Uvodnik

(Pr)osudite sami

 

Uz Božju pomoć

Milovan Brkić

 

Prošlog petka, premorenom i gladnom, pogled mi pade na izlog mesare u kojem je položeno poveće pečeno prase. Na ražnju. Voda mi udari na usta i rukom počeh da pretražujem džepove. Presabirem se koliko košta komad od trista grama i da li pečenje uopšte prodaju na tako male komade.

Shvatam da sam postao ekstremno siromašan i da komad pečenja  za mene postaje preskup. Pitam se koliko majki i očeva moraju da smogne snage da saopšte svojoj deci da za večeru, osim hleba, nema ništa više.

Krećem uzbrdo, prema Vaznesenjskoj crkvi. Da zapalim sveću.  Nadam se da ću za nju imati para. I molitva je sve skuplja.

I dok poluglasno u praznom hramu izgovaram ime Gospoda, moleći  da pomogne da mi ruka ne zadrhti i da me oko ne izda, da sebe oslobodim greha što sam ovoliko dugo trpeo tiraniju, a bogobojažljivim građanima vratim nadu u život, iza mene, po glasu poznadoh prijatelja koji je sveštenik u drugom hramu. Oglasi se rečima podrške: Daj Bože!

Ćutke smo se razumeli.

 U dugoj hršćanskoj istoriji evropskih zemalja uglavnom odnosi među ljudima, među društvenim slojevima, nisu uređivani po Evanđelju. Otuda i pobune, revolucije, atentati... I ateizam. Ako se vladar u svom nasilnom ponašanju poziva na Boga - potlačeni  onda najprije mora da Boga dovede u pitanje! 

Srećom, naš Tiranin se u svojoj nasrtljivosti i bahatosti ne poziva na Boga i njegove kazne, već na, takođe polugladne policajce pod komandom Ivice Dačića. Tiranin nam ne preti gorenjem u paklu, već truljenjem u njegovim prokletim avlijama, policijskim stanicama, preti nam batinama, nasiljem svake vrste. Dok on sa svojom kamarilom pelješi sve što mu pod ruku stigne, mi moramo verovati njegovom obećanju da ćemo gladni, goli i bosi, dočekati dan kada će nas on i njegova banda uvesti u Evropsku uniju. U raj! A kada će to da se desi, ni on sam nije siguran pa često menja datum tog Svetog Dana.

Sila otme konje i gradove, kažu. Ali, duša čovekova je neuništiva. Građani imaju pravo na tiraninovu smrt, ako on pogazi sve ovozemaljske zakone, a i Božje ne priznaje.

Ko uzmiče pred terorom i nasiljem, pokazuje slabost. Ko izgubi hrabrost, izgubio je sve. Građani Srbije danas, takoreći, nemaju ništa. Nudi im se strah, odanost, slepa poslušnost, trpljenje, gladovanje...

Mladost Srbije se buni. Mladost oseća da im duše stavljaju u okove. Hoće slobodu - ili smrt.

Sećam se aforizma od pre trideset godina: Ne budite srca udovička, kad vam zato nedostaje p....

U ime Boga, ili u ime dostojnog života, neko mora smaći tiranina. Hrabrima i Bog pomaže.