Natrag

Na licu mesta

Na licu mesta

Armija obespravljenih zrenjaninskih radnika najavljuje osvajanje kazana Narodne kuhinje

 

Ako im i tamo zapre orbu

 

Vie od pet hiljada obespravljenih i ponienih zrenjaninskih radnika iz desetak nekada najjaih jugoslovenskih firmi koje su pred bankrotom ili gaenjem, sprema se da do kraja ove godine okupira prostor ispred zgrade Crvenog krsta u grevitoj potrazi za spasom od gladi

 

Zoltan Horvat

 

 

Nakon viemesenih bezuspenih trajkova ispred Gradske kue, zgrade lokalnog suda i uestalih etnji ulicama, ogromna veina zrenjaninskih radnika (Kombinat Servo Mihalj, IPOK, BEK, eerana, Fabrika tepiha Proleter, Fabrika arapa Proleter, Zrenjaninska industrija piva ZIP, invoz, Luxol, itoprodukt, Transportno Udarnik, Banat seme i dr.), bez ikakvih sredstava za ivot i bez mogunosti da radi ili se izbori za zasluenu penziju nakon etrdesetak godina (nepriznatog, bolje rei opljakanog) radnog staa, odluila se na oajniki korak: na juri na Narodnu kuhinju i na kazan sa hranom sa ogromnim transparentom na kojem ironino pie - raunajte na nas.

Dugo najavljivano jedinstvo armije zrenjaninskih "beskunika" u borbi za goli ivot, kulminiralo je nakon pedantno sprovedene pljakake privatizacije bogatih zrenjaninskih firmi, ignorantskog odnosa drave prema ubogom radniku, bahatog i osionog ponaanja gradskih otaca i majki (neki od njih onomad, demokratski, nazvae aktuelne proteste ispred Gradske kue mizernim a okupljene besposliarima) i, najzad, poniavajueg odnosa svih institucija sistema na elu sa lokalnim Tritem rada. Viedecenijska sindikalna (ne)organizovana borba protiv vetrenjaa uz "laku kupovinu" veine sindikalnih voa i linu korist "nezavisnih grupa" i pojedinaca, najavljuje u Zrenjaninu radikalizaciju radnikih protesta i otimanje kazana i hrane gladnih od gladnih.

Radnici bez posla, plate i perspektive BEK-a i IPOK-a navode da su u prvoj fazi radikalizacije protesta primorani na osvajanje narodnog kazana. - Idemo u juri na jedan obrok dnevno i puko preivljavanje od danas do sutra - kau u nekadanjoj najjaoj prehrambeno-preraivakoj fabrici bive Juge (jetrena pateta bek bila je dugi niz godina "the best food" amerike vojske).

- Platu nismo videli blizu deset godina, ne priznaju nam sta, ne moemo u penziju, na Tritu rada se prema nama ponaaju kao prema graanima drugog reda. Ne daju nam ni da radimo, jer pokrajinska Vlada nam nonalantno odgovara da ne ele da kreditiraju obnavljanje procesa rada, jer smo po njihovu kasu veoma rizini?! Jo nam njihov ovek, iz naih krajeva, "soli pamet" tvrdnjom da ne ele da imaju nita sa propalom zrenjaninskom privredom. Kada su se naveliko pljakale nae firme, onda je partijska birokratija uivala u odnoenju svega ivog u Novi Sad. Pa valjda je pokrajinska kasa sredstvo rada svih nas, posebno onih koji ele da rade i koliko-toliko pristojno od njega ive.

Nasuprot traginim slikama u trideset tri opljakane od trideset osam zrenjaninskih privatizovanih firmi od poetka privatizacije, od kojih Mlekoprodukt, Dijamant i Brodogradilite Begej ostvaruju najbolje poslovne rezultate, "deurni ulepivai" tragine stvarnosti u Regionalnoj privrednoj komori "ubie se" od hvalospeva "dominantnom uticaju" na zrenjaninsku privredu novokomponovanih uvoznih firmi prljave tehnologije Drexler-Meyera i Pompeye. Neukusno i bezobrazno se hvali njihov promet setova provodnika za startovanje motornih vozila i promet tekstilnih proizvoda na bazi sintetikih vlakana. U tim firmama se petnaestak hiljada dinara meseno "krvavo" zarauje, a radnici u estodnevnoj radnoj nedelji sa sedamdesetak odraenih asova neodoljivo podseaju na arlija aplina za proizvodnom trakom u jednoj od njegovih briljantnih burleski "Moderna vremena".

***

Krajnje cinino, skandalozno i sa nevericom u zrenjaninskim propalim firmama propraena je vest da se uveliko sprema bogato ilustrovana monografija o blistavoj prolosti zrenjaninske privrede.

U najavi monografije koautora Milenka Odovia, biveg generalnog direktora Kombinata Servo Mihalj, dr Daneta Marjanca, biveg direktora filijale Dunav osiguranja i svojevremeno visokog SPS funkcionera, i Miodraga Zotovia, kae se da bi svedoenje o nekadanjoj jakoj zrenjaninskoj privredi trebalo da bude ponos svim zrenjaninskim generacijama, sa posebnim akcentom na proizvodnju zdrave hrane.

- Ne moemo da verujemo da je u ovako tekom trenutku za Zrenjanin neko mogao da ponudi silne novce nekadanjim grobarima zrenjaninske privrede da izdaju skupocenu monografiju. Jedan od njih je bio na elu Kombinata kada je otpoelo rasturanje pre dvadesetak godina, a drugi je drmao politikim maem kao sabljom...

podeli ovaj lanak:

Natrag