Zakonopravila

Umesto obećanog obračuna sa kriminalom i korupcijom, na sceni je kozmetički tretman

 

Došlo odgozgo, da se krene odozdo

 

Iz nekoliko primera koji govore o tome da je Srbija još uvek  jedna "božija bašta" za svakoga ko je sklon korupciji i kriminalu, vidljiva je nemoć, nesposobnost, ali i odsustvo volje i strah države da tome stane na put. Razloga ima još i njih analizira Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a

 

Josip Bogić

 

 

Dugogodišnja agonija svih institucija u Srbiji u okviru sudske, zakonodavne i izvršne vlasti, potpuno je zarobila svaku slobodnu misao i svaku novu ideju o načinu na koji treba očistiti državu od kriminala. Paradoks je što baš najistaknutiji predstavnici vlasti, ustima punim reformatorske retorike, pokušavaju da stvore utisak kako su sve vrste banditizma, počev od organizovanog kriminala pa do onog "običnog", uličnog prestupništva svedene na minimum. Ovu očiglednu laž, lako je demaskirati posmatrajući kako funkcioniše mehanizam korupcije i kriminala iz same "baze" prema vrhu...

 

Silom neprilika u korupciji

 

Korumpirani policajac nije draga pojava ni u jednoj sređenoj državi, ali policajac koji je doveden u loše socijalno stanje neminovno će koristiti priliku da dođe do novca koji mu je neophodan da bi obezbedio egzistenciju svojoj porodici putem naplate svoje društvene uloge i pokazivanjem strogoće. Recimo, ako bude u prilici da zatekne prekršioca učesnika u saobraćaju a ovaj mu ponudi novac da ne bi dobio kaznene poene ili drastičnu novčanu kaznu ili kaznu zatvora, lako je pretpostaviti da će za polovinu zaprećene sume isplaćene u vidu obostrane satisfakcije, svi biti zadovoljni. Policajac će dobiti novac koji mu nedostaje, odnosno novac koji mu država uskraćuje, a prekršilac neće dobiti prijavu i kaznene poene. Ovakvim zakonskim rešenjima samo će se povećati korumpiranost, a policajci će biti na većoj ceni. U svakom slučaju, samo će se više para sliti u privatne džepove, a nikako u državni budžet. Možda će se u početku ovaj zakon pokazati kao delotvoran, ali na duge staze on je čist promašaj.

 

Uhvati Đokicu kako duva iza škole

 

Vrh policijske vlasti, kao uostalom i celokupna vladajuća struktura, obično su zabavište za velike domaće narkobosove i njihove narkodonove u regionu i u svetu uopšte.

U tom smislu je policijski projekat koji bi mogao da se nazove obračun odozdo, verovatno instaliran kao ideja da se ukine delić narko-tržišta, svakako korisna stvar, ali je u konačnom zbiru potpuno besmislen i tragikomičan. Ko nije spreman da bije velike bitke sa kriminalom, a predstavlja lokalne desante na kokošare kao impresivne policijske akcije i kao rešenost države, morao bi da to javno prizna. Na taj način bi i neki drugi državni organi dobili priliku da se uključe u obračun protiv narko-tržišta.

Elitne jedinice? Ne, hvala!

Iako je u više navrata u našoj stručnoj i laičkoj javnosti insistirano da se u policiju uvedu elitne jedinice koje bi se bavile finansijskim istragama i utvrđivanjem imovine i imovinske koristi stečene kriminalom, na tom polju niko ništa nije uradio, pa ni oni od kojih je to bilo za očekivati - Ministarstvo pravde. A prema svim svetskim iskustvima, upravo je to najefikasniji metod u represivnoj borbi protiv kriminala i korupcije, da se kriminalcima oduzme imovina a ne samo da leže u istražnim zatvorima, opet o trošku države. Koja je tu logika? Da li ovakva politika deluje preventivno? Sigurno ne. Čak deluje i stimulativno na potencijalne izvršioce!

Treba se setiti da je potreba za radnicima kriminalističke policije, nakon doslovnog rasterivanja postojećeg kadra i dovođenjem sumnjivih diplomaca, prouzrokovala potrebu za novim ljudima. Raspisivani su konkursi za visokoobrazovane kadrove, ali niti Srbija ima kvalitetnih škola, niti ima vremena da takve obučava i priprema za jedan izuzetno delikatan posao. One koji su imali i znanja i iskustva i koji su u najboljim godinama života, odbacila je današnja politička oligarhija, zbog paničnog straha da i sama ne bude žrtva nekog savesnog istražitelja koji puno zna i dugo pamti.

Za grupnu ljubav je potrebno troje

Suština organizovanog kriminala i korupcije jeste sprega između aktuelne vlasti i kriminala, pa bi prema tome i borba protiv tog kriminala bila usmerena na aktuelna lica iz vlasti koja su u sprezi sa organizovanim kriminalom, a ne, kao što je kod nas slučaj, da se organi represije uvek bore protiv bivših i tako se stvara privid borbe protiv kriminala.

Svaka od partija kada preuzme "svoje" ministarstvo vrši promene u njemu onako kako kaže partija i dovodi na ključna mesta partijske a ne stručne ljude. Ova ministarstva ujedno služe kao tajno oružje u borbi za ostanak na vlasti, jer kada se "osvoji" ministarstvo ili javno preduzeće, odmah se pristupa preispitivanju rada prethodnika kako bi se našao kompromitujući materijal kao "adut" ukoliko bi se neko iz drugog ministarstva usudio da ukaže na nezakonitosti u radu političkih suparnika.

 

Niko nije lopov dok se ne dokaže kao takav

Ne mora da znači da je svako ko ima bogatstvo to stekao na nezakonit način. Oni koji to jesu radili ne smeju biti zaštićeni nikakvim zakonima ili nepostojanjem dokaza. Potpuno je jasno da iz prijava koje stižu nadležnim institucijama i informacijama koje se pojavljuju u javnosti, postoji razlog da nadležne institucije preispitaju na koji način su neki ljudi došli do takvog bogatstva i potpuno je nezahvalno i neprimereno licitirati bilo kojim imenom ili pojedincem, kada su u pitanju partijski drugovi.

Materijalno bogatstvo ne može da bude pristojno ili nepristojno, već samo može biti legalno ili nelegalno stečeno. U poslednjih 20 godina, svi oni koji su počeli nelegalno, do sada su se uveliko legalizovali. Možda je ostalo nešto sitne boranije, koji nisu toliko bitni, osim za potrebe političkog marketinga.

Drug mito i drugarica korupcija

Korupcija podrazumeva nezakonito korišćenje društvenog i državnog položaja i moći radi sticanja sopstvene koristi. Narodski rečeno, pod korupcijom se podrazumeva podmitljivost, potkupljivost ili pokvarenost, a najčešće se vezuje za "gotovinu", "keš" ili ostvarivanje novčane dobiti. Najdominantniji i najčešće upotrebljavan izraz u narodu je "Para vrti gde burgija neće".

U našoj nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije data je definicija: Korupcija je odnos koji se zasniva zloupotrebom ovlašćenja u javnom ili privatnom sektoru u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga.

Šire govoreći, o korupciji je teško pribaviti materijalne dokaze u krivično-pravnom smislu, pa su se mnoge korupcionaške afere na Zapadu razrešavale sudom javnosti čak i kad nije bilo dovoljno čvrstih dokaza za krivični progon. U politici postoji moralna odgovornost i sud javnosti čak i kad ne postoji krivična odgovornost. U SAD je Ričard Nikson podneo ostavku zbog onoga što su dvojica novinara objavila, što je rezultovalo istragom, pa iako nije krivično odgovarao platio je političku cenu. Bivši šef francuske diplomatije osuđen je 2001. na zatvor i novčanu kaznu, jer je zaposlio ljubavnicu u jednom preduzeću, a ona je posle kod njega lobirala da ovo preduzeće dobija unosne poslove.

Gde ima para ima i vlasti

Svaki kriminalac koji ima novac želi da bude i neka vlast. Kada imate novac a nemate uticaj, nastaje problem. Srpska policija je ušla u poslovanje kriminalaca, otkrila kretanje njihovog novca, osujetila njihove uticaje u određenim strukturama u državi. Zato danas vlada sukob interesa među vođama kriminalnih organizacija zbog nemogućnosti da oni vode kadrovsku politiku u državi i utiču na funkcionisanje državnih institucija. U prevodu: kada pojedinci finansijski ojačaju, traže upliv u politiku kako bi političkim uticajima stvorili uslove za zaštitu svoje "pošteno stečene imovine", donošenjem zakona i drugih podzakonskih akata. Radi se, dakle, o prvobitnoj akumulaciji kapitala.

 

 

 

 

I lopovi su građani Srbije!

 

Počela je primena novog Zakona o stečaju pa je NBS objavila spisak 10.000 firmi koje su u blokadi preko tri godine. Donosi se 10.000 rešenja o pokretanju prethodnog postupka stečaja. Rok za uplatu troškova stečajnog postupka je 60 dana. U roku je uplaćeno za oko 25 odsto primljenih predmeta, dok je u ostalim predmetima doneto rešenje da se pokreće i zaključuje postupak stečaja. Zaključak koji sledi je da je u roku od 60 dana procesno okončano 7.500 predmeta. Parnični postupci i dalje traju koliko su trajali, privredni prestupi se uopšte ne sude, naplativost u postupcima izvršenja je tri odsto, a istovremeno su primljena i obaveštenja o firmama koje su više od dve godine u blokadi, ali nisu zavedeni kao predmeti već će biti zavedeni početkom ove godine da bi rezultati kroz statističke izveštaje mogli da budu prikazani kao uspeh reforme. Dakle, ili su ministarku slagali njeni saradnici ili ona svesno iznosi neistine.

"Sve radimo zbog građana Srbije!" Ako je mislila i na lopove, jer su i lopovi građani Srbije, ministarka je u pravu, jer njihovo uverenje da mogu nekažnjeno da rade svoj posao svakoga dana sve je veće. Aktuelna vlast sve više koristi propagandu i marketing u borbi protiv raznih karakondžula, te ponavljanjem laži pokušava da povrati poverenje u sudstvo.