Natrag

ivot

ivot

Kragujevac: grad u kome su ljudi izgubili dostojanstvo

 

Plastina operacija i korejsko dravljanstvo, preko Dinkia

 

Kragujevac nije izuzetak u Srbiji. Sitne prevare, na svakom koraku prevare, iza svakog ugla prevare... I tamo gde se odluuje o ozbiljnim pitanjima, sudbinama, ivotima

 

Miodrag Milojevi

 

 

Vrea nala zakrpu. Srpski ministar Mlaan Dinki zadrao se u Koreji, gde je doiveo visoke poasti. Juna Koreja ima propalih firmi, spremnih da budu investitori. U Srbiji - deset hiljada evra po jednom radniku.To je poklon ludoga ministra, lude zemlje - ko kec na desetku!

Radia Pljaki, inenjer iz Kragujevca, izmislio je brend "uta osa", tj. domau rakiju koja ima presti na svetskom tritu.

Pljakiu bi dobro dole subvencije, proirio bi kapacitet, zaposlio dvesta-trista ljudi.

- Zato meni ne daju subvencije? - pita se Radia Pljaki.

"utu osu" u kafani na periferiji ne pije niko, zbog kvaliteta i visoke cene.

U kafani imaju reenje:

- Pljaki ne ume da se snae. On treba da bude kao Kleo. Da uzme korejsko dravljanstvo. Da napravi plastinu operaciju, da mu ugrade kose oi. Takav treba da doe u Srbiju. Brzo e dobiti subvencije.

 

Beli horor

 

Bolnica u Kragujevcu, na brdu, na udaru svih vetrova.

Otre ivice klupa, punih pacijenata, krzaju i jedu zidove. Zbog gole cevi za centralno grejanje, utopljene, obuene u aluminijum, kao papir nad sijalicom, ovaj deo lii na nekakav podrum iako je deo bolnike zgrade. Svuda starice skljetenih grudi, suvi kosturi, ne trepu. Putuju kolica, bolnica lii na elezniki vor pod snegom. Noni prsti vire iz olje sa gipsom.

Svuda je krcato, i dalje pristiu, popunjava se prostor u sredini. Njihova klupa je prazna. Nema guve. Samo troje, najvie petoro, ekali su istog lekara.

Nje nema, ula je u ordinaciju, zatvorila su se vrata kao oklop sjajne bube. Iz obzira prema starim ljudima, uzela je knjiice da ih ona preda. Ali, dok je predavala, knjiice je okrenula, dola je poslednja, ula prva. Vidosav je penzioner, vidi se po kaketu, brkovi mladalaki masni. Penzioner, nikuda ne uri ali ne moe da shvati ta se odigralo.

- Metnuli svi knjiice. Kao, ona davala knjiice. Kad je dala knjiice - ona daje prevrnute. Dola poslednja - ula prva. Pa posle, kae, gaji poverenje u nekoga... Kao, uze da daje knjiice... Nije davala odozgo, nego odozdo... To je Srbin. Ma, trebali su Amerikanci da nas pobiju, bre, do kraja...

Mi smo narod... mi smo narod... mi smo zao narod! Zna ta znai zao narod, ona zna da je dola posle... Ja sam kriv to sam joj dao da dri... Ma, mi smo narod bezobrazan, nemamo karakter uopte...

Pobiti jedan narod, zbog knjiice, zbog deset, petnaest minuta, on je penzioner, njemu se uri... ena je mlaa, ima obaveza. to se ne smiri.

- A kako da se smiri, to da se smiri? Kako je uzela, sakrila knjiice, tako bi lako lano svedoila. Nevinog bi osudila, smestila u apsanu, samo da ona ne eka!

A on vidi hodnike pregraene zidovima, farbana dvokrilna vrata irom otvorena, to je publika, on vidi bioskop.

Ako starica ima penziju deset hiljada ona onda... Krv na pregled! Pregled se plaa, dve hiljade sto dinara, ta gleda u mene, nisam ja to izmislila!

- Ja nemam da platim!

- Nema, onda nita.

Starica, kao da vraa, apue neke rei, rastvara vorove, razvezuje tvrdo vezanu maramicu, nalazi dve hiljade ali nedostaje sto dinara!

...Bolnica i dalje. Majica, ogrnut je trenerkom. Trenerka je sletela s lea, zbacili su je talasi napetih miia, krgut zuba. uvaju ga trojica policajaca. Policajci se zagledae, zgranuti pogledi, zar ovde? Elegantni i bezbrini, nehajno zaeljani, ako bi poela borba, pokazali bi surovost svog zanata:

- Brate, ja vadim lekarsko uverenje, vi mi to uskraujete... Neu dobiti lekarsko uverenje. ta e misliti lekar? Da sam kriminalac?

- uti, provocirao si ga.

- On je mene provocirao.

Policija bi elela preko reda, mnogo je radoznalih pogleda.

Doveli su ga i spustili na klupu. Prolaznici vide samo farmerke. Vide se i patike, poigravaju, kao u kolu. Trenerku je vezao oko glave da mu se ne vidi lice. Tako, vezene glave, privlaniji je prolaznicima, policajcima je jo tee. Zabavlja ih usiljena, vesela pria. Uniforma, ona je nemona pred belim mantilom.ekali su itav sat...

 

Niski udarci

 

Kragujevac. Dijalog preko ozvuenja. Za skuptinskom govornicom.

- Razumem koleginicu, ja sam je i zaposlio - izjavio je Dragoslav Miloevi, glavni za obrazovanje u Kragujevcu.

Odbornik Nina Vitorovi neprijatno se osvrnula, pocrvenela, oborila pogled, pribrala se i rekla:

- Gospodine Miloeviu, ja sam nezaposlena, to je pod jedan, a pod dva, da ste me vi zaposlili - to ne stoji.

Sedela je visoko, u zadnjim redovima. Kamere su uhvatile kako se vrti, kako crveni, uvreena, neshvaena. Bio je to muki izveden udarac.

Nina Vitorovi, mlada uiteljica iz Kragujevca, ulanjena je u najbolju moguu stranku, a to je vladajua Demokratska stranka. Neemo insinuacije da se Nina ulanila radi zaposlenja. Nina Vitorovi je malo vie od obinog lana, odbornik je u Skuptini grada Kragujevca.

Lakoverni ljudi veruju da je politika uvek privilegija. Evo jednog sjajnog primera. Mlada, ambiciozna, politiki aktivna i opet nezaposlena.

Ako nee nju, iz vladajue stranke, koga e?

Miloevi je iskoristio priliku i u holu dodatno izvreao uiteljicu.

Dragoslav Miloevi je preleta. lan Demokratske stranke koji je telefonirao Verku da e prei u njegovu stranku, zvanino je, sa lanskom kartom DS, postao lan Gradskog vea. Dok ne naprave drugu partijsku knjiicu.

Dragoslav Miloevi je rekao:

- injenica je da je Nina Vitorovi, inae profesor razredne nastave, pokazala potpuno neznanje kada se govori o realizaciji programa za fiziko vaspitanje u etvrtom razredu osnovne kole. Naravno, da je nju zbog toga sramota pa se sada "pere" na drugaiji nain - tako to se kvalifikuje u smislu nekog verbalnog konflikta izmeu mene i odbornika. Dakle, to je elja da svoje naznanje prebaci na nekog drugog.

Brine o deci s posebnim potrebama, zgazio je devojku sa jednom potrebom - da se negde zaposli, u nekoj koli.

 

Sukob interesa

 

Na evidenciji Zavoda za zapoljavanje moe se utvrditi da je uiteljica Nina Vitorovi nezaposleno lice. Nije zaposlena ali prima "pomo u zapoljavanju."

Miloevi je pred kamerama izjavio da je on zaposlio Ninu Vitorovi:

- Pretpostavljam da je moja koleginica Nina Vitorovi uvreena mojom izjavom da sam joj pomogao da se zaposli. Kada sam to rekao nisam mislio na protekcionaku pomo, nego na injenicu da sam autor programa "Asistent u nastavi" u kojem je ona angaovana u poslovima prosvete u Kragujevcu.

ta je "asistent u nastavi", profesor koji pritiska zvono i pomae u poslovima prosvete u Kragujevcu? Moe se zakljuiti da je Nina volonter. Radi u nastavi, pomae uiteljicama, nosi instrumente, estar i lenjire. Nina Vitorovi nije plaena za posao koji radi, ili dobija neku crkavicu.

Nagrada joj je to se vrti u krugu kole, to je, brojne nezaposlene koleginice, mogu videti meu decom u kolskom dvoritu.

Nina Vitorovi ima diplomu, solidne ocene u indeksu ali ipak - ona je kreten koji nita ne zna! Treba podvui, Nina Vitorovi je kao lan DS privilegovana, ona je kao odbornik po politikoj liniji dobila ansu da - volontira. Ako je to pozicija Nine Vitorovi, kakve su anse onih normalnih, obinih uitelja, koje politika ne interesuje?

Skratimo priu, Nina Vitorovi je reagovala iz interesa, njen interes je - radno mesto. Iz interesa je govorio i Dragoslav Miloevi. On ima sina, profesora fiskulture, sina je zaposlio u Osnovnoj koli "Svetozar Markovi" jo u mandatu direktora koji je raspisao konkurs za profesora predmeta "istorija i geografija" jer misli da je to jedan predmet.

Znai, ako su uitelji kompetetni da i u razrednoj nastavi izvode nastavu fiskulture, sin Dragoslava Miloevia postaje viak radne snage. Ne okrei se, sine! Ne okrei se na profesore razredne nastave, oni volontiraju a ti prima platu!

Nina Vitorovi, mlada, nadobudna a neobavetena, verovatno iz neznanja dirnula je u porodini osinjak. akanje po porodinom budetu strogo je kanjivo. A Nina je prola s uvredama, ali bez povreda.

 

rtva rata - dezerter

 

 

Milenko Milievi, zidar. Iz Nemake deportovan posle punih deset godina. Izbaen iz kolektivnog centra. Nisu ga mogli videti, prvo se pojavio na krovu. Menja crep na kui to se slomio. Nije to neko veliko udo, za zidara utih zuba. Zidara krakatog, visokog, nakrivljenog.

Vodio se, zvanino, kao rtva rata. Dezerter koji se sklonio u Nemaku od mobilizacije, rtva politike Slobodana Miloevia. Nije bio mobilisan, o tome ne moe biti ni govora, otiao je u pedesetoj godini. Sin jeste, njegov sin se nije odazvao pozivu.

U kolektivnom centru, da li u Bilifeldu ili u poljani pored Bilifelda, proveo je punih deset godina kao jedini Srbin meu muslimanima. Poetkom rata u bivoj Jugoslaviji centar su popunjavali muslimani iz Bosne, neki su otili dalje, u tree zemlje, Kanadu, Australiju, neki su ostali. Zatim se desio rat na Kosovu, stigli su Albanci sa Kosova.

Kako je preiveo kao jedini Srbin, ako ne spavaju u istoj sobi, spavali su pod istim krovom? Deset godina. Politika ga ne zanima, doao je na rad, druge politika zanima. Ljudi su ruinirani, ucveljeni, ogoreni. Ui u osinjak i traiti utoite, mnogo je bolje.

Mogao se predstaviti kao Bonjak, prikazati lano ime i prezime. Ali on nije prevarant, kriminalac, jednostavno nije sposoban za to, morao je rei da je Srbin, morao je rei ime i prezime. Jednostavno, dao je mito da ode u Nemaku, dobio paso. Navrljali su da je mobilisan.

Vratio se oduevljen:

- Nemaka, to je jedna drava gde niko nije gladan! Ali on gladan nije bio ni devedesetih, zidarska dnevnica je u markama. Dvadeset, trideset maraka dnevno. Radio je i druge poslove. Bez kole, doao sa sela ali to oima vidi to napravi.

Otac mu je bio alkoholiar i siromah. Ali je kao vojnik doiveo poast. U Beogradu, meu hiljadama vojnika, izabran je da bude poloajnik. Poloajnik kralja Aleksandra. Otac za kralja i monarhiju. Hapen u pijanstvu ko zna koliko puta. Pijan ide ulicom i vie:

- iveo KP!

Kad ga privedu, brani se, rekao je:

- ivela Komunistika partija. Kad mu je otac, Drago, stigao u Nemaku bio je starac sa ajkaom. Doneo dva dvogleda, dva bicikla i gomilu vojnih ebadi. Napunio voz. Radio kao uvar, uvao englesku ili ameriku bazu.

Kako je dugaki, nepovezani, klimavi ovek stigao do Nemake? Ne da nije rtva mobilizacije, nego sa politikom nema veze, niti ga politika interesuje. Platio je paso, ne zna se koliko su pojeli i popili, plus tri hiljade maraka.

Kao samouki majstor etao je po otpadima, prevrtao gvoe, posle je glancao cevi i limove, pravio kapije, gvozdene ograde. Poeli su da mu trae prikolice. Kupi dve felne, osovinu izglanca i zavari, nakai gibnjeve, to se nakai na kuku. Obavezno treba ugraditi migavce.

Postao je i zidar u tridesetoj. Napravio crkvu na novom kragujevakom groblju. Posle je tri godine zidao kue popovima, popovi kad poste i hrana je posna. Pola godine kod jednog, pola godine kod drugog popa. I proe godina...

 

 

 

 

Kako je uzela, sakrila knjiice, tako bi lako lano svedoila. Nevinog bi osudila, smestila u apsanu, samo da ona ne eka!

 

 

Rodio se kao siromah, napravio je mnogo, zaduio je mnoge, zaradio je za mnoge. Onda je dola oluja koja ga je raspolutila, razvukla na etiri strane kao opor pasa masnu, konu fotelju.

 

 

 

Dragoslav Miloevi je preleta. lan Demokratske stranke koji je telefonirao Verku da e prei u njegovu stranku, zvanino je, sa lanskom kartom DS postao lan Gradskog vea. Dok ne naprave drugu partijsku knjiicu.

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane