Zakonopravila

U svetlu stalnih pučističkih iskoraka predsednika Srbije

 

Kad kralj Ibi zaglibi

 

Šta su po Zakonu o predsedniku Republike Srbije najvažnije dužnosti predsednika, istraživao je Tabloidov urednik Josip Bogić, penzionisani pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a

 

Josip Bogić

 

Nespojivost funkcija: predsednik Republike Srbije ne može da obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost. To je poznato čak i Borisu Tadiću koji je predsedničku dužnost znatno proširio tokom svoja dva mandata.

U svetu danas postoje uglavnom dva sistema vladanja, barem kada je u pitanju demokratija. Jedan sistem je predsednički, u kome je vlast uglavnom u rukama predsednika republike. Nekada je to bio kralj ili monarh, i sistem podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, pri čemu je zakonodavna najvažnija. Sudska vlast je kao kontrolor, a izvršna vlast izvršava volju naroda. Kod nas je zakonodavna vlast iliti skupština "glasačka mašinerija" vladajuće koalicije odnosno izvršne vlasti, a sudska vlast je sredstvo u rukama, takođe, izvršne vlasti odnosno vladajuće koalicije. A svu vlast u svojim rukama de facto ima predsednik najjače partije na vlasti, koji je ujedno i predsednik Republike izabran na neposrednim izborima. Kako to izgleda po Ustavu i zakonima, a kako u praksi govore sledeće činjenice.

Ustav Republike Srbije (takozvani Koštuničin Ustav) propisuje kakav je položaj predsednika Republike i kaže u članu 111 da je predsednik Republike taj koji izražava jedinstvo Republike Srbije. U članu 112 Ustava propisana je i njegova nadležnost koja se sastoji u tome da predsednik Republike: predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, da ukazom proglašava zakone u skladu sa ustavom, da predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista, da predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa ustavom i zakonom, da postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade, da prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, da daje pomilovanja i odlikovanja, kao i da vrši i druge poslove određene ustavom.

 

Komanduje vojskom, postavlja, unapređuje i razrešava oficire VS

 

Prema članu 19, predsednik Republike može uz pismeno obrazloženje da vrati Narodnoj skupštini izglasani zakon na ponovno odlučivanje ako smatra da zakon nije saglasan sa ustavom ili da je  u suprotnosti s potvrđenim međunarodnim ugovorima ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava ili da pri donošenju zakona nije poštovana procedura koja je propisana za donošenje zakona ili da zakon ne uređuje neku oblast na odgovarajući način.

 Predsednik Republike ne može narodnoj skupštini da vrati na ponovno odlučivanje zakon o kome su se građani izjasnili na referendumu pre njegovog donošenja i zakon koji su građani potvrdili na referendumu.

Prema članu 20, predsednik Republike može da raspusti Narodnu skupštinu na obrazloženi predlog vlade. A on daje mandat vladi i predlaže premijera kao partijski vođa. Predsednik Republike dužan je da raspusti Narodnu skupštinu u slučajevima koji su određeni ustavom.

 U oba slučaja, sa ukazom o raspuštanju Narodne skupštine predsednik Republike donosi odluku kojom raspisuje izbore za narodne poslanike. Predsednik Republike ne može da raspusti Narodnu skupštinu sve dok traje ratno ili vanredno stanje.

 

Predsednik Republike i drugi državni organi

 

Prema članu 23, odnos predsednika Republike s drugim državnim organima zasniva se na saradnji i obaveštavanju, u skladu s ustavom, zakonom i drugim propisima i odvija se bez odlaganja kada to iziskuje nesmetano izvršavanje nadležnosti predsednika Republike. Narodna skupština i vlada dužne su da predsednika Republike na njegov zahtev obaveštavaju o pitanjima iz svoje nadležnosti koja su važna za izvršavanje nadležnosti predsednika Republike. Predsednik Republike obaveštava Narodnu skupštinu ili vladu na njihov zahtev o pitanjima iz svoje nadležnosti koja su važna za ostvarivanje nadležnosti Narodne skupštine ili vlade.

 

Predsednik daje mandat vladi i premijeru

 

Najvažnija funkcija predsednika je da on daje mandat vladi i predlaže premijera. Pošto je partijski vođa, on je faktički i premijer. U više navrata smo čuli izjave predsednika kako kritikuje vladu i javno iznosi svoje mišljenje kako nije zadovoljan radom pojedinih ministara! A u zakonu piše da se "odnosi predsednika Republike s drugim državnim organima zasnivaju na saradnji i obaveštavanju, u skladu sa ustavom, zakonom i drugim propisima". Kome to premijer polaže račun? Predsedniku Republike koji je i predsednik njegove partije koji ga je na to mesto predložio ili Narodnoj skupštini, u kojoj opet većinu ima vladajuća partija, a poslanike (delegate) u Skupštinu bira predsednik partije odnosno Republike. Sve to liči na vrzino kolo. Sve se vrti oko predsednika partije, tj. Republike.

 

Predsednik predlaže trećinu sudija Ustavnog suda

 

Ustavni sud čini 15 sudija. Pet sudija bira Narodna skupština, u kojoj većinu čine poslanici vladajuće partije, pet sudija predsednik Republike, pet sudija opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije. I u ovoj instituciji predsednik ima većinu. On je, dakle, de facto i predsednik Ustavnog suda.

 

Predsednik predlaže guvernera

 

U članu 19 Zakona o narodnoj banci (prerađen tekst iz 2010. godine) stoji da guvernera bira Narodna skupština na predlog predsednika Republike. To dalje znači da je predsednik Republike i de facto guverner, jer ako on predlaže takvo lice, nakon izbora postoji neka vrsta nepisane obaveze guvernera prema predsedniku.

 

Predsednik je i ministar spoljnih poslova

 

Nedavno smo bili svedoci žestoke polemike u parlamentu, kada su mnogi poslanici kritikovali rad ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića za aktivnosti povodom mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hagu u vezi sa statusom Kosova i Metohije i neuspehom naše diplomatije koja je doživela fijasko. Na sve te optužbe reagovao je niko drugi nego predsednik Republike, koji je branio Jeremića i dao objašnjenje parlamentu da je on (predsednik) kriv za takvo stanje i da ne napadaju Jeremića pošto je on (predsednik) naložio takav postupak, čime je pokazao da je on de facto i ministar spoljnih poslova, a da je Jeremić samo pion! 

 

Predsednik na čelu Saveta za nacionalnu bezbednost

 

Savet za nacionalnu bezbednost kao telo Republike Srbije stara se o nacionalnoj bezbednosti i usmerava i usklađuje rad službi bezbednosti na način utvrđen Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 116/2007).

U članu 6 precizirano je ko su članovi Saveta: predsednik Republike, predsednik Vlade, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, kao i direktori službi bezbednosti (BIA i VBA).

Nigde nije moguće pronaći direktora policije. A on u svojim javnim nastupima daje izjave kako mu je Savet za nacionalnu bezbednost, tj. predsednik Republike - nalogodavac. Pri tome, isti taj direktor ne pominje ni Zakon o policiji, ni ZKP, ni bilo koji drugi zakon koji reguliše rad policije. To dalje znači da je de facto predsednik Republike glavni i odgovorni za rad policije.

Način rada Saveta, član 9: sednicu Saveta saziva predsednik Republike. Predlog dnevnog reda sednice utvrđuju predsednik Republike i predsednik vlade. Sednici Saveta predsedava predsednik Republike, a ako je on sprečen, predsednik vlade. Zaključke i druge akte Saveta potpisuje predsednik Republike. Sednice Saveta održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca. Predsednik Republike može na sednicu Saveta da pozove, na svoju inicijativu ili na inicijativu člana Saveta, rukovodioce drugih državnih organa i institucija, kao i druga lica koja nisu članovi Saveta (među koje se  i direktor policije).

 Šta je ovde san a šta java, neka prosudi javnost, ali u ovom trenutku je važno podsetiti se jednog pitanja - kako se naziva to kada neko preuzme vlast mimo ustava i zakona.

 

 

 

 

Nema širenja

 

Zakonom ne mogu da se proširuju nadležnosti predsednika Republike utvrđene Ustavom Republike Srbije, niti proširivanjem njegove nadležnosti bez ustavnog utemeljenja može da se naruši načelo podele vlasti odnosno ustavne nadležnosti Narodne skupštine o obavljanju kontrole nad radom vlade i samostalnost ministarstava u vršenju njihovih ustavom i zakonom određenih nadležnosti. (Odluka Ustavnog suda Republike Srbije, IU broj 5/96 od 12. juna 2003. godine, objavljena u Sl. glasniku RS, br. 66/03 od 1. jula 2003. godine.)

Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće: nadležnosti predsednika Republike su neposredno utvrđene samim ustavom i ne mogu se proširivati van nadležnosti koje su precizirane u članu 83 Ustava. Naime, čl. 83, tač. 1-11 Ustava utvrđene su nadležnosti predsednika Republike koje obavlja neposredno na osnovu ustava, a čl. 84, 85, 89 i 132, st. 1 nadležnosti koje obavlja u skladu s ustavom, kako je to i predviđeno čl. 83, tač. 12 Ustava.