Natrag

Rusija

Rusija

Lin: Rusi sve ee uzimaju pravdu u svoje ruke i kanjavaju prestupnike ili osumnjiene

 

Osveta je moja i ja u je vratiti

 

Nepoverenje prema sudskim i organima koji tite zakon stiglo je do krajnjih granica: ljudi ne veruju ni policiji, ni sudovima, ni tuilatvu. to je jo gore, na pitanje sociologa, oko 40 procenata Rusa je reklo da su spremni da sami uzmu pravdu u svoje ruke i kazne one koji su izvrili prestup ili su samo osumnjieni za neto slino. Najvanije od svega je to to ljude koji izvre lin drutvo ne osuuje, ve postaju skoro pa narodni heroji

 

Viktor Hlistun

 

Celom svetu je poznat sledei sluaj: 1. jula 2002. godine, iznad Bodenskog jezera u okolini Ciriha dogodila se strana nesrea - sruila su se dva aviona. U jednom od njih bila su ruska deca, neka i sa roditeljima. Svi su poginuli, ukupno 71 osoba, meu njima 45 dece. Meu poginulima su bili i sin, erka i supruga ruskog graanina Vitalija Kalojeva, doljaka sa Kavkaza, iz Severne Osetije. Sudski spor se otegao, delovalo je kao da vinovnici ove nesree nikada nee biti kanjeni. Godinu dana i sedam meseci nakon tragedije, to jest 2004. godine, Kalojev je stigao u Cirih. Tu je pronaao oveka koji je, po njegovom miljenju, bio glavni krivac za nesreu. Re je o kontroloru leta Piteru Nilsenu. I, ubio ga je nanevi mu 18 udaraca noem. Nilsen nije doekao suenje. Sud u Cirihu je osudio Vitalija na osam godina strogog zatvora, zatim je skratio kaznu na pet godina i tri meseca, a 8. novembra 2007. godine oslobodio ga je pre roka. Kalojev se vratio u domovinu, u Osetiju. Da li se pokajao zbog onoga to je uradio? Ne, on o kajanju ne govori. Na primer, kada su mu predloili da napie pismo izvinjenja Nilsenovoj porodici, Vitalij je samo zapitao: "A da li je Nilsen meni napisao pismo?" Stie se utisak da Kalojev uopte nije eleo da ubije. On je samo eleo da uje izvinjenje. Od bilo koga. Priao je Nilsenu sa fotografijama svoje dece, a ovaj ga je odgurnuo. I tada se dogodilo ubistvo.

Evo zato sam se setio ovog sluaja: 13. novembra 2007. godine, Vitalij Kalojev se vratio u Rusiju. Doekali su ga kao narodnog heroja - ljudi su mu poklanjali cvee, na plakatima i transparentima bile su ispisane rei podrke i odobravanja, gomila mu je aplaudirala i nagradila ga burnim ovacijama, predstavljan je kao primer drugima. Godinu dana kasnije, Vitalij Kalojev je postavljen na dunost zamenika ministra graevinarstva i arhitekture Severne Osetije.

Zato su oveka koji je izvrio ubistvo uzevi pravdu u svoje ruke Rusi prihvatili kao heroja?

 

Da li je kriva tradicija

 

Naravno, ovakav prijem i odobravanje postupka Vitalija Kalojeva u Rusiji mogue je opravdati takozvanom tracijom krvne osvete, koja je jo uvek veoma prisutna na Kavkazu i sa kojom se deca upoznaju od malih nogu. Evo ta o tome kae duhovni ef muslimana Dagestana Magomed Magemodov:

- Ako ovek nekoga ubije, onda roak ubijenog to reava sa ubicom. Ali, islam se prema krvnoj osveti odnosi strogo i ne podrava je, ve se bori protiv te pojave.

Primeujem da, pre svega, Kuran osuuje krvnu osvetu, a zatim da su podrku Kalojevu izrazili i izraavaju ne samo ljudi sa Kavkaza, ve i Rusi, odnosno pravoslavci. Istina, i u Rusiji zakon lina nije bio redak u pradavna vremena. U Novgorodskoj republici, na primer, zakoni su dozvoljavali upotrebu asne sile, lina, ne samo za zatitu prava, ve i kao osvetu za uvredu. Isporuivanje prestupnika oteenom licu ili njegovim roacima sluilo je kao nain da se iskoreni lin, jer je vreno po sudskom nalogu, ali ubistvo krivca nije bilo doputeno.

Lin lopova (posebno konjokradica) i palikua, bila je norma u ruskim selima. Odluka o linu, kao po pravilu, donosila se na skupu domaina, starih 35-40 godina, na elu sa stareinom. Ovo "suenje" vreno je u tajnosti od vlasti. Seljaci su bili ubeeni da imaju pravo na lin i ubistvo putem lina nisu smatrali grehom. Ova drutvena zajednica je o svom troku sahranjivala ubijene u linu, upisujui ih u spisak nestalih. Vlasti su pokuavale da istrae sluajeve lina koji su im bili poznati, ali svi napori policije su, kao po pravilu, bili bez rezultata. Mali broj ovakvih sluajeva koji su stizali do suda, zavravali su se oslobaajuom presudom koju je donosila porota sainjena od seljana.

Takoe, skup domaina je odluivao i o naruavanju seksualnih normi. Na primer, "nemoralnim" devojkama su sekli kosu, mazali kapiju njene kue katranom, vezivali im koulju oko glave i gole do pojasa terali po selu. Udate ene koje su uhvaene u preljubi mu bi surovo pretukao, zatim bi ih javno upregli u rudu ili vezivali za taljige i vodili po ulici, biujui ih. Osim toga, neretko je bilo nasilje nad onima koji su smatrani arobnjacima i veticama, posebno u vreme epidemija ili masovne gladi.

Ipak, sve je to bilo toliko davno da je i zaboravljeno, kao nona mora, pa se povratak lina i krvne osvete u Rusiji nikako ne moe opravdavati pradavnom tradicijom. Meni se ini da je stvar u tome da gnev ljudi ne proizvodi tradicija, ve nemo oteenih, nepoverenje ka organima zakonodavne vlasti, sporost sudskog sistema. Pravo govorei, malo je verovatno da bi Vitalij Kalojev uspeo da ubije kontrolora leta, da je ovaj, kao osumnjieni, bio zadran u pritvoru, umesto to je bio na slobodi i zalivao cvee u dvoritu svoje kue.

 

Odakle agresija

 

Onaj ko dobro poznaje Ruse, nikada ne bi rekao da su oni mnogo agresivan narod. U ivotu, to su dobri ljudi, uvek spremni da pomognu blinjemu. Oni su trpeljivi do krajnjih granica. Ali, ako ih neko razbesni, postaju nemilosrdni prema neprijatelju. Istorija je to potvrdila vie puta. Mislim da je sada takav momenat, kada je strpljenje Rusa na izmaku. Gnev se ve izliva, tu i tamo, po celoj zemlji.

Ova agresivnost je izazvana bezonom nepravdom koju ine dravni slubenici u odnosima sa obinim svetom. Posebno se to primeuje u zakonodavnim organima i strukturama vlasti koji se bave raspodelom sredstava ili reavanjem ivotnih problema siromanih. Upravo meu slubenicima cvetaju kraa i korupcija. Bogati, po potrebi, mogu da potkupe sudiju, policajca, tuioca. Nastala je takva situacija da su rtve zloina i prevara, kao po pravilu, siromani, obini ljudi. Oni stradaju vie od svih, a nisu zatieni zakonom. Ako su i zatieni, onda se ti zakoni ne potuju u potpunosti.

Opasnost predstavlja i to to je decilni koeficijent koji pokazuje raskorak izmeu prihoda 10 odsto najbogatijih i 10 odsto najsiromanijih u drutvu u Rusiji ve dostigao 16,7 odsto. Na jeziku obinih ljudi to znai da je aa trpljenja naroda prepunjena i da, ako vlasti ne preduzmu ozbiljne korake da poboljaju ivot naroda, moe da doe do socijalnih nemira. Naprosto je neverovatno to do njih jo uvek nije dolo. Svetska trgovinska organizacija, na primer, smatra da ako ovaj decilni koeficijent iznosi vie od 14,2 odsto, onda u dravi postoji realna opasnost od socijalnih nemira.

Treba odati priznanje predsedniku Dmtiriju Medvedevu i premijeru Vladimiru Putinu: u ovako sloenoj situaciji oni se dovijaju kako da suzbiju gnev naroda, tanije reeno - da usmere agresivnost mase na konkretne inovnike. Mnoge inovnike eka suenje, mnogi su otputeni iz slube. Nedavno je Medvedev odjednom otpustio sa posla sedam generala Ministarstva unutranjih poslova, udaljio je sa dunosti ak i zamenika direktora Federalne slube bezbednosti itd.

Ali, sve to je "obloga za mrtvaca", kako kae poslovica. Stvar je u tome da celokupni inovniki sistem koji postoji u Rusiji zahteva potpunu promenu, a ne rekonstrukciju. ak i da su Putin i Medvedev supergeniji, sami se sa ovim zadatkom ne mogu izboriti - previe je velika armija inovnika koji sabotiraju odluke i ukaze premijera i predsednika. Pravo govorei, ini mi se da kaznena dejstva i gnevne rei Putina i Medvedeva samo dolivaju ulje na vatru, provocirajui obian svet da uzme pravdu u svoje ruke.

 

Voroilovski strelac

 

Tako se danas u Rusiji nazivaju ljudi koji uzimaju oruje u ruke i pokazuju inovnicima svoju pravdu. Ovo ime se pojavilo posle filma reisera Stanislava Govoruhina. U ovom filmu on je prikazao kako jedan stari ovek kanjava nasilnike koji su silovali njegovu unuku i nisu bili kanjeni, jer su bili sinovi visokih dravnih slubenika. Film je straan, ali je ivot jo straniji.

Evo poslednje vesti iz uralskog grada Njini Tagil. Ovde je invalid druge kategorije Sergej Rudakov, koji je povrede zadobio na radu, 18 godina pokuavao preko suda da dobije poveanje penzije koje mu pripada po zakonu. Rezultat - nula. Tada je Sergej dobio dozvolu, kupio lovaku puku, napisao pismo u kome objanjava svoj postpuak i krenuo u "goste" kod inovnika. Poto su oni ponovo pokuali da izbace penzionera, on je pucao u pravnika fonda penzijskog i invalidskog osiguranja J. Stoletova i direktorku E. Skulkinu, a zatim je ubio sebe. Nakon nemilog dogaaja postalo je jasno da se na ovaj korak Rudakov odluio zbog beznadenog poloaja u kome se naao. Kako su objasnili istraitelji, imao je sva prava da kritikuje inovnike koji su "sistematski krili ustanovljenu proceduru za postupanje po albama graana, i esto nisu razmatrali molbe graana." Takva je zvanina ocena. A evo komentara poznatih Rusa.

Mihail Veler, pisac:

- Poto su nai graani apsolutno obespravljeni pred dravnim slubenicima, oni pokuavaju da na neki nain utiu na njih. Jer, graanin nema ustavnih, pravnih mera da utie na inovnike. Birokratski sistem ne moe se slomiti. On radi samo za sebe. U oajanju, ljudi padaju u stanje afekta i, na alost, uzimaju pravdu u svoje ruke primenjujui prema inovnicima zakon lina. Kada bi inovnici shvatili da je njihov posao da budu u slubi graana, i kada bi se drali slova zakona, situacija bi bila reena. Ali, do tada ima jo da se naekamo.

Andrej Karaulov, novinar:

- Sve to to se desilo u Njinem Tagilu predskazao je Stanislav Govoruhin u svom filmu Voroilovski strelac. To je sve predskazao i glumac Mihail Aleksandrovi Uljanov koji je igrao starca iju unuku su obeastile hulje. Obe situacije su sline. Na alost, film Govoruhina je proizveo jak utisak upravo kod onih ljudi koji na svakom koraku stradaju od samovolje, od zloinake nemarnosti i ravnodunosti takozvanih predstavnika vlasti. Govoruhin im je svojim filmom pokazao izlaz iz te situacije. Ali, to je krajnji stepen oajanja. I ja vrlo dobro razumem zato se to deava. Umnoavaju se sluajevi u kojima se prelaze granice svih pisanih i nepisanih zakona, a inovnici veoma retko odgovaraju za svoje ponaanje. Situacije kada, na primer, veteran treba da dobije stan a ne dobije ga zbog krivice inovnika, reavaju se nekako samo ako se predsednik umea. Ako se ta armija inovnika koja novcem od budeta raspolae kao da su njihov lini novac, ne urazumi, onda e se tragini sluajevi sve ee ponavljati.

 

Borbeni odredi

 

Sa "voroilovskim strelcima" vlasti mogu da izau na kraj. Njih ipak i nema toliko mnogo u Rusiji. Mnogi se plae neeg drugog. ega? Naveu jedan primer. Nedavno je u Moskvi ubijen taksista koji je surovo pretukao trudnu radnicu firme Evroseti. Telo etrdesetsedmogodinjeg taksiste Sosoa Haikjana pronali su rano ujutro, 15. septembra, u njegovom stanu u Kostromskoj ulici. Kada su istrani organi uli u stan, videli su da je unutra sve umrljano krvlju. Kako su kasnije ustanovili strunjaci, "smrt Sosoa Haikjana nastupila je kao rezultat pucanja u glavu". Upletenost nacionalistikih grupa u ovo ubistvo jo uvek nije utvrena, ali gotovo niko ne sumnja u to da su se Haikjanu osvetili za premlaivanje dvadesetestogodinje ene. Haikjan se okomio na enu u salonu kod stanice metroa Bibirevo, zbog loto-tiketa. Posle nekoliko neuspenih pokuaja da pobedi, mukarac je odluio da odustane i zamolio je radnicu salona da mu 30 rubalja koliko mu je ostalo prebaci na telefonski raun. Operatorka se sloila i poela je da ispunjava porudbinu. Odjednom se Haikjan predomislio i zamolio je da mu vrati novac. Devojka se predomiljala, a klijent je poeo prostaki da se ponaa. "Pokuala sam da mu objasnim", rekla je policiji operatorka salona Evroseti, Marija, "ali, nije me sluao, poeo je da vie i da me vrea." Konflikt je pokuala da ublai starija prodavaica u salonu, dvadesetestogodinja Olesja A. ena je taktino zamolila mukarca da ne vrea i da saslua operaterku. Ali, on je uhvatio Olesju i zadao joj nekoliko udaraca po glavi, zatim ju je izvukao iza tezge i poeo da je udara po stomaku. Ubrzo su Olesju kola hitne pomoi odvezla u bolnicu. Tokom vonje je kod ene dolo do krvarenja, a u bolnici su lekari konstatovali da je od udaraca pobacila. Dogaaj je poeo da se istrauje, ali Haikjana nisu pritvorili. On je slobodno hodao po Moskvi. I sada je ubijen. Na mestu ubistva Haikjana ubice su ostavile beleku sledeeg sadraja: "To ti je za bebu!" Ispod teksta je potpis "Born". Po nekim dokazima, Born je deo organizacije NS/WP, ije lanove Federalna sluba bezbednosti smatra neonacistima. Njih okrivljuju za seriju eksplozija i paljevina u Orlu (tzv. orlovski partizani).

Na alost, borbeni odredi sada se pojavljuju u Rusiji kao peurke posle kie. Veina njih se formiraju zato da bi se, kobajagi, bavili blagorodnim delima - borbom protiv korupcije, mita, nepravednosti.

 

uvajte se, inovnici

 

U takvoj situaciji uopte ne udi to pod udar nezadovoljnih osvetnika iz borbenih odreda, dolaze inovnici. Oni su se toliko osilili da izazivaju pravedni gnev obinih ljudi, posebno mladih. Jedan od tih borbenih odreda "Ruski vukovi" saoptava na internetu (doslovno):

"U poslednje vreme, borbeni odred je unitio etiri bandita na visokom poloaju u organizovanoj prestupnikoj grupi (OPG) Ministarstva unutranjih poslova; jednog bandita na visokom poloaju iz OPG Federalne slube bezbednosti; est bandita - inovnika iz raznih gradskih organizacija."

Zato su opasni ovi osvetnici? Oni deluju u malim grupama, u kojima se lanovi dobro poznaju i drue, esto jo od detinjstva. Izdajnika nema meu njima, a u takve grupe agentima policije je praktino nemogue da uu. Ovaj proces uzima maha.

Zamislite kako mladom biznismenu oduzimaju malo preduzee - prodavnicu, kafi, zanatsku radnju. To nazivaju napadakim zahvatom. Pripremaju se lana dokumenta i sve se zavrava kao da je po zakonu. U ovom zahvatu, kao po pravilu, uestvuju policija, sud, tuilatvo. Biznismen prijavljuje sluaj policiji, a tamo mu otvoreno govore: ako dobro ne otvori kesu, bie loe. Ako je ovek tvrdoglav, onda mu uhapse sina ili erku i "pronalaze" kod njega (ili nje) 10 grama heroina. A za taj prekraj sledi i do 10 godina zatvora. Na kraju biznismen daje sve svoje bogatstvo, ali poinje da se sveti. Sam ili sa prijateljima.

Kod mladih, koji nemaju svoj biznis, jako je oseanje nepravde. Gledajui kako se inovnici bogate, i to ne samo oni, ve i njihovi roaci i prijatelji, a zakonodavni organi nita ne ine da to spree, mladi ljudi ne ele da sede skrtenih ruku. Oni pale automobile ili kue inovnika, ak ih i ubijaju. Ako paljivo analizirate, videete da su korumpirani inovnici veoma esto provocirali lin u Rusiji. I ja se, kao i mnogi u Rusiji, veoma bojim da e broj sluajeva lina protiv funkcionera rasti. Tim pre to tome doprinose TV i bioskop. Osveta, krv, lin - to se moe videti na ekranu u bilo koje doba dana. Ali, jo vie se bojim da od ruke osvetnika ne stradaju potpuno nevini ljudi. A to se ve deava.

 

 

 

 

 

Ofarbali lopova

 

Sve bi to bilo smeno, da nije tako tuno. uvari Prokopjevskog rudnika su tri dana, na smenu drali uhvaenog lopova. Bez hleba i vode, golog, sa lisicama na rukama. Ali, to jo nije sve. Stvar je u tome to su uvari, izabrali zverski nain da ga kazne: oni su polili lopova, koji je pokuao da ukrade nekakve ice kako bi ih prodao, belom bojom. Da naprave od njega "snenog oveka". Tuno je to to su se, umesto da ga predaju policiji, uvari sami obraunali sa lopovom. Dobro je to ga nisu ubili. A i to su mogli.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane