Natrag

Odbrana

Odbrana

Ministar odbrane Dragan Šutanovac ne veruje da se čak i njegovi poltroni i kriminalni egzekutori stide njegovih "uspeha"

 

Kult nedoličnosti

 

   Preciznost, pouzdanost i dokumentovanost podataka koji su sa stranica Tabloida u potpunosti razotkrili mehanizam delovanja zločinačko-pljačkaške družine ministra odbrane Dragana Šutanovca (odgovornog za uništavanje odbrambenog sistema Srbije, Vojske Srbije i srpske odbrambene industrije) veoma je zabrinula i uznemirila vladajuću koaliciju i ministrovo neposredno okruženje

 

Pukovnik Milan Jovanović

 

Iako su u potpunosti razotkriveni mehanizmi delovanja zločinačko-pljačkaške družine vojnog ministra, a nakon primljenih domaćih zadataka u kanadskom Halifaksu i Vašingtonu u vezi sa temeljnim onesposobljavanjem Vojske Srbije i uništenjem njene odbrambene industrije, ministar "obmane" Šutanovac se "punim kapacitetom", uz neviđenu trijumfalističku pompu za ovakve prilike, preko svojih režimskih novina oglasio neverovatnim slavodobitnim izjavama.

("Posle nekoliko godina pregovora i u uslovima najžće ekonomske krize uspeli smo da sklopimo ugovor vredan 400 miliona dolara za izgradnju tri fabrike na severu Afrike. To nije značajno samo za našu odbrambenu industriju, već za celokupnu privredu. Siguran sam da će ovaj posao biti u samom vrhu liste kada se budu sumirali najveći uspesi ove vlade".

Dodaje da su u toku pregovori za sklapanje još dva posla - izgradnje vojnomedicinske akademije, po ugledu na naš VMA, i remonta i modernizacije tenkova - zahvaljujući kojima bi vrednost ugovorenih poslova naše odbrambene industrije od 2008. dostigla čak dve milijarde dolara.

"To je fenomenalan rezultat ne samo za Srbiju već i na globalnom nivou", poručuje Šutanovac.

"Ti poslovi donose sigurnost za više hiljada radnika, i to u narednih šest-sedam godina, koliko će trajati realizacija poslova. Na primer, u projekt izgradnje fabrika prvi put u poslednjih 30 godina uključiće se i veliki broj naših građevinaca, inženjera i projektanata. U mnogim fabrikama u kojima su radnici do pre 2-3 godine štrajkovali glađu danas moraju da odbijaju nove poslove, jer ne mogu da stignu da ispoštuju sve ugovore").

 

O kakvom je uspehu reč

 

U ovim i ovakvim izjavama, osim nasleđenog socrealističkog trabunjanja bez pokrića, pa čak i bez logičkog smisla, na prvi pogled i nema ništa neobično ili neočekivano. Međutim, kada se iole zagrebe ispod površine vidi se i da u svemu tome očigledno nije reč o konkretnim poslovima ili bar ne takvima koji su u ovom trenutku profitabilni. Još tačnije, u pitanju su notorna laž, prevara, obmana od strane ministra odbrane, o zameni teza i skretanju pažnje na sporedne stvari kako bi se u ovim teškim vremenima mehanizmi delovanja zločinačko-pljačkaške družine ministra Dragana Šutanovca zataškali radi potpunog izvršenja pomenutih domaćih zadataka dobijenih i nesmetanog nastavka "zakonite" krađe vojne imovine.

Da je to tako, najbolje se vidi iz sledeće računice, koja proističe iz parametara koje je dao sam ministar (posao vredan 400 miliona USD, koji  treba da se realizuje u roku od sedam godina, a u tom periodu obezbedio bi egzistenciju i sigurnost za oko 7.000 radnika odbrambene industrije). Na osnovu njih, ne računajući nikakve materijalne, manipulativne i druge troškove, jasno se vidi da vrednost, navodno, ugovorenog posla od 400 miliona USD na godišnjem nivou iznosi oko 57 miliona USD, na mesečnom oko 4,76 miliona USD ili oko 680 USD po radniku.

Kada se uračunaju navedeni troškovi jasno je da će naša odbrambena industrija ostati bez posla, profita i tržišta koje će zasigurno preuzeti novoizgrađene fabrike.

Jasno je da je reč o laži, prevari i obmani (teško da je u pitanju isključivo elementarno neznanje ili samo zabluda) javnosti od strane jednog ministara. Ovde se govori o veoma beznačajnom poslu (pod pretpostavkom da je zaista sklopljen, za koji, takođe, ima bezbroj razloga za sumnju), koji korist u vidu provizije donosi samo Šutanovcu i njegovoj nezasitoj družini. U pitanju je neumesno samoreklamerstvo i hvalisanje svojstveno ministru Šutanovcu. Najtačnije rečeno, ovde nije reč ni o kakvom uspehu aktuelne vlade, kojoj Šutanovac pripada, već o njenom - neuspehu.

 

Cilj ispunjen

 

Podrazumeva se da je ovakvim bombastičnim izjavama ministar imao nameru da pogodi više ciljeva:

- da se kupi vreme za vladu i njega kao ministra kako bi se u parlamentu što lakše progurale zakonske izmene o reformi odnosno profesionalizaciji vojske, koje zasigurno dovode do totalnog uništenja Vojske Srbije,

- da se u odbrambenoj industriji Srbije što duže održi već dugogodišnje osipanje kadrova, nedostatak kvalitetne radne snage i novih razvojnih projekata (investicija u njih), što će dovesti i do njene konačne propasti,

- da se pred stranačke izbore u Demokratskoj stranci dobije što više simpatija i političkih poena.

Izvor Tabloida iz Ministarstva odbrane Srbije još jedanput podseća da su od samog dolaska Dragana Šutanovca na mesto ministra odbrane na svetlo dana izbijale razne afere iz delokruga rada ovog Ministarstva. Već odavno se ne vidi ni najmanja "sfera" života i rada pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u kojoj nije zabeleženo delovanja organizovanog kriminala i u koji nisu umešani prsti Dragana Šutanovca.

Ministarstvo odbrane, Vojska Srbije i domaća odbrambena industrija su, ako se govori o novim razvojnim projektima, okrenuti sami sebi. Nemaju šta da traže na inostranom tržtu. Poznato je i laicima a ne samo stručnjacima da u ovom momentu ne postoje savremeni naučno-tehnološki proizvodi za koje su, na primer, zainteresovane strane vojske. Iako su sad aktuelni poslovi u vezi s izvozom municije, ti poslovi nisu ni trajni ni tehnološki napredni, niti nas vode u tehnološki napredne vode. Ovaj talas "prodaja" neće trajati doveka. Sasvim je sigurno da će za par godina Srbija ostati bez svoje odbrambene industrije, čime će u osnovi jedan od glavnih ciljeva i zadataka ministra "obmane" Dragana Šutanovca biti ispunjen.

 

Crna biografija

 

Ako se pročitaju i analiziraju intervjui koje je u zadnje vreme dao ministar Dragan Šutanovac (Politici 9. novembra 2010, Narodnim novinama 18. novembra 2010; Večernjim novostima 24. novembra 2010; Presu 28. novembra 2010; Cordu 2. decembra 2010), kao i Šutanovčevo obraćanje narodnim poslanicima u Skupštini Srbije 2. decembra 2010. godine (o predlozima zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, Odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka, Zakona o potvrđivanju Protokola o zabranama ili ograničenjima upotrebe mina, mina iznenađenja ili drugih naprava, iz 1966. godine, i Zakona o potvrđivanju sporazuma Vlade Republike Srbije i Crne Gore o razmeni sredstava i dokumentacije) postaje jasno da Srbija na mestu ministra odbrane ima veoma opasnog čoveka. Čoveka koji u svojoj ministarskoj biografiji (do sada trogodišnji ministarski staž u dve vlade), zbog nemoralnog zamajavanja javnosti, nedostatka principa i moralnog integriteta, samoreklamerstva, bez jasnih stavova, zbog ličnih, grupnih i partijskih interesa, ima dug spisak ozbiljnih profesionalnih grehova, krivičnih dela i neoprostivih krivica druge vrste.

Izvor Tabloida iz Ministarstva odbrane kaže da je notorna činjenica da, zahvaljujući ministru Draganu Šutanovcu, Ministarstvo odbrane, Vojska Srbije i odbrambena industrija nikada nisu bili pod većim uticajem mafije, organizovanog kriminala i političkog podzemlja. Takav stav ministar odbrane Dragan Šutanovac mogao bi da opovrgne konkretnim odgovorima na sledeća pitanja.

 

Zašto, zašto

 

Naime, ako to nije u interesu ostvarivanja ambicioznog lopovskog cilja zločinačko-pljačkaške družine (čuvene trojke Šutanovac, Pilipović, Nikčević, koja je uništila odbrambeni sistem Srbije, Vojsku Srbije i njenu odbrambenu industriju) zašto je i sa kakvom namerom Stevan Nikčević, direktor Javnog preduzeća Jugoimport SDPR, iako na to po pozitivnim zakonskim rešenjima nije imao pravo u vreme: kad je mandat na poslovima ministra odbrane imao Boris Tadić, a Šutanovac mandat savetnika generalnog direktora Jugoimporta SDPR i ministra odbrane; u vreme kad je mandat direktora za američko i zapadnoevropsko tržište i pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse imao Ilija Pilipović (kum ministra odbrane), koji je u zemlji i inostranstvu formirao zavisna preduzeća, mahom sa većinskim udelom kapitala, a samim tim i učešćem u upravljanju njima.

Reč je o preduzećima za spoljnu i unutrašnju trgovinu na malo i veliko, proizvodnju i usluge Atera plus d.o.o., Beograd; preduzeću za proizvodnju i promet poljoprivrednih proizvoda Agro plus d.o.o. Bačka Palanka; preduzeće za upravljanje projektima i izvođenje građevinskih radova u zemlji i inostranstvu PMC inženjering d.o.o., Beograd; preduzeću za proizvodnju, preradu i trgovinu Jutra d.o.o. Beograd; preduzeće za proizvodnju i promet lovačke i sportske municije Belom d.o.o. Beograd; preduzeću za proizvodnju, promet i usluge Jugoimport mont d.o.o. Podgorica; AIR transport, Moskva, Rusija; Jantus, Hong Hong; Gold river, Natural Fruit Juices...

Ako to nije nije u interesu ostvarivanja ambicioznog lopovskog cilja pomenute zločinačko-pljačkaške družine, postavlja se pitanje zašto su ministar Šutanovac i njegov kum i pomoćnik za materijalne resurse Ilija Pilipović veći deo Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, kao što su Sektor za materijalne resurse - Uprava za snabdevanje, tehnički instituti, remontni zavodi, veći deo odbrambene industrije Srbije (posebno Krušik i Sloboda) stavili u funkciju SDPR-a i zašto je veći deo Ministarstva odbrane, uključujući i njega kao ministra odbrane i njegovog kuma, pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse, postao najveći promoter SDPR-a.

 

Bahati cinik

 

Ako to zaista nije cilj, zašto je ministar Šutanovac pod neposrednu ličnu kontrolu, uticaj i zavisnost stavio inspekcijske i bezbednosne snage Vojske, demagoški to prikazujući kao jedan od vidova civilne kontrole Vojske, čime je omogućio delovanje organizovanog kriminala u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, što se vidi iz očigledne pljačke vojne imovine, a sve to lukavo prikazujući kao uspešno i zakonito delovanje.

Zašto je ministrovim Rešenjem od 11. decembra 2007. godine Jugoimportu SDPR izdata dozvola za obavljanje delatnosti proizvodnje naoružanja i vojne opreme? Dakle, dozvola za obavljanje delatnosti proizvodnje naoružanja i vojne opreme dodeljena je preduzeću koje nema ni jedan jedini proizvodni pogon ili halu. Iz kojih razloga?

Zašto se Uredba o sredstvima posebne namene, koju je donela Vlada Srbije 4. septembra 2008. godine, ne odnosi na proizvodna preduzeća iz sistema odbrambene industrije Srbije već samo na Jugoimport SDPR, što direktno, uz Šutanovčevu saglasnost i saglasnost kuma mu i pomoćnika za materijalne resurse Ilije Pilipovića, a zbog ozakonjenja "tajnih" odnosno "poverljivih nabavki" i sredstava koja se tim i takvim nabavkama pribavljaju, omogućuje delovanje organizovanog kriminala u Ministarstvu odbrane Srbije na "zakonitoj" osnovi?

Ako to nije cilj, zašto protiv pojedinaca iz Uprave za snabdevanje, Direkcije za nabavku i prodaju (Dragan, pukovnik Željko Savić, pukovnik Milorad Filipović, pukovnik Predrag Jovičević, potpukovnik Mikša, potpukovnik Dobrivoje Ristić), za koje postoje nesumnjivi dokazi, u skladu sa nadležnostima ministra nisu preduzete nikakve mere, nego su čak novčano nagrađeni ili unapređeni u viši čin. Sve dok oni, pod ministrovim sloganom neviđene demokratije "Uzmi sve, pa vas baš briga šta ko priča" nastavljaju i dalje da nameštaju tendere, što se vidi iz Obaveštenja o prodaji naoružanja i vojne opreme suvišne Vojsci Srbije pov. br. 675-25 i pov br. 676-19 od 18. novembra 2010. godine, koje je Šutanovac  nekima zainteresovanima za "slučaj" poslao 18. novembra 2010. a nekima 27. novembra 2010. godine (dakle devet dana kasnije).

Ili, zašto se Šutanovac prilikom pomenutog obraćanja narodnim poslanicima u Skupštini Srbije 2. decembra 2010. godine, braneći profesionalizaciju vojske, bolje rečeno, stvaranje stranačke vojske Demokratske stranke i Odluku o obustavi obaveze služenja vojnog roka, ponašao onako bahato, prostački, nasilnički, svađalački, cinično?

 

Voli da se slikava

 

Tabloidov izvor iz Šutanovčevog Ministarstva podseća i na nelagodu kojom Ministarstvo odiše posle ministrovih intervjua, izjava i ponašanja kojima se daje doprinos unižavanju uzvišenih vrednosti koje su krasile srpskog vojnika i Vojsku Srbije, poput dobrote, hrabrosti, poštenja, vernosti, bezuslovnog prijateljstva, odanosti... Šutanovac je "obezbedio" da se te vrednosti ismeju i da više ne budu popularne. Vrednosti Šutanovčeve profesionalne vojske su u skladu sa stranačkom politikom njegove matične Demokratske stranke. U sklopu te "filozofije" važno je samo koliko ste ljudi prevarili. Ako ste prevarili mnogo ljudi i pri tom zaradili, onda ste sposobni i mnogo pametni. Time se dobijaju poeni i niko vas neće prezreti. Ako to radite dovoljno, čak i oni koji su vas prezreli u početku, pristaće na činjenicu da ste "uspeli".

Uz sve to, vredan je analize i narastajući "kult ličnosti" ministra Šutanovca, kome su glavne aktivnosti promocije, vežbe, nebrojeni intervjui, narcisoidno i neumereno fotografisanje (po deset i više fotografija u listu Odbrana), kretanje sa neobično velikom pratnjom, ađutantom i slično, što sve kod ljudi iz sistema izaziva negativne asocijacije i averziju.

Umesto zaključka, valjalo bi ministra pozvati da umesto samohvalisanja pokaže rezultate u prošlom vremenu, a ne fantazmagorije u budućem, da objasni koji su njegovi interesi sem provizije i koje su njegove zasluge za poslove namenske industrije, s obzirom na njihovu samostalnost pri sklapanju poslova. Najzad, koliko sve to što narodu soli kao vrednosti iznosi izraženo njegovom ličnom dobiti, akcijama, kešom, nekretninama i svakim drugim oblikom kapitala.

 

 

 

 

 

Biserje Šutanovčeve tranzicije

 

Ministar odbrane na sopstvenom primeru dokazuje da se u današnjem sistemu vrednosti dobrota i poštenje graniče sa glupošću. Vidi se to i iz nekih ministrovih izjava:

- Da je Vuk Karadžić ao na referendum o pravopisu, mi danas danas ne bismo imali moderno pismo. Zato o strateški važnom pitanju ulaska Srbije u NATO mi nećemo sprovoditi referendum!

- Ja nemam uzore, moji politički uzori su Kemal-paša Ataturk i Vuk Karadžić zato što su reformisali svoju zemlju u momentu kada je to bilo nepopularno.

- Za mene je izuzetno značajna diskusija koju ćemo imati nakon mog predavanja. Ja sam jedan od retkih ministara koji ima tu mogućnost da održi predavanje na tom univerzitetu. I nakon toga, sa više od 25 eminentnih stručnjaka, imaćemo priliku da čujemo šta oni misle o našoj reformi i našem sistemu.

- Odluka o obustavi obaveze služenja vojnog roka je istorijska odluka koja treba da svrsta srpsku vojsku i državu u red modernih i savremenih država i vojski, organizovanih po najvišim standardima. Profesionalni vojnik je vojnik koji je dobrovoljno u redovima Vojske Srbije i koji je motivisan, obučeniji, odgovorniji i spremniji da ispuni sve misije i zadatke odnosno višestruko je korisniji, a da ekonomska računica pokazuje da je on neznatno skuplji. Profesionalizacija vojske je želja i težnja velike većine građana, rezultat dosadašnje reforme očitava semkroz njihovo poverenje u vojsku koje je danas na visokom nivou.

- Nošenje uniforme prilikom dolaska na posao i odlaska sa njega, po meni, treba da bude čast, a ne obaveza. Početkom devedesetih godina oficiri i podoficiri bivše JNA su zbog toga doživljavali neprijatnosti, pa je vojska donela odluku da zabrani nošenje uniforme van radnog vremena. To vreme je davno za nama i mislim da će građani Srbije uskoro moći da vide pripadnike VS koji sa svojim suprugama ili devojkama šetaju u uniformi. To je deo naše tradicije i mislim da treba da se vrati jer će nesumnjivo dovesti do povećanja popularnosti vojske.

- Srbija pridaje veliki značaj evropskim integracijama i naš sistem odbrane je jedan od motora tog reformskog koraka.

- Znam kako se živi u Srbiji. Majka mi živi kao penzioner u Srbiji, razgovaram s ljudima koji sastavljaju kraj sa krajem, družim se s prijateljima s fakulteta i iz srednje škole, a znam da to nije razlog za nasilje i mržnju.

- Svedoci smo istraživanja koja pokazuju da raste poverenje u sistem odbrane, da se vojska vraća na velika vrata, a da ja, kao kapiten tog tima, stagniram po procentu podrške građana. To bi bilo kao da jedan tim stalno dobija utakmice, a da navijači nemaju poverenje u trenera.

 

 

 

 

I sranja po NATO odobrenju

 

Otkad je imenovan za ministra odbrane, Dragan Šutanovac je poput boga Šive počeo sve da uništava. Tako je okupirao i zgradu Ministarstva odbrane u Birčaninovoj ulici.

Na 17. i 18. spratu u toku su radovi adaptacije, rekonstrukcije i opremanja, kao i prijema ljudi za službu protokola! Ministar želi da umesto odbrane razvija službu ličnog protokola. Prijemi, banketi, zvanice, uzdanice...

U isto vreme na 10. spratu, gde se nalazi elektronski centar NATO-a za razmenu poverljivih podataka i informacija po NATO standardima, već godinu dana su zatvoreni toaleti, iako su i oni urađeni po NATO standardima, jer ministar čeka da dođu značajni ljudi iz centrale NATO-a i da u njihovom prisustvu otvori nužnike i dozvoli korišćenje prostorija na tom spratu.

U prizemlju, umesto biblioteke, koju su oficiri JNA i Vojske SCG koristili za usavršavanje i obuku, danas se nalazi klasična vojnička kantina, gde obezbeđenje i besposleni pojedinci iz MO i Vojske Srbije prekraćuju vreme ili se oskudno hrane po vojničkim standardima. Strance koji dolaze na pregovore, pri prvom susretu i upoznavanju zapahne miris prženih jaja i ćevapa, a ispred zgrade sačeka ih korovska bašta!

U isto vreme ministar prijateljima iz Vlasotinca, vlasniku privatne građevinske firme nudi posao izgradnje luksuznog restorana u zgradi nekadašnje Tehničke uprave. Dok se ministar hvali svojim privrednim uspesima u ekonomiji (navodno, ugovori namenske industrije), u isto vreme u zgradi Ministarstva odbrane ne rade liftovi, koje koriste zaposleni, jer su redovno u kvaru.

 

 

 

 

 

 

Iz jedne "poslovne" biografije Dragana Šutanovca 2004. godine

 

 

...Iako je smena Stevana Nikčevića, direktora Jugoimporta SDPR, bila gotova stvar, u poslednjem trenutku ministar odbrane Prvoslav Davinić se "predomislio".

A priča ide ovako:

Dvadesetog septembra 2004. godine Dragan Šutanovac, kum Borisa Tadića, tražio je od predsednika da mu bude savetnik za bezbednost. Posle konsultacije s Amerikancima Boris Tadić je bio izričit da to nije dobro zbog javnosti, jer su oni kumovi. Dva dana posle toga Dragan Šutanovac dolazi kod Tadića da ga zamoli da na mestu direktora Jugoimporta ostavi Stevana Nikčevića, što mu ovaj obećava. Sutradan Tadić zove Davinića i saopštava mu svoju želju da se Nikčević ne dira na tom mestu. Nakon toga, ministar odbrane menja odluku i ostavlja Stevana Nikčevića na mestu direktora.

Nije zgoreg napomenuti da Nikčevićev brat i Šutanovac imaju zajedničku firmu koja se bavi prodajom oružja. Međutim, plan u vezi sa kontrolom trgovine oružja i vojne opreme ide mnogo dalje. Naime, na insistiranje jednog obaveštajca, Boris Tadić šalje na školovanje pukovnika Vojske SCG Dragana Ponoša. Istovremeno lobira kod Labusa i Davinića da Branko Krga ostane na mestu načelnika Generalštaba do juna iduće godine, kada bi ga na istom zamenio upravo Dragan Ponoš. Za Krgu je Tadić planirao mesto ambasadora u Izraelu. Boris Tadić tvrdi da je to već završio s Izraelcima i da je s obzirom na to da je Izrael u ratu Krga prihvatljivo rešenje. Radi toga je predsednik Srbije lobirao i uspeo da vrati generala Ivana Đokića, koji je inače smenjen zbog afere sa švercom oružja u Iraku. Sada se Đokić nalazi na mestu pomoćnika ministra odbrane, zaduženog za materijalne resurse.

Na mesto pomoćnika ministra zaduženog za poslove odbrane (pod čijom je ingerencijom Uprava za budžet i finansije) G17 plus odnosno Prvoslav Davinić u dogovoru s Borisom Tadićem postavlja Pavla Jankovića, rođenog 1972. godine, bez visoke stručne spreme (iako je to sistematizacijom neophodno). Za Pavla Jankovića je javna tajna da je iz Australijske ambasade u Beogradu, gde je radio, najuren, jer je uhvaćen da šalje podatke jednoj stranoj obaveštajnoj službi.

Isti dan, nakon imenovanja od strane Saveta ministara, Janković se uselio u Kabinet, počeo da izdaje naređenja i zadatke iako još uvek nema zasnovan radni odnos. Radni odnos nije zasnovao zbog toga što sistematizacijom radnih mesta u Ministarstvu odbrane pomoćnik ministra mora da ima visoku stručnu spremu. Naravno, Pavle Janković, i pored brojnih insistiranja ljudi iz personalnog odeljenja, nikada nije dostavio radnu knjižicu kao ni diplomu o visokoj stručnoj spremi. Radnu knjižicu nije dostavio, jer mu je ovo prvo zaposlenje, a diplomu nije dostavio jer je nema!

podeli ovaj članak:

Natrag