Rat

Maskirani ulazak Ujka Sema na crni kontinent

 

Uranio Odisej, Libiju da ore

 

Francuzi su ponosni na svoje pilote, svoje avione i celu ekipu koja učestvuje u vojnoj akciji Odisejeva zora koje treba da donese "demokratiju" naftonosnoj zemlji Libiji bez Gadafija. To je potpuno isti program koji gura i Al-Kaida jer je taj isti Gadafi godinama bio prepreka islamizmu. Tako je danas nastala neverovatna situacija da je nekadašnji prijatelji Moamer Gadafi postao smrtni neprijatelj Sarkoziju a Ben Laden mu dođe kao neki saveznik

 

Mile Urošević

dopisnik iz Pariza

 

 

Francuska i Engleska su moderne demokratska zemlje, ekonomski i tehnološki veoma razvijene, što drugim rečima znači da su tamo ljudi isto tako veoma bezdušni i veoma veliki egoisti kao u Orvelovim romanima. Zapadnoj gospodi je njihov lični standard daleko važniji od tuđih života i uništenja čitavih država, naravno. Zato kod njih nema onih poruka na internetu koje kruže Srbijom protiv zapadne vojne intervencije u Libiji i gotovo svi su anonimno za rat protiv Gadafija.

Doduše Francuzi ova ubistva iz visine nazivaju lepim imenom: intervencija po pozivu potlačenih pobunjenika i sa rezolucijom Ujedinjenih nacija. Iznad svega su ponosni na svoje pilote, svoje avione i celu ekipu Odisejeva zora (Odyssey Dawn) koje treba da svane u naftonosnoj zemlji Libiji bez Gadafija. Potpuno isti program koji gura i Al-Kaida, jer je taj isti Gadafi godinama bio prepreka islamizmu. Tako je danas nastala neverovatna situacija da je nekadašnji prijatelji Moamer Gadafi postao smrtni neprijatelj Sarkoziju, a Ben Laden mu dođe kao neki saveznik.

Ali nije to sve što ima da se kaže oko ove velike prevare koju su organizovali francuski predsednik i njegov novi ministar spoljnih poslova Alan Žipe o kome smo pisali u prošlom broju. Ovaj diplomata i ratoborni gradonačelnik vinskog grada Bordoa, kao da je non-stop pod uticajem nekog dobrog Medoka, te se hvali kako je uspeo da sroči tekst na koji ni Rujke ni Kinezi nisu stavili veto. Tri puta je Žipe menjao tekst predloga za rezoluciju 1973 sve dok predlog zabrane letova nije ispao tako konfuzan da ni Arapi ni Rusi ili Kinezi nesu primetili za šta zapravo glasaju. Da se ne naljute, kako se zapravo on izrazio, ali svi znaju da je u diplomatiji "zajebati" i "ne ljutiti" jedno te isto.

Latini stare varalice

Francuska ratoborna diplomatija nasankala je ne samo Arapsku ligu već i ostale članove Saveta bezbednosti koji su tako mogli da se uvere da su Latini stare varalice. Doduše uvideli su tek kada je pola Libije pretvoreno u Srbiju, i to po istom receptu. Sada je kasno da se bune i vade kako nisu dobro pročitali ili razumeli tekst. Uostalom, i onaj ko je nepismen vidi da je bombardovanje po civilima i objektima koji ne lete, suprotno duhu same rezolucije.

 Zamislite da se sada digne neka pobuna u Beogradu, Parizu ili bilo bilo kojoj drugoj prestonici sveta, i da vlast nema prava da napravi red i suzbije pobunu. Ovo pravilo ipak ne važi za arapske države, kojima je po svoj prilici i američkoj logici već istekao rok trajanja i koje sada smetaju na putu ulaska kauboja na teritorije crnog kontinenta. Zbog svega ovoga treba biti objektivan i ne kriviti mnogo same Francuze, koji nisu bili za rat čak ni protiv diktatora Gadafija koji im je oborio jedan avion kompanije UTA pre nekoliko decenija i koji se posle toga pokajao, isplatio odštetu pa je čak došao u Pariz kao važan gost sa namerom da potroši 15 milijardi evra u gradu svetlosti. Sarkozi ga je primio uz sve počasti, njega i njegovu kamilu Aišu i smestio ih u baštu na Jelisejskim poljima, preko puta predsedničke palate, da ih svi vide i da mu se ceo svet smeje. E, na toj poljani zapravo i leži zec. Tog dana je kapriciozni predsednik fićfirić osetio da će doći vreme osvete za preživljenu sramotu. Gadafi je otišao, odveo kamilu i odneo svoje milijarde da ih potroši u Rusiji.

Pred sam napad na Libiju, beduin se kleo da je svojim parama finansirao kampanju Sarkozija, malog klovna, kako ga je nazvao, ali su bombe brzo sledile i nije imao vremena da tvrdnje dokaže. Zarudila je Odisejeva zora i jato neprodatih rafal aviona krenulo je na operetsku armiju Gadafija, kako su je nazvali Francuzi. Jednim udarcem Sarkozi je tako ubio tri muve i plus eliminisao nezgodnog svedoka, a nada se da će mu ovo imitiranje Džordža Buša doneti poene u kampanji za svoj drugi mandat, koja je do sada bio u nezavidnoj poziciji.

Sve ovo rečeno je da bi se pokazalo kako bombardovanje nema blage veze sa pravdom ni sa humanitarizmom, niti borbom protiv diktature. Da je pravde i hrabrosti Severna Koreja, Kina, Iran... već bi bili pod francuskim bombama. No, Zapad voli samo one ratove gde nema svojih žrtava i zato nikada ne udara na sebi ravne. Samo ih male i jadne zemlje interesuju, i to one koje su već u ratu i do pola iscrpljene. To je to moderno viteštvo. To je ta troglava politička aždaja koja nam proždire razum i koja nas na silu priklanja novom svetskom poretku. Ako ništa drugo, bar bi to trebali da znamo, jer smo osetili na sopstvenoj koži. Mogu zvaničnici da pričaju šta hoće, narod ima dugo pamćenje i tačno zna o čemu se radi. Jedino ne postoje reči kojima se svo ovo zlo i ludilo mogu opisati. Ajnštajn je lepo rekao: Svet je opasno mesto ali ne zbog kriminalnih ubica već zbog slabih ljudi koji sve to gledaju a ne reaguju.

Pod američkim kišobranom

Odisejeva zora bi najbolje bilo prevesti kao Početak Odiseje, afričke naravno. Da sve ovo ima veze sa Amerikancima najbolje potvrđuje činjenica da je ceo poduhvat od početka pod komandom američke baze u Štutgartu.

 Autor jednog teksta o kome će ovde biti reči, obelodanjuje neverovatnu vest da je Оdisejeva zora zapravo zarudila još pre pola godine u Londonu, a da niko to nije ni primetio. Sve što se sada događa bilo je predviđeno još 2. novembra 2010, kada su Francuzi i Englezi pod izgovorom ekonomske krize, potpisali vojni ugovor o zajednici strategijskog oružja i to pod američkim kišobranom. Niko ovde i ne sumnja da je plan o bratstvu po oružju zapravo došao s one strane Atlantika i da takva unija ima za cilj da pretvori Francuze i Engleze u obične plaćenike koji treba da svom Ujka Samu otvore vrata Afrike, poslednjeg kontinenta koji im izmiče kontroli. Ovo bi u par reči bila tema teksta vrlo kontraverznog Francuza Tjerija Mejsana (Thierry Meyssan) istog onog koji je prvi napisao knjigu o neistinama u anketi povodom 11. septembra.

Francuzi jesu napali Libiju, ali to ipak nema blage veze sa francuskim narodom. Radi se o naručenom bombardovanju od strane US Afri Coma, a o trošku francuske države, naravno. Krajnji cilj je iskrcavanje u Afriku i zauzimanje svih bogatstava crnog kontinenta, tvrdi Tjeri Mejsan. Ne zaboravimo da nas ima sedam milijardi, a planeta je samo jedna. Kada sve ovo znamo, vrlo je jasno da je Sarkozi navaljivao da se hitno odobre vazdušni udari iz čisto političkih i pomalo ličnih razloga. Politički se tiču i Obame, koji bi da ratuje ali da se ne pročuje po javnosti kako je, eto, on, dobitnik Nobelove nagrade za mir, otvorio i treći front protiv muslimana. Osim toga, i sam je poreklom Afrikanac i musliman.

Za američku javnost Avganistan i Irak su dovoljno velike muke da bi tražili nove. Eto zbog čega je američka tajna služba pronašla neke saveznike koji će to da urade umesto njih. Prirodno je da CIA odmah pomisli na svoje najvernije pudlice, Engleze i Francuze, pogotovo što su se Dejvid Kameron i Sarkozi već međusobno slizali oko zajedničke vojske. Osim zajedničkih podmornica i nosača aviona oni imaju i bratske ekipe za saradnju oko usavršavanja atomskog oružja. Da se čovek pita šta će im. Ne treba zaboraviti ni to da su na početku Širakove epohe Francuzi već dozvolili Englezima da isprobaju svoje nuklearke na francuskom poligonu ostrva Mururoa. De Golova politika nuklearne strategije već tada je bila teško ranjena. Nakon dolaska na vlast, predsednik Sarkozi je pokazao da ima velike ambicije i da ga ne interesuje volja naroda.

Na dan 17. marta 2009. Sarkozi uvlači francuske generale u komandnu ekipu NATO pakta i tako je dokrajčio 50 godina francuske vojne nezavisnosti. Ali ni to nije kraj ulizivanja gazdama sveta od strane zemlje koja je izmislila prava čoveka i modernu demokratiju. Nasuprot negativnim rezultatima referenduma oko evropskog ustava, Sarkozi je izmislio i progurao Lisabonski pakt. Tada je finalni dokument napravljen na silu ili prevaru i u njega je ubacio stavku po kojoj i cela Evropa odustaje od nezavisnosti za svoju odbranu i prepušta se NATO paktu da je brani od eventualnih neprijatelja.

Od kada je Bler u penziji Amerika zaista nema boljeg saradnika od Sarkozija. Najnoviji potez obesni predsednik je povukao ipak tog 2. novembra prošle godine kada je potpisan dvojni pakt o vojnoj saradnji dve države koje su inače ratovale u svojoj istoriji svega dva puta, i to po 100 godina, kao i nekoliko puta po tri do četiri decenije. Francuska je ovom prilikom definitivno odustala od svoje tradicionalne atomske nezavisnosti, a svi znaju da su engleske bombe pod komandom SAD. Nova dvojezična vojska koja je ovako stvorena ima za zadatak da bude sastavni deo sila NATO pakta, Evropske unije ili UN. Kako gde zatreba.

Veoma važan podatak! Ova unija nazvana je Sautern Mistral što je ime vetra koji dominira Afrikom. Koja slučajnost. Zašto baš Afrikom? Namere ove organizacije još preciznije su naslikane na njenom zvaničnom logou. Ratnik koji ubija goluba mira i koga je najpre upecao u mrežu. Iako je samo ovo dovoljno da izbije skandal, tek sada dolazi ono najinteresantnije, kako to tvrdi sam autor teksta. Istog dana kada je potpisan ugovor dve države, Alan Žipe tadašnji ministar odbrane, a sada spoljnih poslova, insistirao je da se što pre njihove vojske nađu na "Mediteran megdanu" radi vojne vežbe. Da bi se, kao, naštelovali standardi i upoznale vojskovođe.

Randevu je zakazan za prvi dan proleća, 21. marta 2011! Na isti dan kada je stvarno i počelo bombardovanje Libije. Šest meseci pre početka rata, dakle, sve je bilo spremno. Nema šta, čovek je vidovit, a sve drugo su samo slučajnosti. Mi im verujemo, a vi?

 

 

 

 

Pred sam napad na Libiju, beduin se kleo da je svojim parama finansirao kampanju Sarkozija, malog klovna, kako ga je nazvao, ali su bombe brzo usledile i nije imao vremena da tvrdnje dokaže.

 

Od kada je Bler u penziji, Amerika zaista nema boljeg saradnika od Sarkozija.