Natrag

Tabloid je pozvan

Tabloid je pozvan

Jagodina:Vlast koja je malverzacije podigla na viši nivo

 

Dok palme njivu brane

 

Ko ne plati zaštitu stranci na vlasti u Jagodini lako može da izgubi celokupni imetak. Kada se pogleda politički milje iz kojeg su potekli današnji vlastodršci, ovakvo njihovo ponašanje nimalo ne čudi

 

Milan Mladenović

 

 

Iz Jagodine su poreklom mnogi naši uspešni, a i oni drugi, političari. Jedan od njih je i Radmilo Bogdanović, koji je kao predsednik opštine 1978. potpisao ugovor sa tada društvenim preduzećem Industrija konfekcije Resava. Tim ugovorom opština je na trajno korišćenje Resavi prepustila poslovni prostor u ulici Đure Đakovića broj 8. Plaćene su i takse, ugovor je sudski overen i preduzeće je moglo da uđe u posed.

Vremena su se od te davne 1978. promenila. Na vlast u Jagodini  došao je ljubitelj žirafa, Mocartov školski drug i multipraktik političar za sve prilike i funkcije Dragan Marković Palma, a Resava je privatizovana. Privatizacioni kupac, BCM d.o.o., uz industriju konfekcije kupio je i poslovni prostor koji je 1978. Bogdanović predao tada društvenom preduzeću.

Opštinskim vlastima ovo iz nekog razloga nije odgovaralo. Milisav Marković Buca, osnivač BCM-a, smatra da je do "nesporazuma" između njega i opštinskih vlasti Jagodine došlo pošto je odbio da plaća reket razrezan u obliku donacija Palminoj stranci. Bilo kako bilo, 2007. opština prostor koji pripada Resavi u zakup izdaje Milovanu Jevremoviću koji tu useljava svoje preduzeće Mirako-Resavu.

Dakle, opština raspolaže tuđom imovinom. Toliko o poštovanju privatnog vlasništva u Pomoravlju.

U međuvremenu je i gradski javni pravobranilac iz Jagodine obavestio novog zakupca da mora da napusti sporne prostorije. U dopisu od 19. februara 2008. on navodi: "Imajući u vidu da je ugovorom o prenosu prava trajnog korišćenja Ov. br. 613/78 od 29. marta 1978. IK Resava iz Jagodine postala nosilac prava trajnog korišćenja na predmetnom poslovnom prostoru, u obavezi smo da Vam otkažemo ugovor o zakupu, i lokal predamo korisniku lokala".

Ono što nam nedostaje u ovom pismu je odgovor na pitanje: ko je i kako uopšte sebi mogao da da za pravo da raspolaže tuđom imovinom? Zar tako nešto ne povlači i krivičnu odgovornost? U Jagodini ne, očigledno je.

Zbog takvog blagonaklonog stava pravosuđa u Pomoravlju se nastavljaju otimačine privatne imovine.

Pomenuti Buca Marković u svom privatnom vlasništvu u jagodinskom ataru ima i zemljište pokraj autoputa Beograd-Niš. Kao i svaki normalan domaćin i on je zainteresovan da se kraj u kojem ima nekretninu razvija i da napreduje. Zbog toga je i bio spreman da deo svog imanja izdvoji za potrebe sprovođenja kanalizacije.

Opština je ovu patriotsku spremnost shvatila kao mogućnost da mu uništi celo imanje. Umesto da, kao što je prvobitnim planom predviđeno, kanalizaciona mreža prođe obodom zemljišta, ona ne samo da seče parcelu napola, već je opštinska vlast počela i da kopa septičke jame na Bucinoj parceli. I to bez ikakvog građevinskog odobrenja, koje nije ni moguće dobiti dok se ne dobije saglasnost vlasnika.

Opština Jagodina se tako postavlja ne samo iznad zakona, već i kao neprikosnovena instanca koja samovoljno odlučuje šta će kome da bude oteto ili uništeno.

Ako vam ovo nije dovoljno da odustanete od bilo kakvih investicija u Pomoravlju, daćemo vam još jedan primer ogoljene otimačine bez ikakvih sankcija za počinioca.

Buca Marković je u centru Jagodine imao i daleko čuveni pab koji je izgubio u kolopletu podmićenog i zaplašenog pravosuđa, alave opštinske vlasti i klasičnih kriminalaca. Pored tog paba, u istoj zgradi, on je imao i jedan stan koji je pre nekoliko dana hteo da obiđe i raspremi. Na svoje zaprepašćenje vrata stana je zatekao - zazidana.

Novi vlasnik paba je Bucu obavestio da, po njemu, stan čini celinu sa lokalom iako su objekti pojedinačno uknjiženi u katastru. Nije važan katastar, bar u Jagodini, već ono što opštinska vlast proceni i dozvoli svojim miljenicima. Odnosno, onima koji sponzorišu stranku na vlasti.

Milisavu Buci Markoviću sada ne preostaje ništa drugo nego da pravdu po stoti put potraži u našem sporom i vlastima naklonjenom pravosuđu.

podeli ovaj članak:

Natrag