Ekskluzivno

KPZ Zabela: zemunski klan nije mrtav, postoji, živ je i zdrav, i hrani se đakonijama koje mu šalju iz vrha države

 

Šta prvi policajac i prvi osuđenik rade u zatvoru privatno i noću

 

  Jedno pismo Tabloidu od zaposlenih u KPZ Zabela kod Požarevca razotkriva svu subverzivnost i urotnički karakter sistema izvršenja krivičnih sankcija, ali i pravosudnog sistema uopšte. Ključni subverzivni elementi su upravo oni koji su dužni da i životom odgovaraju za striktno poštovanje zakona u ovoj, izuzetno osetljivoj sferi očuvanja bezbednosti i stabilnosti države   

 

Poštovani gospodine Brkiću,

 

Pišemo ovo pismo u nadi da će javnost biti upoznata sa do sada neviđenim zloupotrebama i opasnim igrama koje se dešavaju u Kazneno-popravnom zavodu Zabela, Požarevac.

Čitajući redovno vaš list vidimo da ste dobro upoznati sa dešavanjima u ovom i drugim zatvorima. Naime, nas nekoliko imamo višedecenijski rad u zatvoru, ali nikada nije bilo gore i opasnije nego u poslednje dve godine. Tačnije od ustoličenja za direktora Uprave Milana Obradovića.

Prvo je na svoj način posmenjivao sve one koji su nešto uradili i znali kako se radi i vodi zatvor, a doveo je neznalice po partijskim i rođačkim linijama, kao i dupeuvlakače, neradnike i korumpirane kako bi bez pogovora izvršavali njegove naloge i hirove.

Tako je za načelnika službe za obezbeđenje doveo po partijskoj liniji čoveka iz Žandarmerije (brat mu predsednik opštine Bojnik, Demokratska stranka), a koji je u izvršenju pre toga proveo godinu dana. Vreme je pokazalo da je doveden da vodi brigu o pripadnicima zemunskog klana, nekadašnjim saradnicima sadašnjeg direktora, čija je saradnja i dalje aktivna kroz posete i druge privilegije koje imaju po njegovom naređenju. Za njih ne važi kućni red, posete imaju neograničeno, zdravstvenu negu posebnu.

Tako je Miloš Simović odmah po privođenju podvrgnut detaljnim lekarskim pregledima, ulepšavanju i sličnom (pravio protezu, dok obični smrtnici godinama ne mogu nešto slično). Svakodnevno ih, i po noći i po danu, obilaze navodni advokati, koje moramo tako da "zavodimo", a reč je o bivšim inspektorima i saradnicima direktora Obradovića dok je vodio beogradski SUP.

Među njima se ističe penzionisani inspektor Budimir Poluga, koji nezakonito vršlja po zavodu i vrši torturu među nama vršeći nekakve privatne istrage i nudeći osuđenim licima izvesne povlastice za nameštene informacije da bi, navodno, otkrili nekakvu aferu. Afere sami stvaraju preko svojih osuđenika, jačih kriminalaca, koji u stvari i vode sve poslove i sam zatvor.

Otvoreno govore o podršci koju imaju od nadležnih, prete nam da ćemo ostati bez posla, i slično. Tretmane i druge pogodnosti ostvaruju van protokola, po naređenju, bez predloga stručnih službi... Svi javno pričaju i znaju koji su to kriminalci koji reketiraju, prodaju drogu, naplaćuju usluge, ali niko ne sme to da iznese u javnost, a nema se kome ni obratiti za pomoć, kada su zaštićeni kao beli medvedi.

Situacija je u zavodu haotična, vlada velika apatija i nezadovoljstvo, podeljenost kolektiva i nadasve ugroženost života. Direktor Uprave je od zatvora napravio kuću velikog brata, jer je ugradio kamere u upravnim zgradama da bi po starom dobrom "policijskom nahođenju" mogao da prati šta mu i kako rade zaposleni, a uz to nezakonito vrši prisluškivanje zaposlenih preko mobilnih telefona. Nikada nije pokrenuo pitanje našeg položaja, plata koje nisu povećane već tri godine, uslova u kojima radimo, ali zato brižljivo vodi računa o svojim nekadašnjim saborcima koje stalno obilazi on ili njegovi istomišljenici.

Pored njegovih privatnih inspektora, na obradu dolaze u privatnoj režiji i radnici Uprave krivičnih sankcija. Tako izvesna D. Garić, koja je načelnik za tretman u Upravi, dolazi svaki dan, i noću. Njene posete uglavnom ne smemo da beležimo, tajno obavlja razgovore sa pripadnicima zemunskog klana i bivšim načelnikom DB-a Radetom Markovićem. Međutim, ona očigledno nije kalibar za razgovore sa dotičnim osuđenikom pa je to na sebe preuzeo lično direktor Uprave Milan Obradović, koji ga sigurno bolje poznaje, s obzirom na to da mu je ovaj nekada bio šef.

Dana 12. oktobra direktor je pet i po sati nasamo "obavljao razgovor" sa bivšim šefom. Reč je o razgovoru u privatnoj režiji, s obzirom na to da je naređeno da se poseta direktora ne prijavljuje kao zvanična i da direktor nije razgovarao ni sa kim od radnika, makar i protokolarno, niti je posećivao upravnika Zavoda.

Koliko su ti razgovori "bitni" pokazuje nova poseta direktora u petak 22. oktobra, istom osuđeniku, i to u noćnom terminu od 19 do 24 sata.

Imajući u vidu vreme razgovora, možemo samo da nagađamo koliko su mračni i mutni planovi i razgovori i kakve sve kombinacije smišljaju u noćnim satima.

Slučajno ili ne, posle prve posete krenuo je štrajk osuđenika u sedmom paviljonu, koji je bio strogo čuvana tajna, a posle druge posete štrajk je, navodno, okončan!

Pitamo se, verovatno s pravom, kakve li se igre igraju, jer će sve to da se obije preko naših leđa, kao što je bio slučaj i tokom ranijih pobuna, koje su, nažalost, organizovali isti oni koji su trebali da ih rešavaju.

Gledajući šta se dešava napolju, plašimo šta će biti s nama u zatvoru ako znamo da o nama odlučuju oni koje mi, navodno, treba da čuvamo u zatvoru. Ovo pišemo i da bi uopšte postojao pisani trag, vapaj iz zatvora da nam se pomogne da radimo svoj posao, da nismo ničiji taoci niti figure za kombinacije i potkusurivanje, da sutra, kada budu pobune u zatvorima, javnost obrati više pažnje na ove detalje i dešavanja. Mi najbolje znamo kako je opasno igrati se vatrom, jer ćemo sutra od te vatre sagoreti samo mi u zatvorima, koji, navodno, brinemo o bezbednosti.

 

                                       Radnici KPZ Zabela

                                       (sledi sedam potpisa)

 

 

 

P.S.

 

Kontaktirali smo mnoge novinare, ali niko ne sme o tome da piše, samo ste vi ostali svetlo na kraju tunela. S druge strane, i nas plaćaju poreski obveznici, do kojih istina mora da dođe, makar im bilo teško i da zamisle da se ovakve stvari dešavaju. Nama je već odavno jasno sve.

 

 

 

 

 

 

Ni ljudi ni odgovora

 

Glavni urednik Tabloida pokušao je da stupi u kontakt sa upravnikom KPZ Zabela Željkom Gradiškom, ali nas je sekretarica obavestila da je ''zauzet'', a da je njegov zamenik odsutan.

Portparola Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nismo mogli pronaći na njenom radnom mestu. Ubrzo pošto smo zvali upravnika Gradišku, iz Ministarstva pravde javila se gospođa Aleksandra Đokić, s molbom da  glavni urednik pošalje pismo na faks Ministarstva. Umesto pisma, poslali smo im zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Odgovor nismo dobili.

 

 

 

 

Osuđenike svakodnevno obilaze navodni "advokati", koje moramo tako da "zavodimo", a reč je o bivšim inspektorima i saradnicima direktora Obradovića dok je vodio beogradski SUP.

 

 

 

Milan Obradović posećuje osuđenika Radeta Markovića u privatnoj režiji s obzirom na to da je naređeno da se poseta direktora ne prijavljuje kao zvanična i da direktor nije razgovarao s radnicima, makar i protokolarno, niti je posećivao upravnika Zavoda.