Na licu mesta

Zrenjaninska demokratija po modelu apsolutista

 

Da li je Grgić lažov, ili samo propadamo strogo pov.

 

Vlasnici demokratije u Zrenjaninu, nekada trećem najjačem industrijskom centru bivše Jugoslavije, već 13 godina nekažnjeno čine zlo svojim sugrađanima. Demontiranija, na čijem je čelu DS, besramno laže i prećutkuje istinu o kontinuiranom lopovluku merenom stotinama miliona evra, a grad doslovno krade od svojih sugrađana

 

Zoltan Horvat

U Zrenjaninu, kao nikada do sada, vlada najcrnja rupa od medijskog mraka. Advokat Predrag Grgić, gospodin sa hrvatskim državljanstvom, rođen u Istri, miljenik beogradske centrale Demokratske stranke, predsednik Republičke izborne komisije i predsednik Upravnog odbora Srbijagasa (250 hiljada zagarantovanih keka mesečno), suvereni zrenjaninski šef, beži od vrućih pitanja kao đavo od krsta. Ne želi da obelodani učešće lokalnih političkih elitnih pirata u temeljnom pelješenju zrenjaninske privrede, a nije zainteresovan ni da pojasni kako je u zrenjaninskoj bolnici, lokalnoj "filijali" stranke, za samo tri godine ukradeno najmanje sedam miliona evra. Grgić & company krije podatak od sugrađana da je za izgradnju bolnice (u večitoj izgradnji), počev od 1977. godine, kroz desetine samodoprinosa uplaćeno 51,6 miliona evra, od čega su se mogle izgraditi najmanje dve najsavremenije regionalne bolnice. Žuti mantili zrenjaninskog zdravstva, uz blagoslov šefa i politikantskog upravnog odbora, nesmetano arče imovinu pacijenata i ne zaboravljaju da svake pete-šeste godine pozovu Bojana Pajtića da "svečano" otvori poneko novo odeljenje.

Otuda Miši Mihajlovu, gradonačelniku Zrenjanina, bivšem direktoru bolnice u večitoj izgradnji, nije bilo teško da aminuje postavljenje svoje supruge, medicinske sestre, na funkciju savetnika glavne medicinske sestre, gospođe Zavišin. Gospodin Stoiljkovski senior, diplomirani pravnik, bivši istaknuti političar iz vremena Slobodana Miloševića (JUL je cool), otišao je u penziju sa radnog mesta u bolnici, ali je u "žutu orbitu" liferovao svoje sinove, proverene kadrove na funkcijama predsednika Stečajnog suda i javnog pravobranioca. Mlađi sin Vladimir, pravobranilac, sa kancelarijom u Gradskoj kući, ima respektabilan pedigre kumčeta gradonačelnika, a stariji Aleksandar je u zgradi Suda aktivan učesnik i svedok umiranja ovdašnjih, nekada moćnih firmi.

Predrag Grgić ima "totalnu amneziju" o učešću lokalne demoklike u rasturanju zrenjaninske privrede. Sasvim slučajno je "neobavešten" da su advokatske kancelarije Matić-Grgić i Papić najveći zastupnici sijaset vladajućih garnitura propalih zrenjaninskih firmi (IPOK, BEK, Fabrika tepiha Proleter, Udarnik). Takođe mu je izbledeo podatak da već desetak godina u advokatskoj kancelariji Matić-Grgić u ulici Narodne omladine jedna poveća mašina danonoćno otkucava na desetine hiljada listića kojima se opominju neredovne platiše usluga zrenjaninskih javnih preduzeća. Koliko je to miliona i miliona dinara, i kakve sve ugovore lokalna vlast sklapa sa podobnim advokatskim kancelarijama i drugim pravnim licima, Grgić, takođe, "nema saznanja".

Neobaveštenost ide toliko daleko da lokalne oce (i majke) vređa iznošenje podataka i o redovnim mesečnim finansijskim upumpavanjima u lokalne medijske kuće iz gradske kase, u iznosu od više desetinama miliona dinara na godišnjem nivou (o brojnim "zvaničnim prijateljima" blagajne svih građana da i ne govorimo). Za gospodina Grgića je, takođe, sasvim normalno i demokratski da njegova supruga bude dugogodišnji šef sektora za društvene delatnosti u gradskoj upravi, a rođena sestra odbornik u skupštini, da mu u gradskom Turističkom savezu sedi miljenik... Boli glava od strogo (ne)konrolisanih miljenika zrenjaninske demokratije.

Demokratija po Grgi & company podrazumeva i da članovi upravnog odbora javnih preduzeća, ustanova i svega ostalog, preostalog za drpanje, nemaju nikakvu obavezu da se mešaju u sopstveni, dobro plaćen posao, jer se i doslovno ne razumeju u delatnost koju su dobili pukim članstvom u stranci na osnovu rodbinskih i drugih strogo pov. veza. 

Gradski koalicioni partneri, posebno iz redova LSV-a, u nekoliko navrata pokušali su da smanje uticaj ove i ovakve demokratije, ali je njihov otpor završen treskanjem šake o centralni demokratski sto u Beogradu, rasklimatan od sijaseta udaraca.

 

 

Bizarno je hit

 

Bizarno zvuči nedavno objavljen podatak da su za najbolje firme u Zrenjaninu proglašene - nemačka Drexler-Meyer i italijanska Pompeya. Po rečima većine zaposlenih, u ovim dvema firmama uvozne prljave tehnologije, sa šestodnevnom radnom nedeljom i svakodnevnim obavezujućim desetočasovnim ispunjavanjem norme, od posla i zarade od petnaestak hiljada dinara pada se u nesvest. Kola Hitne pomoći  su redovan "inventar" na ulazu proizvodnih hala, ali je zaposlenima strogo zabranjeno da iznose u javnost informacije koje štete ugledu firme.

Zanimljivo je šta na sve to kaže Goran Knežević, predsednik Regionalnog odbora stranke SNS, koji je zaslužan i za dovođenje ovakvih firmi u privilegovanu Industrijsku zonu Zrenjanina. Vrhovnici lokalnog DS-a, (pre)opterećeni preuranjenom predizbornom matematikom, opravdano strahuju i od uticaja bivšeg gradonačelnika na članove zrenjaninskog udruženja preduzetnika koji uspon i uticaj duguju isključivo Kneževiću. Otuda ne čudi najnovija anketa DS-a u Zrenjaninu, gde se po principu "od vrata do vrata" proverava davno urušen rejting demokrata u srednjem Banatu. Možda je najveći problem sadržan u tome što ovu anketu, za ne male novce obmanutih sugrađana, sprovode isključivo "zaslužni" i "istaknuti" članovi lokalne demokratije, odani Grgi & company.