Natrag

Beli mantili

Beli mantili

Majdanpek: bolnica na kraju grada

 

Carski rezovi po tuđim životima

 

"U ljubavnom trouglu, pacijenti samo smetaju", Tabloid 218 od 28. oktobra 2010.

...

 

Poštovani, u vašem broju 218 opisali ste kako i zbog kojih totalno nemedicinskih razloga je dr Milutin Milošević, hirurg (tj. - ja), izbačen s posla. Hteo sam ovim pismom i prilozima da vam pokažem i potvrdim kako se u sudskom postupku bolnica služi krivičnim delima radi zaštite nedodirljivosti direktora, a na uštrb pravde i na moju štetu.

Nakon što je prvostepeni i okružni sud doneo presudu u moju korist, uz žalbu Vrhovnom sudu, opšta bolnica Majdanpek, prilaže pravilnik o postupanju lekara na dežurstvu, koji je falsifikovan i izmišljen isključivo za potrebe ovog suđenja, o čemu vam šaljem dokaze u vidu zapisnika sa dva ročišta, gde punomoćnik bolnice priznaje da u dato vreme zapisnik nije postojao, čime je učinjcn čitav niz krivičnih dela (zloupotreba službenog položaja, falsifikovanje javne isprave, povreda zakonitosti postupka i šikaniranje radnika ili tzv. mobing).

U rešenju kojim vrhovni sud vraća predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje, poziva se upravo na ovaj falsifikovani pravilnik i nepostupanje po njemu. Takođe je zanimljivo da sam optužen za šest prekršaja radne obaveze, a Vrhovni sud vraća samo dva na ponovno ispitivanje, kao što rekoh, pozivajući se na falsifikovani dokaz (što Vrhovni sud nije tada mogao da zna, dakle nije znao da mu je podmetnut falsifikat), ali ne preduzima mere za krivičnu odgovornost onoga koje podmetnuo četiri preostala lažna slučaja, a sada se jasno vidi - i svih šest.

Ponovljeno prvostepeno suđenje je završeno i presuda se čeka. U članu 6. Konvencije o zaštiti ljudskih prava i sloboda, obrazlaže se, između ostalog, pravo na pravično suđenje i pravo na suđenje u razumnom roku. U okviru prava na pravično suđenje navodi se pravo svake strane u sporu da izvede svoje svedoke i svoje dokaze. Za više od tri godine, kako je započeo ovaj radni spor, supruga direktora, dr Marija Stefanović, nije se odazvala nijednom pozivu, uz najraznovrsnija obrazloženja, ali su izvedene dve sestre, kao svedoci na strani direktora, koje su deklamovale detalje svog svedočenja, kao pesmicu., naravno na način koji štiti direktora, a na pitanja od izuzetnog značaja za dati slučaj odgovarale su da se ne sećaju. Jedan od doktora, koji je u prvostepenom sudu svedočio prilikom prvog suđenja, sav je drhtao i prebledeo, a objašnjavao je da mu je direktor pretio pismeno i usmeno da ne sme da svedoči ništa što direktoru ne ide u prilog, moleći da sve što je kazao ne uđe u zapisnik, jer ima troje dece i boji se za njih, a nikad u životu nije doživeo teror koji doživljava od strane direktora, Nikole Stefanovića. Takođe, na više puta tražene istorije bolesti, koje bi pokazale da li je navedenim pacijentima pogoršano stanje mojim postupkom ili im je naneta neka šteta, direktor je odbio da ih dostavi sudu na uvid, što onemogućava moje izvođenje dokaza i saslušanje svedoka, čime je narušen preduslov za pravično suđenje.

U toku suđenja, ročišta su odlagana jednom čitavih sedam meseci, zbog bolesti advokata bolnice, pa više meseci zbog reforme pravosuđa, a u više navrata zbog bolesti direktora ili njegove supruge, čime je narušeno moje pravo na suđenje u razumnom roku. Član 195. Zakona o radu kaže da radni spor mora da se završi za šest meseci (uključujući žalbu Vrhovnom sudu i konačnu presudu), a ja sam tužbu podneo u oktobru 2007. i sada upravo ulazimo u četrvrtu godinu suđenja, sa velikom verovatnoćom da će biti još žalbi višim instancama i da će suđenje da potraje još poprilično. Za potrebe ovog maratonskog suđenja, direktor troši novac poreskih obveznika, a ja sam u tu svrhu i u svrhu vraćanja dugova za otvaranje privatne ordinacije (od nečega mora da se preživi ovaj ne kratki period), prodao porodičnu kuću u Nišu.

Takođe je zanimljivo da je bolnica u Majdanpeku bila inicijator nadaleko čuvene afere "Smederevo", u vezi sa lažnim penzijama, gde je UBPOK odneo iz majdanpečke bolnice preko 100 falsifikovanih istorija bolesti, koje su poslužile za sticanje lažnih penzija i milionsku štetu državnom budžetu. Niko od učesnika te afere nije izbačen s posla, a svi su čak i oslobođeni optužbe i pored bezbroja naslova u medijima tipa "lekarska mafija" i neoborivih dokaza u vidu falsifikovanih istorija bolesti. Ja, naravno, nemam nameru da optužujem ove kolege ali imam nameru da pokažem zainteresovanost direktora za sprovođenje pravde u ovoj zdravstvenoj ustanovi i za očigledno različite aršine pravosuđa.

Neke su stvari ipak svima jasne i neosporne: moji postupci nisu nikome ugrozili ili pogoršali zdravstveno stanje (nisam odbio da pružim pomoć nijednom pacijentu, već sam, u datom trenutku, uradio ono što sam smatrao najracionalnijim za konkretan slučaj - naložio hitan dolazak resornog doktora); nisam naneo nikome materijalnu štetu (kao npr. događaji iz afere "Smederevo"); nisam prekršio nikakva pravila navodnog pravilnika (jer isti nije postojao); znatno pre događaja zbog kojih sam dobio otkaz, podneo sam različite prijave za zloupotrebu položaja od strane direktora relevantnim instancama i jedini ja nisam glasao za njegov izbor, zbog čega mi je pretio otkazom i o tome postoje svedočenja u sudskim spisima.

Još nešto o etici majdanpečke bolnice: 7. februara 2007. urađena je operacija "carski rez" bez prisustva anesteziologa, što zakonski nikako nije smelo da se desi. U jutarnjoj viziti je kod trudnice (zvala se Slađana) utvrđen i u dokumentaciju zaveden broj otkucaja srca ploda (po svedočenju dr Zorana Miloševića, ginekologa) što ukazuje da je beba bila živa, a par sati kasnije je iz stomaka majke izvađena mrtva beba, a anesteziolog nije bio tu, već ga je menjala, u primeni reanimacije, direktorova supruga, što je protivno svim medicinskim pravilima, ali ta pravila ne važe za bračni par Stefanović. Inače, direktor je odobrio ovu i mnoge druge operacije, bez prisustva anesteziologa, čime je, odgovorno tvrdim, indirektno doprineo smrti ove bebe. Slučaj, naravno, nikad nije dospeo do suda, niti je iko kažnjen. Dakle: nije kriv koje kriv, već je kriv onaj ko ne tapše direktora po leđima.

                                          

 

                                          Dr Milutin Milošević,

                                Ul. Ive Stojanovića, D. Milanovac

 

(U prilogu Rešenje Vrhovnog suda za vraćanje postupka na ponovno suđenje, gde se vidi da se kao razlog za ponavljanje postupka navodi nepostupanje po pravilniku, za koji je utvrđeno da - nije postojao; dva zapisnika, sa dva ročišta, gde se vidi da tužena strana priznaje da je zapisnik falsifikat; dokument koji potvrđuje da je direktor nenamenski trošio sredstva budžeta i kojim mu se nalaže da to vrati ali za ovaj privredni kriminal, nikada nije optužen.

P.S. Kada je laž o postojanju pravilnika definitivno dokazana, izmišljena je laž o spisku pravila ponašanja dežurnog lekara, zalepljenom na knjigu primopredaje dežurstava, a meni nije dozvoljeno da pozivanjem svedoka demantujem ovu apsolutnu neistinu i fabrikaciju, specijalno izrečenu za odbranu direktorove bahatosti.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane