Natrag

Do koske

Do koske

Prerada duvana: nekada profitabilna privredna grana danas u mulju međunarodnih muljatora

 

Kako sejemo tako pušimo

 

Fabrika duvana u Nišu je početkom devedesetih godina prošlog veka zapošljavala više od 3.500 radnika. Imala je ugovore o saradnji sa nekoliko desetina hiljada individualnih proizvođača duvana sa prostora bivše Jugoslavije, koji su obezbeđivali 70 odsto sirovina za rad fabrike u Nišu. Danas se izučava kao primer srpske pameti

 

Milica Grabež

 

Pre obaranja Miloševića s vlasti, Duvanska industrija Niš predstavljala je kompaniju koja je u popunjavanju republičkog budžeta učestvovala sa 20-ak procenata!

I za vreme sankcija koje su bile na snazi, sve do Miloševićevog odstupanja, Fabrika duvana u Nišu ostala je okosnica privrednog razvoja Srbije. Duvan je uzgajan u siromašnim sredinama Srbije, tu je sušen, čime je seosko stanovništvo obezbeđivano gotovim novcem.

Tadašnji direktor Agencije za privatizaciju Mirko Cvetković i predstavnik Filipa Morisa za Evropu Žan-Klod Kunc potpisali su 1. septembra 2003. godine u Beogradu ugovor o prodaji 66,45 odsto društvenog kapitala Duvanske industrije iz Niša, za 518 miliona evra.

 

Kako od dve milijarde napraviti nulu

 

Kompanija Filip Moris pobedila je na međunarodnom tenderu ponudom u iznosu od oko 387 miliona evra, uz investicije od 64,85 miliona, sredstva za socijalni program od 59,11 miliona evra i dodatni socijalni program od 7,07 miliona evra.

Šta je, u stvari, istina u slučaju prodaje niške fabrike duvana? Zašto je ugovor o prodaji proglašen državnom tajnom?

Imovina i oprema niške fabrike vredela je u tom trenutku više od dve milijarde evra! Fabrika je bila vlasnik mnogih zadruga u Srbiji koje su otkupljivale duvan, a u Žitorađi je fabrika dobila više od hiljadu hektara plodnog zemljišta gde se uzgajao duvan, koje nije vraćeno zemljoradničkoj zadruzi.

Prvo: nišku fabriku nije kupila kompanija Filip Moris iz SAD, već of-šor kompanija Filip Moris Internacional sa sedištem u Holandiji.

Novi vlasnik uvozi duvan iz Indije i Bangladeša, i to najlošijeg kvaliteta! Duvan se uvozi preko sestrinske firme iz Holandije, a fabrika iz Niša ga plaća po najvišim cenama duvana u svetu! Zašto? Da niška fabrika ne bi plaćala Srbiji porez, već prala novac i iznosila ga legalno iz Srbije.

Nekoliko hiljada proizvođača duvana početkom 2000. godine sklopilo je sa niškom fabrikom dugogodišnje ugovore o proizvodnji i sušenju duvana na period od deset godina. Fabrika im je omogućila kredite za kupovinu opreme, sušara i semena za proizvodnju duvana. Dugogodišnjim ugovorom je predviđeno da se svake godine s proizvođačima zaključuje jednogodišnji ugovor, kojim se detaljno uređuju pitanja prozvodnje - kolika površina će se saditi, koje seme će koristiti i koja su sva prava i obaveze organizatora proizvodnje i proizvođača. Dugogodišnjim ugovorom tužioci su obavezani, sve dok on važi, da svake godine duvan zasade na površini od dva hektara po jednoj sušari.

Poteškoće u proizvodnji duvana nastaju od 2000. godine. U toj i narednoj godini proizvođačima duvana je dato nedeklarisano seme i tada se proizvođači duvana prvi put susreću sa viruzom (rak duvana). U 2001. godini bolest je uzela maha i prepolovila rod. Bolest se ponovo javila i 2003. godine. U 2004, kada je fabriku preuzela američka kompanija iz Holandije, proizvođači duvana zaključuju nove ugovore i sade dobijeni duvan. Seme je bilo nedeklarisano, a dobijenim hemijskim sredstvima je istekao rok.

Kada je američka firma preuzela fabriku svim proizvođačima duvana u Srbiji ponuđen je novi, jednogodišnji ugovore, po sistemu - potpiši ili ostavi.

Proizvođači duvana u 2004. i 2005. godini dobijaju duvansko seme koje nije u skladu sa zakonima Srbije. Reč je o tipu semena virdžinija, eksperimentu američke kompanije.

Seme koje su im stranci dali duvandžijama je opustošilo njive. Rod duvana je desetkovan.

Proizvođači duvana pozivaju rukovodstvo fabrike na pregovore i dogovore u vezi s novim uslovima proizvodnje i predaje duvana. Ali novo rukovodstvo jednostrano raskida dugoročni ugovor o saradnji sa duvandžijama. Traži da zbog neisporučenog duvana - koji nije rodio zbog lošeg semena i neispravnih hemijskih sredstava - fabrici plate štetu! Kada pregovori nisu urodili plodom proizvođači se obraćaju sudu.

Nekoliko stotina proizvođača presavija tabak i tuži Nišku fabriku duvana. Većina njih angažuje advokatsku kancelariju Srđana Aleksića iz Niša.

Opštinski sud u Nišu, postupajući po tužbi proizvođača duvana, određuje veštačenje od strane stručnjaka, koji potvrđuju da seme koje je novo rukovodstvo, počev od 2004. godine, davalo proizvođačima nije bilo kvalitetno niti odobreno za proizvodnju. Sudije se, podvodeći ove činjenice pod pravne norme, pozivaju na odgovornost niške fabrike za nastalu štetu i usvajaju tužbene zahteve, obavezujući fabriku da proizvođačima duvana nadoknade pričinjenu štetu. Okružni sud u Nišu, kao drugostepeni sud, odbija žalbu fabrike kao neosnovanu.

 

Pare u tuđoj kasi

 

Kao novi vlasnik DIN Fabrike duvana iz Niša, Američka kompanija ne voli nikome da plaća. Ona je došla u Srbiju da opelješi fabriku za desetak milijardi dinara!

I iz Demokratske stranke reformisano pravosuđe dobija nalog. Apelacionu sud u Nišu, odlučujući po žalbi na presudu Opštinskog suda u Nišu, u veću kojim predsedava sudija Ranko Dinić, donosi 9. februara ove godine presudu kojom je preinačena prvostepena presuda i odbija tužbeni zahtev proizvođača duvana Miroljuba Rakića da mu fabrika duvana nadoknadi pričinjenu štetu zbog jednostranog raskida ugovora. Kao sudija Okružnog suda, sudija Ranko Dinić je potvrdio na desetine presuda prvostepenog suda, ali sada, kao reformisani sudija, ima drugačije mišljenje. Njegova presuda je smešna, skoro nasilna.

Zbog nove odluke Apelacionog suda, sudije Osnovnog suda u Nišu odbijaju sve podnete tužbe proizvođača duvana.

Advokat Srđan Aleksić iz Niša podneo je reviziju Vrhovnom kasacionom sudu, tražeći da najviši sud u zemlji uskladi sudsku praksu, jer, kako navodi, postoje stotine pravnosnažnih i izvršnih presuda kojima je proizvođačima duvana priznato pravo na štetu zbog jednostranog raskida ugovora od strane fabrike. Reformisano pravosuđe u Nišu sada drukčije zaključuje. Važno je sačuvati pare u kasi strane kompanije, koja je debelo podmazala nekoliko bandita iz bivše i sadašnje vlasti u Beogradu.

Očigledno je da će proizvođači duvana popušiti svoj duvan.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane