Natrag

Imperija

Imperija

Velika Britanija jo uvek ne prihvata injenicu da vie nije svetska sila

 

Priznaj, Albione, da si nula

 

Gordi Albion, kako se nekada nazivala Velika Britanija, odavno je samo jo ime bez nekog veeg znaaja, osim kada je istorija u pitanju. Poslednjih pola veka Britanija je prolazila, i jo to ini, kroz najtei period svoje duge istorije

 

Milan Malenovi

 

Sve je poelo gubljenjem prekomorskih poseda, kolonija koje su jedna po jedna voljom prekoatlantskih saveznika, Amerike, sticale nezavisnost. Konano je dvomeseni Suecki rat 1956. pokazao da Velika Britanija nije vie svetski lider, pa ak ni supersila sposobna da vojnim intervencijama odbrani svoje interese. Na scenu su tada ispred zapadnog sveta konano i nedvosmisleno stupile SAD.

Britanci su oduvek bili naklonjeni tradiciji, ali od propasti sopstvene imperije to su jo i vie. Seanjem na staru slavu oni potiskuju nezadovoljavajuu dananjicu. Britanski monarh jo uvek nastupa pompezno, kao u vreme "Imperije u kojoj sunce nikada ne zalazi", i nimalo graanski kako to ini ogromna veina drugih evropskih monarha. U tim retkim trenucima Britanci se vrate u vremena kada su imali najvee carstvo koje je svet ikada video.

Kao to od britanske kraljevske kue skoro nita vie ne zavisi u samoj Britaniji, ni od Britanije skoro nita ne zavisi u dananjem svetu. Dok je "gvozdena premijerka" Margaret Taer jo uspevala da smogne snage i da dosta samostalno odreuje spoljnopolitiki kurs zemlje na ijem je elu, jedan od njenih naslednika, Toni Bler, Britaniju je doveo u poziciju kolonije nekadanje britanske kolonije - Sjedinjenih Amerikih Drava. Nedavno objavljeni memoari samog Blera to nedvosmisleno pokazuju.

 

Premijeri-lobisti

 

Umiljenost da Velika Britanija moe da parira svetskim supersilama, SAD i SSSR/Rusiji, stvorila je preveliko optereenje za inae slabu britansku ekonomiju. Flota Njenog velianstva nekada je vladala morima, jer je to Engleskoj donosilo velike prihode iz trgovine sa kolonijama. Dananja ratna mornarica Velike Britanije besciljno luta morima kao Ukleti Holananin i samo troi pare ionako deficitarnog budeta.

Ono to Bler ne pokazuje tako jasno u svojim memoarima, ali to je upuenima odavno belodano, jeste injenica da je Velika Britanija postala servis onih koji imaju dovoljno para da je plate. Korupcija uzdignuta na nivo dravne politike.

Blerov lini imetak se procenjuje na neverovatnih 20 miliona funti, ali to u dananjem Ujedinjenom Kraljevstvu nikoga posebno ne uzbuuje. Kao ni injenica da dobar deo tih para potie iz prodaje droge evropskoj deci od strane albanskih separatista i terorista sa Kosmeta, koji su u Bleru nali zahvalnog i korisnog lobistu za njihove ciljeve.

Dosta para je Bler dobio i od jevrejskih i saudijskih fondacija koje su se okupile u nesvetu alijansu posveenu ruenju prvo Sadamovog reima u Iraku, a danas planu napada na iitski Iran. Oba puta je Bler najvatreniji zagovornik vojne intervencije u kojoj e pored britanskih momaka daleko vie da ginu amerika deca. Meu njima nee biti nikoga ko je u srodstvu sa samim Blerom.

Svoj poloaj amerikog nosaa aviona nasukanog na evropskoj obali Velika Britanija i njen politiki establiment umeju veoma dobro da unove. Britanska ostrva imaju izuzetan geostrateki znaaj za ameriku vojsku, zbog ega vlastodrci iz Londona lako nalaze sagovornike u Vaingtonu. Iako moda nije idejni tvorac ovakve saradnje, Bler je bio njen najistaknutiji zastupnik i korisnik.

U sutini, ovakvim delovanjem je postignuto da trokove amerikog vojnog prisustva u Velikoj Britaniji plaaju tree zemlje, one koje izdvajaju milione sopstvenih dolara da bi od britanskog premijera napravili svog lobistu u Beloj kui.

Britanska vlada je pored ovog otkrila jo jedan izvor nelegalnog finansiranja - dodelu titula. Englezi su vezani za svoje plemstvo koje tamo ima pravo ne samo da bude oslovljavano kako dolikuje, ve i da titulu kao sastavni deo imena upie u sva dokumenta. Svake godine kraljica podeli i nekoliko doivotnih, ali ne i naslednih titula zaslunim graanima.

Predlog za dodelu titula daje premijer po savetima lanova svog kabineta. Ve nekoliko puta, kada se meu dobitnicima pojavi i neko potpuno nepoznato ime iz sveta biznisa, javnost je sumnjala da je titula dobijena zahvaljujui podmiivanju. Dokaza, meutim, do sada nikada nije bilo.

U jednom drugom sluaju bilo je i te kako dokaza. Vojvotkinja od Jorka Sara Ferguson, ili jednostavno Fergi, bila je od 1986. do 1996. udata za princa Endrua, mlaeg brata prestolonaslednika arlsa. Krajem maja novinar tabloida News Of The World predstavio se vojvotkinji kao bogati industrijalac i ponudio joj pola miliona funti (tada oko 700.000 dolara) da ga upozna sa svojim bivim suprugom koji je izaslanik Britanije za trgovinu i investicije.

Vojvotkinja je bez dvoumljenja prihvatila ovu ponudu, a ceo razgovor je snimljen skrivenom kamerom. Na snimku se Sara Ferguson vidi kako sedi za stolom na kojem je 40.000 dolara u gotovini, to je trebalo da bude kapara za uslugu lanom biznismenu. Fergi mu pri tom govori kako za pola miliona funti bez problema moe da obezbedi pristup bivem muu i doslovno kae: "Pripazite vi mene, pa e on da pripazi vas".

Bekingemska palata je odmah objavila da princ Endru nije imao nikakve veze sa ovim poslom, a sama Fergi je izrazila aljenje to je ispala naivna.

Naivna? Zar se to ne zove podmitljiva? Ne, britanska aristokratija kao i njen politiki establiment deluju drugaije od ostalog sveta. Tamo je skoro normalno da se "asti", i to unapred, za zavretak nekog posla. Naivnost je samo kada neko dozvoli da bude uhvaen.

 

Prljave borbe

 

Ovaj moralni pad, kada je dozvoljeno i prihvatljivo sve to javnost ne vidi, deluje daleko tee na britansko drutvo od pada Imperije i sigurno e da ostavi daleko dublje tragove.

Ve pomenuti bivi premijer Toni Bler posle odlaska sa funkcije elnika vlade od svog prijatelja i poslovnog saradnika, amerikog predsednika Dorda Bua mlaeg, dobio je u junu 2007. na poklon mesto specijalnog izaslanika Meunarodne grupe za Bliski istok. Na toj poziciji oekivalo se da e Bler tragati za modalitetima okonanja viedecenijskog sukoba izmeu Palestinaca i Izraelaca.

Umesto da bude diplomatski suzdran, Bler je nedavno izjavio kako najvea opasnost modernom svetu preti od radikalnih islamista. Nita udno za ovog politiara, jer ga od poetka rada na funkciji specijalnog izaslanika Palestinci optuuju da prima novac od jevrejskog lobija.

Ni proletonji parlamentarni izbori u Velikoj Britaniji nisu mogli da prou bez skandala vezanih za donacije strankama. Njihov broj je ovoga puta bio toliki da su se i sami glasai umorili od itanja o finansijskim aferama stranaka i svoje glasove dali ne tradicionalnim strankama laburista i konzervativaca, ve malim, esto i nepoznatim partijama. Tako su ove godine prvi put u britanski parlament uli Zeleni, partija za zatitu ekologije sa dugom parlamentarnom tradicijom na kontinentu.

Odmah posle izbora i povlaenja sa vlasti Blerovog naslednika Gordona Brauna u javnosti se pojavila autobiografija Pitera Mandelsona, najmanje poznatog oveka iz vladajue trojke laburista. Mendelson koji je dugo bio na vrhu stranke zajedno sa Blerom i Braunom, u svojim seanjima iznosi niz detalja o prljavoj borbi izmeu ove dvojice za primat u stranci.

Po onome to je Mendelson izneo, britanski glasai su bili okirani saznanjem da u njihovoj dravi, koju esto zovu kolevkom modernog parlamentarizma, vladaju okolnosti koje podseaju na banana-republike. Istina, u Britaniji ni danas nema politiki motivisanih ubistava, ali je borba izmeu Brauna i Blera bila toliko prljava, sa toliko niskih udaraca i sa nedostatkom uobiajene discipline prema efu partije, da bi cela pria mogla komotno da se smesti u neku zemlju u razvoju.

Braun, po reima Mendelsona, nikada nije prihvatio injenicu da je Bler voa stranke i samim tim i premijer. Do poslednjeg Blerovog dana u premijerskoj fotelji, Braun je oko sebe okupljao istomiljenike i puiste i konano u junu 2007. primorao Blera da podnese ostavku.

Posle ovakvih iznurujuih borbi Laburistika stranka je bila toliko podeljena, da je Braun imao problema da sastavi kako novi kabinet, tako isto i stranake gremije. Poseban problem je predstavljala ve oigledna Braunova paranoja i njegovo nepoverenje u svakog saradnika. Na kraju je morao i samog Mendelsona iz Brisela da vrati u London i da mu poveri mesto vicepremijera.

I pored toga to mu je Mendelson omoguio da u naredne tri godine preivi nekoliko pokuaja partijskog pua, Braun mu se nikada nije oduio na odgovarajui nain. Sama injenica da su se laburisti posle Blerovog odlaska pa sve do poraza na ovogodinjim izborima vie bavili sobom nego upravljanjem zemljom, pokazuje dokle je stigao britanski parlamentarizam. Pri tome je ba period Braunove vladavine bio bremenit nepredvienim tekoama, kao to je izbijanje globalne ekonomske krize. Ni u takvom vremenu, dakle, britanski politiari nisu uspeli da se uzdignu iznad prizemnog politikanstva i odbrane sopstvenih interesa.

Velika Britanija je danas vie ime nego realna snaga. Korumpirani politiki establiment uronjen u sopstvene probleme teko da je u stanju da bilo ta bitno promeni. A Britaniji, isto kao i celoj Evropskoj uniji, pod hitno trebaju korenite reforme, na prvom mestu u domenu socijalne politike. Nezaposlenost je na Ostrvu sve vea, kao i budetski deficit. Privreda nije vie u stanju da finansira intervencionistiku politiku prethodnih vlada i to je svima jasno.

Problem je samo to niko nema hrabrosti da izae pred javnost i prizna da Velika Britanija nije vie velika. Za tako neto potreban je politiar vrstog karaktera, a ne uspeni tehnokrata, kao to su svi poslednji premijeri od Margaret Taer naovamo, raunajui i aktuelnog Dejvida Kameruna.

 

 

 

Nekad bilo, sad se spominjalo

 

Novinar News Of The Worlda koji prati kraljevsku porodicu Robert Dobson istie da je njegov list doao da informacije da je vojvotkinja od Jorka Sara Ferguson i ranije pokuavala da proda pristup do biveg supruga, te da je nastojao da to i dokae, naravno u nacionalnom interesu.

"Mislim da ovde postoji ozbiljna poenta, jer ona nastoji da iskoristi ulogu princa Endrua. Ne zaboravimo, on je specijalni predstavnik Ujedinjenog Kraljevstva za trgovinu i investicije, i novac poreskih obveznika podmiruje njegove trokove. Zbog toga mislim da ona ozbiljno potkopava ugled Velike Britanije koja vai za potenog igraa u meunarodnoj trgovini i razmeni", objanjava Dobson.

Don O'Farel, autor knjige "Komina istorija Velike Britanije", istie da su siromani lanovi kraljevske porodice novina koju je doneo 20. vek. Iako on to ne kae, podrazumeva se da su i podmitljivi i pohlepni lanovi dinastije takoe novitet u hiljadugodinjoj istoriji engleske kraljevske loze.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane