Zakon

Veliko Gradište: Nije normalno, ali funkcioniše

 

Pravda je negde drugde

 

Sudije i advokati iz Velikog Gradišta izgleda da imaju razrađenu šemu po kojoj čerupaju neoprezne stranke, nespremne da novcem otkupe pravdu

 

Igor Milanović

 

Dragan A. je od 1975. do 1981. radio u Kuvajtu. Od tako stečene ušteđevine sazidao je kuću u Dobri, opština Veliko Gradište, u kojoj se skućio. U Požarevcu je već imao intimnu prijateljicu D.K. sa kojom je nastavio da se povremeno viđa i po povratku u Srbiju.

Jednog dana je njihova veza pukla i D.K. se iselila iz Draganove kuće, ponevši sa sobom svu dokumentaciju koju je smatrala važnom, a zatim je presavila tabak i svog dojučerašnjeg intimnog prijatelja tužila tražeći polovinu njegove imovine. Pozivala se na to da je njihova veza bila vanbračna zajednica, a da je kuća koju je Dragan sa svojom majkom skućio zajednički stečena imovina.

Tužba je dospela u ruke sudije Branislave Savović iz tadašnjeg Opštinskog suda u Velikom Gradištu, koja se nije naročito trudila da brzo i efikasno okonča spor. Dragan je za svog zastupnika uzeo advokata Dragutina Đorđevića iz Velikog Gradišta, koji ga je godinama ubeđivao da je sa predmetom sve u najboljem redu i da će spor sigurno da bude dobijen.

Za Dragana je zato bilo šokantno kada mu je branilac januara 2007. saopštio da je još u septembru prethodne godine sudija donela delimičnu presudu u korist tužilje, na koju advokat ne samo da se nije žalio, već o istoj nije ni obavestio svog klijenta, niti je odgovorio na žalbu tužilje.

Kako Dragan tvrdi, advokat je u razgovoru čak izrazio zadovoljstvo što je slučaj delimično okončan na ovaj način, jer je sudija mogla da donese i nepovoljniju presudu pošto su na nju, navodno, vršili pritisak sudije Okružnog suda u Požarevcu Zorica Arizanović, Vesna Mitrović i Mirjana Savić. Osim toga, tvrdio je advokat, slučaj nije potpuno okončan jer se doneta delimična presuda odnosila smo na deo imovine koju je potraživala D.K.

Novi šok za Dragana usledio je jula 2007. kada mu je advokat Đorđević tražio nekoliko hiljada evra kako bi, po sopstvenim rečima, sudijama Okružnog suda "začepio usta". Dragan je odbio da da traženi novac i njegov branilac mu već u septembru otkazuje punomoćje. Po sopstvenim rečima, advokat Đorđević nije mogao više da istrpi pritisak sudija.

Sumnjajući da je postao žrtva razrađene šeme između advokata i sudije, Dragan se obraća tadašnjem predsedniku Opštinskog suda Miroslavu Lukiću, koji ga je pažljivo saslušao i obećao da će da proveri sve navode. Umesto da to učini, sudija Lukić mu je jednom prilikom nasamo rekao da je saznao da su postojali kontakti između postupajućeg sudije i sudija Okružnog suda, ali da je sudiji Savović tom prilikom samo skrenuta pažnja da sudi po zakonu.

Kakav je to sudija kome treba skretati pažnju da sudi po zakonu?

Verujući u institucije svoje zemlje, tuženi se zatim obraća ministarki pravde Snežani Malović. Posle mnogo bezuspešnih pokušaja Dragan konačno uspeva telefonski da stupi u kontakt sa izvesnim M. Tadićem iz pomenutog Ministarstva pravde, koji ga upućuje na nadzorni odbor Vrhovnog suda Srbije.

VSS sa svoje strane Draganovu pritužbu ni ne uzima u razmatranje, već je na izjašnjenje prosleđuje predsedniku istog onog suda na čiji se rad tuženi i žali.

Posle toga Dragan u junu 2008. Advokatskoj komori u Požarevcu predaje  prijavu na rad advokata Đorđevića. Pošto se ni posle više urgencija Komora nije oglasila, Dragan se obraća i Advokatskoj komori Srbije sa pritužbom na rad požarevačke komore. Iz Republičke advokatske komore oglašava se Milena Matić-Ilić obaveštenjem da je predmet prosleđen disciplinskom tužiocu komore u Požarevcu. Od tada se po ovom pitanju ništa više nije dogodilo. Vrana vrani oči ne vadi.

Revoltiran, Dragan je podneo i krivičnu prijavu protiv svog bivšeg zastupnika, koju tužilac odbacuje, pa zatim privatno podneti zahtev za sprovođenje istrage sudija I. Marinković procesuira tako što "greškom" na saslušanje ne poziva tužioca te donosi rešenje po kome je tužilac odustao od tužbe, jer se nije pojavio na ročištu!?

Izmenjeni zahtev za sprovođenje istrage potom dobija predsednik suda u V. Gradištu, već pominjani Lukić, koji saslušanje optuženog advokata Đorđevića poverava svojoj stručnoj saradnici, a ona puno poverenje poklanja njegovoj izjavi da je pokušao da stupi u kontakt sa Draganom i da ga obavesti o delimičnoj presudi, ali da mu to mesecima nije polazilo za rukom.

Okružni sud predmet ponovo vraća na odlučivanje Opštinskom sudu, ali onda dolazi do reforme pravosuđa, predmet se gubi, pa opet pronalazi i sudija Lukić donosi istu odluku kao i njegova saradnica, bez obzira na u međuvremenu dato mišljenje Okružnog suda.

Nesrećni Dragan se posle sudskih muka koje još traju pita da li je bio samo zamorče ili još jedna žrtva spletki sudija i branilaca iz Velikog Gradišta i Požarevca.