Zakonopravila

Spor pred sudom u Beogradu zbog nezakonitog otkaza: Slučaj mlade diplomirane ekonomistkinje

Kad je dozvoljeno ubistvo komšije?

Da li se reformisano, odnosno rasformirano pravosuđe ubrzano vraća u doba dahija i raje? Ako je već tako, da li je bolje da se ugledaju na spahije. To je manje opasno, zar ne, tvrdi urednik Tabloida Josip Bogić, penzionisani pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni savetnik OEBS-a

Josip Bogić

Posle rada u trajanju od pet godina, u firmi čiji je vlasnik država, a na bazi rezultata testova, čiji rezultati nisu dati na uvid radniku niti je zakonom predviđeno da mogu biti osnov za davanje otkaza, devojka od 30 godina proglašena je tehnološkim viškom i izbačena na ulicu uz isplatu otpremnine od oko 3.000 evra i naknade za neiskorišćen godišnji odmor, bez prava da se prijavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje radi traženja posla i pružanja novčane pomoći.

Bez mrlje na biografiji (osim "bele mrlje", tj. bez moćne zaleđine, partijske, kumovske, rođačke), proglašavaju je tehnološkim viškom i - pravac ulica! Još ne shvatajući šta je čeka i verujući da će lako naći novi posao, pošto se traže mladi, školovani i sa radnim iskustvom, daje dobijeni novac svojoj porodici radi vraćanja pozajmica i za troškove lečenja babe (šlog), oca (karcinom) i sestri (samohrana majka sa platom od 150 evra).

Međutim, nedugo posle otkaza, pozivaju je nazad u istu firmu i nude joj posao, istina uz manju platu (350 evra) i neodgovarajuće radno mesto, ali uz usmenu ucenu da vrati otpremninu. Prihvata ponudu. A ko ne bi u takvoj situaciji, verujući da će nekako vratiti otpremninu?

Ulica, kako god okreneš

Od tog momenta nastaje pakao. Poslodavac je počeo da preti otkazom, vukao je za rukav, terao je da hitno, odmah uplati novac od otpremnine koju je primila. Ostali zaposleni iskolačenih očiju, namršteni, opasni i strogi upadaju joj u sobu vičući: "Ko ti je rekao da se javljaš na telefon, vrata od sobe ne smeju biti zatvorena!" i druge pogrdne reči. Ako bi pak otišla u toalet, nastala je odmah potraga za beguncem i pitanja: "Gde je ova? Zašto nije na radnom mestu, samo se šeta!?"

U takvoj situaciji, preplašena, nije smela da ide ni na doručak. Kada je postavljala neko pitanje u vezi sa poslom odgovarali su joj povišenim tonom i uvredljivim izrazima: "Ti si nestručna!". Ona ćuti, ne diše, strepi, drhti. Počeli su da je optužuju da se neosnovano obogatila. Nakon toga kreće haranga i niko sa njom ne sme da razgovara. Sledi optužba da je nanela štetu firmi!? A firma "teška" 1,2 milijarde evra i ostvaruje godišnju neto dobit od 30 miliona evra, dok većina zaposlenih mesečno prima od 1.000 do 3.000 evra!? Na optužbe da se neosnovano obogatila odgovara da će vratiti novac ali da sada nema toliko. Međutim, sve je uzalud.

Da ne presvisne, odlazi na bolovanje koje traje mesecima. U međuvremenu je oslabila osam kilograma. Nema zdravstveno osiguranje. Pokušava da dobije Pravilnik o radu kako bi videla koja su joj prava. Dobija odgovor da ne postoji Pravilnik. Šta će pravilnik u tako elitnoj firmi kada o svemu odlučuje poslodavac - kabadahija, a ne spahija!?

Nakon toga sledi otkaz po članu 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu sa obrazloženjem da je "njeno ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca". I ponovo - ulica!

Otpremnina više nije važna. I ne spominju je. Pravda je "zadovoljena".

Na upozorenje za davanje otkaza piše prigovor i dostavlja potvrdu lekara da se nalazi na bolovanju koje poslodavac odbija da primi.

Obraća se pomoćniku u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku tražeći zaštitu. Dobija usmeni odgovor da nije bila dužna da vrati otpremninu i da zbog toga ne mogu da joj daju otkaz, a njenu pritužbu prosleđuju inspekciji rada koja kasni sa reagovanjem. U međuvremenu dobija pisani otkaz. Revnosna inspekcija rada uredno je obaveštava da za njen slučaj nije više nadležna inspekcija, već sud!

U zakonskom roku pokreće spor pred nadležnim sudom koji mora da se okonča u roku od šest meseci od dana pokretanja (član 195. Zakona o radu). Sud zakazuje prvo ročište posle 10 meseci, na kome zakazuje sledeće kroz tri meseca, s tim da se oštećena izjasni "da li je imala nameru da vrati otpremninu, jer se mogao neko drugi zaposliti"?

Šta je problem?

Bezobrazni kvalitet

Predmet spora je zahtev sudu za poništenjem nezakonitog otkaza. Pitanje otkaza ugovora o radu ne zavisi od volje poslodavca ili trećeg lica, već je regulisano isključivo Zakonom o radu. Ni Zakonom niti unutrašnjim aktom poslodavca nije predviđena mogućnost da je nevraćanje prethodno primljene otpremnine razlog za davanje otkaza ugovora niti se na bilo kojoj drugoj odredbi Zakona može zasnivati otkaz zbog toga.

Dakle, navedeni član 179. ne predviđa "ni eksplicite ni implicite" ovakav slučaj, što znači da je otkaz evidentno nezakonit. Pitanje eventualnog vraćanja otpremnine može biti predmet posebnog postupka, a ne Zakona o radu i bez uticaja na prava utvrđena ugovorom o radu i status zaposlenog.

Zbog toga, pitanje da li je oštećena imala nameru da vrati otpremninu nije relevantno za odluku suda, kao ni primedba da se neko drugi mogao zaposliti umesto nje, jer nema zakonske prepreke da poslodavac na njeno radno mesto zaposli odmah drugo lice. Otkaz nije nastao usled tehnološkog viška, kada poslodavac ne može zaposliti drugo lice u određenom roku.

Šta je rezultat?

U pravnoj državi poslodavac može da radi sa zaposlenima šta mu je volja, bez obzira na to šta u zakonima piše. Za primenu zakona izgleda da niko nije zadužen ili se "ne meša u svoj posao". Zašto se onda donose zakoni?

U ovom slučaju odluka je mogla biti doneta na prvom ročištu i u roku od šest meseci, a ovako će trajati najmanje godinu dana, a možda ko zna do kada. Za to vreme oštećena će da gladuje. Kucaće na sva moguća vrata tražeći posao.

Možda će kod nekog poslodavaca naći posao za period od mesec do dva, i to, naravno, bez dinara jer poslodavac mora da proveri "kvalitet radnika". "Kakav bezobrazluk - malo, malo pa promeni firmu! Uz to traži i platu?" Pošto nema novca za normalan život, nosi "pozajmljenu garderobu" od sestre ili njenog deteta. "Kada izvodi psa u šetnju hrani ga pljeskavicama, kiflama i drugim đakonijama". "Slučajno" ponekada prošeta pored pekare, pljeskare i sl., gde neko od prolaznika baci psu nešto od hrane. "Pas izgleda baš pristojno uhranjeno, što se ne bi moglo reći za oštećenu". Ona, pristojno odgojena, stidi se da otima od psa, videće je neko!

Sporo i nedostižno

 Da li je to reformisano pravosuđe?!

Kakve veze sa predmetom spora ima pitanje da li je oštećena imala nameru da vrati otpremninu i da li je neko drugi mogao da se zaposli? Hoće li sudovi suditi na osnovu činjenica i slova zakona ili po nečijem ličnom nahođenju? Postoje ljudi koji bi "po svom nahođenju" rado ubili komšiju! A šta ako im bude sudio sudija koji ima "svoje nahođenje" nezavisno od zakona?

Šta se tiče sudije što zakon nije usklađen sa njegovim "nahođenjem"? Ako stranke "spinuju", ne sme sud doneti odluku koji "spin" je bolji, već ko je u pravu u odnosu na slovo zakona.

Nekada je radio čuveni policajac koji je u svojoj karijeri istražio nebrojene prijave silovanja. Imao je običaj da mlade kolege na početku karijere upozori rečima:

 "Deco, ako vam se učini da nemate dovoljno vlasti da zatrete 'sva' nedela ovog sveta, nemojte raditi ovaj posao. Pazite se da vas vlast nad ljudima ne ponese, čuvajte se neznanja da se ne bi desilo da pošaljete nekoga na robiju zbog vođenja ljubavi, jer to nije kriminal. Kriminal je vođenje ljubavi bez pristanka druge osobe, a naknadno prijavljeno silovanje je posebno delikatno i može biti 'spinovano', da li iz osvete, zbog očuvanja braka, iz materijalnog interesa, iz povređenosti sujete ili drugih razloga. Vaša 'Biblija' je Zakon i znanje i ništa drugo. Ne radite po nahođenju, ne donosite odluku unapred, već unazad i hladne glave!"

Ako reformisano (rasformirano) pravosuđe ne posluša savet ovog policajca vratićemo se ubrzano u doba dahija, sa jedne strane, i raje, sa druge. Ugledajmo se na spahije, to je manje opasno, zar ne?

Pravda je, dakle, kod ovakvog reformisanog pravosuđa spora i uglavnom nedostižna!

 

 

 

 Šta sudiju briga što zakon nije usklađen sa njegovim "nahođenjem"? Ako stranke "spinuju", ne sme sud doneti odluku koji "spin" je bolji, već ko je u pravu u odnosu na slovo zakona.