Natrag

Rusija

Rusija

Vlast i kriminal: kako je stvoren koktel zvani "banditski kapitalizam"

 

Kad se skine praina sa Rusa

 

U Rusiji nije retka situacija da na vlast dolaze prestupnici. Nedavno je, sa aljenjem i gnevom, ruski predsednik Dmitrij Medvedev konstatovao da se svake godine iz dravnih prihoda ukrade jedan trilion rubalja, to jest osmina budeta zemlje. Zakljuak se sam namee: u Rusiji se dogodila kriminalna revolucija i na vlast su doli, blago reeno, prestupniki elementi. Kako se to dogodilo? O tome pie na dopisnik

 

Viktor Hlistun

 

Produetak zlih devedesetih. Tako Rusi nazivaju godine koje su usledile nakon perestrojke, kada je u zemlji poela da se deli dravna svojina. Jasno je da je lavovski deo te svojine preao u ruke bivih partijskih radnika i slubenika koji su bili na vlasti ili bliski njoj. Narod, kome je sve pripadalo - nafta, fabrike, preduzea - lako je bilo obmanuti: obini ljudi nisu imali nikakvu predstavu o toj svojini. Da bi ih uteili i uspavali njihovu budnost, Rusima su podeljeni tzv. vaueri (patent tadanjeg vicepremijera koji se bavio privatizacijom, Anatolija ubajsa). Tako su graani, kobajagi, dobijali akcije nekih preduzea. U stvarnosti, vauere su za male pare otkupljivali bogatai. Drugi uteni pokuaj za narod bila je besplatna privatizacija stanova. Da, stanovi su se predavali u svojinu graana. Ali, kako?! Koliko je tu bilo kriminala, ubistava starih ljudi kako bi se preuzeli njihovi stanovi, niko ne zna, ali to je posebna tema.

Vano je istai da su lopovi, prestupnici i kriminalci prvi shvatili da je podela dravne svojine nepravedno sprovedena. Zato su odmah stupili u dejstvo. Novopeene bogatae koji nisu hteli da plate reket ubijali su, a one koji su na to pristali uzimali su u zatitu. Reket kriminalcima nisu plaali samo inovnici, trgovci, biznismeni, farmeri, ve i glumci, pevai - svi koji su imali ili su zaraivali novac. Velikim bogataima bavili su se veliki kriminalci od autoriteta, dok su se graanima bavili mali kriminalci. Cela Rusija bila je podeljena izmeu razliitih organizovanih kriminalnih grupa. U to vreme postojale su, moglo bi se rei, dve vlasti - zvanina i kriminalna. Pri tom, ova druga bila je monija. Koliko je naroda poginulo prilikom podele imovine nikome nije poznato, ali ih je bilo veoma mnogo. Procene idu i do deset hiljada ljudi.

 

Moni biznis

 

Nisu mogli da im se suprotstave ni policija, ni tuilatvo, ni sudovi, ak ni KGB i potom Federalna sluba bezbednosti (FSB). Mnogi saradnici ovih "uvaenih" organa i sami su kupovali ili, takoe, ubijali. A drava, u vreme zlih devedesetih godina XX veka, predvoena Borisom Jeljcinom, nita nije inila da bi zaustavila to bezakonje koje je dalo zamajac svetu kriminala. Pravo govorei, u tom svetu su mnogi shvatili da je uzimanje reketa od biznismena i inovnika sasvim unosno zanimanje. Tada su najistaknutiji lopovi i kriminalci skovali plan. Osnovni cilj tog plana bio je preuzimanje biznisa, a potom i vlasti. Kako se to dogodilo? Jednostavno, kriminalni svet je reio da objedini, tanije da spoji dve vlasti - zvaninu i kriminalnu.

Poeli su od struktura moi. U policiju su doli ljudi koji su imali, zato tajiti, kriminalne ciljeve. Pre svega, oni su besramno poeli da uzimaju mito za svako krenje zakona. Ako je, na primer, bilo potrebno prikriti lopovluk ili uiniti tako da sluaj ne stigne do suda - trebalo je samo platiti mito. Pojavio se i cenovnik za svaki prestup. Zatim, policijske, kao i druge strukture moi poele su da grabe vlasnitvo novostvorenih biznismena. Tu se jasno vidi ovaploenje revolucionarnog slogana iz sovjetske prolosti: otimanje otetog. I otimali su! Pri tom, sve su radili tako da deluje zakonito, to jest legalizovali su sav oteti kapital kako bi pred zakonom bili isti. Nije se sluajno tada pojavio koncept "KGBiznis". Naravno, takav bizinis je trebalo uvati pa su se pojavili uvari - ljudi koji nisu samo uvali prigrabljena dobra ve su i ubijali one koji su hteli da uspostave kakvu-takvu pravdu. Dogodio se talas ubistava sudija, tuilaca, asnih inovnika. Oni koji nisu imali podrku drave bili su predati na milost i nemilost kriminalcima koji su svoje prestupnike grupe pretvarali u firme koje su ivele po svojim kriminalnim zakonima, a ne dravnim. Tako je poeo da se formira politiki sistem koji su zvaninici drave poeli da nazivaju trinim odnosima - tritem i demokratijom.

Osnovna crta tog sistema bilo je nasilno reavanje problema. Ako neko nije bio saglasan s odlukom predstavnika kriminalnog drutva - sledila mu je smrtna kazna. U takvoj situaciji kriminalni milje brzo je preuzeo sudstvo, policiju, tuilatvo, ak i dravnu slubu bezbednosti.

Poslednjih nekoliko godina broj tzv. naruenih ubistava se smanjio. Ali, to samo govori da su u vlast uli prestupnici. Zato da ubijaju jedan drugog? A nema ni potrebe da na taj nain unitavaju konkurenciju, kad mogu da ih smeste u zatvor prema lanom svedoenju. U sudovima i tuilatvu ionako imaju svoje ljude odnosno one koji su doli tu iz sveta prestupnika ili rade zajedno s kriminalnim strukturama. A vlast? Poznato je da je u vreme preuzimanja vlasti od strane kriminalnih struktura likvidirano odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala.

 

Tajna poznata svima

 

Da li je ovo stanje moglo da se produava u nedogled? Banditi uvek ostaju banditi. Poetkom novembra u mestu Kuevska u Krasnodarskoj oblasti dogodilo se neto strano to je pokazalo veliinu kriminalnog drutva stvorenog u Rusiji tokom 20 godina posle perestrojke. Podseam itaoce Tabloida da je u malom naselju na jugu Rusije jedne noi ubijeno 12 ljudi - farmer i njegovi gosti. Ubice nisu potedele ak ni jednu bebu i tri mala deteta. Bebu su sahranili zajedno s majkom.

U Kuevsku je odmah, na zahtev predsednika drave Dmitrija Medvedeva, poslata grupa islednika iz Moskve. Kriminalci i organizatori ubistva su brzo naeni. Ubistvo su organizovali Sergej Capok i Sergej Cepovjaz. Osim to su se bavili kriminalnim biznisom, ovi banditi ne samo da su bili povezani sa lokalnim strukturama vlasti, ve su postali i deo te vlasti. Capok je, na primer, bio deputat rejonskog komiteta, odgovoran za rasporeivanje budetskih sredstava. Kako je on tu dospeo? Sasvim jednostavno, kao predstavnik vladajue partije Jedinstvena Rusija. Oba kriminalca su njeni lanovi.

Kao rezultat provere moskovskih islednika obelodanjeno je da Kuevskom i celim tim regionom ve vie od deset godina upravlja Capokova banditska grupa. Silovanja, ubistva, podmiivanje bili su uobiajeni. I svi su utali. Sada su neki rukovodioci razreeni dunosti, a neki su dospeli iza reetaka. Ovaj primer ne govori samo o Kuevskoj ve i o celoj zemlji. inovnici, nasilnici i prestupnici rade zajedno. To nije samo moje miljenje.

 

Banditski kapitalizam

 

Evo ta kae poznati peterburki kriminolog, ef odeljenja za devijantno ponaanje Sociolokog instituta Ruske akademije nauka, Jakov Kostjukovski:

- Kuevska nije jedinstven sluaj. Nedavno sam bio u reimskom poluzatvorenom gradiu. Tamo lokalna organizovana kriminalna grupa u potpunosti kontrolie socijalni ivot, biznis, ona je srasla sa vlau... Za sada, bez ekscesa. Ali, ako se, ne daj boe, u mozgu bandita neto promeni, dogodie se isto to i u Kuevskoj. A pravosudni organi na to gledaju kroz prste. Veza vlasti i mafije je u naoj zemlji dostigla zastraujue razmere. Nemogue ih je razdvojiti, one su kako sestre-bliznakinje. Pri tom, kriminalna situacija se sve vie mitologizuje.

Pitali su me da li je istina da su u Rusiji ubili sve kriminalne voe, a da su svi ostali banditi preli u biznis. To je plod zvanine propagande - zvanino nam govore da je organizovani kriminal kod nas slomljen i u to svi veruju. Ne samo u naoj zemlji, ve i u svetu. A ta je tano? Tano je da se u Moskvi i Peterburgu situacija poboljala. Na kraju krajeva, masovnog odstrela konkurencije kao to je bilo devedesetih godina XX veka odavno nema i ne predvia se da e ga biti. Tano je, sa vulgarnim banditizmom (itaj malim) praktino je zavreno. Iako se ekscesi stalno deavaju. Stvar je u tome da se tokom zlih godina, kako danas nazivaju devedesete godine XX veka, kod nas formirala sasvim osobena biznis-elita.

Setite se poslovice: Kada skinete prainu sa Rusa pojavi se Tatarin. Slina situacija je sa biznisom: kada malo zaeprkate po ruskom biznismenu, pronai ete prestupnika, i obratno: ispod prestupnika krije se biznismen. Na kraju ste dobili koktel koji je vremenom postao tako izmean da ga je nemogue rastaviti na sastavne delove. To je sutina banditskog kapitalizma.

Uzdrmale su me rei gubernatora Krasnodarske oblasti, gospodina Tkaeva, koji je izrekao odmah posle hapenja lidera kuevske organizovane kriminalne Capokove grupe, o tome da nikome nije jasno kako je taj biznismen, deputat, mecena mogao da uini takav zverski prestup. Nisu mogli da shvate? Da nije re o nekoj greci? Da, Capoka su vlasti i maskirale u lik potovanog biznismena. Poslednjih nekoliko godina dobio je 160 miliona rubalja kredita. Nijedan farmer u regionu nije dobio tolika sredstva. I da gubernator o tome nije znao nita? Nikada neu poverovati u to da kuevski policajci nisu znali ko je Capok. Nekoliko policajaca u policijskoj stanici Kuevska bili su lanovi njegove organizacije. Tako se stvara zatvoreni krug: svi znamo, ali nikome ne govorimo. Problem je u tome to kod nas ne postoji graansko drutvo. A regionalnim vlastima je udobnije da sarauju s kriminalom nego da se protiv njega stalno bore.

 

Stiglo i do Kremlja

 

Sada mi, dragi itaoci, dozvolite da se vratim onome s im sam poeo ovu temu. Prestupnici su poeli da se "napajaju" na glavnom izvoru novca - dravnom budetu. Kraa ovog izvora moe da se protegne u beskonanost. A njega stvara ceo narod. Tako da od prestupnika, korumpiranih i ostalih omraenih likova stradaju svi Rusi. Samo zamislite koliko je bilo mogue izgraditi bolnica za trilion rubalja koje se svake godine ukradu.

Predsednik Medvedev i premijer Putin svim silama se trude da uvedu red kada je o lopovluku i korupciji u zemlji re. Oni imaju mnogo istomiljenika, onih koji ih u tom nastojanju podravaju. Sasvim je verovatno da e korupcije u zemlji biti manje, zahvaljujui naporima Medvedeva i Putina. Ali, ta da misli obian graanin ako svakog dana proita ili uje saoptenja o prestupima visokih, srednjih i malih inovnika. Lopovluk, korupcija, kriminal proeli su itav sistem upravljanja zemljom. ak ni kremaljske strukture nisu zaobili ljudi prljavih ruku.

 

 

 

 

 

 

 

Tenderski kriminal

 

Evo ta je nedavno objavio list Komersant:

"U Moskvi su zbog velike iznude novca od kompanije Toiba bili privedeni - a potom i uhapeni -naelnik odeljenja kontrole u socijalnoj sferi kontrolnog biroa predsednika Rusije, Andrej Voronjin, i direktor federalnog dravnog preduzea, Direkcije ruskog zdravstva, Vadim Moajev.

U operaciji raskrinkavanja ove grupe inovnika i privrednika uestvovali su radnici antikorupcione grupe odeljenja ekonomske bezbednosti i Glavne uprave Ministarstva unutranjih poslova Centralnog federalnog okruga (GU MVD CFO). Povod za akciju bilo je obraanje radnika moskovskog predstavnitva korporacije Toiba pravosudnim organima.

Na videlo je izalo da su u oktobru-novembru 2010. godine Andrej Voronjin, Vadim Moajev, kao i direktor kompanije Rosslyn medical, Leon Zilber, i penzioner Aleksej Viljken, ranije zamenik ministra zdravlja Rusije, imali nekoliko sastanaka sa predstavnicima Toibe od kojih su traili milion dolara ili ekvivalent te sume u rubljama kako bi ta kompanija dobila dozvolu da uestvuje na tenderima za otkup medicinske opreme na dravnom nivou i prodaju opreme na ruskom tritu. Pri tom, radnicima kompanije reeno je da je ona stavljena na nekakav crni spisak, tako da sa svojim proizvodima ne moe da uestvuje na dravnim tenderima. Uesnici pregovora dali su predstavnicima Toibe raun of or kompanije na koji je trebalo da uplate traenu sumu.

Tako su 26. novembra sva etiri uesnika zadrana na ispitivanju, a sledeeg dana ih je GU MVD CF uhapsila po lanu 3, stavu 30, i lanu 4, stavu 159 (pokuaj velike prevare grupe lica po preliminarnom dogovoru) krivinog zakona Ruske Federacije. Delo nije okvalifikovano kao pokuaj iznuivanja mita, jer se ispostavilo da niko od uesnika dela nije mogao da utie na rezultate tendera.

Dan kasnije sva etvorica uhapenih su se nali na Ostankinskom rejonskom sudu u Moskvi. Sud je doneo odluku da sva etvorica okrivljenih za pokuaj izvrenja tekog prestupa ne mogu da se brane sa slobode, jer bi mogli da sakriju dokazni materijal od istranih organa i suda. Sud je odluio da ostanu u pritvoru do 24. januara 2011. godine".

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane