Natrag

Dežurna

Dežurna

Građevinska akcija: šta se sve može kad se u porodici slože

 

Kad se Homenu digne nekretnina

 

Kako su tata, mama, sin Homen i ostala banditska družina krenuli sa rušenjem Vračara, i to tik uz Hram svetog Save

 

Igor Milanović

 

Dok je bio mlađani navodni borac za bolje sutra svih nas, Slobodan Homen (danas državni sekretar u Ministarstvu pravde) sa Srđanom Popovićem, Konstantinovićem, Milivojevićem i bulumentom drugih otporaša rado je svraćao u jednu kafanicu iza Hrama svetog Save na Vračaru. Jelo se i pilo, ponekad i na crtu, a kada pristignu strane donacije vukle su se i neke crte kroz nos. Pare za iće i piće davala je i ondašnja predsednica opštine Vračar Milena Milošević.

Kada se društvo dovoljno zagreje znalo je da se ode i u jedan stan u obližnjoj Mileševskoj ulici, koji je plaćao Soroš. Tamo vesela družina pogasi svetla, pa ko koga stigne. Bar tako govore komšije iz tog vremena.

Onda je to bolje sutra svima njima osvanulo, a za narod - malo sutra. Tako je prošao i pomenuti restoran u umetničko-zanatskom centru Vračarac, koji treba da podeli sudbinu svih ostalih lokala i da nestane sa ove prestižne lokacije. Jer, na to zemljište je oko bacio tata malog Homena, Borivoje, građevinski preduzimač i jedan od prikrivenih prestoničkih tajkuna.

Katastarska parcela 1954 uz zanatski centar detaljnim je urbanističkim planom predviđena za poslovnu gradnju, dok je na placu 1953 površine 2.080 kvm predviđena "spratnost - prizemlje plus tri sprata". Kada je u priču ušao klan Homenovih sve se promenilo pa se odjednom povećala spratnost. Kako je budući objekat tik pored Hrama, a objektima iza ostaje niža spratnost, jasno je da tata Homen time želi da poveća vrednost svog imanja, jednog od nizu u našem glavnom gradu.

Glavni beogradski arhitekta Đorđe Bobić, od milošte prozvan Mister 50.000, jer za tu svotu u evrima ume da napravi čuda u planiranju, dozvolio je i advokatu Laziću iz Dalmatinske ulice da na svom placu u Mutapovoj poveća spratnost objekta, ali to je već druga priča, za neku buduću priliku.

Da vidimo malo kako je to tata Homen došao do pomenutog zemljišta. Direkcija za gradsko građevinsko zemljište 5. septembra 2002. godine objavljuje tender za pola parcele 1954. Dobro ste pročitali, tender je objavljen samo za jedan deo u međuvremenu rasparcelisane parcele. Sve se može kad se hoće. Na taj tender se javlja samo tata-Homenova firma, koja zemljište dobija besplatno. Bez ijednog dinara, samo s obavezom da reguliše imovinsko-pravne odnose sa trenutnim korisnicima. Na srpskom bi to trebalo da znači da tata Homen pomenute o svom trošku treba da preseli na neku drugu lokaciju. Na homenovskom jeziku to znači da grad o svom trošku sve treba da poruši.

Zanimljivo je da je pregovore o ovoj parceli sa tata-Homenom vodila njegova rođena supruga Dušanka Homen, kao pravni zastupnik Direkcije. Verovatno bračni par Homen noću legne u krevet, pa umesto da radi ono što svi normalni bračni parovi rade, na jastuku cvrkuću ko kome šta dođe u poslu sa nekretninama. Vrlo romantično.

Pošto je tako preko bračne postelje došao u posed građevinskog zemljišta u najstrožem centru Beograda, tata Homen gradskoj građevinskoj inspekciji podnosi zahtev za uklanjanje objekata koji su tu postojali na osnovu davno izdatih privremenih dozvola. Gradski inspektor, međutim, to odbija, jer je tata Homen po slovu ugovora na sebe i svoju firmu Dikem izolacija preuzeo da reguliše pitanje zatečenih korisnika.

Tada na scenu stupa sin Homen i građevinska mafija opštine Vračar. U pomoć im priskače i načelnik opštinske građevinske inspekcije Lazar Daničić, koji se ne tako davno u Beograd dovukao kao izbeglica, a danas poseduje pet stanova, kao i portparol opštine Belamarković, pa očas posla svi vlasnici lokala dobijaju rešenje za rušenje.

U međuvremenu se tata Homen nagodio i sa vlasnikom susedne parcele, pa raspisuje konkurs za idejno rešenje objekta od 6.513 kvm. Pobednik konkursa je arhitekta Mitrović, Bobićev intimus, pa ovaj potonji sa svoje strane dozvoljava promenu namene planiranog objekta. U međuvremenu je veliki tata još većeg sina našao i suinvestitora, koji ga sada tuži za prevaru. Čovek je kao svoj udeo u Dikem izolaciji dao svoja prava, a onda je tata Homen mami Homen predao celu firmu odnosno samog sebe, ali bez pominjanja suinvestitora. Na njegova prava prema trećim licima nisu, međutim, zaboravili.

Firme tate i mame Homen, Dikem izolacija i Inova, koje su u nerazmrsivom kolopletu, sve ono što im je grad poklonio, plus ono što su u međuvremenu prevarama stekli i pokušali da otmu na Vračaru kod Hrama, sada bi da prodaju. Tražili su u početku 2.700.000 evra, ali su pristali na 2,5 miliona. Kriza je, šta se može. Kupac se još premišlja, isto kao i tužilaštvo koje shvata da je ovde na delu organizovana banda, ali se plaši sina Homena, desne i ruke i noge Snežane Malović.

Deo lokala u ovom nekada veselom zanatskom centru, jednom od simbola Vračara, već je porušen. Drugi vlasnici se još sude s opštinom, a treći prete da će kada dođu izvršioci sebe, njih i svoje lokale da poliju benzinom.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane