Natrag

Na licu mesta

Na licu mesta

Zrenjanin: nafta, cevi, jarani i zajednička propast

 

Kad se zatvor zameni foteljom

   Nasuprot uživancijama i samoubirajućim plodovima novosadske pokrajinske vrhuške, zrenjaninski oci i majke, pritisnuti sve većim rastom radničkog bunta, bespogovorno slušaju diktat beogradske centrale vlasti

Zoltan Horvat

Trasirani putevi zagarantovanog karijerizma, preko ruševina rodnog kraja, vode pravo u Transnaftu. Nezvanični izvori iz zrenjaninskog MUP-a i lokalne vlasti navode da je Srđan Mihajlović, aktuelni direktor Transnafte s novom ultramodernom upravnom zgradom u Novom Sadu i novokomponovanom firmom sa više od 260 privilegovano zaposlenih po najstrožim kriterijumima vladajuće klike ("ogroman poslovni poduhvat i još veća mudrost je otvoriti i zatvoriti slavine na naftovodnim cevima kroz koje protiče nafta sumnjivog kvaliteta, ali paprene cene za potrošače), za dlaku 1. oktobra 2008. godine izbegao hapšenje i duži boravak u pritvoru zajedno s Goranom Kneževićem, (bivšim) prijateljem od neograničenog poverenja iz ne tako davnog vremena njihovog sadejstva u zrenjaninskoj vlasti.

Bivši direktor zrenjaninske filijale i generalni direktor Vojvođanske banke u aktuelnoj, strateški (ne)važnoj fotelji prvog čoveka Transnafte, koju bi, po rečima laika, moglo da vodi i odeljenje sa desetak zaposlenih, bio je na vreme upozoren i svestan opasnosti od prevelike umešanosti u sve poslove svog vrlog pobratima po funkcijama. Spas od hapšenja našao je u čvrstom zagrljaju dvojice najvažnijih Bojana u Novom Sadu i Vojvodini, Pajtića i Kostreša. Uvaženi zrenjaninski magistar se začuđujuće lako odrekao svog nerazdvojnog kompanjona, tadašnjeg prvog neprijatelja novosadske elite, koja ga je markirala kao "organizatora zločinačkog udruživanja i građevinske mafije od čak 700 kvadrata".

Povod za ekspresnu diskreditaciju i hapšenje Kneževića leži i u činjenici da se aktuelnom pokrajinskom premijeru, uz svesrdnu pomoć imenjaka i konobara iz Srbobrana, nije nimalo dopala popularnost Kneževića u Zrenjaninu i Vojvodini. U izboru prave mete, od sijaset visokih funkcionera svoje stranke sa sličnim partijskim radnim zadacima, identičnim učinkom i, naravno, unosnim biznisom "partijsko-privatnih kasa po raznim sefovima", naciljan je baš Knežević, već viđeni osvajač fotelje predsednika pokrajinskog DS-a. Kako je najsposobniji odvrtač i zavrtač slavina na ovdašnjim transnaftovodima izbegao hapšenje ostavljajući na cedilu svog najvernijeg zrenjaninskog pobratima, i da li je izdajnički "propevao", to znaju samo Pajtić, Kostreš i nadležne službe, koje su, spremne za dve krupne lovine, upecale samo onog s tajnom šifrom u Pajtićevom tefteru: "opasan protivkandidat - nije poltron" .

Snažna podrška koju je svojevremeno Knežević uživao u beogradskoj centrali stranke obila mu se o glavu, jer su se pokrajinski vrhovnici nakon hapšenja prvog čoveka Zrenjanina s "nevericom" i mnogo patetike izjašnjavali o, eto, "zlehudoj sudbini" njihovog dojučerašnjeg "omiljenog" partijskog druga. Bila je to najžešća lekcija Ješiću iz Inđije i preostalim lokalnim gazdama u Vojvodini. Beogradska centrala se u slučaju Knežević nije mešala u sopstveni posao, što je maksimalno pojačalo zavođenje reda u političkom biznisu od strane pokrajinskih vrhovnika. Direktor Transnafte, pod budnom prismotrom Bojana & Bojana ("inventar" je u njihovim kancelarijama), mesto u bajbokani zamenio je brojnim raskošnim i produženim seminarsko-simpozijumskim vikendima na Kopaoniku i drugim ne manje atraktivnim destinacijama, gde se, naravno, uz iće i piće i na račun brojnih potrošača nafte, najkvalitetnije odvrću i zavrću slavine na naftovodima.

Nasuprot uživancijama i samoubirajućim plodovima novosadske pokrajinske vrhuške, zrenjaninski oci i majke, pritisnuti sve većim rastom radničkog bunta, bespogovorno slušaju diktat beogradske centrale vlasti. Od ubogih štrajkača iz zrenjaninskih firmi predvođenih izbezumljenim nosiocima gladi i siromaštva - IPOK-a, BEK-a, Luksola, GIK Banata, Naftagas Montaže, ZIP-a i drugih firmi opljačkanih od strane države, tajkuna i lokalnih izvršilaca - dugi niz meseci uporno beži gradonačelnik dr Mileta Mihajlov. Umesto da prisustvuje poslednjem vanrednom skupštinskom zasedanju i saopšti velikom broju štrajkača u sali da li lokalna vlast preko konkretnih mera Anketnog odbora podržava njihovu borbu, gradonačelnik je otišao na jednonedeljni "neodložni službeni put". Na službenom putu ka Sloveniji Laktaši su samo jedno svratište u nizu kao grad velikog prijatelja privilegovanih zrenjaninskih funkcionera Zorana Ćopića, tajkuna iz grada pobratima Zrenjanina.

Biznismen Ćopić, kumašin premijera Republike Srpske Milorada Dodika, i, naravno, veliki prijatelj Borisa Tadića i Aleksandra Vlahovića, bliskog rođaka zrenjaninskog gradonačelnika, vlasnik je i 70 procenata kapitala IPOK-a. Uprkos štrajku ogorčenih radnika, jednogodišnjem zastoju u radu, velikoj potražnji skroba na tržištu i postojanju minimalnih uslova za nastavak proizvodnje, mister Ćopiću ne pada na pamet da se makar telefonom javi. Istovremeno, račun IPOK-a je u minusu od 5,4 miliona evra, za šta radnici direktno optužuju Ćopića, a nekolicina članova Upravnog odbora AIK banke ćuti o 1,7 miliona evra zrenjaninske fabrike koji su na volšeban način prebačeni na "domaće" tajne račune. Radnici do kraja januara sledeće godine gube i pravo na zdravstveno osiguranje, što opet nije dovoljan signal za lidera lokalne vlasti da makar prisustvom podrži neizvesnu borbu sugrađana - očajnika.

 

Ne može to tako

 

Da su lokalne demokrate zabrinute za ishod narednih izbora, jesu. Još više su svesni sopstvenog nakaradnog rada prethodnih godina gde sudbina zrenjaninskog funkcionera zavisi isključivo od mišljenja partijskog kompanjona. Opozicioni SNS reaguje kontraofanzivno, ali bizarno zvuči podatak da je Ivan Živkov, član pravnog i savetodavnog tima Gorana Kneževića, nedavno tužio lokalnu vlast za prestanak plaćanja njegovih usluga. Naime, u vremenu gradonačelnikovanja Gorana Kneževića (do 1. oktobra 2008. godine), Živkov je na ime savetodavnih i drugih usluga na gradskoj blagajni mesečno podizao stotinak hiljada dinara. Knežević je otišao u pritvor, apanaža za izvanredne Ivanove usluge trajala je još neko vreme da bi nakon ukidanja i ovog napada na gradsku kasu usledila tužba "teškotećenog" savetodavca.

- Ima i ozbiljnih ljudi u Gradskoj kući, i ne možemo dozvoliti da savetodavna usluga koju gospodin Živkov pruža Kneževiću u kancelarijama lokalnog SNS padne na teret sugrađana - kratak je komentar jednog od čelnika lokalne vlasti.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane