Natrag

Uvodnik

Uvodnik

(Pr)osudite sami

 

Žestina propadanja

 

Milovan Brkić

 

Kada je utihnuo rat između do zuba naoružanih policijskih snaga i mladeži, od koje većina još nije punoletna, u nedelju, posle podne, iz bunkera u Dobanovcima oglasio se srpski predsednik saopštenjem koje je u njegovo ime sročio Srđan Šaper, koji iza leđa Borisa Tadića vlada Srbijom. Predsednik je iz svog pacovskog skloništa poručio uhapšenim demonstrantima odnosno huliganima, kako je nazvao svoje nepunoletne podanike, da će odgovor države na njihov sukob s policijom biti žestok.

Da je iole razuman čovek, predsednik Srbije bi se dan uoči Parade ponosa obratio građanima i zamolio ih za toleranciju, razumevanje, navodeći da će svaki incident imati posledice po status Srbije u očima onih koji  vladaju svetom.

Otkad je neustavno počeo da vlada Srbijom, kao njen gospodar, Boris Tadić na sva usta vređa podanike. Ko nije član ili simpatizer njegove Demokratske stranke, taj je protiv evroatlantskih integracija i - nije dostojan života. Sumanutosti Borisa Tadića nikad kraja.

U danu koji je potresao Beograd i Srbiju i uneo nemir u život nekoliko hiljada porodica srpski predsednik se nije obratio naciji, već je iz svog pacovskog skloništa poslao preteću poruku srpskoj omladini, a i svim građanima.

Njegova lopovska družina je istog dana, čuvana kordonima policije, poručivala srpskoj omladini da je profašistička, zločinačka, huliganska. Državni sekretar ministarstva pravde Slobodan Homen zakleo se ispred sedišta stranke da će svi oni koji su učestvovali u demonstracijama dobiti po osam godina zatvora. On koji je nekada bio otporaš i koji danas, sa svojom majkom i ocem, predstavlja oličenje zla i besprizorne pljačke.

Nesrećna Jelena Trivan je sa sigurnog mesta u ime stranke pretila svojim napućenim, veštačkim usnama da je omladina zavedena od "sila mraka i haosa", koji, za razliku od njene partije, nisu za ulazak u Evropu i prosperitet Srbije! Ove Srbije koju je banda iz njene partije opljačkala do gole kože. Isti rečnik koji smo već slušali iz usta Slobodana Miloševića uoči njegovog pada.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas izašao je, međutim, pred demonstrante. Molio ih je da shvate da ruše svoj grad. Mladi jurišnici nisu ga napali, niti su ga vređali. Gledali su ga u oči, a jedina uvreda koju mu je uputila starija žena bila je: "Ubico drveća"!

Gradonačelnik je, posle boja, izjavio da je srećan što nije bilo ljudskih žrtava i da će se šteta, pričinjena u gradu, nadoknaditi, za razliku od izgubljene mladosti.

Ministar policije Ivica Dačić je, kao odgovoran za stanje javnog reda i mira, s ljudskom pristojnošću opisao učešće policije, navodeći važne nacionalne interese. Bez pretnje, bez ludiranja. Policija, kojom direktno rukovodi, dobila je najviše batina za razliku od policije pod kontrolom direktora Veljovića, koja je bila nasilnija od mladih demonstranata.

Najavljena žestina odgovora srpskog predsednika iz bunkera brzo će se pretvoriti u žestinu propadanja njegove vlasti, partije i lopovske družine koja je opelješila Srbiju. On bi ovom prilikom mogao da se seti parole koja je i njemu u mladosti, dok je bio u zatvoru, bila mila: što su zatvori puniji, sloboda je bliža.

 

www.milovanbrkic.com

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane