Natrag

Tragom vesti

Tragom vesti

Kragujevaki kolski as: Izmiljena radna mesta i jedan pokuaj samoubistva

 

Prisebno prisustvovanje samospaljivanju

 

U Kragujevcu se ve due vreme gradska vlast rukovodi sloganom "zavadi pa vladaj". Taj manir politiara na vlasti u gradu na Lepenici nije zaobiao ni prosvetu ni kriminalce sa dna ivota. No, kao veliki mesija i u dobru i zlu javlja se gradonaelnik Kragujevca, naravno titei svoje interese

 

Miodrag Milojevi

 

Poetak kolske godine. Drama poinje jedino u Kragujevcu. Udruenje pedagoga fizike kulture najavljuje trajk. Udruenje pedagoga fizike kulture ima podrku lokalne samouprave.

Prvi dan kolske godine. Jedan celodnevni trajk, samo jedan, u Osnovnoj koli "Vuk Karadi", na brdu, pored policijskih stanova. kola "Vuk Karadi" trajkuje po nalogu lokalne samouprave. Naredio Dragoslav Miloevi, lan Gradskog vea zaduen za prosvetu. Miloevi i lokalna samouprava imaju jednog direktora, na koga se mogu osloniti, u pola dana, u pola noi.

 

Masovna pojava

 

Pred sam poetak kolske godine otkriven je viak od dvadeset do trideset profesora fiskulture. Posle pet-est, mogue je i posle deset godina, neko je u Ministarstvu izvrio kontrolu. Ustanovljeno je da Kragujevac dri dvadeset-trideset fiktivnih radnih mesta. Umesto uiteljica, nastavu fizike kulture ve u treem, etvrtom razredu, dre profesori fiskulture. Direktori su procenili da su uiteljice spore, da usporavaju decu od devet godina. Deca prvog i drugog razreda su spora, ba kao i uiteljice.

Uiteljice, one mlae generacije, rade sa uiteljskim fakultetom. Uiteljski fakultet - to znai obuene su da izvode nastavu iz svih predmeta, nastavu poznavanja prirode i drutva, kao i nastavu fiskulture.

Pokazalo se da su uiteljice slabi poznavaoci drutva u kome ive. Nisu ba sigurne. Deca su to odmah osetila.

U Srbiji ima gradova malih i velikih. Ima i veih od Kragujevca. Pedagozi fizike kulture odvajaju decu od uitelja i uiteljica samo u Kragujevcu.

Igraj za ivot - droga je smrt! Pedagozi fizike kulture su porazgovarali sa direktorima kola. Objasnili su im da se deca od najranijeg uzrasta moraju okrenuti sportu, a uiteljice nisu naklonjene sportu. Svaka ast izuzecima, ako ih uopte ima. Bez obzira na to to su mlade i aktivno igraju u folkloru. Uiteljice e upropastiti kragujevaku decu. Da li zbog sporta, da li zbog para, direktori su uvaili argumente pedagoga fizike kulture. Igraj za ivot, droga ne!

Kako zbog para? Znai, i pare su u igri. Raunica je pokazala da ima manjak asova a viak profesora fiskulture. Da ne bi ostali bez posla, agilni pedagozi preko direktora izlobirali da im uiteljice ustupe decu. Decu e uzimati na revers. Uiteljice su strune za srpski i matematiku, nisu strune za nastavu fizike kulture. Pogledaj kakva su nam deca i na ta lie! Odvojiti decu od uiteljice, odvojiti decu od ulice!

Uiteljice nemaju svoje udruenje u Kragujevcu. U direktorske kancelarije uiteljice ulaze kucanjem, profesori fiskulture ulaze kad im se prohte.

 

Uiteljice na udaru

 

Zorica Atanasovi, profesorka kragujevake osnovne kole Trei kragujevaki bataljon, prva je ostala bez posla. Zorica je profesor fiskulture, samohrana majka troje dece. Ostala je bez posla po neobavezujuem uputstvu Ministarstva prosvete. Bez obzira na to to je uputstvo neobavezujue, Ministarstvo ubudue nee plaati izmiljena radna mesta.

Predsednik Pedagoga fizike kulture: - Nae slutnje su se obistinile. Koleginica iz Treeg kragujevakog bataljona ve je dobila reenje o nerasporeenosti. Niko od nas, ili ogromna veina profesora, nije znao da je bilo kakvo uputstvo o preraspodeli asova fizikog vaspitanja stiglo u kole. Otili smo na godinje odmore kao zaposleni, a kad kad smo se vratili saekala su nas reenja o otkazu.

Radojko Damjanovi, naelnik kolske uprave, kae da je sutina problema u vezi sa novim nainom preraspodele asova fizikog u tome to su uitelji primali platu za pun fond asova, a nastavu fizikog su obavljali drugi tako da je jedan posao plaan dva puta.

Ne, to nije istina. Ne postoji nikakav nov "nain raspodele asova", jer nigde u Srbiji nema upadanja pedagoga fizike kulture u razrednu nastavu.

- Meutim, takvu ocenu profesori ne prihvataju, jer bi po toj logici trebalo da uitelji vrate novac koji su primali za ono to nisu radili. Kakva drskost! Otimali im asove, iveli na raun uiteljica, kao paraziti, uskakali u nastavu, trae pare od uiteljica.

Niko u celom Kragujevcu ne zna da objasni o emu se radi. Svi istiu da je Kragujevac proglaen gradom sporta, da je to zasluga profesora fizike kulture.

Zapoljavanje na miie. Ko je jai, uiteljice ili "difovci"?

Problem se lako moe objasniti. Kad su videli da nemaju dovoljan fond asova da bi primali pune zarade, profesori fizike kulture - oteli od uiteljica potreban broj asova.

Za razliku od gradskih kola gde nastavu fiskulture dre profesori, po selima oko Kragujevca istu nastavu izvode uitelji? Zato? Zbog toga to pedagozi fizike kulture nee da putuju u sela.

Uiteljice se nisu mnogo bunile. Iz straha od direktora, iz straha od pedagogije fizike kulture, neka im kradu asove, plata e stizati na vreme.

Dok traje nastava fizike kulture uiteljice imaju slobodne aktivnosti. Mogu se baviti runim radovima, mogu da pletu, trikaju, da vezu goblene.

Problem sa nastavom fizike kulture ne poznaju drugi gradovi. Nejasno je ta pie u zakonu. Verovatno da nastavu fizike kulture mogu izvoditi samo kompetentna lica, a to su uitelji ili profesori.

Zakon se tumai po trenutnom interesu. Ono to se moe tolerisati, da su profesori "kompetentni," profesori fiskulture, uz podrku direktora, prepravili u "mora".

Svako se bori za svoje interese. Desio se apsurd. Umesto da se uiteljice bune zbog oduzimanja asova, potcenjivanja i omalovaavanja diplome, bune se i prete obustavom rada pedagozi fizike kulture.

Ko e, kad oni odu, vaspitavati kragujevaku decu? Ulica ili uiteljice. Uiteljice se povezuju sa pojedinim dilerima droge.

Dileri droge se nee usuditi da uu u kolsko dvorite kad na pisti vide robusnog fiskulturnika u trenerci, sa pitaljkom u zubima. Kad profesor dune u pitaljku, dileri se razbee kud koji. Pored uiteljice, dileri e podeliti drogu deci ako ih kolski policajac ne oseti. kolski policajac, on uva dostojanstvo uniforme, nee se kompromitovati, nee se meati u deje igre s drogom.

Postavlja se pitanje ta su radili u Ministarstvu prosvete, gde su punih est godina isplaivali dvostruke zarade? Zar za tako dug vremenski interval niko nije otkrio podvalu iz Kragujevca?

Problem nije samo sa nastavom fizike kulture. Uiteljima su se u posao meali i profesori muzikog i likovnog, i oni su im uzimali asove. Trenutno njih niko ne dira. Zbog socijalnog mira. Re je o neemu to lii na krau struje. Ako su uiteljima u nastavu upadali letei muziari i likovnjaci, to znai da je Kragujevac iz republikog budeta meseno krao najmanje pedeset, ezdeset plata...

Mada problem vika prosvetnih radnika postoji svuda, indikativno je da problem fiskulture ne poznaje nijedan drugi grad u Srbiji.

 

Plate na raun pismenih zadataka

 

Fakultet fizike kulture ne postoji u Kragujevcu. Postavlja se pitanje otkud iznenada toliki viak profesora fiskulture? Pored dvadeset-trideset nerasporeenih, jo ezdesetak ih eka na birou.

ovek iz Gradskog vea, Dragoslav Miloevi, zaduen za kulturu i obrazovanje u Kragujevcu, uzurpirao je nastavu fizike kulture uiteljima, obezbedio sinu, profesoru fiskulture zaposlenje na isti nain. Ko nije za sebe, nije ni za drugoga. Tako e rei narod.

Lokalna samouprava podrava pedagoge fizike kulture, "to su ljudi koji imaju porodice." ovek zaduen za resor prosvete podrava sina, profesora fiskulture, a pored sina druge pedagoge.

Dragoslav Miloevi, lan Gradskog vea, daje izjavu: - Za sve je kriva beogradizacija. Problem je u tome to se o raspodeli asova ne odluuje u Kragujevcu nego u Beogradu. Zato se mi i borimo za regionalizaciju i decentralizaciju.

Neko ree: - Ovo nije problem samo nastavnika fizike kulture, ovo je iri drutveni problem, koji pogaa celo drutvo.

Potcenjene i preplaene uiteljice ute. Bez obzira na diplomu fakulteta, asove muzikog obrazovanja im otimaju predavai sa diplomom Srednje muzike kole.

Strukovno udruenje kragujevakih profesora fizike kulture najavljuje povezivanje sa kolegama iz ostalih optina irom Srbije i organizovanje protesta. Prema njihovim saznanjima, u veini optina za sada nema otputanja profesora fiskulture. S kim da poveu ovaj lokalni problem koji su Kragujevani izmislili?

Zato u drugim optinama nema otputanja radnika? Samo su kragujevake kabadahiije upadale i drpisale asove uiteljima i uiteljicama.

Odlueno je ovako: da uiteljice dobiju bodove na raun pismenih zadataka. Tako e primati punu platu. Uiteljice se dobrovoljno odriu nastave fizikog vaspitanja kako bi vuci bili siti a koze na broju. Nee, makar za sada, biti otputanja. Samohrana majka troje dece ostaje, do daljeg. Kragujevac e i dalje vui fiktivne zarade. Teko je odluiti se da li je sluaj za osudu ili za divljenje obmanama i mahinacijama.

 

Bez krova nad glavom

 

Gde ima dima, tu ima benzina, ima i vatre. A tu je i upalja.

Kragujevac, drama u holu Skuptine grada. Polivanje benzinom, samospaljivanje. Nenad Jovanovi, invalid, jedna noga trinaest centimetara kraa, hoda na takama. Lice bez krova nad glavom. Dok je leao u zatvoru, Centar za socijalni rad oduzeo mu je stan. Stan je prisvojio radnik Centra za socijalni rad, kome se - ne zna ime. Stan je oduzet uz obrazloenje da se nenamenski koristi.

Nenad Jovanovi je bio u zatvoru, isti ovek ne moe jednovremeno leati u zatvorskom krevetu i boraviti u stanu. Neko je, valjda radnik Centra za socijalni rad, podstakao komije. Komije su potpisivale peticiju - stan se koristi na moralno nedolian nain. Narkomanija, prostitucija i tako to. Ko zna da li je sve tano, mogue je da jeste. Ali cilj koji opravdava sva sredstva je stan.

Pokuao je preko novina. Polio se flaom benzina, u drugoj ruci dri upalja. Drama, sa pregovorima, trajala je itav sat.

Stan pripada Nenadu Jovanoviu, baba je dobila na korienje. U konkretnom sluaju Nenad Jovanovi je oteen, on je u pravu.

Samospaljivanje u Skuptini grada. Loa vest za grad koji oekuje brojne investitore.

Lou vest, kako je god mogue, treba prikazati kao dobru vest. ta je dobro u samospaljivanju? Prisebno ponaanje optinskih inovnika. Na vrhuncu drame oni su sedeli na svojim radnim mestima. To verovatno nije tano, ali vest je otila u etar.

Dva-tri sprata vie sedi gradonaelnik Veroljub Stevanovi. Bio je besan. Kako to njemu da se dogodi, i to zbog stana.

Informativna sluba Skuptine grada se stanom nije bavila. Nenad Jovanovi je lice sa najnie drutvene lestvice, pobrojani su mu svi gresi, godine provede na robiji. Verovalo se da e ga skuptinsko obezbeenje uz pomo policije, vatrogasaca, savladati.

Kad socijalni sluaj nije savladan u predvienom roku, pria dobija drugi tok. Gradonaelnik poinje pregovore. Prilika je da se eksponira, da se prikae humanim.

Gradonaelnik, po ijem nalogu su iz Skuptine ila saoptenja o narkomanu i kriminalcu, odjednom postaje ovek meka srca. ovek koji spasava ivote: - Moji razgovori sa jednako zanemarenim sugraanima sa problemima drastino zaputenim od strane odreenih slubi i organa, naalost, postali su moja svakodnevica. Ja sam gradonaelnik Kragujevca i to mi ne pada teko, jer svi problemi Kragujevana jesu i moji problemi.

Meutim, to ne znai da prisutnost i preduzimljivost gradonaelnika oslobaa bilo koji organ ili slubu da se bavi problemima Kragujevana. Zato to je izvesno birokratsko rutinerstvo postalo praksa na mnogim zvaninim adresama, i zato to je postalo simuliranje snienih kompetencija u mnogim kancelarijama, javno prozivam sve odgovorne u slubama i organima, lokalnim i republikim, koji rade na teritoriji grada Kragujevca, da preuzmu punu odgovornost i ovlaenja na svojim funkcijama ili neka podnesu ostavke.

Gradonaelnik je prevrtljiv, prvo vrlo grub, posle vrlo nean, za pola sata je okrenuo priu.

 

Demagogija

 

Ime radnika koji je uzurpirao stanarsko pravo i izbacio Jovanovia na ulicu nije saopteno. Oigledno, nije u pitanju nikakvo "birokratsko rutinerstvo" nego - koristoljublje. Stevanovi lukavo prebacuje odgovornost na republike organe iako je problem nastao u Kragujevcu. Da se nesreni Jovanovi, lice sa "najnie drutvene lestvice" spalio, ime radnika Centra za socijalni rad koji se dokopao stana bilo bi saopteno.

Posebna je demagogija kako Centar za socijalni rad "nema kompetencija", problem je nastao u Kragujevcu. Koji je republiki organ kontaktirao sa Jovanoviem?

- Gde u da spavam, stan ste mi oduzeli, u parku, pod nekim drvetom? Odmerili su ga od glave do pete, pa su mu u oi rekli: - Pa ta ti fali.

Pronaeno je reenje da Skuptina grada plaa izvesno vreme stan Jovanoviu. Jovanovi faktiki nije dobio nita, osim nekoliko meseci rehabilitacije na raun optinskog budeta.

Jovanovi je ranjen, on kae "upucan", pre osam godina, od tada ide na takama, vue za sobom trinaest centimetara krau nogu. Lice sa takvim hendikepom nije vie za upotrebu, to se kriminala tie.

Da bi opravdao uloena sredstva Jovanovi mora da govori za medije. Da hvali i uzdie gradonaelnika. Bio je lo momak, sada, zahvaljujui gradonaelniku, eli da postane dobar momak.

- Bio sam lopov, kriminalac i baraba. Sve sam bio ali ja vie nisam taj ovek. Hou samo mesto gde mogu mirno da ivim, da dovedem sina koga treba da izvedem na pravi put. Svata sam radio. Krao, rasturao drogu, drogirao se i sam. Hou da idem u druge gradove da prosim, ali u kriminal i zatvor vie neu.

Jovanovi e ii u druge gradove da bi prosio. Nee da baci ljagu na Kragujevac, grad budunosti, nee da tera investitore.

- Stan mi je, sudskom odlukom, oduzet pre dve godine i sada je dodeljen nekom ko radi u Centru. Ti ljudi se nisu uselili, valjda znaju da sam izaao iz zatvora. Sve moje stvari su iznete i sada su, kako su mi rekli, u nekom hangaru u naselju Aerodrom. Ulazio sam u stan. Samo goli zidovi. ak su i slavine povaene.

Jovanovi nastavlja tunu ispovest: - Krao sam da spasem sestru Lidiju od prostitucije. Ona je ila na ulicu da ja ne bih morao da kradem.

Oigledno, u Centru za socijalni rad su sve znali. Znali su da protiv sebe imaju oajnika spremnog na sve. Stan nije bezbedan, nije za korienje, sve dok je Jovanovi u ivotu. Zato ga se treba otarasiti, unititi fiziki i psihiki. Na bilo koji nain. Stan je useljiv tek prosle Jovanovieve smrti.

- Verko me je uveo u kancelariju i lepo sa mnom razgovarao. Ponudio mi je da, dok se ne pronae trajni smetaj, sam pronaem neki stan koji e mi Skuptina grada plaati. I to je neto.

Gradonaelnik postade dobroinitelj. Gradonaelnik, koji je u besu diktirao svojoj slubi "lice sa dna drutvene lestvice" zabarikadiralo se u Skuptini grada. Ime sudije, koji je oduzeo stan na osnovu peticije, ime radnika Centra kome je pripao stan ostade nepoznato...

Gradonaelnik prvo izdaje saoptenje da je re o najgorem kriminalcu, narkomanu, psihijatrijskom bolesniku. Bilo je to trenutak kad je pokuao da likvidira "sluaj". Za manje od sat vremena promenio je miljenje. Od loeg momka napravie dobrog momka. Vremena ima, Jovanoviu je 32 godine.

Loa vest za Kragujevac postaje dobra vest. Gradonaelnik je sam sakupio poene. Nije propustio priliku da "estitita alterskim slubenicima na pribranosti, a pripadnicima PU Kragujevac na profesionalnoj reakciji."

 

Nije izdrao

 

Nije uopte vano ko je Nenad Jovanovi, jedino je vano da li mu je stan oduzet po zakonu ili protivzakonito. Umesto otkrivanja slubenika Centra koji je oteo stan, servirana je pria o loem momku, koji e, trudom gradonaelnika, postati dobar momak.

Jovanovi nije dugo izdrao. iveo je kao dobar momak nekih deset do petnaest dana. Za to vreme je uinio mnoga dobra dela. Ko e znati da li su mu dodelili stan ili su ga obmanuli. I da mu je stan dodeljen, Jovanovi nema za hleba. Jovanovi kao dobar momak ne moe da izdri ni moralno ni egzistencijalno. Hvala gradonaelniku, jeste ga gradonaelnik prevaspitao ali za kratko. Jedina solucija je povratak u zatvor. Tamo je sve potaman, ima stan, ima hrana. Da se Skuptina grada ne troi.

Subota. Jovanovi, pretnjom noem pod grlo, kidnapovao taksistu. Naredio vonju iz jednog u drugi deo grada, pravo u betonsko naselje Aerodrom, gde je inkriminisani stan.

Vidno unezveren, taksista se pojavio na televiziji. Nije, moda zbog treme, pominjao pljaku od 800 dinara. Ili je pljaku iskonstruisala policija kako bi se Kragujevac na dui rok oslobodio Jovanovia, kratko i na silu prepravljenog u "dobrog momka."

Dobri i loi momci - to mi je odnekud poznato!

To je epilog prie o hromom kriminalcu, osamnaest puta pravosnano osuenom, terete ga za 180 krivinih dela.

Uinilo mu se da je je u zatvoru bezbedan i siguran. Uinio im je uslugu.

ta da radi, sam na svetu? Lo momak se vratio starom drutvu. Izvadio je no, krenuo na taksistu. ta mu je bio cilj, vonja do kue, povratak u zatvorsku sredinu, gde ima svega to na slobodi nedostaje.

Gradonaelnik jednako pregovara. Pregovara sa ivima, ti pregovori su dramatino vieni ali uspeno zavreni. Gradonaelnik pregovara i sa ivima i sa mrtvima.

 

 

Odlueno je ovako: da uiteljice dobiju bodove na raun pismenih zadataka. Tako e primati punu platu. Uiteljice se dobrovoljno odriu nastave fizikog vaspitanja kako bi vuci bili siti a koze na broju. Nee, makar za sada, biti otputanja.

 

 

 

Da bi opravdao uloena sredstva Jovanovi mora da govori za medije. Da hvali i uzdie gradonaelnika. Bio je lo momak, sada, zahvaljujui gradonaelniku, eli da postane dobar momak.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane