Natrag

Terorizam

Terorizam

vedska: bombai-samoubice zakucali i na vrata mirnih i bezbednih drava

 

Krstaki pat

 

Iako je, na sreu, jedina rtva teroristikog napada bio sam atentator, bomba-samoubica, ovo nita ne menja u injenici da je terorizam stigao i u Evropu. I to u svom najgorem moguem obliku: kao teror nad obinim stanovnitvom.

Fridrih Emke

dopisnik iz Frankfurta

 

Ve je krajem septembra jedan Nemac poreklom sa Srednjeg istoka, uhvaen u Avganistanu, amerikim vlastima dao nagovetaje da Al-Kaida planira teroristike napade u Evropi. Poetkom oktobra je, zatim, TV Fox, pozivajui se na svoje izvore u amerikoj administraciji, naveo neke od moguih ciljeva terorista: TV toranj u Berlinu (sa 368 metara najvia graevina u Nemakoj), glavnu elezniku stanicu u prestonici, kao i elitni hotel Adlon, gde esto odsedaju strane delegacije.

Poznato nam je da teroristika mrea Al-Kaida dugorono planira napade u SAD, Evropi, pa i u Nemakoj", izjavio je tada glasnogovornik nemakog ministra unutranjih poslova Tomasa de Mezjera, tefan Paris. Ova saznanja proizilaze iz sporazuma o razmeni informacija, ali jo nemamo nikakvih konkretnih podataka".

Tokom oktobra amerike vlasti su svojim vojnicima stacioniranim u Evropi zabranile none izlaske, a turiste upozorile na oprez kako na javnim mestima, tako i u hotelima u kojima odsedaju.

Odmah posle toga su evropski analitiari upozorili da Obamina administracija primenjuje recept Bua Mlaeg, koji je izbore dobio na talasu straha od islamistikih terorista. Poetkom novembra su predstojali vani meuizbori za ameriki Kongres, za koje se unapred znalo da predsednikovi demokrate ne mogu da ih dobiju. Upozorenje od terorista je tako trebalo da ublai poraz vladajue stranke.

Ovih dana su poele da eksplodiraju bombe na evropskom tlu. Upozorenja, dakle, nisu bila samo predizborno spinovanje.

 

Nee uvek biti tako

 

vedska je mirna zemlja u kojoj premijer na sednice vlade odlazi metroom, a ministri oputeno, zajedno sa obinim graanima pazare u robnim kuama. Poslednji put je ova skandinavska zemlja u ratu uestvovala 1814. godine. Danas su njeni vojnici, meutim, angaovani u mirovnim" snagama koje stanovnici na taj nain umirenih zemalja posmatraju kao okupacione trupe.

Samo nekoliko minuta pre eksplozija u Stokholmu policija i jedna novinska agencija su dobili preteu elektronsku potu u kojoj je stajalo: Sada e da umru vaa deca, vae erke i sestre, kao to umiru naa braa, sestre i deca". Kaznene akcije e se nastaviti, piu teroristi, sve dok ne prekinete svoj rat protiv Islama, svoje uvrede Proroka i svoju glupu podrku svinji Vilksu".

Lars Vilks je vedski karikaturista koji je postao poznat po karikaturi Muhameda objavljenoj u danskim novinama, na kojoj ovaj ima turban u obliku bombe sa upaljenim fitiljem. I pored protesta muslimana irom sveta, isti karikaturista dve godine kasnije objavio je i sliku na kojoj je islamskog proroka predstavio kao psa.

Iako je, na sreu, jedina rtva teroristikog napada bio sam atentator, bomba-samoubica, ovo nita ne menja u injenici da je terorizam stigao i u Evropu. I to u svom najgorem moguem obliku: kao teror nad obinim stanovnitvom.

Gotovo sa nostalgijom Nemci se seaju vremena delovanja Crvenih brigada, teroristike organizacije iz sedamdesetih godina XX veka, ije su rtve bili predstavnici institucija i krupnog kapitala. Obian narod ni u jednom trenutku tada nije bio ugroen. Ovih dana se upravo obnavlja postupak istrage za ubistvo jednog tuioca iz tog vremena.

Islamistiki teroristi nemaju toliko obzira kao Bader-Majnhof grupa. Njihov cilj i jeste uterivanje straha i izazivanje panike putem napada na civilno stanovnitvo. U Nemakoj jo postoji itav niz kasarni i vojnih objekata mrskih" Amerikanaca, ali su oni odlino zatieni. Za razliku od posetilaca nekog boinog vaara kakvih ima u celoj Evropi.

 

Nita nije sigurno

 

Napad u Stokholmu je u Berlinu pokrenuo niz diskusija po pitanju nemake, samim tim i evropske, strategije odnosa prema islamu i islamskim zemljama. Zbog svoje stravine antisemitske prolosti zvanina Nemaka bira izraze u ovoj raspravi, ali je oigledno da sve strukture vlasti imaju svest da neto mora da se menja.

U okviru te debate vrlo zapaeno mesto je imala izjava Dema Ezdemira, voe nekadanje ekoloke stranke Savez90 / Zeleni, Nemca turskog porekla, kada se na kongresu svoje partije zaloio za izjednaavanje islama sa hrianstvom.

U odgovoru koje je jedan od zainteresovanih dobio iz Ezdemirovog kabineta stoji kako je zapadno-hrianska kultura koncipirana tako da od sebe odbije sve druge grupe". Odgovor je potpisao Leon etler, praktikant u kabinetu.

Zeleni sve vie postaju anti-protiv" stranka, ili kako je to kancelarka Merkel objasnila: "Zeleni su protiv Kastor transporta nuklearnog otpada u Gorleben, oni su protiv Gorlebena, ali jesu za sigurno odlaganje otpada. Oni su za sport, ali su protiv Olimpijade 2018. u Minhenu. Ako ovako nastave uskoro e biti za Boi, ali protiv adventa koji mu prethodi."

Oni sa malo boljim pamenjem seaju se da su Zeleni pre dvadesetak godina bili protiv kanjavanja pedofila, tako da u optoj diskusiji o odnosu prema islamistikim teroristima glas ovakve stranke malo znai, bez obzira na njenu snagu u Bundestagu, jer je poznata injenica da za aku dolara njeni funkcioneri od protivnika rata postaju njegovi najglasniji zagovornici (kao to je to bio sluaj prilikom NATO agresije na Jugoslaviju).

 

Pitanje vremena

 

Jedan od eksperata za bezbednosnu politiku, Hans troman, smatra da je obuzdavanje islamistikih terorista pri ovakvoj imigracionoj politici nemogua misija. Imamo trenutno legalno doseljavanje ljudi iz zemalja sa visokom teroristikom kulturom, kao to je Pakistan. Ahmadije iz ove zemlje po pravilu dobijaju azil u Nemakoj. Iako je ova sekta veoma miroljubiva i nije naklonjena islamistikom teroristikom fundamentalizmu, pitanje je kada e da nam doe i lani ahmadija sa pojasom punim eksploziva. Ili, kada e u glavi nekog ahmadije neto da se promeni i da on prihvati ideologiju Al-Kaide."

Nemaki ustav svakom progonjenom garantuje pravo na azil. Iako je politika zatite od progona od vremena engenskog sporazuma uzdignuta na evropski nivo, svaka zemlja jo uvek ima suvereno pravo da sama odreuje koga e da prihvati kao izbeglicu. Bezbednosni eksperti ve godinama ukazuju da je to najvea rupa kroz koju u EU mogu da dospeju teroristi.

Ulazimo u epohu sukoba civilizacija, upozoravaju desnici naklonjeni mediji. Na jednoj strani je islam iji pripadnici u Nemakoj trae uvoenje jasno vidljivih simbola, kao to su minareti na damijama, i erijatskog prava u okviru sopstvenih zajednica, na drugoj su strani pripadnici zapadnog hrianstva koji se tome najotrije protive.

Do sada je meureligijski dijalog u Evropi, posebno u Nemakoj, funkcionisao samo zahvaljujui tome to nehrianske zajednice nisu bile preterano glasne u traenju svojih prava. Danas se vremena menjaju i odbijanje dobijanja dozvola za graenje minareta ili poligamije koju Kuran dozvoljava mnogi muslimani doivljavaju kao atak na njihova bogom dana prava. Uz sve to, dolazi i sve oiglednija socijalna marginalizacija i samoizolovanost islamskih zajednica, iji pripadnici imaju oseaj da su ih ve od roenja igosali veinski narodi i da borbom nemaju ta da izgube.

Da li je vreme dijaloga zaista prolo i mi definitivno ulazimo u epohu sukoba? Nemake vlasti se jo uvek umirujue ophode prema svom narodu, ali je sve primetnije da je to samo pokuaj prikrivanja nedostatka bilo kakve strategije. Osnovno pitanje je zato kada e Stokholm da se dogodi u Berlinu ili Minhenu, Frankfurtu, tutgartu.

 

 

 

 

 

Zanimljiva istorija

 

vedska u Evropi slovi za izriito otvorenu prema muslimanskim doseljenicima. Na septembarskim izborima su, meutim, desno populistike demokrate vedske uspele da uu u parlament na osnovu svog programa masivnog ograniavanja prava useljavanja.

Tokom XVII veka vedska postaje jedna od monijih evropskih sila, poto kralj Gustav II Adolf uspeno vodi dravu kroz Tridesetogodinji rat. U napoleonskim ratovima vedska pobeuje Dansku. Kao posledica, 1814. Norveka je primorana da formira uniju sa vedskom, u kojoj je ostala sve do mirnog razlaza 1905. vedska od 1814. gotovo nije uestvovala ni u jednom ratu (o neutralnosti vedske u Drugom svetskom ratu se raspravlja).

Polovinom XIX veka mnogi veani ostaju nezaposleni. Posledice su siromatvo, alkoholizam i masovna emigracija. Veruje se da izmeu 1850. i 1910. godine, vie od milion veana naputa domovinu i naseljava SAD.

U drugoj polovini XX veka vedska postaje jedna od bogatijih drava sveta, a i dan-danas se nalazi na vrhu po merilima ivotnog standarda. Godine 1995. ulanjuje se u Evropsku zajednicu, ali 2003. vedski narod na referendumu bira da zadri svoju valutu.

 

 

 

 

 

Kraljevski maniri

 

Od 15. septembra 1975. na vedskom tronu je Karl XVI Gustav, potomak Napoleonovog marala an-Baptista Bernadota. Iako do skora omiljen u celoj zemlji kao graanski kralj nesklon pompeznim ceremonijama i blizak obinom narodu, do atentata u Stokholmu najvea afera koja je potresala vedsku bila je povezana s linou kralja.

Mile Markovi, linost iz vedskog podzemlja, tvrdio je sredinom novembra da poseduje video snimke vedskog kralja Karla XVI Gustava u nedolinoj pozi sa - prostitutkom. U meuvremenu je skandal u Skandinaviji poprimio takve razmere da se najozbiljnije razmiljalo o tome da li bi kralj trebalo da abdicira, ili da bar za regenta pozove svoju veoma popularnu erku Viktoriju.

Cela afera se posebno zakuvala kada je na videlo izalo da je Karl XVI odranije naklonjen prijateljicama noi" i da je u vie navrata bio neveran svojoj eni, kraljici Silviji, roenoj u graanskoj porodici u Hajdelbergu. Uz sve to na videlo je izalo i da je kralj pokuao da zloupotrebi dravnu tajnu policiju kako bi se doepao kompromitujuih snimaka.

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane