit, i dobije ga, iako i bankar zna da je u pitanju prenaduvana suma. Takve situacije su gotovo sigurna indikacija da se radi o proviziji, koja je nagrada bankaru-zajmodavaocu jer kreditom finansira budući profit zajmoprimaoca. Investitor će imati više da vrati, ali ima i priliku da obrće višak novca i zaradi. Zato se često kao suinvestitor nekih projekata pojavljuje i banka. Inače, u praksi, podrazumeva se da novac koji se po ugovoru isplati klijentu-ugovaraču, taj klijent može ustupi nekom drugom, iz banke, na primer (!).

 

Tako ostvarivane "provizije zahvalnosti" po ćerkama Hypo Alpe Adria banke u zemljama zapadnog Balkana, najčešće zbog zaobilaženja bankarskih uslova za bonitet, preusmeravane su i distribuirane takođe zaobilazno, mimo bankarske procedure, preko računa u Lihtenštajnu.

 

Iako je, međutim, pranje novca ili "obična" pronevera provizijama na date kredite principijelno i uopšte krupan kriminal, javnost u Srbiji bila je preokupirana jednim konkretnim slučajem, za koji je u sklopu ove afere jedino i čula. Radi se o sumnji za uzimanje provizija u novobeogradskom bloku 67, tzv. Belvilu, čiju su gradnju popola finansirale Delta i Hypo Alpe Adria grupa. Provizije se, naravno, odnose na deo nekretnina koji pripada Banci.     

 

Dopao im se Belvil

 

Podsećanja radi, polovinom 2006. Delta M je kao manjinski partner (25 odsto) ušla sa austrijskom firmom CEE Investments u konzorcijum za izgradnju naselja za potrebe Univerzijade 2009. Osnovana je i zajednička firma "Blok 67 asošiejts" sa sedištem u Klagenfurtu, u centrali Hypo grupe. Ta kompanija je javnim nadmetanjem kupila i zemljište za 3,6 milijardi dinara. Hypo Alpe Adria banka je dala garanciju, ali se Delta M posle nekoliko meseci povukla iz konzorcijuma, nezadovoljna dinamikom poslova. Onda je Hypo banka otkupila projekat od CEE Investmentsa i ponudila Delti posao, koji je i sklopljen juna 2007. godine osnivanjem novog konzorcijuma u kojem su Delta M grupa i Hypo grupa ovog puta bili ravnopravni investitori projekta, a rukovođenje izgradnjom povereno je firmi Delta invest.

 

Tri godine kasnije, posle hapšenja Kulterera, iz iskaza osumnjičenih vidi se da su u pitanju ne samo provizije u Bančinom delu investicija u Belvil, zapravo da je to manji i beznačajniji deo priče, već da se radi o kriminalnim sukobima unutar struja i interesa pre svega centrale Hypo grupe u Klagenfurtu, koji se nužno prenose i na bančine ćerke i sestre po regionu. Ispostavlja se da je Kulterer u sukobu sa svojim bivšim zamenikom Ginterom Štridingerom, kojega je optužio da stoji iza onog CEE Investmentsa, koji je "isplaćen" da bi se poslovalo samo sa Deltom. Većinski vlasnik CEE invest holdinga je nekadašnji poreski savetnik Hypo grupacije Herman Gabriel, čovek za prljave poslove stradalog ultradesničara Jerga Hajdera, a CEE je, opet, suvlasnik Štridingerovog preduzeća Rubikon GMBH, preko kojega su, navodno, finansirani poslovi u Hrvatskoj, sa nekretninama generala Vladimira Zagorca. Sve tri pomenute osobe su osumnjičene za pranje novca, ali svedoče o Hypo Alpe Adria bankarskom kontekstu kriminala, čak i kad se radi o firmama pod drugim nazivima.

(Da su neregularne provizije naprosto imanentno svojstvo te banke govori i činjenica da još uvek traje istraga okolnosti pod kojima je 2007. godine 50 odsto Hypo grupe prodato Bavarskoj državnoj banci (Bayerische Landesbank/BLB/) za 1,67 milijardi evra. Naime, i u Klagenfurtu i u Minhenu od ranije je u toku opsežna istraga zbog procene da je taj udeo u Hypo Grupi preplaćen za celih 400 miliona evra. Sama mala pokrajina Koruška je prodajom svog udela u Hypo banci inkasirala 800 miliona evra, uz posredovanje već legendarnog Jerga Hajdera. Pretpostavlja se da je motiv za ovu razliku i sumnju takođe provizija.)

 

Podrška merama Vlade

 

Slična stvar (uključujući i spiskove sumnjivih kredita) dešava se istovremeno u Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, a u Hrvatskoj je i inače epicentar gotovo svih Hypobančinih afera na Balkanu, jer se ispostavlja da je ključni poverenik za Hrvatsku bio Ivo Sanader (trenutno u "egzilu" u Americi), i znatno pre nego što je postao premijer. U trenutku kad su kulminirale optužbe protiv njega za korupciju, protežiranje i primanje mita od tamošnje "ćerke" Hypo Alpe Adria banke (zbog čega je, verovatno, i doslovno pobegao sa funkcije polovinom 2009) već desetak godina je bio aktivan i kao promoter ove austrijske banke u Hrvatskoj, i kao prodavac hrvatskih banaka (Slavonske) ovoj banci, i kao posrednik u prodaji HAAB Hrvatske Bavarskoj državnoj banci (BLB), i kao vlasnik bančinog prava na potpisivanje ugovora vrednih stotine miliona evra itd.

U tekućem predistražnom postupku protiv Kulterera pojavljuje se i pretpostavka da je Hypobančinim malverzacijama Hrvatska oštećena za čak 8-10 milijardi evra (samo na generala Zagorca odlazi gotovo milijarda), da bi čelni ljudi Hypo Alpe Adria banke zaradili oko 100 miliona evra. 

I, dok se HAAB u Hrvatskoj batrga u vlastitim fekalijama, nešto istočnije, po svemu sudeći i iz nekih razloga - prosperira. U trenutku kad HAAB, na primer, samo za prvu polovinu 2009. godine prijavljuje gubitak u Hrvatskoj, Ukrajini i Bugarskoj od preko 160 miliona evra (a samo četiri meseca ranije država ga podržala sa 900 miliona evra), u Srbiji za to vreme ostvaruje polugodišnju dobit od oko 10 miliona evra. Kao ključnu poslovnu bankarsku vrlinu u tom periodu banka navodi podršku merama Vlade Srbije (!) u vidu kredita sa subvencionisanom kamatnom stopom, kada je odobreno oko 35 miliona evra pravnim i fizičkim licima, najviše za potrebe pokrivanja tekuće likvidnosti. Ova činjenica tada je izrečena tako da ne ostavlja mesta sumnji da se radi o kupovini naklonosti srpske vlade tom ipak malom sumom, ali zato spisak predočenih kredita koji se upravo proveravaju postavlja mnoga pitanja.

 

Tako je istraga u Austriji pokrenuta protiv HAAB-a 2006. godine pokazala da je kapital u njenim bilansima izmišljen, da postoji samo na papiru, da je uprava HAAB-a u kriminalu, da su s njom u kriminalu i lokalni političari, ali praktično i ceo Balkan.

Kad se pokazalo da su bilansi HAAB-a lažni, 2007. godine je očekivan stečaj i hapšenje njene uprave. Očekivalo se i hapšenje lokalnih političara u Koruškoj, širenje istrage na prostor bivše Jugoslavije, od Ljubljane do Beograda, sa epicentrom istrage u Zagrebu, jer je Hrvatska bila HAAB-ov centralni poligon za finansijske malverzacije i pranje para, pre svega kroz nekretnine. Međutim, do toga nije došlo, jer se iznenada kao spasilac, i to bez ikakve ekonomske logike i opravdanosti, pojavila pomenuta Bayerische Landesbank koja je vlastitim kapitalom kupila već sasvim bezvredne deonice HAAB-a. I ne samo to, i sama je na HAAB-u gubila sredstva u njenom redovnom poslovanju (!?) BLB je, zapravo, ulagala vlastita sredstva da sanira HAAB, i to do one mere koja je bila potrebna da se spreči stečaj HAAB-a.

 

 

 

 

 

Zašto se NBS osećala prozvanom

 

 

Početkom marta 2009. godine, na nagoveštaj iz austrijskih i nemačkih medija da bi moglo da dođe do prodaje Hypo Alpe Adria banke u Srbiji, brzinom munje javio se guverner NBS Radovan Jelašić da u funkciji portparola Hypo banke demantuje takvu mogućnost. Naprotiv, kaže on, ta banka planira dodatnu kapitalizaciju sledećih par dana s više od 30 miliona evra i ima "više nego dovoljno kapitala i više nego dovoljno likvidnosti" i pod supervizijom je NBS-a. Potom je objasnio tačno kakvi su planovi te banke i da iz nekih razloga "neko želi da ovde plaši ljude".

 

Početkom oktobra prošle godine, dok se u dobrom delu Evrope vode istrage povodom poslovanja Hypo Alpe Adria banke i njenih ćerki, NBS histerično podnosi krivičnu prijavu protiv jednog dnevnog lista, jer je svojim pisanjem, tačnije "izazivanjem panike i nereda" u slučaju ove banke, naneo "štetu", odnosno povlačenje oko - milijardu evra devizne štednje! Od odbrane NBS branila se i sama banka tumačenjem da povlačenje štednje (i svakako ne milijardu evra) nije uzrokovano pisanjem ovog ili onog lista nego svetskom ekonomskom krizom. Ostala je "misterija" čime je to jedna centralna banka motivisana da tuži novinare za račun neke komercijalne, ako se obrazloženje "zato što je tim pisanjem ugrožen bankarski sektor zemlje i povučeno je milijardu evra devizne štednje" glatko može smatrati i neistinom i diletantizmom, čak i šalom.

(Inače, u proleće 2009. godine, na kraju koje će, u procesu nacionalizacije Hypa svoje bežanje iz Hypo grupe platiti skoro milijardu evra, krizni tim većinskog vlasnika HAAB-a, bavarske BLB banke, za izradu strategije sanacije rizika za Hypo banku preporučio je Upravi BLB banke povlačenje Hypo Alpe Adria Bank International iz Klagenfurta iz svih finansijskih operacija u zemljama jugoistočne Europe, Hrvatske, Srbije, BiH, Crne Gore, ali i Italije, i počeo izradu projekta prema kojem bi se deonice banaka kćeri Hypo banke u tim zemljama prodale mogućim zainteresovanim kupcima. I ova činjenica govori o ozbiljnosti prethodne tužbe.)

 

Svega nekoliko dana kasnije, na informaciju da je u Nemačkoj pokrenuta istraga u bavarskoj banci Bajeriše Landesbank povodom kupovine akcija Hypo Alpe Adria grupe koja posluje i na Balkanu, opet se ničim izazvana, a pre Hypo Alpe Adria banke u Srbiji, istura NBS tvrdnjom da su domaće banke "stabilne i pouzdane bez obzira na eventualne probleme sa kojima se susreću njihove inostrane centrale". NBS unapred garantuje da "ova istraga ne može da ima nikakvog uticaja na poslovanje Hypo Alpe Adria banke u Srbiji... Naši klijenti bili bi apsolutno bezbedni čak i u slučaju da se nije radilo o ličnoj odgovornosti bankara".

 

Četrnaestog decembra 2009, posle vesti da je maticu Hypo Alpe Adria banke u Austriji kupila država da bi spasla što se spasti može (da bi se izbegao slom te tek šeste po veličini austrijske banke), opet iz žbuna iskače dežurni branitelj "lika i dela" ove banke u Srbiji, Narodna banka Srbije, sa parolom o "visokoj likvidnosti" ove banke... i spremnosti države da je podrži i stabilizuje i time doprinese "daljem očuvanju stabilnosti i razvoju njenih banaka-kćeri, uključujući i banku u Srbiji"!? Redom se, istim frazama i rečnikom, oglašavaju ne samo guverner NBS Radovan Jelašić nego i ministarka finansija Diana Dragutinović i ministar ekonomije Mlađan Dinkić.

Ipak, vrlo brzo, posle samo tri dana, uvidevši da je takvo iskakanje malo sumnjivo i preterano revnosno, guverner Jelašić javno priznaje i da "nije začuđen što je austrijska država morala da preuzme HAAB", jer je u proteklih nekoliko godina bilo više znakova nepravilnosti (!). Guverneru su bila potrebna samo tri dana da sazna da je Hypo Alpe Adria banka prekograničnim kreditima (!) zaobilazila navodno strogu regulativu Srbije, dajući kredite klijentima direktno iz Klagenfurta, pitajući se, kao, kako je to i ko je to iz Klagenfurta mogao kvalitetno procenjivati bonitet klijenata u Srbiji! Ipak, ni tu priliku guverner nije propustio da iskaže oduševljenje likvidnošću ove banke, "sa dobrom pokrivenošću sopstvenim kapitalom".

 

Kad je aktivirana aktuelna afera "Kulterer" u vezi sa provizijama, 17. avgusta ove godine prva se u odbranu Hypo banke opet javlja srpska centralna banka potcrtavajući natprosečnu solventnost te banke. "Banka ispunjava i sve ostale propisane pokazatelje poslovanja i u toku ove godine je, kao i prethodne, poslovala profitabilno, zadržavajući profit u Srbiji kao podršku daljem rastu svojih aktivnosti".

 

Koga bi onda trebalo da čudi što se, neposredno nakon ostavke guvernera Radovana Jelašića, kao prvi kandidat za novog guvernera srpske centralne banke, uz Gorana Pitića, pojavljuje ni manje ni više nego Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hypo Alpe Adria banke u Srbiji. Otpao je tek u naknadnoj analizi situacije.  

 

 

 

 

 

 

Popis fizičkih i pravnih lica iz Srbije pod istragom u aferi "Hypo"

 

Na popisu fizičkih i pravnih lica iz Srbije, koja su kao korisnici sumnjivih, rizičnih kredita Hypo Grupe u Srbiji, pod istragom austrijskog tužilaštva u aferi "Hypo" nalaze se tako (krediti izraženi u milionima evra):

- Mosaic Catering d.o.o. - 3,3;

- Zekstra grupa - Zekstra d.o.o. - 6,7;

- Akcionarsko društvo Ikarbus - Fabrika -  1;

- Vinoprodukt Čoka d.o.o. - 3,1;

- Euroluxpetrol - ELP8 d.o.o. - 1,9;

- Habit Pharm AD - 3,4;

- Eltim, preduzeće za trgovinu - 6;

- Global Steel Holding Ltd. -  2,2;

- Constructing Team d.o.o. - 2;

- Euroluxpetrol - ELP - 5;

- Magnoinvest d.o.o. - 4,2;

- Rodić M&B, trgovina na veliko i malo - 2,1;

- Lofolen d.o.o. - 1,5;

- Euroluxpetrol - ELP7 d.o.o. - 2,6;

- MMM Motors d.o.o. - 1,5;

- Moser d.o.o. - 3,4;

- Fidelinka Kompanija AD - 6,8;

- Dijamant ABC Komerc d.o.o. - 1,1;

- Park Invest Jug d.o.o. društvo za trgovinu i usluge - 1,7;

- Alfa Partners - 1,4;

- Duga Sistem d.o.o. - 1,2;

- WMW d.o.o. - 2,1;

- Simpec d.o.o. - 1,3;

- MIN Specijalna vozila AD - 2,5;

- Srbijagas, javno poduzeće - 22,8;

- Sojaprotein - 15;

- TH.MV Consalting d.o.o. - 3,9;

- Delta Matic d.o.o. Niš - 3,8;

- MK Group d.o.o. - 3;

- Petrobart - 2,4;

- Jolly Travel Beograd - 1,1;

- Adriatica.Net d.o.o. - 0,6;

- Naftna Industrija Srbije AD - 14,6;

- Aplos Trading d.o.o. - 6,8;

- Fabrika ulja Banat - 6,6;

- Tržni centar NS d.o.o. Novi Sad - 5,4;

- Vojvodinaput - Bačkaput AD - 4,9;

- Farmakom - 4,5;

- Alpos fabrika d.o.o. Aleksinac - 4,4;

- Fabrika maziva FAM AD Kruševac - 3,7;

- Preduzeće za puteve Niš AD Niš - 3,2;

- Sremput AD Ruma - 2,8;

- Preduzeće za puteve Vranje AD - 2,5;

- Bogičević Miroslav - 1,9;

- Zastava promet - Arena motors a.d. Kragujevac - 1,6;

- Uniprom metali d.o.o. - 1,5;

- Trebić sunce d.o.o. - 1,1;

- Veterinarski zavod Zemun - 1;

- Koncern Srboexport d.o.o. Beograd  7,5;

- Neopet d.o.o. - 0,9;

- Srboexport Transport d.o.o. - 5,4;

- Airfield d.o.o. - 2,4;

- Fidelinka Pekara d.o.o. Subotica - 1,7;

- Euro Kop Company d.o.o.  8;

- Cvrčak d.o.o. Beograd - Zemun - 2,4;

- Agroživ AD u stečaju - 1,5;

- Rodić M&B Transport d.o.o. - 2;

- Vinoprodukt Čoka - 0,1;

- Strela Obrenovac ASP - 1,2;

- Asta ATT Holding d.o.o. Novi Sad - 1,1;

- Zimpa AD UB - 1,4;

- Rodić M&B trgovina - 0,8;

- Irva d.o.o. - 3,5;

- Nacionalni Taxi - 0,8;

- Lasta AD - 6,3;

- Gioio d.o.o. - 4,5;

- Koncern Farmakom MB Šabac - Fabrika - 4,5;

- Air Pink d.o.o. Beograd - 4,1;

- Zajača AD Loznica - 2,9;

- Koncern Farmakom MB d.o.o. Šabac - 2,1;

- Srem Expres AD - 1,8;

- Mag Medica - 1,2;

- Guča AD - 1,2;

- Pink Internacional - 0,6;

- Europark d.o.o. - 5,1;

- Sto posto d.o.o. - 4,1;

- Vino Župa AD Aleksandrovac - 3,8;

- Farmakom Mlekara Šabac - 1,9;

- Galeb Group d.o.o. - 1,7;

- Europolis d.o.o. - 1,2;

- Grossoptik - 0,7;

- Vitro Group - 0,6;

- Preduzeće za puteve Niš - 0,5;

- Trend Car ATT Holding - 0,1;

- Interbrand d.o.o. - 1,6;

- Nacionalni Taxi d.o.o. Zemun - 1,4;

- Zastava Promet AD Sombor - 0,5;

- Verano Motors d.o.o. - 9,7;

- Marsol d.o.o. - 8,5;

- Invej d.o.o. - 6,4;

- Gift Shop 37,2 Randes Caffe d.o.o. - 3,2;

- Mibo Inženjering d.o.o. - 2,1;

- Gioio d.o.o. - 1,5;

- MVM Motors d.o.o. Novi Sad - 1,4;

- Zastava Promet - Arena Motors AD - 1;

- Jaminca d.o.o. - 0,1;

- Privredna banka Beograd AD Beograd - 10,2;

- Aleksandar Gradnja d.o.o. Novi Sad - 9,4;

- Jugodrvo Holding AD - 8,7;

- Vitro Group d.o.o. Beograd - 4,4;

- Faring d.o.o. - 3,9;

- Idea d.o.o. - 2,9;

- Unigroup d.o.o. Beograd - 2,1;

- Farikom AD - 1,8;

- Saputnik AD Niš - 1,5;

- ACF Alfa d.o.o. Šimanovci - 1,5;

- Spectator Avant d.o.o. - 1,2;

- Dijamant AD Zrenjanin - 1,1;

- Kikindski mlin AD - 0,3.

 

 

 

 

Otkud, kako, zašto

 

Zanimljivo je da je jedna mala provincijalna banka (šestorangirana po svim parametrima u Austriji), u (su)vlasništvu jedne male austrijske pokrajine (Koruška nema ni 600.000 stanovnika), bez vlastitih sredstava, u koju niko nije bio uložio nikakva ozbiljna sredstva, postala najveći "ulagač" u regiji jugoistočne Evrope, prvenstveno na području i zajedno sa propašću bivše Jugoslavije, a onda i na područjima drugih bivših socijalističkih zemalja jugoistočne i istočne Evrope.

Činjenica da je ova banka, koja postoji od 1896. godine, prvi put, svojom lizing podružnicom, izašla u obližnje italijanske Udine 1988. godine, a od 1994. kreće u osvajački sistematski pohod prvo na Sloveniju i Hrvatsku, pa onda Srbiju, BiH, Makedoniju... postala "nezaobilazan finansijski faktor" u značajnom delu Evrope, davno je pobudila sumnju na pranje novca, nezakonite bankarske špekulacije i druge kriminalne radnje u mafijaškom maniru.