Natrag

Stav

Stav

 

Zablude

 

Piše: Branko Dragaš

 

 

NEBESKI NAROD - Mi smo nebeski narod. Ako ne znamo da radimo, znamo da ginemo. Potpuna glupost. Koštala nas je milione života. Srpska kvazielita je suludo žrtvovala svoj narod, verujući da će spas doći na Nebu. To što smo bili predstraža hrišćanstva, to ne znači da smo morali da ginemo za tuđe interese da bi srpska elita hranila svoju bolesnu sujetu. Nismo naučili Interes, Proračun i Kombinaciju. Nismo naučili da u odnosima između država nema ljubavi, nego samo realnih interesa. Nažalost, ni danas se ništa nije promenilo. Srljamo iz tragedije u tragediju.

NACIJA - Mi smo najstarija nacija na svetu. Prvo smo bili mi, Srbi, pa su se onda pojavile - amebe i kišne gliste. Za mene pitanja ko je najstariji narod, treba zameniti pitanjem - ko je prvi sišao sa drveta? Tu je ključ razumevanja nacionalnog ludila. Ko se prvi osmelio da trajno siđe na zemlju, da se ispravi i da zakorači smelo napred? Srbi jesu stari narod, ali prvi koji je sišao sa drveta je predak svih nas. I niko nema prava da ga prisvaja samo za sebe.

ZLATNE KAŠIKE - Kada smo MI jeli zlatnim kašikama, njih je jela trulež močvare. To veliko MI je problematično. MI se ne može odnositi na sve pripadnike našeg nebeskog naroda. Tačno je da se na srpskom dvoru jelo zlatnim kašikama, ali, isto tako, tačno je da je i nas jela beda i sirotinja. To što neki buzdovan na dvoru srče čorbu od koprive zlatnom kašikom, onom nesretniku što nema šta da jede apsolutno ništa ne znači. Neće postati sit. To mu neće podići nacionalno dostojanstvo. I još nešto. Vrlo važno. Ako smo nekada jeli zlatnim kašikama, zašto smo danas postali najsiromašniji narod u Evropi? Gde je greška? U čemu je problem?

USTANAK - Prvi srpski ustanak je izbio jer narod više nije mogao da trpi turski zulum. Pogrešno. Prvi srpski ustanak je izbio jer srpska trgovačka kasta nije više htela da joj zaradu uzima - bolesnik na Bosforu. Ako se već otvara tržište, jer se carstvo urušava, zašto onda ne bi probili taj gnjili čir i prisvojili sebi monopole. Vođe ustanika su se tako i ponašali. Zaposeli su skele, puteve i carinarnice i počeli da uzimaju zaradu samo za sebe. Neki su čak zadržali i hareme. Narod nije bio važan. Sve dok nije izbio ustanak protiv odmetnutih vođa.

VUK I DOSITEJ - Oni su dve suprotnosti. Dva antipoda. To je sukob tradicije i modernizma. Propali smo zato što je Vuk pobedio Dositeja. Pogrešno. Između Vuka i Dositeja biram i Vuka i Dositeja. Oni su -jedno. Naše bogatstvo je njihov spoj. Volter je pisao da je sklad zbir različitosti. Jednoumlje je najgore, bez obzira na to odakle dolazilo. I Vuk i Dositej su naši učitelji od kojih ništa nismo naučili. I još hoćemo da ih posvađamo.

PRVO VELIKO KLANJE - Srbija je izazvala Prvi svetski rat. Tragična optužba, kao ona danas da smo genocidan narod. Istina je da srpska kvazielita ništa nije razumela šta se dešava u svetu. Nije razumela da Fordov pronalazak traka menja svet i da će početi ratovi za naftu. Nisu razumeli da smo mi na putu ka naftnim poljima i da treba da se sklonimo, pustimo krstaše da prođu i da im naplatimo putarinu. Žrtvovali su 64 odsto muške populacije da bi dokazali svoju nacionalnu potenciju.

JUGOSLAVIJA - Za plemenitu južnoslovensku ideju dali smo kraljevinu, naciju, teritoriju i istoriju da bi Njegovo kraljevsko veličanstvo dobilo nekoliko vila i nekoliko hektara vinograda u južnoslovenskoj zajednici. Nismo poslušali mudrog Živojina Mišića. Nismo poslušali dobronamernog Vudra Vilsona. Država sa hiljadugodišnjom istorijom i tradicijom razgovara sa nevladinom organizacijom pod nazivom - Jugoslovenski odbor, koja nema ništa a hoće sve. Umesto da napravimo računicu šta dobijamo i šta gubimo, mi smo, zaneseni velikom južnoslovenskom misijom, napravili firmu koja nije imala kapitala. Bankrot je bio neizbežan.

DRUGO VELIKO KLANJE - Ništa nismo naučili iz Prvog velikog klanja. Neverovatno. Kao da to nisu bili naši ljudi. Kao da su to bili neki mrski neprijatelji. Poraženi iz Prvog velikog klanja nisu bili zadovoljni novom preraspodelom tržišta. Trka oko nafte se nastavila, a oni su, privremeno, ispali iz takmičenja. Odlučili su da se vrate fašističkom čizmom. Mi nismo imali velikog izbora. Između nacističkih i boljševičkih konclogora nudila nam se prihvatljiva kapitulacija. Hitler nije hteo da pregovara sa nama i dok je pio kafu na Šanzelizeu, poslao je Ribentropa da nam donese nagodbu. Englezima se to nije svidelo i za 70.000 funti su organizovali - puč. Parola bolje grob, nego rob i bolje rat nego pakt koštala nas je 1.700.000 života.

REVOLUCIJA - Kada je srpski komunista ubio srpskog žandara, prema tumačenju pobednika, počela je socijalistička revolucija. Vlast radničke klase je ustoličila komunističku buržoaziju. Cezaropapistička svita Velikog meštera sviju hulja je uspela da sve nerešene probleme između braće ostavi da se rešavaju u novom balkanskom klanju. Teza da smo zahvaljujući socijalističkoj revoluciji, Partiji i Drugu Titu imali industrijski razvoj pogrešna je. Isti ili brži razvoj bismo imali i da smo ostali kapitalistička država i da je Njegovo kraljevsko veličanstvo nastavilo da nas sluđuje. Uostalom, kapitalističkog monarha je zamenio mnogo veštiji i sposobniji komunistički monarh. Revolucija je zamenila jedan ološ drugim ološem. Ideologije nisu bile važne. Mnogo važnije je bilo da se ne menja totalitarni sistem vlasti.

 SAMOUPRAVLJANJE - Direktor državne aviokompanije je čekao da radnički savet donese odluku koji tip aviona treba da se kupi. Radnički savet je zasedao i glasao. Jednak broj glasova je imao i boing i erbas. Ostalo je još samo da glasa Rada čistačica. Ona nije glasala. Nije bila prisutna. Prala je poslovnicu. Njen glas trebalo je da odluči. Svi su bili napeti. Ko će pobediti? Rada je napisala: treba mi nova metla, sunđeri i kese za usisivač. I moli sve službenike da ostavljaju urednu WC šolju i da ne brišu peškirom cipele.

DRUŠTVENA SVOJINA - Pošto je svojina pripadala svima nama, bila je svačija i ničija, onda je Partija preuzela upravljanje društvenom svojinom u svom interesu. Partijski komesari su vršili nasilje u privredi i ništa se nije promenilo do današnjeg dana. Danas to rade koalicioni partneri. Uprkos sveopštoj aklamaciji o društvenoj svojini koja pripada svima nama, njome nisu mogli da raspolažu nezaposleni, seljaci, nezavisni intelektualci i svi neprijatelji Partije.

TRANZICIJA - Neoliberalni ideolozi su smislili da je najbolji način za pokoravanje sveta i otvaranje tržišta za svoje korporacije da se izvrši tranzicija. Šok-terapija je podrazumevala naglo otvaranje tržišta za njihove kompanije, privatizaciju i vezanost domaće valute za dolar. Gangsteri sa Volstrita, iz Pentagona i Bele kuće angažovali su gurua neoliberalizma Miltona Fridmana da uvodi slobodno tržište i demokratiju  tenkovima, vojnim huntama, logorima, masakrima i istrebljenjima svih onih koji imaju drugo mišljenje. Iskustva Čilea, Argentine, Bolivije, Urugvaja i Brazila, a kasnije Rusije, Poljske, Južnoafričke Republike i balkanskih zemalja dokaz su da zlikovci vladaju svetom i da im je jedina ideja da jedan odsto kontroliše planetu i da polaže račune Familiji.

SLOBODNO TRŽIŠTE - Floskula o slobodnom tržištu omogućila je bogatima da budu sve bogatiji. Na drugoj strani, siromašni su sve siromašniji. Socijalno raslojavanje se desilo kako unutar same Imperije u rastrojstvu, tako i između razvijenih i nerazvijenih država. Živimo u kastinskoj civilizaciji. Nema slobodnog tržišta. Pet porodica kontroliše automobilsku industriju. Sedam porodica kontroliše proizvodnju hrane. Sve je pod kontrolom Velikog brata. A Veliki brat radi za Familiju. I tako srljamo u propast.

EU - Evropske i evroatlantske integracije su mantra tržišnih talibana, koji vladaju na razaranju države, institucija, privrede i morala. Opsednutost danas EU je ista kao i opsednutost komunista vlašću radničke klase ili opsednutost šovinista svojom nacijom. Duboko iza te propagande o EU krije se totalitarni režim koga Maneken tranzicije vodi u srednji vek. Izvanredna ideja EU je obesmišljena vavilonskim prohtevima briselske birokratije. Izaći iz propalog projekta južnoslovenske zajednice, gde smo doživeli najveće nacionalne gubitke, da bismo ušli u još veći propali projekat evropske zajednice, gde će uspešni, štedljivi i vredni pokrivati gubitke neuspešnih, lenjih i rasipnih, ravno je samoubistvu. Koji je naš interes? Da li je neko iz režima izveo računicu? Pokažite nam matematiku. Sve ostalo je ideologija dobrostojećih komesara integracija koji brane samo svoje lične interese. Ako se raspadne Belgija, onda treba da se raspadne i birokratizovana EU. Evropska ideja nije mrtva. Moraju novi ljudi sa novom vizijom da ponude nova rešenja. Nova integracija u kojoj svi dobijamo, a ne samo briselska birokratija i njihovi nalogodavci.

DRŽAVA - Sve probleme će nam rešiti država. Poslednja ispitivanja pokazuju da samo šest odsto  ispitanika želi da radi u privatnom sektoru, dok svi ostali sanjaju državne jasle. Građani se upravljaju prema svojim interesima. Trenutno je najveći interes da radiš za državu. Tako dobijamo državni etatizam, što je pogubno za Demokratiju i Republiku. Umesto da oslobađamo društvo i da smanjujemo broj parazita koji žive od pljačkanja poreskih obveznika, partije na vlasti i opoziciji se utrkuju u reketiranju sopstvenih građana. Strateške grane treba da ostanu u većinskom vlasništvu države, ostatak vlasništva treba prodati građanima iz zemlje i rasejanja i strancima. Zalažem se za narodni kapitalizam, jeftinu državu i malobrojnu, kompjuterizovanu administraciju u službi građana.

LENJOST - Mi Srbi smo lenj narod. Ko to kaže? Banditi tajkuni i ološ političari. Naš narod neće da radi, kaže lokalni vukodlak dok plaća radnu snagu mesečno 100 evra. Kontrapitanje: zašto su naši ljudi u rasejanju najbolji radnici? Kako to? U čemu je problem? Odgovor je jasan: totalitarni sistem ubija naš narod, osiromašuje ga i ponižava. Potpuno mi je svejedno ko to radi, pod kojom ideologijom, da li to bio komunistički komesar, šovinistički ratnohuškač ili neoliberalni japijevac. Svi su oni isti. Suština je da se ukine totalitarizam. I da više nema zabluda. A to se postiže učenjem i radom na sebi. Posle ide pobuna. I novo društvo. Oslobođeno totalitarizma.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane