Zakonopravila

Budućnost Srbije u prošlosti: kad ne znaju da l' su došli il' su pošli

 

Od babe se sklonili u vlast

 

Kako smo došli u situaciju da sudbinu mladih naraštaja kroje metuzalemi koji malo-malo pa zaspu, a da su njihovi savetnici golobradi fićfirići tek izašli iz pelena, tumači naš urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a    

 

Josip Bogić

 

    U zemljama razvijene demokratije normalno je da u trasiranju "puta u budućnost" učestvuju i mladi ljudi koji na neki način tako određuju i vlastitu sudbinu. Samim tim oni kroz razne vidove učestvovanja u politici utiču na određene tokove "istorije", odnosno sami kroje svoju sudbinu. Međutim, kod nas je situacija sasvim daleko od normalne, odnosno demokratske. U našim uslovima metuzalemi, najbolji Titovi prijatelji, savremenici Merilin Monro, Dimitrija Tucovića, ozbiljna konkurencija starcu Foči od stotinu ljeta -  krojači su sudbine budućih generacija. Kuda nas oni vode? Da li je Domanović ponovo vaskrsao? Danas u Srbiji starci kroje sudbinu mladima, a mnogi golobradi mladići zauzimaju savetnička mesta. Deca savetuju starce. Da li to još negde postoji u svetu?.

 

Dragoljub Mićunović (1930 -     )

 

Ovaj, jedan od najvažnijih trasera budućnosti Srbije, politički je direktor Demokratske stranke i vođa naše delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Ova Skupština osporila je nedavno mandate srpskoj delegaciji zbog neodgovornosti upravo Dragoljuba Mićunovića, čoveka u devetoj deceniji života, koji predvodi našu delegaciju na ovom zasedanju. On nije prisustvovao sednici Stalnog komiteta na kojoj je doneta odluka da u članstvu delegacija u PS SE mora biti zastupljena jedna trećina pripadnica lepšeg pola. A i da je prisustvovao verovatno bi na njoj zaspao. Trenutna posledica neodgovornosti je što Srbija praktično gubi pravo da učestvuje u radu PS SE dok se ovo pitanje ne razreši, dok na duži rok možemo i izgubiti članstva u pojedinim komitetima.

Naime, u senci usvajanja Martijevog izveštaja dogodilo se nešto čemu se članovi srpske delegacije u PS SE nisu nadali. Našim članovima su osporeni mandati, jer Narodna skupština nije na vreme uskladila sastav svoje delegacije sa pravilima o učešću manje zastupljenog pola. Ova proceduralna promena je usvojena na Stalnom komitetu u novembru 2010, a taj komitet se održava dva puta godišnje van plenarne sednice. Obaveza šefova delegacija je da prisustvuju sednicama ovog tela. Mićunović kao šef srpske delegacije nije prisustvovao sastanku niti je poslao nekog drugog. Odgovor Dragoljuba Mićunovića je bio da "to, naravno, nije tačno. Mi učestvujemo i glasaćemo, ali ćemo do aprila na našem zasedanju morati da izmenimo članstvo i da ubacimo jednu ženu". Kao da su žene košarkaške lopte pa da se ubacuju "ubacuju". Ko nas to i gde vodi u "blistavu budućnost" ili još blistaviju prošlost. Nekada komunista, pa disident, da bi napokon postao nosilac demokratskih promena, proverenih i dokazanih poznatim metodama.

Dragoljub Mićunović je nedavno, za vreme ambasadorske konferencije, i to baš dok je govorio predsednik Srbije Boris Tadić, prvo zaspao, a onda naočigled prisutnih pao sa stolice u krilo zaprepašćene gospođe Sonje Liht. Što bi đaci rekli, spava na času. Možda je i u Strazburu spavao dok su se donosile neke važne odluke. Dok on spava vozovi koji vode u Evropu prolaze pored Srbije. Možda on i ne zna za vozni red prema Evropi, pa je ubeđen da će taj voz da kasni kao naši vozovi i da će nas - sačekati.

Jovo Kapičić - Kapa (1919 -     )

Još jedan od potencijalnih krojača sudbine nedavno je predstavljen ispred kao uvženi član Liberalno-demokratske partije Čede Jovanovića. Bio je na komandnim dužnostima u vezi sa Golim otokom. Sam je za sebe rekao da je na Golom otoku bio tri puta, da je vladao silom, a da je Državna bezbednost bila sila. Sila, čoče, a ne nasilje! Ubijao je Nemce, ali ne kao pokvarenjak, s leđa, nego na bojnom polju! Iz svega onoga što je rekao vidi se da nije promenio ni dlaku ni ćud i da spava kao beba! Na pitanje da li ima udbaša među sadašnjim političarima odgovara: "Nego šta nego da ima! Ima ih i u vlasti i u opoziciji". Verujem da zna šta govori, on ih najbolje poznaje, pa nije ni čudo što se nalazimo u ovakvoj situaciji.

Ako kojim slučajem LDP osvoji cenzus na kakvim god predstojećim izborima, što je za očekivati, a Jovo Kapa i dalje bude član ove stranke, nadam se da će isti ovaj čovek, koji je mnoge slao na Goli otok, isto tako, kao najstariji poslanik, ovu zemlju svojim demokratskim metodama uvesti i u Evropu!? Čovek koga neće Bog, al' hoće Čeda. Baš kao što je Mićun od komuniste postao demokrata, slična metamorfoza je, izgleda, zadesila ni krivog ni dužnog Jovu Kapu.

Dinastija Jovana Krkobabića (1930 -     )

Predsednik partije penzionera jedan je od retkih ljudi u Srbiji koji se u pravo vreme našao na pravom mestu, i samim tim došao u poziciju da nam svima kroji sudbinu. Ali, u njegovom slučaju, ono "bez starca nema udarca" ne treba shvatiti bukvalno! Bez obzira na njegovo jedinstveno prezime zbog kojeg mu neuki pojedinci mešaju prezime sa funkcijom. To bi bilo isto kao da se šef vatrogasne službe preziva - Palikuća. Krkobabić je najstariji poslanik u ovom sazivu Skupštine i predsedavao je konstitutivnom sednicom Narodne skupštine Srbije 11. juna 2008 godine, a već 7. jula 2008. izabran je za potpredsednika Vlade Republike Srbije.

Danas dinastija Krkobabića kroji sudbinu mnogima u oblasti penzionog sistema kao i sudbinu grada Beograda, jer je jedan od njih potpredsednik Skupštine Beograda. Naravno, sve to rade iz "ubeđenja", uz pravičnu nagradu koja iznosi mnogo. Umesto da svojim unucima ostave u "nasleđe" radna mesta, oni su ta mesta zauzeli iako imaju penzije. Verovatno su u pitanju dedovski instinkti. Zašto da se unuci muče! Bolje da deda radi umesto njih.

Zaharije Trnavčević (1926 -     )

Porazna je činjenica da je u Srbiji jedan od najboljih poznavalaca stanja u (poljo)privredi čovek koji je duboko zagazio u devetu deceniju života. U penziji je od 1.aprila daleke 1987. godine, ali kako novinari, kao ni poljoprivrednici, ne mogu da se potpuno penzionišu, nastavio je da radi. Školovao se da bude seoski učitelj, ali je posle povratka iz partizana otišao u Beograd. Novinar je od 1.decembra još dalje 1948. godine, najpre u listu Zadruga, zatim u Glasu, a od 1. novembra 1964. godine u Televiziji Beograd.

Mnogi mladi pobegli su sa sela ne zbog toga što na selu nema mogućnosti za normalan život, već zbog toga što je agrarna politika pogrešno vođena. Sam Zaharije kaže da se "selo zaista preobrazilo, ali na drugi način. Ostarilo je, imanja i njive su u parlogu, jer su mladi otišli za većom i sigurnijom zaradom, u naše i tuđe gradove". On jeste bio svedok i hroničar zbivanja u poljoprivredi od Drugog svetskog rata do današnjih dana. Sramotno je da da emisije o poljoprivredi i problemima u ovoj oblasti vodi čovek koji je u devetoj deceniji života i da gotovo nema mlađih kadrova koji su voljni da prate i daju određene predloge i rešenja za ovu oblast. Ne kažem da Zaharije nije u mnogim stvarima u pravu. Daleko od toga. Ali sramota je za ovo društvo da starci kroje i trasiraju put mladima umesto da šetaju unuke.

Nemam ništa protiv toga da stari i iskusni kadrovi pomažu u rešavanju problematike u određenim oblastima. Nekada je i u antičkoj Grčkoj postojalo veće staraca koje je vladara savetovalo za rešavanje određene problematike, a na vladaru je bilo kakvu će odluku doneti. Čak je i u bivšoj SFRJ postojao Savet Federacije koji su činili stari iskusni kadrovi. A ko su nam danas savetnici i ministri? Golobradi svršeni studenti, pripravnici i stručnjaci bez ikakvog iskustva. Šta da i koga savetuje neko ko nema nikakvog iskustva?

Pre dvadesetak i više godina nisam mogao ni da zamislim da će jednog dana, u bliskoj budućnosti, demokratske snage nedemokratskim putem, rušilačkim metodama, bagerom, paljenjem skupštine, kriznim štabovima, kalašnjikovima i ulicom osvojiti vlast od nedemokratskog režima Slobodana Miloševića, a da će nakon toga, danas nekadašnji "radikali" nuditi gandijevski metod obaranja "demokratskog" režima mirnim protestima i stiroporom!? Bio bi to novi patent u borbi za demokratiju, baš kao i onaj patent grupe Otpor. Nedavno smo videli kako je Srbija postala najbolji izvoznik demokratije u Egiptu, u kome su u rušenju učestovali i naši otporaši. Isti ti otporaši su "pomagali" i u nekim bivšim sovjetskim republikama. Gledao sam one jadne ljude kako se raduju, a ne znaju šta ih čeka. Otpor im je pomogao da se oslobode tiranina i doneo demokratiju? Kome će sledećem da svane demokratija?

Sve je u ovoj zemlji postalo naopako pa i politička borba.