Zatvori

Kriminalno društvo: Uprava za izvršenje zatvorskih sankcija leglo je čuda neviđenih

 

Upravnika i zamenika gladnih tela hraniteljka

  

U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija pri Ministarstvu pravde situacija je iz dana u dan sve gora. Ovih dana se Tabloidu, preko jednog od nekadašnjih upravnika, obratio zaposleni u ovoj Upravi, koji je iz razumljivih razloga želeo da ostane anoniman, iznoseći nove podatke o gotovo neverovatnim mahinacijama zaposlenih

 

Igor Milanović

 

U muškom zatvoru u Zabeli kraj Požarevca za načelnicu matične službe postavljena je Bahrija Krluč. Za nju se priča da je do sada učestvovala u smeni bivših upravnika Žarka Kovrlije i Dragoljuba Brajovića, pa ju je Velimir Vidić po dolasku na mesto upravnika prebacio na mesto načelnika. Iz straha da ne smeni i njega.

Bahrija ulazi u zatvorski krug da bi osuđenim licima delila pravne savete, ali niko od zaposlenih sa sigurnošću ne može da kaže gde je ona ranije radila kao pravnica. Isto tako, ona učestvuje i u ocenjivanju rada ostalih zaposlenih u zavodu, što kod ovih izaziva revolt zbog njene intrigantne prošlosti.

Drugi pravnik u Zabeli je izvesni Živojin Mišić, za koga izvor Tabloida tvrdi da na svako pitanje osuđenih lica odgovara pominjanjem muškog polnog organa. Mišić je promenio sve moguće stranke na vlasti, bio je nekada u JUL, pa je prešao u DSS, pa u DHSS, a i danas, veruju njegovi poznanici, ima bar dve članske karte u džepu. Verujući u blagonaklonost svojih političkih mentora, Mišić je čak konkurisao i za mesto upravnika KPZ Zabela.

Pomenutog Velimira Vidića većina ljudi poznaje kao časnog čoveka. Bar je bio takav dok nije ušao u kolo sa lopovima na vlasti. Svojevremeno je bio upravnik zatvora u Peći, premešten je posle NATO agresije u centralni deo Srbije, posle čega je u Ministarstvu pravde bio džoker koji je uskakao gde god se ukaže prilika. Bio je upravnik zatvora u Padinskoj skeli kraj Beograda, kao i Zabele kod Požarevca. Kada je ispunio uslove otišao je u penziju, a sagovornik Tabloida tvrdi da je uzeo i otpremninu. Zatim je, iako penzioner, reaktiviran kao savetnik Milana Obradovića, direktora Uprave. Tako uz svoju penziju od oko 80.000 dinara mesečno u džep stavlja i honorare za "savetovanje".

I svoju decu, ćerku i sina, Vidić je zaposlio na savetničkim mestima u Ministarstvu pravde, iako prethodno nisu imali nikakvo relevantno radno iskustvo. Zbog ovih usluga koje mu je učinio establišment, Vidić je potpuno promenio ponašanje i više ne glasi za časnog čoveka kao nekada.

 

Izmaklo kontroli

 

Kosovski klan, tvrdi sagovornik, ionako slovi za uništitelja zatvora, posebno onog u Zabeli. Novi zapovednik u ovom zatvoru, Goran Nenadović, bio je njihov štićenik i bez njihove podrške ne bi dobio ovu funkciju. Kao mlad i dokazivanja željan, Nenadović je brzo uleteo u sukob sa svojim bivšim mentorima, ali očigledno je da još uvek ima jake zaštitnike u Upravi.

Sagovornik Tabloida tvrdi da je jedan značajan broj stražara u Zabeli zavisan od narkotika. Takve ljude Nenadović, istina, ne može da istera iz službe, jer su potrebni onima koji organizuju šverc droge u zatvor, ali ih sklanja na radna mesta izvan kruga zatvora, kao što su vatrogasno odeljenje, ekonomija Zvezda i slično. "Stražari su gori od osuđenika, mnogo je narkomana među radnicima i stražom. Svi to znaju, a stanje je eskaliralo u poslednje dve godine. Sada je sve izmaklo kontroli, niko više ništa ne može da učini. Sve se urušilo", kaže.

Tvrdi i da radnici koji ne žele da sarađuju sa narko-kartelima u kaznionicama bivaju šikanirani i izbacivani sa posla. Tako, na primer, mladi lekar Saša, koji je primljen na mesto načelnika zdravstvene službe u Zabeli, još uvek radi po ugovoru na određeno vreme, jer nije želeo da sarađuje sa dilerima droge. Istovremeno, na radno mesto lekara za Sedmi paviljon u Zabeli na neodređeno vreme biva primljena izvesna doktorka Bojana, čiji je jedini posao da jednom nedeljno obiđe zatvorenike.

Poslušne i podobne stražare Uprava za izvršenje krivičnih sankcija na čelu sa Milanom Obradovićem premešta na najbolja moguća radna mesta. Posao stražara u Specijalnom odeljenju u Zabeli svodi se na posmatranje dvojice trenutno jedinih stanara u ovom srpskom Alkatrazu. Ostali stražari u Srbiji neretko imaju odgovornost i za po dve stotine osuđenih lica.

Stražar u Specijalnom odeljenju dobija prosečno 80.000 dinara mesečno, dok njegov kolega u običnom zatvoru ponekad mora da preživi sa samo 26.000 dinara. Zbog toga su se u zatvorima formirali razni klanovi koji svoj mesečni budžet popunjuju ilegalnim prihodima od saradnje sa osuđenim mafijašima.

Savetnik za bezbednost u Upravi Nešić, priča sagovornik Tabloida, zna za sve ovo, ali se pravi da ništa ne vidi. Njegova plata je 50.000 mesečno, ali, iako se saradnicima žali da ga život u Beogradu košta mnogo više od toga, na ruci nosi sat koji vredi 15.000 evra! Odakle? Kako?

 

Muke prekovremenog rada

 

Nenad Dražević, nekadašnji upravnik zatvora u Pančevu, smenjen je 2007. zbog bekstva osuđenog lica sa izdržavanja kazne. Posle toga je za njega urgirao Kuribak iz policije, pa ga je Obradović postavio za zamenika upravnika u Zabeli i predavača u Centru za obuku u Nišu, tako da sada mesečno prihoduje 250.000 dinara. Po dostupnim podacima Obradovićeva klika ubrzano radi na rehabilitaciji bivših funkcionera Uprave za izvršenje sankcija, jer su ljudi "sa puterom na glavi" najpodobniji za saradnju.

Tako se očekuje da se uskoro vrati i zloglasni Žarko Kovrlija.

Ni zaposleni u Zabeli Danijel Savić nije kažnjen zbog neodobrenih poseta Miloradu Ulemeku Legiji u Specijalnom odeljenju. I on je, iz nekih razloga, potreban kliki koja vlada srpskim zatvorima.

Pošto se stražarka Nataša Živković-Jovanović žalila da je pretpostavljeni seksualno zlostavljaju, pod hitno je prebačena u Zabelu na bolje plaćeno radno mesto u Specijalnom odeljenju, uz uslov da povuče svoje optužbe. Pri tome su u Upravi zažmurili i na činjenicu da je ona već imala 20 suspenzija i tri otkaza. Kakva je to preporuka za rad na najosetljivijem mestu u izvršenju, pita se sagovornik, pa dodaje: "Ista ona koja je potrebna da se postane telohraniteljka upravnika Zabele i njegovog zamenika".

Naime, po ugledu na Fidela Kastra i Moamera el Gadafija, Željko Gradiška i Nenad Dražević su se okružili stražarkama koje su tu zamenile dosadašnje kolege, muškarce. Prava vojna hunta, gunđaju zaposleni pokušavajući da zamisle šta se sve dešava u kancelarijama tokom noćnog prekovremenog rada.

I sadašnji  upravnik KPZ u Nišu je na ovoj funkciji bez osnovnih zakonskih uslova. Ne samo da je pre mnogo godina sa mesta upravnika zatvora u Zaječaru otišao u penziju, već nikada nije položio ni stručni ispit.

 

Raspamećivanje upravnika

 

Kako funkcioniše sistem rada u današnjim srpskim zatvorima odlično pokazuje primer malog birokrate koji je postao veliki diktator u zatvoru u Ćupriji, Srboljuba Srbe Nikolića. Diplomirani ekonomista, rođen je u Vranju, ali je još kao dečak došao u Ćupriju sa ocem koji je radio na železnici. Do "demokratskih promena" u zatvoru je radio kao običan ekonomista, a onda je po nekoj partijskoj kombinatorici postao drug kandidat i postavljen je za upravnika.

Pored upravnikovanja, Srba  je paralelno radio i kao sudski veštak, ali i kao član (predsednik) upravnog odbora u zdravstvenom centru. Kada je od svojih partijskih kolega iz G17 plus tražio podršku da konkuriše za predsednika opštine, tadašnjem ministru pravde Stojkoviću je prekipelo i tražio je njegovu smenu. Srba je, međutim, u Upravu doneo potvrde da niti je aktivni član neke stranke, niti ima političkih ambicija, i uz pomoć drugih upravnika uspeo je da izdejstvuje ostanak na funkciji.

Ovako obeležen, Srba ulazi u radnu grupu Ministarstva za procenu bezbednosti u srpskim zatvorima, u kojoj se ističe kao najopasniji "jastreb". Kada je posle poslednjih izbora na vlast došla njegova politička opcija, Srba kreće u otvoreno proganjanje političkih neistomišljenika i dovođenje kadrova DS na rad u zatvor. Specijalitet mu je bilo ocenjivanje nepodobnih saradnika nedovoljnom ocenom. Problem, koji Srbi nije bio poznat, jeste zakonska regulativa prema kojoj se ocene predaju najkasnije do marta za prethodnu godinu, a on je svoje saradnike ocenjivao čak za dve godine unatrag.

Pravnik Dragan Miletić je na ovakvu Srbinu odluku podneo žalbu i glat dobio za pravo uz raspamećivanje upravnika koji nije navikao da mu se potčinjeni suprotstavljaju. Iz osvete Srba je zatim pokušao da promeni sistematizaciju, iako mu je za to potrebna saglasnost sindikata koju nije dobio, kao ni odobrenje Ministarstva, da bi neposlušnog pravnika proglasio tehnološkim viškom. Dokle je Srba spreman da ide u čistkama partijski nepodobnih vidi se i iz postavljanja na mesto nadzornika straže čoveka koji nema potrebnu stručnu spremu niti položen ispit za to radno mesto, dok je istovremeno odbio kandidata koji sve to ima, ali ne i preporuku opštinskog odbora DS. Da je nadzor iz Uprave ovo otkrio, usledila bi krivična prijava, ali poznati alkoholičar Radovan Korać na Srbino insistiranje zatvara oba oka pred ovim očiglednim kršenjem zakona. Tako novopečeni "nadzornik" može da nastavi sa svojom glavnom aktivnošću: sprovođenjem osuđenika na robovski rad izgradnje porodične kuće upravnika Srbe Nikolića.

 

 

 

 

 

Domaći zadaci

 

Dok partijski nepodobni i oni koji nisu učlanjeni u klanove muku muče da zadrže svoje radno mesto, oni drugi rade šta hoće. Radnice u Zabeli na radnom mestu kuvaju ručak, rešavaju deci domaće zadatke ili prodaju kozmetičke proizvode. Nedavno su tražile i povećanje plate od osam odsto, jer im je obim posla povećan za pisanje - referata.

Iz nekih razloga načelnik Zoran Stojanović sve vreme ih toleriše, tako da mogu da nastave sa javašlukom.

 

 

 

 

Će se vrati

 

Žarko Kovrlija, o čijem se povratku u Upravu uveliko priča, nekada je bio načelnik za bezbednost u KPD bolnici u Beogradu, odakle su ga zaposleni najurili zbog seksualnog uznemiravanja. Na neki čudan način, posle petooktobarskih promena dospeo je na mesto savetnika ministra Vladana Batića, da bi došao na funkciju upravnika KPZ Zabela postavši tamo prvi upravnik u istoriji koji je organizovao oružanu pobunu.

Tadašnji direktor Uprave za izvršenje sankcija Miloš Janković doneo je, naime, rešenje o smeni Kovrlije zbog ponovnih pritužbi radnika na seksualno uznemiravanje. Navodno je čak pokušao i obljubu nad ženom jednog od stražara.

Umesto da se povinuje ovoj odluci, Kovrlija je u telefonskom razgovoru poručio Jankoviću da on komanduje nad 200 ljudi pod dugim cevima, aludirajući na zatvorske stražare.

Pošto je pretila opasnost od eskalacije sukoba i pobune osuđenika, tadašnja vlast je u Požarevac prebacila i jedinicu žandarmerije, zlu ne trebalo. Direktor Janković je i pored svega želeo da se sukob mirno završi, pa je u Zabelu poslao i delegaciju za pregovore sa upravnikom otrgnutim sa lanca.

Jedan od članova te delegacije priča da su Kovrliju pijanog zatekli u motelu Preporod u blizini zatvora, u društvu poznate požarevačke pevaljke. Posle višesatnog ubeđivanja on je pristao da ode u svoj beogradski stan, gde je prenoćio pod nadzorom, a sledećeg jutra, pošto se otreznio, žandarmerija ga je sprovela u Ministarstvo pravde da potpiše sopstvenu ostavku.

Takvog čoveka bi sada Milan Obradović da vrati na posao.