Natrag

Pismo

Pismo

Šti šušti bagrem beli, a najlepše šušti u Padinskoj Skeli

 

Svaka vaška obaška

 

Šta je sve video i doživeo Tabloidov čitalac u Padinskoj Skeli tokom posete duševno obolelom rođaku

...

Na prostoru starog (bivšeg) zatvora u Padinskoj Skeli, traje adaptacija pojedinih zgrada u stacionarnu ustanovu Centra za produženo lečenje Instituta Dr Laza Lazarević, koji je priključen psihijatrijskoj bolnici Dr Laza Lazarević u Beogradu, gde se leče teški duševni bolesnici.

 Ulazak u stacionar je u stvari ulaz u kažnjenički paviljon, koji nema veze sa stacionarom u kojem se leči ova vrsta oboljenja. Ništa od ideje da u miru, tišini, zelenilu, daleko od gradske buke, kroz proces humanizacije u svim fazama lečenja, teški duševni bolesnici budu podvrgnuti lečenju i aktiviranju u društvenim aktivnostima. Svuda se vide nered, nemar, oronule zgrade, park bez stolova i sa samo ponekom klupom, i oseća se nesnosni smrad kanalizacije.

Žalosno je videti sobe bolesnika i odnos osoblja prema njima. Nema bolesnika koji nema vaške i šugu. Bolesnici nemaju kome da se žale - ćute, trpe, i za njih to postaje normalna pojava. Po prijemu šišaju ih do glave, valjda kao preventivu.

Na primedbe rodbine zatečenom medicinskom osoblju u stacionaru niko nije reagovao. Niko nije želeo da daje bilo kakve izjave, svi su želeli da ostanu anonimni. Slažu se da pacijenti i osoblje žive i rade u teškim uslovima, da su oni nemoćni da bilo šta promene. Sredstva koja se izdvajaju nisu dovoljna za podmirenje osnovnih troškova, a kamoli da poboljšaju smeštajne i zdravstvene uslove. Napominju da je struktura pacijenata, pogotovo socijalna, teška, i da oni u takvim uslovima ne mogu da preduzimaju adekvatne mere. Pokušaji da se sa Zavodom za dezinfekciju i deratizaciju i dermatološkim klinikama spreči pojava vaški, šuge i smrada nisu uspeli, jer za to nemaju para.

Ističu da ih niko iz Ministarstva zdravlja nije obišao, niko se ne interesuje za njihove teške uslove rada, pacijente tretiraju kao nepoželjne građane kojih se treba što pre otarasiti. Tek kada se desi neka pobuna ili ubistvo, više se marketinški neko oglasi - i na tome se sve završi.

Očigledno je da oni koji bi trebalo najviše da brinu o Institutu nisu zainteresovani, medicinsko osoblje ne može više od ovoga što preduzima, familija bez šire društvene podrške ne može sama, a pacijenti koji su najmanje krivi za ovo stanje najviše ispaštaju.

Da li je uzrok ovakvog stanja samo novac, bolničke zgrade, aparati, ili neke druge okolnosti o kojima se ne govori?

Treba reći i to da se stacionar nalazi na zemljištu koje je podvodno i močvarno, koje je takođe i izvor smrada i zaraze. U blizini su Okružni zatvor i farma PKB iz koje se šire neprijatni mirisi. Opisano stanje ukazuje na potrebu premeštanja stacionara na drugu lokaciju, na kojoj bi se izgradio novi stacionar po ugledu na evropske, ali...

Da je neko od nadležnih ministara bar jednom kurtoazno obišao Institut za psihijatriju u Padinskoj skeli ili, ne daj bože, u njemu proveo jedan dan, pronašao bi vrlo brzo novac za sređivanje stacionara.

Ovako, po onoj narodnoj "daleko od očiju - daleko od kase". Ne bi se olako rasipala sredstva na gej parade, obezbeđenje zaštićenih svedoka, doniranje sumnjivih nevladinih organizacija i povećanje plata pregolemom vladinom aparatu. Kada bi se ova izdvajanja smanjila za 15 do 20 odsto, teđena sredstva itekako bi pomogla u sređivanju stacionara koji bi tako teškim duševnim bolesnicima pružio dostojanstveno lečenje.

Verujemo da će ovaj članak pomoći pacijentima i medicinskom osoblju psihijatrijske bolnice u Padinskoj Skeli, da se odgovorni najzad sete da lečenje teških duševnih bolesnika, kojih je u Srbiji sve više, zahteva bolje smeštajne uslove, adekvatnu negu i lečenje, i humani pristup u svim fazama lečenja.

podeli ovaj članak:

Natrag