Natrag

Tabloid istražuje

Tabloid istražuje

Nije sve očigledno: Iza rezolucija i diplomatskih aktivnosti kriju se krvave, zločinačke organizacije koje uređuju kompletan život na Kosmetu

 

Šiiti i suniti sa srpskim pasošima

 

   Politikom "izgubili smo  Kosovo, ali smo Albance zadržali" srpska vlast direktno radi na štetu svojih građana, prvenstveno većinskog naroda, jer će ubrzo svi koji po Evropi putuju sa srpskim pasošem tamo biti žigosani kao narkodileri i teroristi

 

Milan Malenović

 

Srpska država, iako sve manje računa na povratak Kosmeta, i dalje ozbiljno računa na povratak pod njenu vlast Albanaca iz ove južne pokrajine. Pri tome su događaji na jugu Srbije, kada je otkrivena organizovana grupa koja je za provizije i do 10.000 evra po glavi sređivala neophodnu dokumentaciju za izdavanje isprava kosovskim Albancima, samo vrh ledenog brega onoga što se u poslednjih deset godina zaista dešava mimo očiju javnosti.

Ministarstvo unutrašnjih poslova nemačke pokrajine Severne Rajne - Vestfalije u svom cirkularnom pismu od 2. decembra 2005. svim podređenim upravama okruga navodi kako je za Albanca iz tadašnje zajednice Srbija i Crna Gora, računajući i one sa Kosova, skoro nemoguće da dobije ispis iz srpskog državljanstva. Istovremeno, u pomenutom dopisu se ističe da diplomatsko-konzularna predstavništva SCG kosovskim Albancima bez problema izdaju putne isprave, pa tako i onima koji su boravak u Nemačkoj zasnovali na osnovu tvrdnje da im u otadžbini preti politički progon na osnovu etničke pripadnosti.

Da nam poslednjih dana nisu dostavljena određena dokumenta, među kojima ima i onih sa oznakom strogo poverljivo, mislili bismo da je u pitanju obična naivnost srpskih vlasti kako će zadržavanjem kosovskih Albanaca u srpskom državljanstvu podupreti srpsko pravo na suverenitet nad Kosovom. U stvari, u pitanju je običan kriminal.

 

Naizmenični terorizam

 

U svojoj studiji "Neka obeležja organizovanog kriminala na Kosovu i u ostalim balkanskim državama", izdatoj 2009. u Prištini i Beču, dr Kolj Krasnići navodi kako je tzv. Republika Kosovo najkriminalnija i najkorumpiranija država u Evropi. Krasnići navodi primere na osnovu kojih se vidi da na Kosovu kriminalci jedino mogu da očekuju zaradu, nikako i kaznu.

Jedan od primera kako korumpirana vlast podržava kriminalce jeste i provala u sudski depo u Kosovskoj Mitrovici, iz koga je kamionima odneto nekoliko tona dokaznog materijala (droge, oružja, eksploziva i slično). Pri tom, navodi Krasnići, zgrada ima i fizičko i tehničko obezbeđenje, ali i pored toga počinioci nikada nisu otkriveni.

Kosovo je, po svim studijama, glavna raskrsnica na Balkanu za šverc droge, oružja, cigareta i belog roblja. Ono to nikako nije slučajno postalo, već su zapadni samozvani oslobodioci na ovom projektu godinama predano radili.

U studiji Dolazak balkanskog kalifata (The Coming Balkan Caliphate, Westport: Praeger Security International, 2007.) na strani 37. autor Kristofer Delizo (Christopher Deliso) navodi kako je još 1996. nemačka obaveštajna služba BND u Tirani i Rimu osnovala centrale za obuku budućih pripadnika tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Po pisanju časopisa Le Monde Diplomatique Nemci su za potrebe opremanja budućih gerilaca iskoristili zalihe pronađene u skladištima kontraobaveštajne službe nekadašnjeg DDR-a. U italijanskim lukama, kao što je Brindizi, hvatani su emigranti sa Kosmeta i preko centara BND-a u Italiji slati u logore za obuku u planinama Mirdita u severnoj Albaniji, na području pod kontrolom sadašnjeg albanskog premijera Salija Beriše. U vojnoj obuci budućih terorista direktno su učestvovali instruktori nemačke vojno-obaveštajne službe MAD, i to iz Odeljenja specijalnih snaga (Kommando Spezialkraefte).

U isto to vreme američko Ministarstvo spoljnih poslova je OVK ocenilo kao terorističku organizaciju. I specijalni izaslanik za Balkan, Robert Gelbert (Robert Gelbard) izjavio je 23. februara 1998. da je OVK bez dvoumljenja teroristička organizacija (izveštaj AFP-a). Samo nekoliko meseci pre agresije na SR Jugoslaviju Stejt department je OVK skinuo sa liste terorističkih organizacija i učinio je saveznikom NATO snaga.

 

"Pravi ljudi" na "pravim mestima"

 

Od prvog dana OVK se finansirala prihodima iz kriminalnih aktivnosti, na prvom mestu od prodaje i šverca droge. Preko Turske u Evropu svakog meseca stiže između četiri i šest tona čistog heroina. Od toga, najmanje jedna trećina putem Kosova, Albanije i Crne Gore odlazi dalje u Zapadnu Evropu.

Od početka delovanja OVK pod patronatom Nemačke i albanskih službi i političara, jedno od najvažnijih sedišta albanske mafije je u Albaniji. Danas Albanci imaju preko 100.000 članova mafije podeljenih u 15 klanova (izveštaj pariskog Instituta za kriminologiju). Tri najvažnija deluju na Kosovu.

U svom godišnjem izveštaju od 25. februara 2005. (oznaka tajnosti: VS-Vertraulich amtlich geheimgehalten - Strogo poverljivo, samo za službenu upotrebu) nemački BND za region Kosova navodi da tu postoje tri grupe za koje radi dvadesetak fisova (albanska bratstva).

Grupu Drenica kontrolišu Hašim Tači, Džavid Haliti i Redžep Selimi. Ova grupa sarađuje sa sličnim bandama u Makedoniji, Češkoj, Albaniji i Bugarskoj, a za nju povremeno radi i Ekrem Luka.

Druga grupa je Dukađini koju pored pomenutog Luke predvodi i Ramuš Haradinaj, za koga po tvrdnjama BND-a rade grupe Sabita Gecija i Samita Luštakua, kao i klan Babaljija. Za Ekrema Luku se veruje da je najbogatiji Albanac na Kosmetu, a za legalne poslove (preko kojih pere novac) koristi kompanije koje u svom imenu najčešće imaju reč Dukađini. Njega u poslovne veze BND dovodi kako sa Arkanom, tako isto i sa Bogoljubom Karićem, dok u švercu cigareta tesno sarađuje sa bivšim oficirom MUP-a iz Kosovske Mitrovice, Mladenom Milićevićem.

Treća i najmanja grupa je Lap, koju je do svog hapšenja predvodio Rustem Mustafa zvani Remi, poznati terorista. Za ovu grupu je radio i klan Suma, dok su trgovinu drogom obavljali u saradnji sa Hašimom Tačijem.

Nesporni gospodar života i smrti na Kosmetu i najuticajniji mafijaški bos, Hašim Tači, 2003. je po međunarodnoj poternici priveden u Mađarskoj. Novac za njegovo oslobađanje je vlastima predat posredstvom jednog mađarskog biznismena iz Vojvodine, za koga izveštaj BND-a iz 2005. navodi samo da se bavi trgovinom gorivom u severnoj srpskoj pokrajini.

Ilegalna i navodno rasformirana kontraobaveštajna služba kosovskih Albanaca ŠIK (Sherbimi Informativ Kombetar - Nacionalni informativni servis) formirana je u Prištini u drugoj polovini 1999. godine na inicijativu Hašima Tačija. Ova organizacija, koja i danas broji oko 100 pripadnika, služila je, i to još uvek čini, njemu i Haradinaju da kontrolišu izbor kadrova za kosovsku policiju, ali i da se obračunavaju sa svojim protivnicima iz podzemlja.

Predsednik Komisije tzv. kosovske skupštine za nadgledanje rada Kosovske obaveštajne agencije (KOA), Gani Geci, izjavio je krajem avgusta ove godine za list Koha ditore da određene strukture ŠIK-a ucenjuju kandidate prijavljene za rad u novoformiranoj agenciji - KOA. Geci je rekao da se pritisak vrši na one koji žele da rade u KOA, a ranije nisu bili angažovani u ŠIK-u.

Zlo samo do određene granice

Preko ŠIK-a Tači i njegovi mafijaški saborci deluju i u inostranstvu. Po izveštaju BND-a iz 2005. ćelije u Nemačkoj predvodi Hasan Ukahadža koji živi u pokrajini Baden-Virtenberg. Iznad njega, kao koordinator (osoba za kontakt sa centralom), stoji Ibrahim Keljmendi, čiju suprugu Mimozu nalazimo kao novinara Dojče velea i jednog berlinskog radija.

Na čelu ŠIK-a danas je Džavid Haliti, Tačijev saborac iz grupe Drenica.

U svom radu albanska mafija se sve više oslanja na saradnju sa organizovanim bandama sa prostora tzv. Sandžaka. Nenad Jaćović, pisac knjige "Ledena stena" i bivši osuđenik iz KPZ Niša, tvrdi da albanska mafija u saradnji sa Sandžaklijama potpuno kontroliše tržište narkotika u srpskim zatvorima. Ni izvan kaznionica ne bi trebalo da je mnogo drugačije, jer Sandžaklije Albancima obezbeđuju neophodne kontakte sa Crnom Gorom i Bosnom.

Iako je BND sam stvorio OVK i preko njega albansku mafiju koja danas kontroliše narko-tržišta Evrope i Amerike, Nemci su izgleda ispustili dizgine iz ruku i nisu više u stanju da kontrolišu svog nekadašnjeg štićenika i saveznika. Generalno, vlade zapadnih zemalja nemaju ništa protiv ograničene distribucije droge, pogotovo kada prihodi od takve prodaje odlaze za finansiranje projekata od njihove koristi, kao što je bio raspad Jugoslavije i Srbije. Smeta im kada se takav biznis razvije iznad mere potrebne za ostvarivanje "viših ciljeva".

Onog trenutka kada su Hašim Tači i njegovi saradnici stupili u kontakt sa klanom Osmani koji već godinama kontroliše narko-tržište u Zapadnoj Evropi, stvorena je jedna megaorganizacija koja ni Nemcima ni Amerikancima više nije po volji. Jedan od članova klana Osmani, Baškim, čak je imenovan za specijalnog savetnika u tzv. vladi Kosova.

Iako NATO na Kosmetu ima dovoljno osposobljenih jedinica za hapšenje Tačija i njegovih mafijaških saboraca, ovakva akcija bi izazvala masovne nemire uperene protiv zapadnih zemalja. Vladama NATO članica, posebno SAD, ovakav razvoj događaja nikako ne bi odgovarao.

U svojoj analizi The End of the Affair? The BND, CIA and Kosovo's Deep State Tom Burhard (Tom Burghardt) navodi kako američka vojna baza pored Uroševca, Bondstil, agenciji NSA (National Security Agency/Central Security Service) služi za prisluškivanje ruskog prostora. O značaju ove vojne baze govori i njena veličina: ona je vidljiva iz kosmosa. U okviru nje deluje i CIA, odnosno neke njene posebne službe, a veruje se da se tu nalaze i zvanično nepostojeće ćelije za smeštaj osumnjičenih za međunarodni terorizam. Bondstil je u ovom trenutku za Amerikance nezamenjiv, zbog čega je neophodna kooperativnost lokalnog stanovništva - Albanaca.

Kriminalna ravnoteža

 

Ako ne mogu direktno da se reše Tačija i sličnih mafijaša, Amerikanci i Nemci za taj poduhvat mogu da se posluže nekim drugim ličnostima. Po ustaljenoj navici.

Religioznost kod Albanaca nikada nije igrala posebno značajnu ulogu, zbog čega neki nedavni događaji ne mogu a da ne uznemire analitičare. Albanci su ogromnom većinom muslimani, mada ima i nešto katolika i pravoslavaca. Na Kosmetu, Albanci su uglavnom sunitski muslimani, dok po oko 20 odsto njih pripadaju bektaši šiitima i sunitskom vehabizmu.

Bektašije su pod kontrolom radikalnih ajatolaha iz Irana i u strukture kosovskih vlasti su ušli posredstvom sirijske tajne službe, koja je sa svoje strane samo produžena ruka Teherana. Tako su pripadnici ovog verskog pravca postali i ljudi koji kontrolišu trgovinu drogom. Šiite, posebno bektašije, vehabije smatraju nevernicima.

Vehabije su, opet, pod kontrolom struktura iz Saudijske Arabije, vernog američkog saveznika, i predstavljaju jednu od najradikalnijih struja u islamu uopšte. Njima pripada i Osama bin Laden.

Ogromna većina svih muslimana sa ovih prostora pripada sunizmu, znači pravcu koji šiitizam ne tretira kao islamski pokret. Veliki broj siromašnih prilazi vehabijskom pokretu koji odriče bilo kakvo tumačenje Kurana i smatra da svi muslimani moraju dosledno da žive po Muhamedovom učenju.

Vođa vehabija na Kosmetu je imam Šefćet Krasnići koji je ne tako davno pozvao svoje sledbenike da se obračunaju sa sunarodnicima pripadnicima katoličke crkve. Zbog toga što vehabizam potiče iz Saudijske Arabije, najbogatije i najuticajnije islamske zemlje, čuvara svetih mesta Meke i Medine, ovakvi ispadi Krasnićija nisu ni na koji način sankcionisani.

Osim toga, on u ovom trenutku stoji pod direktnom zaštitom Amerikanaca, jer je deklarisani protivnik droge i trgovine njome. Krasnići to čini iz verskog ubeđenja, ali ga njegovi verski protivnici iz bektaši šiitizma posmatraju kao poslovnog protivnika, jer bi da im ukine najvažniji izvor para.

Kao neposredni povod za sukob sa kosovskim vlastima vehabijama može da posluži uredba tzv. vlade Kosova o zabrani nošenja muslimanskih marama (hidžaba) u svim školama. Školska godina upravo počinje i radikalni islamisti iz okruženja imama Krasnićija već su najavili da se neće pridržavati ove uredbe, ali da neće ni drugima da dozvole to da čine.

Iako vehabije zvanično nemaju uporište u islamskim zajednicama koje deluju u Srbiji, oni su preko novčanih fondova Saudijske Arabije i te kako uticajni. Verovatno su zbog toga, ali možda i iz drugih razloga, šiitski gospodari trgovine narkoticima procenili da nije više pametno koristiti sunitske Sandžaklije u poslu sa drogom, i da je potrebno ponovo uspostaviti sopstvenu mrežu dilera po celoj Evropi.

I tu se, onda, pojavljuje Srbija kao svesni ili nesvesni saborac albanskih narko-kartela. Jer, kosmetski Albanci sa svojim pasošima teško putuju po Evropi, a ni sa albanskim ništa bolje ne prolaze. Sa druge strane, srpski pasoši su manje upadljivi, a do njih nije ni problem da se dođe - kako nam pokazuje cirkularno pismo iz Severne Rajne -Vestfalije sa početka teksta.

Sada, zarad nekoliko miliona evra koliko su Tači i njegovi mafijaši spremni da u svrhu slobodnog putovanja njihovih heroinskih kurira izdvoje za podmićivanje od običnog službenika pa sve do ministara i predsednika, naša vlast ide u svesni rizik da nam zbog ovih postupaka EU ubrzo ponovo uvede rigorozni vizni režim. Ne treba smetnuti sa uma da kada nekog kriminalca uhapse u Evropi ondašnji mediji objave iz koje zemlje potiče po legalnim dokumentima koje poseduje, ne ulazeći pri tom u njegovo etničko poreklo.

Politikom "izgubili smo Kosovo, ali smo Albance zadržali" srpska vlast tako direktno radi na štetu svojih građana, prvenstveno većinskog naroda, jer ćemo ubrzo svi mi koji po Evropi putujemo sa srpskim pasošem tamo biti žigosani kao narkodileri i teroristi.

Sledi udar

 

Po jednom scenariju, međumuslimanski nemiri će koliko već ove jeseni izbiti na Kosmetu i to u direktnom sudaru prosaudijskih (samim tim i proameričkih) vehabija sa proiranskim bektašijama.

Kosovo će, međutim, biti samo početak, jer je to zemlja u kojoj su šiiti (bektašije) na vlasti i koja je centar međunarodnog lanca koji drogom snabdeva Evropu. Kako su vehabije veoma uticajne u svim okolnim zemljama u kojima žive suniti, oni će posle Kosova krenuti sa izazivanjem kriza svuda po Balkanu.

To podrazumeva na prvom mestu terorističke akcije protiv lokalnih (nemuslimanskih) vlasti, ali i širenje akcija na nemuslimanski živalj u pretežno muslimanskim regionima. Na udaru će se naći Makedonci u zapadnoj Makedoniji, Srbi u Raškoj oblast i na severu Kosmeta, Crnogorci na severu i istoku Crne Gore, kao i Hrvati u Federaciji BiH.

  

 

 

 

Nema života bez mafije

 

U svom izveštaju iz 2005. godine nemačka obaveštajna služba BND u paragrafu 1.3 doslovce navodi:

"Različiti obaveštajni izvori ukazuju na umešanost organizovanog kriminala (OK) u nemirima iz marta 2004. godine. Kriminalne strukture ne mogu da budu zainteresovane za izgradnju državnog ustrojstva po zapadnom modelu, jer bi time bio pogođen rastući šverc. I zbog toga balkanski pripadnici OK-a teže dolasku na državne i partijske funkcije, odnosno neguju dobre odnose sa pomenutim krugovima.

Početkom aprila 2004. iz obaveštajnih krugova Balkana postalo je poznato da su poslednji nemiri na Kosovu pripremljeni od strane OK i od istih čak i sprovedeni. Članovi albanske (odnosno kosovske) i srpske mafije paralelno su izveli pripreme na obe strane. Pri tome je ANA (Albanska nacionalna armija) fingirala samo kao produžena ruka albanskih mafijaša.

Prema dosad nepotvrđenim informacijama, za vreme nemira su preko nenadgledane granice prešle velike isporuke (čitavi kamioni) heroina i kokaina."

Po naknadnim podacima nemire su Hašim Tači i grupa oko njega izazvali ne samo da bi tone droge neometano prebacili preko granice, jer im ni pre a ni posle međunarodne snage nisu pravile naročite probleme u tom poslu, već da bi demonstrirali zapadnim saveznicima da bez albanskih mafijaša na Kosmetu ništa ne funkcioniše. Poruka je u vladajućim krugovima na Zapadu tako i primljena i protumačena.

 

 

 

 

Nema ih više

 

U periodu od juna 1999. godine do martovskog nasilja 2004. godine, više od 220.000 Srba i drugih nealbanaca izgnano je iz pokrajine, a 120 hrišćanskih svetinja i spomenika devastirano i uništeno.

Nasilje albanskih ekstremista i etničko čišćenje srpskog stanovništva koje se dogodilo 17. i 18. marta 2004. godine još jednom je pokazalo da ni postojeće institucije u pokrajini, ni institucije međunarodne uprave na Kosovu i Metohiji nisu ispunile svoj zadatak jer nisu omogućile stvarno funkcionisanje i postojanje multikulturnog društva u pokrajini. Martovski pogrom odneo je nekoliko desetina života, ranjeno je više stotina osoba, proterano više od četiri hiljade Srba i drugih nealbanaca, zapaljeno više od 800 njihovih domova i razrušeno ili teško oštećeno 35 pravoslavnih hramova i spomenika kulture.

U Prištini je pre dolaska NATO snaga živelo 20.850 Srba, krajem 1999. bilo ih je još oko 900, godine 2002. bilo ih je 225, dok posle martovskih pogroma 2004. nije preostao nijedan. Slično je i u mnogim drugim naseljima na Kosmetu.

U Obiliću je krajem 1999. bilo još 1.500 Srba, a posle martovskih nemira nije ostao nijedan. Svi Srbi, njih oko 102 koji su dočekali NATO okupatore, posle nemira u 2004. napustili su i Prizren. Srba nema više ni u Peći gde ih je krajem 1999. bilo još oko hiljadu.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane