Natrag

Na licu mesta

Na licu mesta

Železnice ne staju ni kada su u kvaru

 

Uspeli su u životu, polupaše sve živo

 

   U Železnicama Srbije stanje je kao u poslednjim danima Rimskog carstva: stalne bahanalije na račun naroda, dok se uspeh u životu meri brojem polupanih čaša i polomljenih stolova

 

Igor Milanović

 

 

Železničari Srbije imaju svoju Novu godinu, a to je dan kada na snagu stupa zimski red vožnje. U sali Muzeja železnice u subotu 11. decembra organizovana je ovogodišnja proslava, koja je po želji generalnog direktora bila skromna, shodno ekonomskoj situaciji u kojoj se naša zemlja nalazi. Uz muziku sa CD-a, slavlje je skromno trajalo do negde 3.30 sledećeg dana, kada je kući otišao generalni.

A onda je fešta mogla da počne.

Predvođena već poznatim nam Ljubom Stožinićem, pomoćnikom direktora za zavisna preduzeća i sindikate, grupa sastavljena od zamenika generalnog direktora Zorana Masala, druga predsednika Baneta Pljeskavice, Nebojše Nikića, bivšeg konobara a sadašnjeg  predsednika Stojanovića i sindikalca pred penzijom Danića dovela je iz Skadarlije orkestar koji je terevenku pratio živom muzikom.

Na čela svirača počele su da se lepe krupne novčanice, a kroz salu je leteo sitan inventar u koji se ubrajaju čaše, flaše, bokali, pepeljare i slično. Dok su ih služile umorne konobarice koje još nisu primile ni septembarsku platu, razulareni funkcioneri su horski pevali: Uspeo sam u životu, zavide mi svi.

Ako je trošenje tuđih para uspeh u životu, onda su pomenuti zaista uspeli. Jer ceh, kao i uvek, plaćaju Železnice Srbije koje se u životu održavaju infuzijom budžetskih para. A republički budžet se puni parama svih nas, građana ove zemlje.

Nije funkcionerima ŽS prvi put da lumpuju o narodnom trošku. Srča do kolena je uobičajena na svim proslavama, pa i onim sindikalnim. Prilikom proslave Nezavisnog sindikata mašinovođa 11. oktobra u beogradskom restoranu Romantika polomljen je sledeći sitan inventar: 43 čaše 0,2 litra, šest čaša za viski, 23 čaše 0,05, 39 čaša 0,1, 11 imperijal čaša, 15 pepeljara i tri bokala!

Ovim sindikalcima je, verovatno, uzor ne samo njihov predsednik Bane Pljeskavica već i sekretar Zoran Bagi Miletić, koji je pratio Radničke sportske igre u Vrnjačkoj Banji. Pošto je 12. septembra napustio poluapartman u hotelu Železničar, komisijski su konstatovani sledeći vandalizmi: razbijeno jedno prozorsko staklo, odlomljeno parče drvenog stočića, razbijeno staklo na zidnoj slici i tepih progoren cigaretama.

I ovu štetu će solidarno platiti svi koji doprinose punjenju budžeta, ali ne bi bilo loše, uštede radi, da se osobe sklone ruiniranju životnog prostora ubuduće smeštaju u štale i svinjce.

Ni radni prostor ne prolazi bolje od životnog. U kabinetu direktorke Snežane Kojić, pravnice, polomljene su 52 čaše. Ovu direktorku prosto obožavaju Bane Pljeskavica i Ljuba Stožinić i često joj u duetu na uvce pevaju već pomenutu Uspeo sam u životu, zavide mi svi.

U životu je, sigurno, uspeo i Svetolik Kostadinović, bivši direktor Zajednice jugoslovenskih železnica i ministar saobraćaja u vladi Mirka Marjanovića. Posle je otvorio Visoku školu strukovnih studija za menadžment u saobraćaju, stacioniranu u Nišu. Suvlasnik ove škole je Svetolikov brat Andon, a predavači su još i Svetolikova žena Rajna i Andonov sin Gruja.

Svetolik je diplomirao na neobičan način na Prištinskom univerzitetu, iako je živeo u Beogradu. Posle Petooktobarskih promena dospeva na BK Univerzitet, i to kao dekan, a tu munjevitom brzinom žena mu Rajna diplomira, magistrira i doktorira.

Na Svetolikovoj Visokoj školi u Nišu predaje i Miroljub Jevtić, direktor Instituta Kirilo Savić. Još dok je bio Šarančićev zamenik, Miroljub je Institutu namestio posao po kome je ovaj za prevod 600 strana propisa EU od Železnica inkasirao 13 miliona dinara, tj. više od 20.000 dinara po stranici!

Kako je utvrdio Sindikat za prevoz radnika železnice, neko je sa zajedničkog računa skinuo 11 miliona dinara i nenamenski ih usmerio u školovanje kadrova, skoro isključivo na pomenutoj Visokoj školi u Nišu. Zbog tih svojih veza u ŽS, Svetolik je školarinu mogao da održi i na nivou od čak 400.000 dinara. Kada drugi plaća, ništa nije skupo.

Posle buke koju su sindikalci digli poslovodstvo Železnica je odustalo od namere da prošle godine pomenutoj školi uplati 1,5 miliona za školovanje nepotrebnih kadrova.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane