Natrag

Ekskluzivno

Ekskluzivno

Milorad Ulemek iza kulisa Petog oktobra: svedoenje iz prve ruke o kontaktima sa Zoranom iniem i ulozi "slubi" u oktobarskom prevratu 2000.

 

ume i Spasojevi s mainkama u inievoj strai

 

Ve je dokazano da je za tumaenje dogaanja od 5. oktobra 2000. godine vanije ono to se dogaalo iza scene nego ono to se dogaalo na ulicama. Najrelevantniji mogui svedok tog zakulisnog "5. oktobra" bio je, svakako, Milorad Ulemek, od ijih je poteza i ponaanja, verovalo se, zavisio tok oktobarske revolucije. Iz njegove zatvorske knjige "Revolution - izmeu razuma i srca", izdate ove godine, ekskluzivno prenosimo delove koji govore o kontaktima sa Zoranom iniem 6. oktobra, u vreme kada su dogaaji jo uvek mogli da krenu u sasvim drugom smeru.

...

 

Meni je esti oktobar poeo na neobian nain. Iao sam na sastanak sa ovekom koji je bio glavni organizator "dravnog udara". Jer, ako neko zaista misli da se Peti oktobar desio spontano i voljom naroda, taj je ili mnogo glup ili je nevieni licemer.

Dok su tri mercedesova dipa klizila skoro pustim ulicama, ne znam ni sam zbog ega sam se setio dvadeset i sedmog marta uoi Drugog svetskog rata. Moda zbog neke slinosti kojom su podstaknuti dogaaji. I onda, kao i sada, strana agentura je platila odreenu grupu uskogrudih ljudi da izvedu ono to im je odgovaralo i to su hteli da se desi. I desilo se. Tada su platili Englezi, a Petog oktobra, moda su oni opet bili na spisku koji su bili zainteresovani da se ovde promeni vlast. Uostalom, Englezi su to stalno radili i u proteklim vremenima. Jednostavno, moglo im se. Tako je, na kraju krajeva, i izgraena njihova imperija, u kojoj se, sve doskoro, nikada nije ratovalo.

Kao to su Englezi onog dvadeset i sedmog marta uspeli da pronau one koji su bili spremni da "prodaju veru za veeru", tako im ni sada nije bilo teko da opet ponove isto, samo to je sada spisak onih koji su bili zainteresovani za promenu, odnosno obaranje reima u Beogradu, bio mnogo dui od onog ranijeg. Onda su komunisti taj dogaaj dvadeset i sedmog marta pripisali u svoju zaslugu. Da ima ironije u tome, pa ak i u istoriji, pokazuje i ovaj dananji dogaaj - sada dok se vozim opustelim ulicama ve jueranji, to e kao zaslugu sebi pripisati njihova deca, mislim od onih komunista, od onomad. Zato mi je sve to palo na pamet, dok sam iao na sastanak sa Zoranom iniem?! Onako. Ko ono ree da se istorija ponavlja?!

 

Spasojevi posrednik

 

Vozio sam polako, hteo sam da malo saberem utiske koji su se danas uvukli u moju glavu. Pre polaska sam popio tri "red bulla" da bih odagnao pospanost i umor, koji su me ogrtali svojim nevidljivim platom, sve vie kako je vreme zalazilo u no. Sastanak je ugovoren na vrhu Dobrinjske ulice. Bila je to jedna slepa ulica, koja je ila pored Skuptine Srbije i zavravala se trotoarom. Preko puta je bio Evrosalon. Znao sam da su namerno izabrali tu ulicu. Em je bila "slepa", em u centru grada. Ne znam ega su se plaili, nisam razmiljao da je to moda neka zamka za mene. emu, nije bilo svrhe da se taj sastanak organizuje jue, pre Petog, onda bih jo moda i pomislio da to moe da lii na zamku?! Ovako danas, kada je sve bilo gotovo, ne radi se o zamci. Ipak, iako sam pokuao da ostanem potpuno neutralan u vezi sa deavanjima oko izbora, nije mi to ba polo za rukom.

Negde u prvoj polovini septembra, Duan Spasojevi je traio kontakt sa mnom, i to posredstvom Aleksandre, premda je to mogao da uradi i drugaije, ali valjda je iao na sigurno, jer su se on i Aleksandra poznavali i bolje i due, nego on i ja. Na toj liniji smo priali, a o emu drugom nego o izborima. Pitao me je za miljenje: ta i kako. Nisam se tada mnogo otvarao. Prvo, nisam znao iz kakvih pobuda je doao na taj sastanak i ko ga je poslao, odnosno u ije ime nastupa. Drugo, u to vreme je, kako u dravi tako i u Slubi, vladala opta paranoja, skoro su svi sve gledali nekako popreko. Vrteli smo se u krugu. Kada je video da ne moe da me otvori i da nee od mene dobiti nikakvu informaciju, onda je ispalio konkretno pitanje. Pitao je da li bih pristao da se vidim sa iniem? Tajno, nakratko?! Odbio sam. To je bilo zato to sam znao da ne moe ostati tajna. Barem ne za Slubu. Drugo, da sam hteo da se tada vidim sa iniem, uradio bih to preko meni mnogo sigurnije veze, brae Veruovi. Znao sam se sa njima itav svoj ivot, i znao sam da su radili i bili bliski sa iniem. Takoe, nisam imao razloga da se viam sa njim. Ja sam bio pripadnik Slube i jedno takvo vianje bi bilo ravno izdaji. Mene politika nije zanimala i uopte nisam hteo da se petljam u te stvari. Nisam hteo da budem bilo iji jeziak na vagi. Zahvalio sam se Duanu na ponudi i tako smo se rastali.

Desilo se jo jedno slino cimanje, mada je ono bilo posle izbora, kada je ve bilo oigledno da e se desiti nekakav pivajz. Sada, dok piem ove redove, ne mogu da se setim da li je do kontakta dolo preko mog roenog brata ili preko jednog pripadnika Jedinice. Nije ni bitno, bitna je sutina dogaaja. To se desilo moda treeg ili ak etvrtog oktobra, dobio sam poruku da Mali Burgija mora da se vidi sa mnom. Mali Burgija je bio Milan Veruovi, onaj mlai od brae Veruovi. Odmah mi je bilo jasno zato hoe da se vidimo, kao i to ko ga alje na taj sastanak.

Vienje smo zakazali u kafiu Firma, kod Politike. Namerno sam odabrao javno mesto, zato to je u tim danima paranoja dostigla vrhunac. Kako smo se poznavali itavog ivota i pri tom bili u dobrim odnosima, nismo se mnogo odmeravali niti neto okoliali. Ja sam znao i to ko ga je poslao i zato, a on je znao da ja to znam. I zato, im nam je stiglo pie, ja sam mu rekao da pree na stvar. On mi je rekao da njegovog efa zanima da li je Jedinica dobila nekakve posebne zadatke, a koji su vezani za Peti oktobar, odnosno za velike demonstracije, koje bi trebalo da se odre?! Rekao sam mu da ne mogu da mu kaem, a stvarno sam tako i mislio. Zato bih ja nekom iz opozicije prenosio ta se deava u Slubi?! Sebe nisam smatrao reimskim ovekom, ali sam se smatrao pripadnikom Slube, i nisam hteo da krim naa pravila. Malo zateen ovakvim mojim odgovorom, Milane nije dalje navaljivao. Malo se bio smorio, jer je, koliko sam mogao da procenim, bio siguran da e od mene dobiti neki konkretan odgovor, koji e moi da prenese svom efu, koji ga je poslao sa konkretnim zadatkom. Ja sam znao da se oni najvie plae Jedinice. Najvie zbog toga to smo bili totalna nepoznanica. O nama se malo znalo van redova MUP-a, a i u samome MUP-u nisu ba imali neke informacije. To je i bio najvei razlog zbog koga su nas se plaili. uo sam da su nas zvali "pretorijanska garda", ali to nije bilo tano. Takve glasine mi nikada nismo demantovali, tako da je i samo nae izbegavanje od pojavljivanja u javnosti samo jo vie doprinelo toj nekoj misteriji, koja je bila irena oko nas.

Nas dvojica smo stajali pokraj anka i priseali se nekih naih doivljaja iz detinjstva. Dolo je vreme da se rastanemo.

I ta da kaem efu? - nije izdrao da me ne upita na samom kraju naeg vienja.

Kai mu da on radi svoj posao, a ja u svoj.

 

Anarhija ne sme proi

 

Iz Kneza Miloa ulice skrenuo sam u ulicu Narodnog fronta, u kontrasmer. Parkirali smo se kod bioskopa Odeon. Ovde je bilo poprilino guve. Pojava tri crna dipa, koja skreu u jednosmernu ulicu, nije prola nezapaeno. Ljudi su odmah poeli da se skupljaju i da zagledaju. Preko veze sam rekao momcima da ostanu u vozilima. Kako smo svi bili u maskirnim uniformama, znao sam da bi to, ukoliko bismo izali, samo privuklo dodatnu panju. Ovako sam izaao sam. Masa je malo ustuknula, kada sam se pojavio. Na glavi sam imao crvenu beretku. Krenuo sam lagano ka Dobrinjskoj. Deo one mase, koja se ve skupila, krenula je za mnom. Kada sam stigao do oka, video sam nekoliko naoruanih ljudi, koji su stajali pri dnu ulice i zabranjivali da bilo ko ue u ulicu. Meu njima sam prepoznao Nikolu Bajia, koga sam poznavao godinama ranije, jer je dolazio u moj stari kraj da se kocka. Kada sam video da dri automatsku puku mogao sam da se samo nasmejem.

- Pazi da ne upuca koga sa tim!

- Ma tako su nam rekli - odgovorio mi je smueno.

Nisam ga pitao ko mu je to rekao, niti ko mu je dao puku. Ionako je bilo ludo i haotino vreme. On me je poveo uzbrdo; negde na polovini puta su me nasred puste ulice saekali Duan i ume. I oni su u rukama imali puke. Hteo sam da ih pitam da li su i njima "tako rekli", ali sam se suzdrao.

Penjui se na sam vrh ulice, primetio sam kako po ulazima njenih kua stoje neke prilike u senkama. Valjda im je to bilo obezbeenje?! Kada smo doli do vrha ulice, tu je stajao isti onaj dip kojim su Duan (Spasojevi) i ume doli onaj dan na Institut bezbednosti. Kasnije sam saznao da je to bio dip koji je pokojni Skole naruio pre nego to je ubijen. Kada smo skoro izali u ulicu Kralja Milana, tu sam video veliku guvu. Bilo je kao na korzu. Doveli su me do dipa, tada je ume poeo da se dere i da mae onom pukom na neke momke, koji su stajali blizu dipa, da se sklone. Valjda se oseao jako vanim, pa je morao da skrene panju na sebe. Krajikom oka sam uoio da je meu tim momcima, na koje se ume drao, bio i Nikola Sandulovi, za koga sam znao da je u inievom obezbeenju. U tom trenutku mi je ume bio potpuno smean. Nikolu sam poznavao jo iz klinakih dana i znao sam da bi umeta mogao da nosi samo sa svoja dva prednja zuba. Zato sam rekao umetu da malo "smiri doivljaj" i da ne skree panju. Otvorili su mi zadnja vrata dipa i ja sam uskoio u njega. Odmah sam "izvalio" da je blindiran. Zbog uline rasvete, unutra je bilo dovoljno svetla. ini je sedeo naslonjen na suprotna vrata, nekako poluokrenut prema meni. Na vozaevom seditu je sedeo Dragoljub Markovi. ini ga je zamolio da izae i da nas ostavi nasamo. Ono to sam odmah primetio u inievim oima bio je strah kakav sam mnogo puta prepoznavao i kod mnogih drugih ljudi. Nije to bio strah od mene niti od ovog susreta, jer ja nisam dolazio na ovaj sastanak da bih mu naudio na bilo koji nain, niti sam to mogao s obzirom na poziciju u kojoj sam se nalazio, osim ako nisam bio suicidan, ali nisam. To je bio strah od onoga to se desilo u proteklih dvadesetak sati. Strah od onog to je uinjeno. Strah od nepoznatog, koje e se moda deavati.

- Ja sam Milorad - pruio sam mu ruku.

- Zoran - odgovorio mi je i iroko se nasmejao. utali smo nekoliko sekundi.

- ta se deava? - probio je on prvi nastalu tiinu.

- Deava se to da je sve otilo u kurac. Razjebali ste celi sistem i Miloevi je totalno aut - odgovorio sam, gledajui ga pravo u oi. On je imao ozbiljan izraz lica, kao da sad vaga, meri ili uporeuje ove moje rei sa nekim informacijama koje je imao ili nije.

- I ta sad? - pitao me je.

- Pre nego to ti odgovorim, moram da te pitam neto, isto da bi neke stvari bile jasnije i postavljene na pravo mesto.

Klimnuo je glavom.

- Hou da te pitam da li si ti inicirao ovo nae vienje?

Gledao me je malo zaueno.

- Pitam te to zbog toga, jer ne bih eleo da bilo ko zloupotrebljava celu ovu "priu".

- Ne razumem.

- Vidi, ne bih voleo da su ovi, koji su meni preneli poruku da si traio da se vidimo, sami to smislili. Meni kau da si ti traio da se vidimo, a tebi da sam ja traio, i da tako iskoriste celu ovu situaciju, pravei poene za sebe.

- A to, pa ne, ja sam traio kontakt, ali dobro razmiljanje, nisam mislio da bi neko to zloupotrebio na takav nain.

- Svata se deava, pa sam samo hteo da odmah na poetku proverim kako stvari stoje i nita vie - rekao sam, a on se osmehivao. - E, a sad za ono " i ta sad?" Malo je udno da ti mene to pita.

- Pa pitam te zato to je sve ovo ilo nekako brzo. Mislio sam "ta sad" u smislu da li se sprema nekakva intervencija ili e nekakve snage da izau na ulicu, ili tako neto?!

Sad sam ja morao da se nasmeim. Ovi oigledno jo uvek nisu shvatili ta su zapravo uradili.

- Nema nikakvih snaga i niko nee intervenisati protiv vas.

On me je gledao u neverici,

- Zajebava! - nije mogao da izdri.

- Ne, ne zajebavam, ali morate da znate i da sada ovakva anarhija ne sme da se nastavi.

- ta predlae?

Objasnio sam mu da ni sluajno ne upadaju u policijske stanice, niti da se, pod bilo kakvim uslovima ne pribliavaju vojnim objektima.

 

Pavkovi cinculira

 

- Sada treba da pod hitno uspostavite red na ulicama. Ako imate neku redarsku slubu ili neto slino, onda neka oni vode rauna da se noas ne pali i ne pljaka. I pod hitno morate da uspostavite kontakt sa nadlenima u policiji, policija mora da se vrati na ulice i da nastavi da obavlja sve svoje aktivnosti. U suprotnom, imaete anarhiju. A ona vodi samo u jedno...

Prekinuo me je: - Znam, vodi u haos! - na ta sam ja kimnuo glavom.

- ta je sa vojskom? - pitao je.

- Nita, vojska nee intervenisati. Jer, vidi, ako do sada nisu izali, onda nee ni izlaziti. Pavkovi cinculira kao i obino, eka i gleda kako bi mogao da uradi neto, zbog ega bi ba on bio spasitelj. To je tako sa njim.

- A ako ipak, izau?!

- Nee, ali opet ponavljam, nemojte da cela ova "pria" potone u jo vei haos od ovog sada. Ono sa upadom u policijsku stanicu Stari grad vam nije trebalo. Imali ste sree. Da je poginuo samo jedan policajac, ti i ja ne bismo ovako sedeli i priali, a na dananji izlazak ne bi sigurno izgledao ovako. Ali, dobro, sad bi trebalo samo spustiti loptu - zastao sam, a on je kimao glavom.

- Jo neto, kad sam ve poeo. Nemoj sluajno da dozvolite da neka usijana glava pozove rulju na Dedinje, pa onda ona krene. Nikakvog lina nee biti, niti e to biti dozvoljeno. Ovde se sigurno nee ponoviti Rumunija. Nema anse da nam se to desi, pa da nam se smeje ceo svet.

- Ne, to se sigurno nee desiti. Nije planiran nikakav odlazak na Dedinje. Mi smo hteli da se izborimo za pobedu, koju smo ostvarili na izborima, a sad neke stvari e se odvijati svojim tokom. Meni je najvanije da znam da nikakve snage nee intervenisati protiv nas...

- Nee! - ponovio sam, presekavi ga upola reenice. Priali smo jo nekih desetak minuta o nekim neobaveznim temama, kojih se sada, dok ovo piem, ne mogu ba da setim. Na kraju naeg susreta, pitao me je da li mogu da dam re da nee biti nikakve intervencije.

- Vidi, ja mogu sada da garantujem samo za sebe, mada ne znam ko bi drugi mogao da intervenie, jer je policija u velikom rasulu.

- A ako vojska izae?! - izgleda da mu to pitanje u vezi sa vojskom nije dalo mira.

- Rekao sam ti da ne verujem da e vojska da izlazi. Prosto, oni nemaju koga da izvedu na ulice, a ne verujem da bi ih ona deca posluala ...

- Dobro, evo, je l' moemo ovako da se dogovorimo - presekao me je. - Ako se desi da kojim sluajem vojska intervenie i upotrebi prekomernu silu, da li mi moemo da raunamo na tebe i tvoju Jedinicu?!

Htedoh da ga upitam koji to "mi", ali sam odgovorio vie diplomatski.

- Ako vojska bude udarila na narod, mi emo stati izmeu i neemo to dozvoliti, mada opet ponavljam da je to skoro neverovatno.

Video sam da mu je laknulo.

- Re?!

- Re!

Rukovali smo se.

 

ta se moe za jedan dan

 

Kada sam se vratio na Institut bezbednosti bilo je ve prolo pola tri. U povratku sam vozio polako. Hteo sam u svojoj glavi da na miru saberem utiske i da sloim pojedinosti iz ovog susreta.

Prvo, bilo mi je jasno da ovi iz DOS-a nisu ba svesni ta su uradili i ta se to dogodilo, odnosno do koje je mere drava, a samim tim i vlast, uzdrmana. Drugo, oni su bili u velikom strahu od nepoznatog i od toga ta e se sada deavati. Verovatno su bili u udu kako su tako lako uradili sve ovo danas, a da im policija, praktino, nije pruila nikakav otpor. Zato su bili u nekoj paranoji, mislei da sada vlast sprema neki kontraudar. Tree, oni nisu znali ta da rade sutra, kada svane dan. Bio sam siguran da su se oni spremali za proteste, koji bi trebalo da traju moda nedelju dana, pa i due, i da e se tako natezati sa dravom. Ovo od jednog dana, pa ak ni od jednog dana, zasigurno ih je iznenadilo i malo im poremetilo planove. Morao sam da se nasmejem, kada sam se setio koliko sam puta ranije govorio: "Jebe dravu ako neto moe da je srui za nekoliko sati". To bih uglavnom odgovarao, kada bi mi ovi iz Slube traili kontakt gde mogu da me nau, ako se desi neto nepredvieno. Tako je bilo godinama unazad. I, evo, sad se desilo. Drava se bukvalno raspala za nekoliko sati. Dobro, bilo je jasno da se nije sve deavalo ba tako spontano i da su odreene struje u policiji odradile medveu uslugu ovima iz opozicije. Mada sam nekako znao, dok sam vozio praznim ulicama, da je ovo bilo neminovno. Imao sam utisak da se Miloevi vie svima smuio. I da su svi bili potpuno ravnoduni prema onome to se danas odigralo. I to redom: od visokih funkcionera, pa do onog zadnjeg policajca. Jednostavno, ljudi su se smorili. Miloevi se malo preraunao da ne kaem zaigrao u ovom poslednjem ratu. Kao da nije bio svestan da se sada taj rat odvija tu, kod kue. I da one snage, koje nisu gotovo ni osetile rat koji se odvijao u Hrvatskoj i Bosni, sada i te kako uestvuju u ratu. Kovezi su razaslati po Srbiji. Devedeset osme i devedeset devete mnogi su policajci rat osetili na svojoj koi. Videli su ta znai uloiti i rtvovati sebe, a onda biti izigran, izdat, samo jednim potezom olovke, od onog koji te je u taj rat i poslao.

Miloevi je ba to uradio, ovom zadnjom kapitulacijom je izdao sve one koji su bili spremni da se bore do poslednjeg. I mislim da mu se to, barem to se tie policije, obilo o glavu. Ti ljudi jednostavno nisu vie imali motiva, niti vere da brane njegovu politiku. Sa druge strane, to se tie svih onih funkcionera koje smo mogli videti uz njega proteklih godina, mislim da su i mnogi od njih postali totalno ravnoduni prema Miloeviu, pogotovo od momenta kada je JUL poeo da "kosi i vodu nosi".

Sve mi je to prolazilo kroz glavu dok sam u njoj otvarao fioku za fiokom i razgledao njihovu sadrinu i pravio analize. Morao sam to da uradim, jer od sutra, kada svane, sve e biti drugaije. Morau da budem naisto sa situacijom koja e se ukazati preda mnom.

Kada sam uao u zgradu Instituta u hodnicima je jo bila guva. Momci su stajali onako u manjim grupama i verovatno "bistrili" situaciju. Iako sam rekao da ne gluvare i da iskoriste ovo zatije pred buru da se odmore, jer se ne zna ta e doneti jutro, adrenalin koji je bio podignut toga dana izgleda da se jo nije spustio. Bracanovi je bio u svojoj kancelariji sa svojim ljudima. Kada me je video samo je odahnuo.

- Gde si, ovee, mislili smo da su te oteli za taoca?

- Ne verujem da bi im trebao neko kao ja. Samo bi se jo vie uvalili - probao sam da okrenem na alu, ali nije ilo. Nije ba bio momenat, a ni vreme. Svi su bili ili slomljeni ili zabrinuti. Ispriao sam Debelom ta je sve bilo i kakvi su moji utisci.

- I ta emo sad da radimo?

- Koji to mi?

- Pa, mi, Jedinica?!

- Nita, ta mi imamo da radimo, sada e politiari da se prenemau i da 'vataju to bolje pozicije za sebe?! ta mi imamo sa tim?! Pravo da ti kaem, ne znam ni koji smo kurac uopte i ili danas meu onu rulju?! Na sekund sam do odluke da izdam nareenje da se potrpamo i vratimo u Kulu. Nemamo mi ovde ta da traimo.

- Nemoj to da radi, ko zna ta moe sutra, odnosno danas da bude. Nego trebalo bi da odemo do naelnika. Trebalo bi da mu ispria sve to sa vienja sa iniem.

Okrenuo je broj naelnikovog kabineta, sekretarica je rekla da nije tu. Debeli je rekao da mu obavezno javi kada se naelnik vrati.

- Sigurno je da nije otiao kui. Verovatno je otiao do predsednika - mudrovao je Debeli.

Rekao sam mu da idem malo da legnem, jer sam bio potpuno slomljen. Sve ovo to se izdeavalo u poslednja dvadeset i etiri sata totalno me je slomilo. U kancelariji sam na pod prostro vreu za spavanje i ispruio se onako obuen. Tek tada sam osetio koliko sam bio napet. Dao bih godinju platu za jednu dobru masau, ne mora ona da bude tajlandska.

 

Kafe kuvar Bagzi

 

Nisam osetio trenutak kada me je savladao san. Jedva sam uo zvonjavu mobilnog telefona, kao da je dolazila sa kraja nekog tunela. Bio sam potpuno dezorijentisan od umora i spavanja na podu. Kada sam nekako uspeo da se usmerim prema zvonjavi i zgrabim telefon, zvonjava je prestala. Pogledao sam na sat, bilo je tano pet sati. Taman sam hteo da se okrenem na drugu stranu, kad se telefon ponovo oglasi. Javio sam se. Bio je to Duan (Spasojevi). Samo mi je rekao da moramo hitno da se vidimo. Na brzinu sam se spremio i pozvao svoju pratnju. Uao sam u kancelariju kod Debelog, on je spavao na stolu. Morao sam da se nasmejem. Kada sam ga probudio umalo nije pao sa stola kako se trgnuo.

- Pokrivaj me u narednih sat vremena! - rekao sam mu.

Kada me je pitao ta se deava objasnio sam mu da ne znam ni sam. Sa Duanom sam se sreo na istom onom mestu na kome smo se videli i prvi put, kada je pokuavao da neto izvue iz mene. Kum (Lukovi) je bio sa njim. Zapravo, Kum je uvek bio sa njim. Rekao mi je da je ini traio da se hitno vidimo. Pitao sam ga da li se neto desilo od kada sam se sa njim rastao. Nije znao. Krenuli smo prema Surinu. Kako sam ja sa svojom pratnjom bio suvie upadljiv, preao sam kod njih u auto, a pratnju sam ostavio u nekoj uliici na Novom Beogradu.

Dovezli su me do neke kue u Surinu. ini je ve bio tamo. Sedeo je u nekoj maloj kuhinji i pio kafu. Videlo se na njemu da je umoran. Oi su mu bile crvene, kao da je plakao. Pomislio sam kako ni ja ne izgledam bolje. Neki momak me je pitao da li bih eleo kafu. Zamolio sam ga za aj, ako mu nije teko. Kasnije se ispostavilo da je taj momak bio Dejan Milenkovi Bagzi i da smo se nalazili u njegovoj kui.

Pitao sam inia ta se to desilo.

- Nije se jo nita desilo, ali se neto sprema.

Mozgao sam, preturao po glavi ta bi moglo da se deava, a da ja to ne znam. Onda je on nastavio.

- Vojska je jue i noas dovukla neke silne jedinice, gore na Banjicu. Helikopteri su non-stop sletali i uzletali. A dobili smo i neke informacije da bi mogle da se dese neke likvidacije.

Sada sam se ja zamislio: ili je Pavkovi uzeo stvari u svoje ruke, pa je hteo da uradi ko zna ta, ili ih opasno neko plai i loi, putajui im ovakve prie?! Tano je da je jue popodne i uvee sletelo nekoliko helikoptera na heliodrom VMA, tipa M18. Ali, nije se moglo govoriti o dovlaenju nekih brojnih jedinica. Sto, dvesta ljudi uvrh glave. I to najverovatnije momaka iz 63. padobranske iz Nia.

- Dobro, nema mesta panici, nita krupno ne moe da se desi, a da ja za to ne znam. Ti se, Zorane, malo primiri, pa emo se uti oko podne. Je l' ima gde da se skloni? - pitao sam ga.

- Imam, ve nekoliko noi spavam ovde u Surinu. A ovi - pokazao je prema prozoru - momci iz Surina brinu se da se ne dogodi neto nepredvieno.

- Dobro.

Sedeli smo u tiini, svako u nekim svojim mislima i srkali svako svoje pie.

- ta misli o Jovici Staniiu? - upitao me je on iznenada.

Ovo pitanje je postavljeno tako iznenada da me je malo zateklo.

- U kom smislu?

- Pa, ta misli o njemu, ovako? - pitao me je.

- Pa, ne znam. Ja sa njim nisam imao nekih bitnih kontakata, osim slubenih. A od kada je smenjen, nisam ga ni video ni uo. to me to pita?

- Nita, onako, pojavljuje se u nekim priama, pa sam isto hteo da te pitam.

Video sam da je izbegavao da mi da potpun odgovor, ali nisam dalje navaljivao. Pogledao sam na sat, bilo je est sati i deset minuta. Rekao sam mu da moram da se vratim. Dok su me vraali ka mojim vozilima, nismo nita priali, iako je Duan pokuavao da me pita o emu se radilo. Smatrao sam da on ne treba da zna, pa mu nisam ni rekao o emu smo priali. Brzo sam stigao u Institut. Hteo sam da se vratim pre, kako se to kae, buenja, mada sam znao da je te noi retko ko spavao. Debeli je bio budan. Purnjavio je cigaretu za cigaretom. Bio je sam u kancelariji. Ispriao sam mu ceo razgovor koji sam vodio sa iniem.

- To njih neko loi, nije iskljueno da meu njima imaju nekog lika koji radi ili je ak operativac Vojne slube i on im potura sve te podatke. Ja imam informacije da Pavkovi jedino to trenutno radi, to je da titi svoje dupe. A usput gleda kako da i on malo, od cele ove situacije, uari, poto je jue propustio svoju priliku - mleo je Debeli kao navijen.

Inae, on je imao veoma jake i dobre informacije. Bio je ve dvadeset i pet godina u Slubi i vie puta odlikovan. Znao je da napravi procenu, a to je u njegovom poslu bilo vano. Dok mi je sve ovo deklamovao, shvatio sam da se neka moja procena poklapa sa svime to je govorio. I to me je malo smirilo. Sada, kada je situacija u smislu "jebe lud zbunjenog" i obrnuto, vano je ostati smiren i imati dobru procenu.

 

Na pragu izdajnitva

 

Kada me je pozvala naelnikova sekretarica i rekla mi da odmah doem pozvao sam Debelog da ide sa mnom. Bilo mi je vano da uz sebe imam nekog sa kime mogu posle da se konsultujem i da izbistrim sve ono to bude reeno. Naelnik je bio umoran, a i mi nismo bolje izgledali. Istina, uspeo sam na brzinu da se obrijem, da ba ne izgledam kao kakva baraba u uniformi. Ispriao sam mu ta se sino desilo na sastanku inia i mene. On je sluao ne prekidajui me. Kada sam zavrio vladala je tiina nekoliko minuta. Taman je hteo neto da nam kae, kad mu na radnom stolu zazvoni telefon. Po prii smo odmah shvatili da je sa druge strane bio Miloevi. Debeli i ja smo se samo pogledali. ekali smo da nam Markovi pokae da izaemo. Meutim, on je stajao iza svog radnog stola i sluao ta mu onaj pria i povremeno bi samo tiho odgovarao sa "da" ili "ne". Razgovor je trajao oko deset minuta. Dok sam sedeo, setio sam se da nisam ispriao o svome jutronjem susretu sa iniem u Surinu. Motao sam po glavi da li to uopte da pominjem. Razmiljao sam da to sve ne bude pogreno shvaeno. Sad odjednom ini i ja kao najroeniji viamo se svakih nekoliko sati. Tumbalo mi se u glavi i to to mi je jednom Debeli rekao da neto treba zadrati i za sebe. I tako sam taj susret preutao.

Kada je zavrio razgovor naelnik je seo s nama. Bio je zamiljen. Nisam motao u glavi ta mu je to Miloevi rekao. Mogao je da mu kae svata i nita. Onda je on rekao da mu je Miloevi preneo da se ovi iz DOS-a spremaju da emituju program iz studija RTS-a na Koutnjaku i da bi to trebalo spreiti. Na ovo poslednje morao sam da se nasmeim. Izgleda da Miloevi jo nije shvatio da je gotovo. Naelnik me je pitao ta mislim o tome i ja sam mu rekao da je to besmislica. Ve je u toku noi odozgo emitovan neki program. U rukama DOS-a ve su bili TV Politika i Studio B, i sada neko upadanje u Koutnjak ne bi imalo nikakvog smisla. U sebi sam mislio da bi se agonija samo produila.

Dok sam to izgovarao, bio sam svestan po kako tankom ledu hodam i da ove moje rei mogu pogreno da se shvate. Nisam imao pojma kakvi su planovi Slube, niti ta naelnik misli o svemu ovome to se izdeavalo. Sama injenica da sam se, posle svega, u noi sastao sa voom "dravnog udara", mogla je da me okarakterie kao dravnog izdajnika. To su neki, u danima koji su dolazili, i pokuali da urade, u nastojanju da sa sebe skinu krivicu, opravdaju svoju nesposobnost, strah i histeriju, u koju su upali pre nego to su poeli da okreu dempere naopako.

U kancelariju je uao Frenki. Seo je i sluao ono o emu se prialo. I on je, kada je uo o emu se radi, rekao da se u to ne bi trebalo meati. Rekao je da sada treba da se koncentriemo na to da spreimo da ne doe do eventualnih pokuaja upada u zgrade u kojima je bila razmetena Sluba. Ona je, inae, to se tie toga, bila malo u nepovoljnom poloaju. Kako je zgrada Saveznog MUP-a, u kojoj je pre rata bila smetena glavnina Slube, bila pogoena, sve uprave su bile razmetene na nekoliko lokacija u gradu. Samo sedite Slube bilo je smeteno na Institutu bezbednosti i tu nije pretila nikakva opasnost od napada, zato to su oko itavog Instituta bili vojni objekti. Najvea opasnost je pretila onoj upravi u zgradi Ineksa, koja je bila u centru grada, u ulici 27. marta. Takoe je u nezavidnom poloaju bio i Beogradski centar, koji se smestio na Novom Beogradu, u staroj zgradi SIV-a. U nita boljem poloaju bila je i Sedma uprava, smetena u jednoj zgradi preko puta hotela Metropol. Sedma uprava je moda bila i najvea meta, jer je preko nje ilo sve prislukivanje. Ja sam ponovio ono to sam noas rekao iniu, a to je da im sluajno ne padne na pamet da napadaju Slubu, jer to nee biti dozvoljeno. Nije mi padalo na pamet da dozvolim tako nekim polupijanim likovima da upadaju u objekte Slube i da ponove ono paljenje, koje se desilo u Skuptini.

Naelnik me je pitao koliko se iniu moe verovati.

- Ne znam koliko mu se moe verovati, video sam ga na pola sata i prvi put u ivotu, ali sam mu ozbiljno predoio ta moe da se desi ukoliko neko bude pokuao da napadne objekte Vojne policije, posebno Slube. Mislim da me je on ozbiljno shvatio.

Predloeno je da poaljemo nekoliko timova na te lokacije, ali sam ja zastupao to miljenje da ne bi trebalo usitnjavati brojnost Jedinice, jer nas ionako nije bilo mnogo. Na tome je naa pria i zavrena.

Dok smo se vraali nazad ka zgradi u kojoj smo bili stacionirani, video sam da me Bracanovi gleda ispod oka.

- ta je bilo, ta me gleda tako? - morao sam da ga upitam.

- Nisi pomenuo svoj jutronji izlet u Surin.

- Pa, ti si mi rekao da nekad neto treba ostaviti za sebe.

- Ja ti rekao?! - izbeio se na mene.

Potapao sam ga po leima i zagrlio ga. Tako smo i uli u zgradu, u kojoj su nam bile kancelarije.

 

Kraj u sledeem broju

 

 

 

 

 

 

 

 

PORUDBENICA

 

Knjigu Milorada Ulemeka "REVOLUTION - Izmeu razuma i srca" moete poruiti pouzeem, preko Tabloida, Savski trg broj 9/2, Beograd, ili na telefon (011) 7610-208, ili na internet adresi: tabloid"verat.net po ceni od 399 dinara plus trokovi potarine.

 

 

 

 

"Sada je sve na politiarima, neka se oni dogovaraju i jebavaju meu sobom."

 

 

"Kada ste se pojavili sa onim vaim udovitima od vozila, svima se smrzlo govno."

 

 

Dok sam sedeo, setio sam se da nisam ispriao o svome jutronjem susretu sa iniem u Surinu. Motao sam po glavi da li to uopte da pominjem. Sad odjednom ini i ja kao najroeniji viamo se svakih nekoliko sati.

 

 

Devedeset osme i devedeset devete mnogi su policajci rat osetili na svojoj koi. Videli su ta znai uloiti i rtvovati sebe, a onda biti izigran, izdat, samo jednim potezom olovke, od onog koji te je u taj rat i poslao.

 

 

Prepoznao sam Nikolu Bajia, koga sam poznavao godinama ranije, jer je dolazio u moj stari kraj da se kocka. Kada sam video da dri automatsku puku mogao sam da se samo nasmejem.

 

 

 

Negde u prvoj polovini septembra Duan Spasojevi je traio kontakt sa mnom... Pitao je da li bih pristao da se vidim sa iniem. Tajno, nakratko?!

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane