Natrag

Prevare

Prevare

Kriminal i korupcija: beogradska Hitna pomoć srlja iz afere u aferu 

 

Pomoć protiv Hitne

 

Branislav Lazić, doskorašnji direktor Hitne pomoći u Beogradu, ima svoju fioku u policiji, gde se sklanjaju sve tužbe protiv njega, a na mesto direktora Torlaka otišao je pošto je opelješio prethodnu firmu kojom je direktorovao       

 

Igor Milanović

 

Grupa radnika beogradske Hitne pomoći 23. jula 2010. godine podnela je još jednu u nizu krivičnih prijava protiv tadašnjeg direktora Branislava Lazića, hirurga koji je u međuvremenu postao direktor Instituta za imunologiju i virusologiju Torlak, i grupe njegovih saradnika.

Lazić je direktor Hitne pomoći postao 21. septembra 2006. godine, pošto je prethodni direktor nezakonito razrešen dužnosti, jer je razotkrio mahinacije nekih lekara. Prethodno Lazić nije imao nikakvih iskustava sa vođenjem bilo kakve zdravstvene ustanove, ali je bio odani član Demokratske stranke. Na pitanje zaposlenih kako će bez iskustva da se snađe na rukovodećem mestu jedne ustanove sa 673 zaposlena, Lazić je odgovorio: "Sve je to trgovina." Tako se i ponašao.

 

Generalisimus

 

Odmah po postavljenju Lazić sklapa nekoliko štetnih ugovora. Jedan je ugovor o konsultantskoj pomoći sa DIL inženjeringom, Miročka 1, Beograd, za paušalni mesečni iznos od 152.000 dinara neto. Zauzvrat je DIL obavezan na 20 konsultant časova mesečno iz opštih oblasti poslovanja i pet konsultant časova za usluge iz oblasti javnih nabavki. Pri tome Hitna pomoć ima dovoljno stručnjaka za iste poslove.

Drugi nepotrebni ugovor bio je s advokatskom kancelarijom Vojislava Nedića, Lazićevog prijatelja i predsednika Advokataske komore Beograda. Za navodne konsultantske usluge i pravnu pomoć, Hitna pomoć je i pored svoje pravne službe Nediću mesečno plaćala 55.000 dinara. Pored toga što je Zavod već imao dva svoja pravnika i ugovor s advokatskom kancelarijom, Lazić na mesto pravnika zapošljava još i Vesnu Jovanović, dotadašnju pripravnicu kod Vojislava Nedića. Na posao je Vesna primljena 1. septembra 2007, otkad prima i platu, a saglasnost na njeno postavljenje, posle niza izmišljenih razloga koje Lazić daje za zapošljavanje još jednog pravnika, Komisija ministarstva zdravlja za racionalizaciju zaposlenih izdaje tek 29. januara 2009.

Čime li je to Nedić zaslužio toliku pažnju direktora Lazića? Verovatno time što je savetovao da se na posao vrati Saša Jakiša, jedna od vodećih ličnosti u svim kasnijim mućkama. Jakiša je 2005. otpušten sa posla pošto je kao član ekipe Hitne pomoći tipovao stanove dobrostojećih pacijenata, koje bi zatim pljačkali drugi kriminalci, i za to pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora. U međuvremenu je Jakiša postao i predsednik ASNS sindikata u Hitnoj pomoći, u koji moraju da se učlane svi zaposleni ako ne žele da im se na poslu desi nešto nepredviđeno, a kontroliše i rad restorana društvene ishrane, preko koga se izvlači hrana za četiri privatna staračka doma koja poseduje Jakišina banda. On je i glavni tehničar smene dr Ljubinke Šoškić, glavni medicinski tehničar za održavanje, obezbeđenje i sanitarni nadzor... Jakiša je nezaobilazan i kada su u pitanju zapošljavanja novih radnika, posebno onih spremnih da plate. Sve u svemu, pravi mali generalisimus.

Za poslednje dve i po godine Lazićeve vladavine u Hitnu pomoć je primljeno više od 160 novih radnika, a mnogi još nisu dobili ni saglasnost Komisije za racionalizaciju. Zato su dobili saglasnost Jakišine grupe i samog Lazića, koji su za ovakve usluge ustanovili i cenovnik. Ko hoće da se zaposli kao vozač plaća 3.000 evra, radno mesto tehničara košta između četiri i pet hiljada evra, a lekari plaćaju od šest do osam hiljada, mada nam je poznat i jedan slučaj kada je plaćeno daleko više. Pošto kandidati plaćaju za radna mesta, njihove kvalifikacije se nisu proveravale, pa je tako prikazivana i lažna i potpuno izmišljena stručna sprema, zbog čega policija već nekoliko nedelja "češlja" dokumentaciju u Hitnoj pomoći. Slavko Plavšić je na mesto vozača sanitetskog vozila primljen sa falsifikovanom diplomom vozača. Kada je procurila vest o tome, direktor Lazić menja sistematizaciju da bi je prilagodio III stepenu elektro smera koji Plavšić ima i prebacuje ga na izmišljeno radno mesto šefa obezbeđenja Zavoda, za koje ne postoji saglasnost Komisije za racionalizaciju. Pomenuti je u Zavodu zaposlen od 1. jula 2007. godine.

Sanela Damjanac je u radni odnos na neodređeno vreme primljena 1. marta 2008. sa nižom stručnom spremom od one za koju dobija platu. I to je jedan od Lazićevih trikova - alternativna stručna sprema potrebna za zapošljavanje na određenom radnom mestu, pri čemu se plata obračunava obavezno kao da zaposleni ima višu od predviđenih stručnosti. Ovo, naravno, važi samo za članove ASNS sindikata i poslušnike druge vrste. Oni drugi dobijaju otkaz, kao, na primer, Zorica Popović.

Sanelino zapošljavanje Komisija za racionalizaciju je odbila dopisom 1011 od 1. februara 2008, ali je ona ipak na posao primljena 1. marta 2008. za platu od 90.000 dinara, tako da je njeno nezakonito zapošljavanje poreske obveznike do sada koštalo preko 2.500.000 dinara. Podnosioci pomenute krivične prijave u ovom slučaju za nesavestan rad optužuju pored Lazića i pravnice Vesnu Jovanović i Maju Marinković.

Zaposleni Branislav Žarković primljen je u radni odnos na neodređeno vreme 7. avgusta 2007, isto bez saglasnosti Komisije, a prima mesečno 90.000 dinara, te je tako budžet Srbije u međuvremenu oštećen za više od tri miliona dinara. Žarković je bliski rođak advokata Nedića.

Tamara Ilijevski sa završenom osnovnom školom obavlja posao šefa restorana i za svog kuma Jakišu obavlja sve poslove pranja para i izvlačenja hrane za potrebe privatnih domova zdravlja. Pravilnik o standardima i normativima u poslovanju restorana društvene ishrane ne postoji, tako da se iz faktura ne vide ulaz i izlaz, kao i kolike se količine jela dobijaju iz namirnica. Po potrebi, razlika se pokrivala i iz fonda za reprezentaciju direktora Lazića, koji je na godišnjem nivou iznosio i do 10.000 evra. U međuvremenu je Tamara donela diplomu ugostiteljske škole, za koju se u podnetoj krivičnoj prijavi sumnja da je falsifikovana.

 

Troškovi trošenja

 

Ni drugi poslušnici u Hitnoj pomoći nisu morali da brinu za svoje prihode. Član Upravnog odbora dr Ognjen Jeličić tri je meseca odsustvovao sa posla zbog boravka sa ekipom TV Foksa u Peruu, ali je sve vreme primao platu kao da je na radnom mestu. Takvih primera ima mnogo među ljudima iz Lazićevog i Jakišinog okruženja. Ako ništa drugo ne može da se učini za njih, ono može bar vozikanje o državnom trošku. Zamenicu direktora dr Snežanu Petrović, a po potrebi i članove njene porodice, vozi sanitetsko vozilo. Za tu svrhu je izdvojeno posebno vozilo s posebnim vozačem. Lazić je svoje službeno vozilo tretirao kao privatno i  parkirao kod kuće da se nađe milima i dragima kad im zatreba.

Lazić je posebnu, skoro fetišističku pažnju poklanjao vozilima, a ne pacijentima. Na sednici Upravnog odbora 16. marta 2009. visoku potrošnju struje pravdao je time da garaža mora da se greje kaloriferima - da automobili ne bi bili na minusu. U njegovu naklonost četvorotočkašima ubraja se i naredba da svaki vozač pri preuzimanju i predavanju smene mora da ode do pumpe i napuni rezervoar. Sitnica u ovoj naredbi je činjenica da vozači nisu smeli da koriste pumpu preko puta kapije Zavoda, već ELP na Novom Beogradu. Tako su za samo godinu dana vozila na nepotrebno putovanje do udaljene pumpe i nazad potrošila 300.000 litara goriva odnosno isto toliko evra. Lazić se zaposlenima pravdao da nije on već Ljubiša Kovačević, radnik zadužen za nabavku goriva, doneo tu odluku. Pre toga je Ljubiša vozila slao još dalje, u Zemun, na Senjski trg, na pumpu gde je poslovođa bio njegov kum. Za ELP se, međutim, govorka da je muž Radmile Hrustanović jedan od vlasnika, pa je to mogući razlog zašto sva vozila moraju baš tu da uzimaju gorivo.

Nikome nije jasno ni zašto je na tenderu za popravku vozila izabran nepovoljniji ponuđač, servis Ćurčić, vlasništvo Miroljuba Ćurčića, umesto i do tri puta jeftiniji servis Milićević, koji je te poslove ranije obavljao. Jedino ako se deo sredstava nije vraćao u džep direktora Lazića. Nešto slično se desilo i prilikom potpuno nepotrebne nabavke čamca za ukazivanje hitne pomoći na vodi. U pregovorima je cena formirana na 24.000 evra da bi zatim ista naglo skočila na 37.000 evra, u paru onoliko koliko je grad obezbedio.

Predajući krivičnu prijavu zaposleni su saznali da je cela jedna fioka u policiji puna različitih krivičnih prijava podnetih protiv Lazića. Prema rečima nadležne inspektorke, iz tužilaštva su joj rekli da po prijavama ništa ne preduzima do sledećeg naređenja. Tačnije, sve dok je Lazić po volji svojim žutim i mentorima iz Ministarstva zdravlja. Za sada je Lazić samo pomeren s mesta direktora Hitne pomoći na mesto direktora Torlaka, gde se sprema još veća pljačka.

 

 

 

 

Ko je u prijavi

 

Grupa zaposlenih je krivičnu prijavu 23. jula predala protiv sledećih lica zaposlenih u Hitnoj pomoći:

Dr Branislava Lazića (tadašnjeg direktora), Saše Jakiše, Stanojke Saković (zadužene za sastavljanje godišnjih finansijskih izveštaja), Snežane Voštinarov (predsednice Nadzornog odbora, po struci veterinara), kao i zaposlene Vesne Đorđević, dr Zorana Paunovića, dr Ognjena Jeličića i dr Mirjane Čurbić.

 

 

 

 

Lepeza falinki

 

Iz zapisnika sa XX sednice Upravnog odbora od 16. marta 2009. godine priloženog uz krivičnu prijavu, prema mišljenju podnosilaca prijave, proizlazi zloupotreba novčanih sredstava koja treba da se pokrije odlukama UO, jer Stanojka Saković nije znala kako da ih prikaže ni gde da ih smesti. Svi dobijeni prihodi Hitne pomoći treba da se prekontrolišu, kao i visoki, papirološki nepokriveni troškovi reprezentacije, visoki troškovi službenih putovanja na egzotične destinacije, rad restorana društvene ishrane, troškovi goriva neusaglašeni sa kilometražom službenih vozila, troškovi plaćanja raznih usluga za koje ne postoje odluke UO.

Upravni odbor je morao da nađe i rešenje za izveštaj popisne komisije u kome se navode sredstva za rashodovanje, kao i viškovi i manjkovi vozila u voznom parku, a sve to papirološki bez pokrića. Razlika u sredstvima koje je RZZO prikazao u Službenom glasniku kao godišnji budžet Hitne pomoći i onih koje je ovom zavodu zaista uplaćeno bila je veća od 20 miliona dinara. U korist Zavoda, a bez pokrića u papirima.

  

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane