Natrag

Feljton

Feljton

Pero Zlatar: "Meta Paveli - iv ili mrtav" (8)

 

"Istarska urka" izbegla lonac

 

Decenijama pre knjige Pere Zlatara trajala su nagaanja i nedoumice iji su hici pogodili ustakog poglavnika Antu Pavelia na ulici Buenos Ajresa, gde se krio pod zatitom Huana Perona. Paveli je atentat preiveo, ali je od posledica ranjavanja kasnije umro u Madridu. Govorilo se da je iza svega stajala jugoslovenska Udba, koja je pola veka bila gospodar ivota i smrti svugde gde su iveli jugoslovenski politiki emigranti.

Tabloid prenosi obimne izvode iz knjige Pere Zlatara, iz koje saznajemo ta se i ko se iza svega krio, kao i o vremenu u kojem se sve deavalo

...

 

"Snimie nas stotine pari purgerskih oiju gladnih traeva. Oboje smo poznati, gospodine Mokov, fotografije nam izlaze u novinama i o nama piu. Zato bismo bili izloeni otrovnim ogovaranjima. Iskreno, ne plaim se zbog vas, nego za sebe. Jer, o vama e zadivljeno priati: prava je mukarina, skuvao je naivnu istarsku urkicu i pogostio se", govorila je Marija Crnobori.

"Ali ta bih ja, sirota, kad e moje zavidne kolege, a naroito koleginice, jedva doekati da posvuda rastrube kako im je sada sve jasno. Eto dokaza, rei e, kojim putem idem iz uloge u ulogu. Ne zato to sam dobra i nadarena glumica, nego preko kreveta u koji me privodi uticajni elnik ustakog pokreta Ante Mokov. A vae ime, nemojte se naljutiti to vam to kaem, izgovara se sa strahopotovanjem. Recite vi meni, gospodine, ko e mi u pozorinom ansamblu poverovati kad budem rekla da smo se nas dvoje, zateeni na ruku ili veeri u restoranu, svejedno kojem, nali bez obaveze? Da ugodno obedujemo i oputeno razgovaramo kao znanci koji imaju ta da kau jedno drugom? Ma, koga je u pozoritu briga to smo oboje slobodni, i to nikome ne moramo polagati raune! Sr njihovih bla, bla, bla blebetanja bie da beskrupulozna karijeristkinja Marija Crnobori izlazi s Antom Mokovom i zna se, je li, ta mu sve doputa. A Mokov, koristei nespornu mo, kratkim telefonskim razgovorom naloi intendantu pozorita Duanu anku i upravniku drame Marku Soljaiu da poslune reisere opomenu, neka ni sluajno ne padnu u iskuenje i podele uloge pre nego to ona bludnica, to jest ja, sebi ne izabere glavnu ili najbolju". Sve to izgovorila je u dahu Marija u pregrejanu slualicu, dok je Mokov svoj brod vukao u uvalu elja iz najburnijih ludih snova.

"Slaem se s vama, gospodina Marija, da bismo postali mete zagrebakih traera. I zar nam, stoga, ne bi bilo lepe da upriliimo diskretnu veeru uz svee i tihu muziku kod vas ili kod mene, skriveni od pogleda, kad nas niko nee videti?"

I jo jednom pucanj u prazno.

"Nipoto, gospodine Ante. Kod mene to nee biti mogue jer stanujem s roakom i ne bi mi bilo milo da pomisli kako se meu nama dogaa neto mutno, a to se ne dogaa. Doem li ja vama, videe me bar desetak ljudi. Otvorili bi oi susedi, domobrani koji vam straare pred kuom, pa kuno osoblje koje e nas posluivati... Strpimo se jo neko vreme, molim vas.

Dajte mi vremena da se saberem od komara koji su me uhvatili otkako sam vas upoznala na otvaranju Josipove izlobe u galeriji Ulrich - preduhitrila ga je Marija i iskobeljala se iz njegovih krokodilskih ralja.

 

Ista meta, isto odstojanje

 

Zanemeo je kao da mu je ugurala krpu u usta i nasula u nju sire.

Iako bi se izloio opasnom riziku od usplamtele odmazde posesivne i ljubomome Vinje Paveli, Ante Mokov, koji zbog Marije sve manje vlada svojim poudnim oseanjima, smislio je kako e je sada, smesta i odluno, telefonom zaprositi, mada ne moe garantovati da neko skriveno uho ne prislukuju ak i njegove razgovore. Zatei e je iznenadnom ponudom da se venaju. Kad ona eli i gde eli. Brzopleto se odvaio da odbaci visoko mesto koje je stekao u ustakoj eliti i jo bi ga sticao, jer tek mu je trideset prva... Do avola, pa kad je kralj Edvard VII pronaao snagu da za ljubav dvostruke rasputenice, Amerikanke Volis Simpson, s osmehom gubitniki ostavi presto i krunu britanske imperije, zato da onda i on zbog neudate devojke Marije Crnobori ne sie s vrha i postane obian graanin. Kome e ena, u koju se zaljubio, izroditi troje deice.

Marija mu nedeljama delom dokazuje da ona nije laka roba. Iako Mokov pripada izabranom, najuem krugu od dvadeset prvih ljudi u NDH, to je nije impresioniralo. Jo mu nije podatno rairila noge, a i pitanje je kad e i hoe li.

Ali Mokov razmilja samo o sebi i ne promilja ta bi bilo s njom? Bi li Marija spremno ostavila sveto pozorite kome je opatiki posveena? Ma bi, ipak! ta on, Ante Mokov, sebino umilja da e mlada i ambiciozna glumica veselo i raspevano lako jedva doekati njegov predlog! im on, jaki poglavnikov ovek, koga Marija zapravo jedva i poznaje i s kojim je na uljudnoj udaljenosti, "na vi", zamoli njenu ruku. Kojeta!

A i kad bi mu rekla "da", i nju bi posred srca pogodio topuz dilitnut iz vile uvreene poglavnikove porodice. Izvesno je kao to su jedan i jedan dva da bi se Marija oprostila od svetala pozornice i prestala da radi ono to najvie voli. Da se iz noi u no u HDK-u pretvara u Jelenjku u Gundulievoj Dubravki, Lujzu u ilerovoj Spletki i ljubavi, ili Tofaniju u Sorbulovoj Bolesnoj krvi. I kad bi, hajdemo rei, njih dvoje delili etiri brana zida, pokraj njega bi sedela i prekorno ronila suze nesretnica, roena, ali prognana i na silu zanemela glumica. Koja kopni zato to su joj oteli najveu pasiju.

Kad bi kao Hamlet birala scenu vlastitog umiranja, poelela bi da umre na sceni.

ta bi se dogodilo s njim da Vinja sazna kako on, mukarac koga je samouvereno odabrala na ustakom trgu robova i za koga se nakanila udati, kao orluina oblee oko Marije? Bacila bi ga u kotao s vrelim uljem. Gospoa Mara - a ona nikad nije odobravala njegovu vezu s njenom starijom kerkom, premda jo bezazlenu, i koja nije otila dalje od brzih poljubaca u letu - bez po muke e pronai teke rei protiv njega. Nagovorie mua, poglavnika, da smeni nevernog razvratnika Antu Mokova i protera ga bez povratne karte u zemlju nedoiju.

Potrudili bi se da mu naprti grehe o kojima je znao i nije znao.

Prepao se vlastite pretnje, dok zamilja scenu iz hrvatskog teatra zabluda. Besomuni momci neveselih lica i ugaenih oiju - koji bi danas za njega skoili u vatru i vodu i koji ekaju njegov mig da ako treba ubiti - ubiju, ako treba spaliti - spale, ako treba prebiti - prebiju, ako treba oteti - otmu, ili ako treba uhapsiti - uhapse - ruku okovanih u lisiine i nogu u negve, sprovode ga u Jasenovac kao protuvu. Kao da tim liktorima nije bio sveti ustaki uzor i voljeni zapovednik.

Ante Mokov je poverovao da se primakao cilju kad je obavestio Mariju da prenese roaku Josipu Crnoboriju kako e poglavnikovi telesni zdrugovi kupiti est njegovih slika, i to za velike pare, a ona nesputano radosno potciknula. Tada su popili aj u njegovoj kancelariji. Ali kad ju je pozvao da ruaju izgovorila se sutranjim gostovanjem teatra u Slavoniji. Nade su mu zatim najjae nabujale nakon to je roaku omoguio sastanak s poglavnikom i oni se dogovorili za etiri poluasovna poziranja. Crnoborijev portret Ante Pavelia uistinu je savreno ispao i nije bilo novine koja nije objavila njegovu fotografiju, crno-belu ili ak u boji, uz ode autoru. Cena na likovnom tritu osetno mu je poskoila. Ministar nastave i narodne prosvete, Lianin Mile Starevi potpisao je Josipu Crnoboriju snopi ekova za pripomo da kao dravni izabranik izlae u inostranstvu, u Beu, Berlinu i Bratislavi.

A ta se dogodilo s Marijom? Nita. Na njihovom putu trupci i stene. Opet ista meta, isto odstojanje.

Sauvavi bes u sebi, Mokov je odluio da prieka.

 

Prsten s kamejom

 

S Vinjom se ree viao, pravdajui se pojaanim poslom koji mu namee njen otac. Jednom je uspela da ga navede da popriaju o venanju. Nije imao kud i evrdajui rekao je kako odavno razmilja o tom sudbonosnom danu:

"Mislim kako bi najbolje bilo da svadbu objavimo kad diplomira. Bude li vredna kao do sada i bude li i dalje uredno polagala ispite, onda bi se to dogodilo oko maja ili juna 1946. Dotle e nam se domovina reiti Titovih umskih razbojnika, a Nemaka pregaziti Rusiju, uutkati Englesku novim raketnim orujima i sklopiti primirje s Amerikom, kao to se sve izvesnije nagaa. Tada e Hrvatska iveti u miru i izobilju. To predvia i tvoj otac."

Posustalo je pokrila lice iroko otvorenih ruku i sasluala ga bez rei i osmeha. Kako Mokov nije ulovio Vinjinu gorku misao, njeno zamiljeno dranje podveo je pod mudrost da je utanje znak slaganja.

Ante Mokov se 11. maja 1943. setio Vinjinog dvadesetog roendana, a to je bila prilika da proslave i dvogodinjicu veze. Poklonio joj je prsten s kamejom. Uzdrano mu se obradovala. Nije joj smeo rei da ga je prole godine dobio od prijatelja iz izbeglikih dana, opevanoga zapovednika Crne legije, pukovnika Jure Francetia. Bio mu je na svadbi ubrzo posle uspostavljanja NDH, u drugoj polovini aprila 1941. U sarajevskoj crkvi svetog Josipa, upnik, veleasni Boidar Praho venao ga je s Italijankom Beatrie Arijendi. Ante je razdragao Juru, onda ustakog poverenika za Bosnu i Hercegovinu, nakon to mu je na njegovo uporno znatieljno propitivanje napokon priznao kako je tano ono to se nagaa i o emu se govorka. Da mu je devojka poglavnikova kerka Vinja. Na ta mu je Jure likujui pruio prsten i vezao ga reju da gospodini Paveli ne otkrije ko mu ga je dao. Ostavio mu je na volju neka joj ga natakne na prstenjak kad bude procenio da je naiao povod za to.

Mokov pogotovu sada nee pogaziti obeanje Juri Francetiu, izreeno mesec dana pre njegove pogibije, lanjskog 27. decembra. Partizani su ga smrtno ranili nakon to je laki vojni avion francuske izrade Potez-XXV, u kojem je leteo iz Zagreba u Gospi, zbog kvara na motoru prisilno sleteo na zaleenu poljanu u Moilu, nedaleko od Slunja, onda pod vlasti komunista. Beatrie mu je posmrtno rodila sina, dva meseca posle sahrane u Zagrebu. Mokov je oseajno stisnuo ruku Jurinom nasledniku u Crnoj legiji, ustakom satniku Rafaelu Bobanu, nakon to je muki vrsto rekao nad odrom da "likvidirati ranjenog protivnika mogu samo Azijati boljevici i njihovi azijski trabanti!"

Mokova nisu razuverili da je Juri Francetiu i njegovom iskusnom pilotu zastavniku Miji Abiiu ivot okrenuo lea zato to im je letilica, koja je pre bila za otpad nego li za uzlet zatajila posle paklene diverzije na aerodromu u Lukom. Sumnju je izneo pred smrknutim poglavnikom, koji je oinski voleo Juru:

"Ne mogu verovati da vie nema moga sina", lomno je zajeao Paveli i dugo nije suio obraze nakon to mu je Mokov javio o Jurinom groznom kraju. A jo nedavno, prvih dana septembra, bio je u poglavnikovom najuem izaslanstvu dok je u Vinici, u Ukrajini, posetio firera Hitlera i potom hrvatske legionare na istonom frontu.

Ante Paveli je proglasio trodnevnu alost za Jurom Francetiem, posmrtno ga unapredio u krilnika Ustake bojnice i u viteza i naloio najurnije izdavanje potanskih spomen-maraka s njegovim likom u etiri boje.

Mokov upravo zato nije oekivao od Pavelia da e preutati bolan odgovor na njegovu slutnju kako Francetieva smrt nije bila sluajna, nego ga je satrla posle podmuklo pripremljene crvene urote. I lomilo ga je: zato se poglavnik onog maglovitog dana nije pojavio na Mirogoju na sahrani svog najmilijeg vojnika.

Romantina komedija

Marija Crnobori strepi da je zapala u bezizlaz. Nije pametna i ne ume da odgonetne kako da utekne od sve nasrtljivijih udvaranja Ante Mokova. Ali mu i ne sme pokazati da ga izbegava. U toj romantinoj komediji mora se ponaati diplomatski promiljeno kako ne bi navukla njegovu srdbu.

Pretila su joj tri vrlo opasna razloga.

Prvi. I ona je s vie strana ula, pa i od roaka Josipa, koji se oduevio poglavnikom otkako ga je portretisao, da Vinja Paveli u Mokovu vidi vie od pratioca s kojim povremeno izae u pozorite i na koncerte. To e rei da je stranije draiti bes i tatinu te devojke, negoli nepromiljeno gurnuti nos u razbesneli vulkanski krater. I sazna li poglavnikova ki kako se njen voljeni Ante pali na njihovu omiljenu glumicu i manijakalno je progoni, Marija ne treba da gleda u pasulj da bi pogodila kako e biti kruto zaustavljena u usponu i precrtana s liste prvakinja drame u HDK. A ona ne bi bacila svoju karijeru na rtveni oganj ne za jednog nego ni za dve stotine Mokova.

Drugi. U Zagrebu je poznato da je gotovo dve godine Marija bila verena s popularnim pesnikom Ivanom Goranom Kovaiem. Ali kad je krajem prole, etrdeset druge, Goran tektonski uzdrmao ustaki reim i s Vladimirom Nazorom utekao partizanima, Marija se osea kao da trune i u stalnoj je strepnji da e se neko podsetiti na blisku prolost i njenu idilu s komunistikim prebegom, kome je u NDH danas opasno i spomenuti ime.

Trei. Marija je odnedavno zavolela doktora teatrologije i svog najdraeg reditelja Marka Foteza, a i on nije ravnoduan prema svojoj glumici miljenici. Skrivena ljubav meu njima buja. Na stranu to Foteza prati sjajan ugled da je otkrio, maestralno adaptirao i reirao Dunda Maroja, urnebesnu komediju dubrovakog renesansnog pisca Marina Dria, ali nevolja je to ga u kartoteci ustake policije prati lo ugled. Podvuen je kao sumnjivi element zbog predratnih javno izloenih leviarskih opredeljenja. Spasli su ga dobronamerni signali koje mu je, verovali ili ne, poslao uvereni ustaa, gorostasni intelektualac i dokazani teatroljubac, intendant Velikog pozorita Duan anko. Fotez je izbegao isleenja, praenja, prislukivanja pa i ve pripremljeno hapenje tako to se najpre sklonio u Split i tamo postao direktor drame, a sada radi u Osijekom pozoritu. Povremeno, na ankov poziv, u Zagrebu tiho odreira neku predstavu i ponovo mugne u mirnu osijeku citadelu.

"Daleko od oiju pijuna tajne policije, daleko od Jasenovca!", Fotez se, parafrazirajui, sumorno naali sa sobom. Mariji nije po volji njegov crni humor i potrese se kad je dragi podseti na svoj rizini hod po minskom polju. Ona je u zebnji da do zapostavljenog Mokova, ne dao Bog, ne dopre glas kako su ona i Fotez ljubavnici. Posle crvenog Gorana, sada jo i crveni Marko! Izjeden od ljubomore i besa zato to kuca na vrata koja mu se ne otvaraju, Mokov bi mogao teko nauditi Fotezu i gurnuti ga u mrak koji e ga progutati.

Mariji Crnobori zato ide u raun to je Ante Mokov preko grla u poslu koji ga je smotao. ee je van Zagreba i manje je poziva. Mora da se donekle izleio od derta koji ga je spopadao zbog nje pa se skrasio i smirio. A bie da je postao i oprezniji pred Vinjom Paveli. Marija se pravi kao da nije saznala o njihovom bezgrenom prijateljevanju, o emu prigueno bruje saborski kuloari, dravne kancelarije, drutveni saloni, kasarne, poslanstva, frizeraji i kafane. Otmenom uzdrljivou uverljivo odglumi i da nije ula o Antinim povremenim vrljanjima, kad se mujaki istutnji i isprazni muda do dna, zato to telo trai svoje, a poglavnikova kerka mora ui u brak virgo intacta.

Margo Mrakovi, najotmenija kurva u Zagrebu, kojoj u krevet uleu bez kucanja - upravo tako kite Marijinu koleginicu iz drame HDK-a - onomad se pred njom nesmotreno zaletela ili se ipak promiljeno izbrbljala - ali ko bi nju uhvatio za glavu i rep - da je provela predivno vee s privlanim i armantnim dentlmenom Antom Mokovim. Povod za intimni sastanak udvoje bio je to je njen jednokratni kavaljer posle poglavnikovog najvieg odlikovanja stekao ast da se nazove vitezom. A to je voleo da proslavi, utoi i zalije u lepom drutvu.

Kraj Mokova

U septembm 1944. poglavnik je, predosetivi slom, sklonio enu, kerke i sina u Austriju. Kako svet ne bi dreknuo da su kukaviki utekli, dravna propaganda je taj in umotala u svilu i nalepila mu socijalnu etiketu. Pavelii su poveli etrdeset devet maliana, sirotana bez roditelja, pitomaca Ustakoga deakog zavoda (UDZ), o ijem su se obrazovanju i vaspitanju od 1942. pred oima sveta starali gospoa Mara i starija joj ki Vinja. Zbog egzodusa Vinja je prekinula studije prava.

Nekako istovremeno, tada ve general Mokov, preuzeo je zapovedanje nad Prvom udarnom divizijom i vie je na dalmatinskom frontu nego li u metropoli, to savreno odgovara Mariji, koja se ohrabrila i poela da se pokazuje s Fotezom.

Posle bekstva u Austriju, 17. maja 1945, u Langrajtu kod Salcburga, vitez general Ante Mokov sreo se s poglavnikom i pograbio s njime. Razmirice su poele kad mu je zamerio to je mislei jedino kako da sauva vlastitu zadnjicu gnjila srca neviteki ostavio vojsku i bespomoan neorganizovani puk koji su se u panici povlaili za njime. I to je prouzrokovalo masovna ubistva u Blajburgu, Dravogradu i Koevskom Rogu, nakon to su Englezi predali zarobljene begunce na nemilost partizanima.

Paveli je iskoio iz koe kad mu je dugogodinji pouzdanik jo prigovorio to nije iz Zagreba poveo u izbeglitvo i roditelje koji su ostali kod kue u Podsusedu i prestravljeni doekali ulazak Titove vojske. Najposle ga je napao zato to je nesmotreno dopustio da mu Britanci zatoe starijeg brata, profesora Josu, i izrue ga Jugoslovenskoj armiji, iji su ga krvnici iz kaznenog bataljona stravino muili i potom mu bez suenja presudili metkom.

Da je izmeu, dotle ve vienih (deja vu) tasta i zeta estoko grmelo i sevalo, potvrdio je Mokov na sasluanju u zagrebakom zatvoru izjavivi kako mu je poglavnik pretio da e ga, iako su u stranoj zemlji, preki pokretni ustaki sud osuditi zbog neposlunosti na jedinu kaznu koju je izricao i u domovini. Smrtnu.

Ante Mokov je u Langrajtu poslednji put razgovarao s Antom Paveliem. Erihu Lisaku i Ici Kirinu koji su ga ispratili i pri tom iz opreza motrili da ih poglavnik ne vidi, obeao je da e se iz Austrije vratiti u Hrvatsku i dii ustanak:

"To je nemogue!", skeptino ga je opomenuo zapovednik poglavnikovih uvara Ico Kirin dugo mu steui ruku.

"Nemogue jeste. Ali tako mora biti", samouvereno je odgovorio Mokov. "uvaj se, brate Ante!", slutljivo je dodao Lisak i blago odmahnuo glavom. "Nemojte oplakivati oveka dok je jo iv", otprkosio je Mokov. "A bude li mi sueno da odem pod ledinu, onda je lepe umreti izmeu dve vatre, nego od izliva krvi u mozak ili od sifilisa!"

Pre odlaska Mokovu nisu dopustili da vidi Vinju i oprosti se.

Mokov se, kriom prelazei granice po loem vremenu, kad je zima ve bila osvojila, u decembru 1945, preko Bara u Maarskoj iznemoglo uvukao u Hrvatsku, u veri da e se spojiti s kriarskim borcima i preostalim jedinicama Crne legije, koje je, kako su kolala neproverena obavetenja, okupio general Rafael Boban. A kad je shvatio da su to glasine, a Bobana ni od korova, okrenuo se nalevo krug i preko Rijeke, Izole i Trsta dokopao Venecije. Tu su ga Englezi uhapsili i izruili. Mediji nisu obelodanili da je general Mokov bio osuen i 1948. smaknut u Zagrebu.

 

(Nastavie se)

 

 

 

 

 

Marija mu nedeljama delom dokazuje da ona nije laka roba. Iako Mokov pripada izabranom, najuem krugu od dvadeset prvih ljudi u NDH, to je nije impresioniralo.

 

 

 

Ante Mokov se 11. maja 1943. setio Vinjinog dvadesetog roendana, a to je bila prilika da proslave i dvogodinjicu veze. Poklonio joj je prsten s kamejom. Uzdrano mu se obradovala. Nije joj smeo rei da ga je prole godine dobio od prijatelja iz izbeglikih dana, opevanoga zapovednika Crne legije, pukovnika Jure Francetia.

 

 

Da je izmeu tasta i zeta estoko grmelo i sevalo, potvrdio je Mokov na sasluanju u zagrebakom zatvoru izjavivi kako mu je poglavnik pretio da e ga, iako su u stranoj zemlji, preki pokretni ustaki sud osuditi zbog neposlunosti na jedinu kaznu koju je izricao i u domovini. Smrtnu.

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane