Natrag

Beli mantili

Beli mantili

Hitna pomoć: infarkt kao smrtonosni biznis, najprljaviji i najkrvaviji novac u istoriji beogradske i srpske medicine

 

Pozovi da te ubiju za 80 evra

 

Iza monstruoznog projekta, u čijem centru je lek metalize, stoji farmaceutska firma Boehringer Ingelheim i njeni ovdašnji plaćenici, srpski lekari, koji su eksperimentišući na građanima Srbije, za mizeran, krvav novac broj umrlih od infarkta povećali čak pet puta

 

Milica Grabež

 

U beogradskoj Hitnoj pomoći postoje dva pristupa bolesnicima sa srčanim udarom, infarktom miokarda. Ova dva pristupa se primenjuju kod najvećeg broja pacijenata, a to su oni koji su stabilni u početku (nekomplikovani infarkti). Jedna metoda je savremenija i bolja za pacijenta, a druga je rizična po život zbog zadržavanja na terenu bolesnika u kritičnom stanju, a uvaljuje se pacijentima za pare, za proviziju kojom se podmićuju lekari na terenu i profesori koji u tome učestvuju.

Prva, bolja varijanta je kateterizacija, najsavremenija metoda, i to se kod nas radi već par godina u Kliničkom centru, a odskora i u Zemunskoj bolnici, i to tako što se tanak kateter uvede preko krvnih sudova do srca čime se direktno i ciljano razbija tromb, zaglavljen u krvni sud - što izazva infarkt. Ovo nije operacija na otvorenom srcu, nego samo terapijski proširena varijanta koronarografije, odavno poznate dijagnostičke metode.

Druga metoda je tromolitička terapija, injekcija nedovoljno ispitanog leka pod nazivom metalize (metalyse), što je jedna varijanta streptokinaze, tehnologije iz prošlog veka. Taj lek hemijski razgrađuje tromb koji je izazvao infarkt. Pri tome može doći do razgradnje po celom organizmu i fatalnih krverenja u mozgu, što se relativno retko dešava, ali nije zanemarljivo.

 

Ne daju brže, plaćeni za sporije

 

Mada obe metode imaju svoja neželjena dejstva, sve prednosti za uslove beogradske Hitne pomoći su na strani kateterizacije, jer se prilikom primene metalizea bolesnik s infarktom zadržava sat vremena duže na mestu gde je zatečen (najčešće u stanu). A za svega 10 minuta i manje bi već stigao kolima hitne pomoći do sale za kateterizaciju.

Vreme se gubi na više stvari: 1) dok bolesnik sasluša čitavo predavanje o osnovama obe metode, metalizea i kateterizacije, 2) dok se trudi da u (u takvom teškom stanju, sa često razdirućim bolom u grudima i predosećanjem neposredne smrti, shvati sve to i sam odluči koju opciju da izabere, 3) dok prouči pisani materijal na nekoliko strana, 4) dok potpiše da je sve na njegovu odgovornost, 5) dok se uvede druga venska linija za infuziju heparina, pratećeg leka (normalno se uvodi samo jedna venska linija za trenutne injekcije ako su potrebne) i 6) najčešće, dok se sačeka da stigne posebna ekipa koja daje metalize i 7) dok ta ekipa obavi telefonski kontakt sa centrom ove eksperimentalne studije u Briselu mobilnim telefonom koji je dobila specijalno za tu svrhu od farmaceutske kompanije, proizvođača metalizea. Pri tome iz Brisela može da stigne komanda da se taj lek uopšte i ne da pacijentu, koji je onda bez ikakve potrebe čekao u stanu uz mogućnost da umre svakog časa. Čak i ako prva ekipa da metalize bez čekanja druge ekipe, i onda se gubi najmanje 15 minuta na ostale elemente procedure, a za to vreme bi pacijent već bio prevezen do bolnice. Šta tek treba reći ako se čeka druga ekipa i kada se izgubi i sat vremena, a kod infarkta je svaka sekunda neprocenjiva. Svakog trenutka preti opasnost od smrti pacijenta zbog prekida srčanog rada i tada se sprovodi reanimacija koja retko uspeva (par procenata šanse) i pacijent iz kliničke smrti prelazi u definitivnu. Pored tog rizičnog gubljenja vremena, dodatni apsurd je da se za jedan poziv angažuju dve ekipe tako da su drugi pacijenti uskraćeni za pomoć.

U varijanti kateterizacije procedura je optimalno ubrzana, bolesnik se odmah (s jednom otvorenom venskom linijom i najneophodnijom trenutnom injekcijom, ako je potrebna) prevozi do najbliže sale i odmah se vrši kateterizacija, razbijanje tromba. U krugu Beograda do sale se stiže za najviše 10-15 minuta, a metalize se ne može započeti pre toga vremena, češće se počinje kasnije, čak i do sat vremena. Tome treba dodati oko pola sata vremena da metalize uopšte ispolji svoje dejstvo. Pri tome je bolesnik daleko od bolnice i svaki čas može da umre. Metalize zaista može da razbije tromb i zaista ima smisla, ali samo onda kada ne može da stigne do sale za kateterizaciju za manje od sat vremena, pa da se nešto ipak odmah učini. Ali to nema veze sa beogradskom Hitnom pomoći, gde se stiže mnogo brže do sale.

 

Eksperimenti na nama

 

Poseban rizik je to što na terenu, tj. u stanu bolesnika, ne mogu da se obave sva dopunska ispitivanja koja su neophodna da se zaista potvrdi dijagnoza infarkta, nego se metalize daje samo na osnovu EKG-a, koji nekada daje lažnu sliku. Takođe, na terenu ne može da se ispita mogućnost isključivanja kontraindikacija za ovaj opasan lek s obzirom na to da pacijent može da iskrvari. Procedura sa tom vrstom terapije je toliko kompleksna i delikatna da se takav lek u bolnici daje tek ako se tri lekara saglase, i to pisano, potpisom. A u našoj Hitnoj o svemu odlučuje jedan lekar, koji po pravilu nije kardiolog ni internista, a pri tome nema mogućnosti dopunskih ispitivanja da potvrdi dijagnozu i isključi kontraindikacije.

Metodu metalizea forsira akademik, profesor Ostojić sa Kliničkog centra već duže od godinu dana, cele 2009. godine i ove, 2010. godine. Većina lekara Hitne pomoći su protiv metode i bojkotovali su tu inicijativu pa je profesor Ostojić, nezadovoljan slabim odzivom, izvršio dodatni pritisak. Ostojić je preko tadašnjeg direktora Hitne pomoći Lazića oformio posebne ekipe uključene u međunarodnu STREAM studiju za ispitivanje metalizea sa centrom u Briselu. Ova studija testira primenu ovog leka van bolnice, tako da se eksperimentiše sa našim bolesnicima od infarkta u najkritičnijem stanju. Ostojić je uspeo čak da nametne da dispečeri Hitne pomoći sve pozive koji liče na infarkt upućuju (nabacuju) tim ekipama za metalize. A ako slučajno neka druga ekipa naleti na infarkt na terenu, ona mora, ukoliko nema kontraindikacija za ovaj lek, da čeka u stanu bolesnika dok ne dođe specijalna ekipa za metalize! Iza ovog monstruoznog projekta stoji farmaceutska firma Boehringer Ingelheim, proizvođač metalizea.

Lekaru koji učestvuje u studiji za metalize daje se otprilike 80 evra nagrade, stimulacije, po jednom bolesniku, a tehničar i vozač dele drugih 80 evra (koliko li je onda dobio Ostojić?). O kakvom biznisu je reč govori i činjenica da jedna ampula metalizea za jednog pacijenta košta 1.000 evra.

Većina lekara Hitne pomoći je i dalje protiv ove trgovine infarktom, uvaljivanja pacijentima gore metode za pare, morbidnog čekanja u stanu bolesnika s infarktom, i to onda kada je svaka sekunda neprocenjiva. Manjina se uključila u studiju ili zbog neiskustva ili pod pritiscima, ili zbog iracionalnog entuzijazma i egzibicionizma, ili zbog pohlepe za parama (idući logikom: ako uradi 10-20 pacijenata mesečno, 80 evra po pacijentu, to je 800-1.600 evra, dakle još jedna ili dve plate i više).

Od jula do novembra ove godine već nekoliko pacijenata je umrlo zbog eksperimentisanja sa metalizeom. Reč je o nekomplikovanim infarktima odnosno infarktima u relativno dobrom stanju, koji osim bola u grudima nemaju slabost srčanog mišića ni gušenje. Takvi infarkti su najčešći. Dok se nije pojavio metalize u beogradskoj Hitnoj pomoći, pacijenti koji su pogođeni nekomplikovnim infarktom vrlo retko su umirali, jer se do bolnice stizalo brzo, za desetak minuta. Lekari koji duže rade u beogradskoj Hitnoj sećaju se da su im za 15-20 godina rada umrla tek jedan ili dva takva bolesnika. Možda čak nijedan! A samo od jula do novembra ove godine zbog eksperimentisanja sa metalizeom umrlo je više od šestoro takvih bolesnika. Metodom ekstrapolacije procenjeno je da je uvođenjem metalizea smrtnost od infarkta u Hitnoj povećana oko pet puta, a možda i više, i da će u ovoj 2010. godini metalize odneti najmanje 10-15 života.

Za to vreme će se profesor Ostojić i njegovi saradnici hvaliti uspešnom primenom metalizea kod nekih pacijenata. Međutim, da su odmah prevezeni, pacijenti koji su primili metalize stigli bi živi do sale za kateterizaciju tako da to ne utiče na smrtnost od infarkta u Hitnoj pomoći. Smrtnost povećava zadržavanje u stanu usled primene metalizea. Mnogi pacijenti bi preživeli da su odmah prevezeni u bolnicu, kao što je i ranije bio slučaj.

 

Uspeh je - smrtni ishod

 

Samo u prvoj polovini jula 2010. godine dva pacijenta s infarktom umrla su tokom procedure za metalize! Prvi smrtni slučaj desio se dok je mlađi lekar čekao da dođe ekipa iz STREAM studije, pa je pacijent za to vreme tri puta padao u fibrilaciju, rad srca je bio zaustavljen, sprovedena je reanimacija koja je, navodno, uspela, a pacijent je zvanično proglašen mrtvim nekoliko sati posle u bolnici, što je sve izazvalo revolt familije koja je od početka negodovala zašto se pacijent odmah ne vozi u bolnicu nego se čeka druga ekipa.

Drugi smrtni slučaj se, takođe, desio u prvoj polovini jula, kada je u blizini Zemunske bolnice, koja, inače, ima salu za kateterizaciju za ove bolesnike, jedan lekar Hitne pomoći pozvao ekipu iz STREAM studije pa je za vreme čekanja bolesnik upao u stanje kliničke smrti. Takođe je primenjena, navodno, uspešna reanimacija koja se završila - smrtnim ishodom.

A slični slučajevi se od tada neprekidno ponavljaju u Hitnoj. Mesečna statistika se ne objavljuje, broj žrtava se procenjuje na više od tri pacijenta mesečno, koji ne bi umrli da se postupalo po ubrzanom protokolu za kateterizaciju. U prvoj polovini novembra desila su se dva smrtna slučaja, dok se čekalo da stigne druga ekipa. Najmanje šest pacijenata izgubilo je život samo u periodu od jula do polovine novembra 2010. godine, tj. za četiri i po meseca. Reč je najčešće o relativno mladim pacijentima u radnom životnom dobu, mada ima i starijih.

Kada je jedan prijatelj profesora Ostojića u svom stanu dobio infarkt odbio je da primi ponuđeni metalize rekavši da je on prijatelj profesora Ostojića i da za njega dolazi u obzir samo kateterizacija, što je najbolje, a metalize je za ostali narod. I tog svog prijatelja je profesor Ostojić već čekao u sali za kateterizaciju!

Posle takvih slučajeva neki iskusniji lekari su izašli iz te studije za metalize i više ne učestvuju u STREAM ekipama. Ali, profesor Ostojić i njegovi prijatelji iz Hitne ne odustaju. Posle tih smrtnih slučajeva angažovali su čak kontrolore za metalize, propagatore iz farmaceutske kompanije koji su išli po bazama (podstanicama) Hitne pomoći, gde su ekipe stacionirane između intervencija, ubeđujući lekare kako kontraindikacije za metalize nisu česte i nisu opasne i da taj lek slobodno daju što više!

Stoga ove informacije treba da pomognu pacijentima da se u trenucima kada im život visi o koncu opredele ne po tuđim finansijskim nego po svojim zdravstvenim, životno važnim potrebama.

 

 

 

 

Finansijski ritual

 

Odavno smo svedoci biznisa u medicini, gledajući kako medicina prestaje tamo gde novac počne da kupuje lekare. Ali, obično su to grane medicine koje nisu urgentne, poput trgovine vakcinama, citostaticima, upućivanja pacijenata na bolničku negu, zakazivanja operacija preko reda i slično. Sve to je samo klasična krađa u medicinskoj formi, dečja igra u poređenju sa trgovinom infarktom, gde je u pitanju neposredno ugrožen život pacijenata koji zaista i umiru čekajući da se odradi ritual koji nekima donosi novac. Verovatno najprljaviji i najkrvaviji novac u istoriji beogradske i srpske medicine.

 

 

 

 

Metalizirani mozak

 

Jedan tehničar Hitne pomoći dobio je bolove u grudima koji su na EKG-u davali sliku infarkta pa su lekari u ambulanti (i neki drugi preko mobilnog telefona) odmah počeli da ga ubeđuju da primi taj lek. Dugo su vršili pritisak na njega, ali je on uporno odbijao da primi metalize i držao se zdravorazumskog stava većine lekara u Hitnoj. Uspeo je da istraje u svom odbijanju, prevezen je do sale za kateterizaciju, gde je ustanovljeno da uopšte nema infarkt i da je to bila lažna slika na EKG-u, što se ponekad dešava. To znači da bi bez ikakve potrebe primio metalize i rizikovao komplikacije tog leka, između ostalog, krvarenje u mozgu.

 

 

 

 

 

 

Lekaru koji učestvuje u studiji za metalize daje se otprilike 80 evra nagrade po jednom bolesniku, a tehničar i vozač dele drugih 80 evra. O kakvom biznisu je reč govori i činjenica da jedna ampula metalizea za jednog pacijenta košta - 1.000 evra.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane