Natrag

Zadnja strana

Zadnja strana

 

Oproštajno pismo

 

Ostavio: Ričard Holbruk

 

Dear Serbs,

 

Kad budete čitali ovo pismo ja ću već biti na onome svetu, bliže paklu po nekim procenama. Vi Srbi za mnom nećete žaliti, a nemate ni razloga, jer ni ja vas nisam žalio. Ima još naroda kojima moja smrt neće teško pasti, ali ovo pismo ostavljam vama, jer ćete ga vi sigurno negde objaviti.

Verovao sam da je dobro na ovom svetu samo kad je vama loše. I radio sam na tome da vam bude sve gore. Mnogo me u ono vreme nervirao Slobodan Milošević, ali i ja sam njega. I nisam verovao da ćemo se  tako brzo sresti on i ja, i to još u zagrobnom životu! Razmišljam kako tamo da pobegnem od njega. On se već odomaćio, poznaje pravila igre, teren, dobar je s okolinom. A ja idem ovako nespreman.

Ja sam sve vas Srbe prezirao i kad bih dolazio u Beograd nisam čak voleo ni da se šišam kod frizera u gradu, nego uvek u hotelu Hajat, na onoj simboličnoj američkoj teritoriji. Za inat.

Onda sam za inat krenuo kod Albanaca da politički od njihove terorističke organizacije napravim politički pokret. Vidim, skinuli oni cipele usred šume - skinem i ja. Da su rekli, skini gaće, i to bih uradio, koliko mi je bilo stalo da vam napakostim i da vam život zagorčam!

Prvi sam rekao Klintonu: Kosovo da bude država, a Klinton dobio ulicu sa svojim imenom u Prištini! To mi je hvala što sam protiv Srba digao na noge sve američke udvorice, vazale i vazeline? To mi je hvala što sam se izuvao i raskopčavao, što sam Miloševiću za svaku njegovu reč govorio da je to jedno sr...(bullshit), i što sam onoliko lagao o vama da bi me svet bolje razumeo? Ne znam. Odlazim razočaran. Ako ni posle moje smrti ne dobijem neko albansko odlikovanje pitam se zašto sam sve ono radio.

Malo pišem ovo oproštajno pismo, a malo čitam Njujork tajms. Spremam se da umrem, a evo šta piše neki novinar Dejvid  Bajnder... Kaže, Holbruk nema uticaja na politiku aktuelne američke administracije.

 G. Holbruk govori samo u svoje ime i ničije više. U Sjedinjenim Državama nikoga nije briga šta on priča i nigde nikoga nije briga, osim možda na problematičnim prostorima kao što je Kosovo. Ričard Holbruk ima veliki ego koji može da savlada samo ako negde, bilo gde, nekoga zanima šta on ima da kaže. To što on o nezavisnosti Kosova priča sada pokazuje da on nikada nije razumeo Balkan, niti će ga ikada razumeti!

I zašto sam ja onda sve one prevare po Kosovu smišljao, zašto sam onoga lopova i kurvinog sina Vilijama Vokera tamo poslao da izmisli neki srpski zločin, zašto ja sad umirem, a niko nema za mene lepu reč? I ovi što će nešto reći jedva čekaju da odem.

Dok čitate ovo pismo sigurno vam je u duši mir, jer je vaš zlotvor otišao. Ali, nije tako, ja sam želeo samo da vas malo pokorimo, da vas podjarmimo, da vas zgazimo i upropastimo!  Uostalom, ko ste vi da određujete teritoriju vaše države? Pa to mi radimo, mi smo sila i mi određujemo dokle je ko i koliko kome treba. Dobro, niko vam nije rekao, ali sad znate.

E, dear Serbs, razmišljam o svom iznenadnom odlasku. Trebalo je da svedočim u Hagu, o sporazumu koji sam potpisao s gospodinom Karadžićem. Čim su ga uhvatili, shvatio sam da sam i ja gotov. Skloniće me, znao sam.

Evo predsednika Obame, očima ne mogu da ga vidim, a on se, kaže, moli za spasenje moje duše. Nema mog druga Bila (Klintona), Hilari me nije mirisala, jer mi se Bil poveravao da nju više zanimaju žene nego muškarci, zato je Bil i navalio na onu malu Moniku.

Pozlilo mi je u Stejt departmentu, izgleda da sam tu popio poklon ''radnih ljudi i građana na radu u CIA'', i da ću brzo otići.

Nisam ja neki obrazovan čovek. Umem samo da udarim rukom o sto, da pretim američkim raketama, američkim novcem i uticajem. Želeo sam to da učinim i u Avganistanu i Pakistanu, ali mi taj ludi Hamid Karzai reče da tu retoriku obesim o vrat Džozefu Bajdenu i Hilari!

A sve sam mu prethodno spomenuo, i naše avione, i mornaricu, i krstarice, i razarče, i satelite, ali on - jok - ne priznade moju volju.

Ako se sretnem sa gospodinom Miloševićem, siguran sam da će mi ponuditi tompus, i reći: "Znate, gospodine Holbruk, uvek kad bih vas ugledao, opsovao bih Vam i oca i majku. Ali, sada Vas pitam gde ste uložili pare koje sam vam platio da me održavate na vlasti? Koliko ste uzeli od mene, koliko od Alije, koliko od Franje, koliko od druga Rugove? I ko će sada trošiti naše pare na vašem računu?"

Pitaće me i Zoran Đinđić: "Šta je, Riki, majku mu jebem, s ovim Tadićem? Ti jedva skupi desetak miliona, a Boris opljačka dve milijarde za par godina!"

Evo, već čujem Franju Tuđmana kako mi viče iz pakla: "Dođi sim (k njemu), da popijemu jednu kavicu, da mi zahvali..."

Dear Serbs, idite do đavola! A mogao sam mirno da trošim vaše pare.

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane