Natrag

Zakonopravila

Zakonopravila

Država u procepu između pretpostavke nevinosti i pretpostavke alkoholisanja

 

I pijan i trezan, zakonom vezan

 

Zašto i zbog koga naopakim merama zakonodavci i izvršna vlast u Srbiji prave pometnju u svakodnevnom životu građana, koliko je važniji takozvani rijaliti šou od samog života i zašto su spektakularna "televizijska hapšenja" postala deo tog cirkusa istraživao je Tabloidov urednik Josip Bogić, penzionisani pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a

 

Josip Bogić 

 

 

Pravo služi da bi regulisalo određene odnose među ljudima, državama, privrednim subjektima, a isto tako da sankcioniše i ona negativna ponašanja koja nisu u skladu sa zakonskim rešenjima. Ukoliko u određenoj oblasti postoje pravne praznine, tada zakonopisci temeljno proučavaju pojave koje nisu normirane pravnim normama i podvode ih pod odgovarajuće nove pravne norme.

U našem pravnom poretku, u kojem pojedinci misle da od njih počinje svet, pravo i pravna nauka, ovoj problematici prilaze iz svog ugla i daju svoj maksimalni doprinos koji nije ni izdaleka adekvatan onom kakav je potreban da se problem pravilno kanališe. Oni izmišljaju točak, toplu vodu, električnu energiju i druga čuda, kao da ne znaju da je to već izmišljeno.

Sa koliko površnosti prilaze rešavanju određenih negativnih pojava govori i primer iz prakse, a koji je usko povezan sa donošenjem Zakona o sprečavanju nereda na sportskim priredbama. Na jednoj prodavnici u blizini Beogradske arene stoji upozorenje MUP-a o tome da je na osnovu člana 18 pomenutog Zakona "zabranjena prodaja i konzumiranje alkoholnih pića u sportskom objektu i na udaljenosti do jednog kilometra od njega u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, a u ostalim mestima do 300 metara, za vreme održavanja sportske priredbe i tri časa pre i posle njenog završetka".

 

Alkoholne dileme

 

Na prvi pogled reklo bi se prava mera za suzbijanje nereda na sportskim priredbama. Ali, ne lezi vraže, nije baš tako. Pošto igrom slučaja živim u takvom "radijusu do jednog kilometra", osetio sam u praksi šta znači ovakva nakaradna norma, koja nema veze sa životom. Kao prvo, u tom radijusu postoji najmanje dve stotine radnji, mini marketa i velikih robnih kuća. Između ostalog, tu su Vero i novi Merkator. Opšte je poznata činjenica da se većina sportskih priredbi održava sredinom nedelje ili za vreme vikenda, kada uobičajeno idemo i u posetu prijateljima. Kada već idemo u posetu prijateljima, nosimo svakako i neko piće za dobro zdravlje, slavu, krštenje i drugo. Ali ako pokušate da kupite neko piće u blizini ovih sportskih objekata, to nećete moći, jer u periodu od osam sati prodavcima je zabranjeno prodavanje alkoholnih pića, tako da možete gostima kupiti samo sokove.

Ubuduće kada idete u goste birajte neki drugi dan osim vikenda ili idite u posetu prijateljima koji stanuju na većoj udaljenosti od jednog kilometra od sportskog objekta. Znači, birajte prijatelje! To dalje znači da nijedna kafana u ovom "radijusu do jednog kilometra" u to vreme ne sme da radi!

 Isto tako, ni u MUP-u ne mogu da se toče alkoholna pića u vreme održavanja sportskih manifestacija, jer se i on nalazi u tom krugu! Ko će ugostiteljima da nadoknadi izmaklu dobit?

Kako u Beogradu postoji na stotine sportskih objekata, to bi po slovu ovog zakona u celom gradu bila zabranjena prodaja alkoholnih pića.

Naravno,  ne postoji statistika koliko je navijača u alkoholisanom stanju pravilo nerede, niti koliko je njih alko-testirano da bi se doneo ovakva odredba u Zakonu. Pre bih rekao da većina izgrednika konzumira nešto drugo, a ne alkohol, a to nije ovom pravnom normom predviđeno. Očigledno, onaj ko je pisao ovakve pravne norme nema veze ni sa sportom ni sa životom. Da li je neko vršio istraživanja u kakvom stanju izgrednici prave ispade, da li u alkoholisanom stanju ili bez prisustva alkohola? Ako nije, onda bi svakako trebalo izvršiti takva istraživanja pa tek onda pristupiti pisanju normi,  koje bi svako ponašanje, koje nije u skladu s pravnim normama, valjano regulisali.

Ne rešava se samo ovakvom kaznenom merom nasilje i nesportsko ponašanje na sportskim priredbama niti je alkohol isključivi krivac za to. Pre će biti da su političari isključivi krivci za ovakvo ponašanje, jer koriste i zloupotrebljavaju decu i omladinu u svoje političke svrhe, kada im zatreba i tada su oni junaci, a kada im to ne odgovara pokušavaju da tu istu decu i omladinu kažnjavaju i tada su oni "huligani". Zabrane nikada nisu donele rešenje problema. Upravo se dešavaju suprotni efekti. Ako je nešto zabranjeno, tada ono i izaziva pojedince da krše pravila jer su tada oni "važne face".

 

Nevaljali momci i nevaljani dokazi

 

U mnogim drugim oblastima, pre svega, u porodici i školi treba raditi sa decom i zapuštenom omladinom. Ako im se svakodnevno nude "Farma" i "Veliki brat" sa nekim Ekremom kao superstarom, i razne druge pogubne emisije, a ne nudi im se posao od koga mogu da zarade i žive normalno, sigurno ova zabrana prodaje i konzumiranja alkohola neće popraviti stanje na sportskim priredbama. Ako je i od zakonopisca, preterano je!

Svedoci smo, takođe, svakodnevnih objavljivanja fotografija i snimaka kako na TV ekranima, tako i na stupcima gotovo svih novina, spektakularnih hapšenja raznih mafija, okorelih kriminalaca i neprijatelja države kojima presuđuju pre samog suda, koji je jedini merodavan da to čini.

U Ustavu Republike Srbije, poglavlje o Pravnoj sigurnosti u kaznenom pravu, član 34, stoji da se "svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda".

Isto tako, u važećem ZKP-u, u članu 3, govori se o pretpostavci nevinosti, i da se svako smatra nevinim dok se njegova krivca ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda i da državni organi, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja građana, javne ličnosti i druga lica, imaju dužnost da se pridržavaju pravila iz ovog člana i da svojim javnim izjavama o krivičnom postupku koji je u toku ne vređaju druga pravila postupka, prava okrivljenog i oštećenog i nezavisnost, autoritet i nepristrasnost suda.

Takođe, u važećem članu 17, ZKP-a stoji da su sud i državni organi koji učestvuju u krivičnom postupku dužni da istinito i potpuno utvrde činjenice koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke. Sud i državni organi su dužni da s jednakom pažnjom ispituju i utvrde kako činjenice koje terete okrivljenog, tako i one koje mu idu u korist.

Pored toga, u članu 18 ZKP-a stoji da pravno nevaljani dokazi ne mogu biti osnova za validnu presudu. Pravo suda i državnih organa koji učestvuju u krivičnom postupku da ocenjuju postojanje ili nepostojanje činjenica nije vezano ni ograničeno posebnim formalnim dokaznim pravilima. Sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti s odredbama ovog zakonika, drugog zakona, ustava ili međunarodnog prava.

U Poglavlju ZKP-a koji govori o "Krivičnoj prijavi i ovlašćenjima organa pretkrivičnog postupka", u članu 231, stoji:

 "...Kad je to neophodno radi utvrđivanja istovetnosti ili u drugim slučajevima od interesa za uspešno vođenje postupka, organi unutrašnjih poslova mogu, uz prethodno odobrenje istražnog sudije, fotografisati osumnjičenog, uzeti otiske njegovih prstiju, javno objaviti fotografiju osumnjičenog i preduzeti druge radnje potrebne za utvrđivanje identiteta... Lice prema kome je preduzeta neka od radnji iz ovog člana ima pravo da podnese pritužbu nadležnom javnom tužiocu ili neposredno višem organu unutrašnjih poslova...".

Ko je gledao sva ona "televizijska" hapšenja morao je da se pita: kome ovo treba i zbog čega se ovo radi? Mogao sam da shvatim objavljivanje fotografija organizatora i ubica pokojnog premijera Đinđića, ali sva javna objavljivanja famoznih hapšenja, koja su usledila posle toga, do današnjih dana, školski su primer kršenja osnovnih ljudskih prava i pretpostavke nevinosti.

S druge strane, postavlja se pitanje zašto ni tužioci ni istražne sudije nisu reagovale u ovakvim slučajevima, jer je očigledno reč o zloupotrebama državnih činovnika koji su naložili javno objavljivanje, ako su svi jednaki pred zakonom.

Čini mi se da ovo objavljivanje služi za zabavljanje širokih narodnih masa da bi im se odvukla pažnja od svakodnevnih problema u vezi s golim opstankom. Dragan Džajić, Rade Terzić i drugi nisu zaslužili da ih ovako ponižavaju. Čak i ono hapšenje Buturovića sa specijalcima u fantomkama izgledalo je jadno, pogotovo ako je reč o privrednom kriminalu. Kada će konačno neko stati na put ovakvom ponašanju?

 

 

                                        

 

 

Svako ko je prekršio zakon treba da odgovara, ali snimanje hapšenja i javno stavljanje lisica?! Ovakvo ponašanje policije je protivpravno i nije u skladu sa ZKP-om. Ako nisam u pravu, neka javno objave za koji slučaj su imali odobrenje istražnog sudije da u sredstvima javnog informisanja objave snimke i fotografije osumnjičenih, kako to stoji u članu 231 ZKP-a.

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane