Natrag

Kontranapad

Kontranapad

Zakon o sportu ništa ne predstavlja onima kojima sport nije zakon

 

Čekajući bič

 

Sportska Srbija je u iščekivanju usvajanja novog zakona o sportu. Najavljivan punih jedanaest godina (!?), po mišljenju opozicije zakon nije doneo rešenja koja bi opravdala decenijsku agoniju srpskog sporta. Ta agonija je uzrokovana i podsticana pravnim vakuumom uspostavljenim sa "demokratskim" promenama koje su politički, ne i pravno, derogirale Zakon o sportu iz 1996. U tom periodu mešetari su radili šta su hteli sa našim sportom na očigled nesposobnih vlasti.

 

Miroslav Vislavski

 

 

Na predlog novog zakona o sportu, sa 190 članova, koji se napokon pojavio pred skupštinskim poslanicima, podneto je 210 amandmana, od kojih je vlada prihvatila četrnaest. Ono što je očekivano da će se u decenijskom kiseljenju iskristalisati, samo je delimično definisano. U celom pominjanom periodu izričito se insistiralo na zakonu koji će urediti pitanja privatizacije sporta. Međutim, kako je ministarka Snežana Marković Samardžić obrazložila, zakon predviđa mogućnost privatizacije, koja ipak nije obavezna!? Istakla je da je važno da se konačno utvrdi ko su titulari sportske imovine kako bi se moglo više ulagati u sport. Takođe, ona je kazala da će se privatizacija sprovoditi u skladu sa Zakonom o privatizaciji! Ako se zbog ovakvog stanovišta i fleksibilnog tretiranja svojinskog statusa sporta čekalo više od decenije i pri tome upućuje na model privatizacije iz Zakona po kome je izvršena vlasnička transformacija društvene privrede, onda već i pre usvajanja "novog" zakona o sportu možemo reći da mu se crno piše. Ono što su doživele brojne fabrike i nekada velika i uspešna preduzeća, put je kojim treba da se dokrajči ostatak vrednosti vrhunskog sporta.

 

Kakve zablude

 

Uzalud su bili pokušaji da se, poput poslanika Srpske radikalne stranke Momčila Duvnjaka iz Kruševca, predoče činjenice po kojima se ne stvaraju uslovi za obračun sa najvećim pošastima koje vidi u korupciji i kriminalu, neregularnostima posebno u fudbalu, nameštanju rezultata, sudijskim zloupotrebama i lobijima koji i dalje mimo takmičarskih rezultata određuju izgled ligaškog sastava. On je iz poslaničke klupe obavestio najširu javnost da će novi članovi Jelen super lige u narednoj sezoni biti Novi Pazar i Radnički iz Kragujevca! Prozvao je Bogoljuba Stepanovića, predsednika Udruženja sudija FSS, zbog sumnjivih radnji i uticaja sudija na rezultate i regularnost takmičenja. Optužio je i neke druge koji su nameštali rezultate na pojedinim utakmicama, među kojima i golmana Novog Pazara Danila

Pustinjakovića, koji je branio u Napretku iz Kruševca na utakmici odluke nakon koje su Kruševljani preseljeni u niži rang takmičenja. Zbog toga je pozvao organe da ga krivično gone! Ove i druge optužbe i ocene, bile su samo ilustracija svakodnevnog vokabulara u i oko srpskog fudbala.

Na takve diskusije ministarka Samardžić Marković nije reagovala. Razumljivo, ako se uzme u obzir njeno razumevanje fudbalskih prilika, njen status u fudbalskoj organizaciji i lično angažovanje u zatvaranju finansijske konstrukcije u izgradnji Nacionalne kuće fudbala u Staroj Pazovi. Konačno, plasman od 40 miliona u kasu FSS iz budžeta za tekuću godinu, dodatni je argument da su prilike u fudbalu uredne. Zbog toga se ministarka odlučila da komentariše poneku diskusiju koja nije imala takvu težinu poput Duvnjakove, pokazavši da joj  cinizam nije stran. On je bio posebno vidljiv u odgovoru na poziv jednog poslanika da se Nađi Higl omoguće sportski uslovi za rad u Pančevu, a sa njom i uslovi drugim talentovanim plivačima. U neuverljivoj argumentaciji, znajući da sa našim vrhunskim plivačima nije u odnosu kao što je sa Tomislavom Karadžićem ili Aleksandrom Boričićem, pokušala je da impresionira javnost brigom prema Pančevu i plivačima posegavši za "velikim" argumentom da je Ministarstvo obezbedilo sredstva za mini pič teren u ovom gradu i da u njenoj ekipi radi jedan - Pančevac!

Bez obzira kakvu će sudbinu doživeti amandmani koje je podnela uglavnom opozicija, najavljeno je da poslaničke grupe SRS, DSS, SNS i LDP neće podržati predloženi zakon o sportu, na čije su nedorečenosti, posebno sa privatizacijom ukazali i poslanici SPS-JS. U vreme nastanka teksta, nepoznanica je kakav ishod očekuje zakon o sportu. Ako je po praksi parlamentarnog glasanja u danu odluke, na žalost srpskog sporta, zakon će se doneti! Na žalost i zbog toga što odredbe zakona, ili amandmani na predlog zakona, nisu naročito interesovali poslanike Narodne skupštine. Rasprava je vođena u gotovo praznom skupštinskom domu. Ostali poslanici su imali preča posla!

Koliko je opoziciona scena u Srbiji jedinstvena i ozbiljna, ne mora se polaziti samo od poznate slike na političkoj pozornici. Ona je jasna. Politička opozicija nije sposobna niti spremna na rizike koji bi doveli do rušenja vlasti. Jer onda nastaju muke. Šta kada bi joj se predala država da je vodi? Ovako je bolje... Kritikuješ i uvek si pametan, ali te ne boli glava što se obaveza i rešenja tiče. Ne razumeju samo da isti rezon rukovodi one koji su na vlasti. Kome da polažu račune? Biračima? Kakve li zablude...

 

Nije sve u dobroti

 

Na sličan ili identičan način se ponaša i sportska opozicija. Fudbal je opet najbolja ilustracija. Koliko god oponenti Tomislava Karadžića i njegove svite galame da ga treba svrgnuti sa prestola, toliko oni to ne žele. Možda je nesvesno, ali zato krajnje iskreno komentarisao i Dušan  Savić, nekadašnji oponent fudbalskoj vlasti u kojoj se i u vreme kada je Dule bio opozicija, Tomislav Karadžić visoko kotirao. Dakle, reče mi legendarni Dule nacionale kada je gostovao u mom Kontranapadu: "Da mogu da odlučujem, ja bih sutra Toleta postavio za predsednika Crvene zvezde! Da li drži vlast više od dvadeset godina u FSV i FSJ (FSS)? Je li konsolidovao Partizan? Je li konsolidovao FSS i sagradio Kuću fudbala? Je li uspostavio najtešnju saradnju sa državnim organima i funkcionerima? Uostalom, zar nije bolji od svojih oponenata?"

Ako se meri ovim kriterijumom, Dule Savić je u pravu. Ali šta ćemo sa Toletovim vršljanjem po vojvođanskoj fudbalskoj bazi i svim promašajima koji datiraju još iz Subotice? Šta je sa onim što fudbal čini atraktivnim i privlačnim, a što je uništio kriminal, korupcija, nesposobnost podanika? Da li kvalifikacija koju lansiraju predsednikovi ljudi, da je fudbal regularniji, znači regularnost? Šta ćemo sa trgovinom koju je umeo da pravi zarad svojih interesa i opstanka? Ko spominje više njegovu odgovornost što je selektoru mimo odluka organa Saveza delio platu od 100.000 evra mesečno - u SRBIJI? Šta sa promašajima koje je imao kao lider, a koji se vezuju za nacionalni tim, atmosferu i poverenje koje je uništio u trenu samo zarad svoje sujete i ega, čije cehove fudbal danas ispašta. Posledice će se tek odraziti nakon neuspeha u kvalifikacijama za predstojeće Evropsko prvenstvo. Možda je Dule u pravu ako ga poredi sa nekima koji su pretendovali da mu pariraju.

Aca Bulić, njegov protivkandidat na izborima nije pandan, niti bi se srpski fudbal sa njim proslavio. Možda je umešan da vodi kladionice, da primenjuje metode koji su za neke druge firme, ali ne i za vođenje i upravljanje složenom organizacijom kakav je fudbalski savez. I kada je negde bio prvi, utisak je da je bio vođen. Uz to, lider mora da poseduje diplomatiju i dobru retoriku, a predobri Dragan nas u te osobine nije uverio.

Slične kvalitete ima i Dragiša Binić, ali koji je bio sjajan fudbaler za razliku od većine drugih oponenata. On ne poseduje liderske predispozicije koje šarmiraju javnost. Doduše, može biti deo jedne ekipe koja poseduje ono što je njegov pogled na vrednosni potencijal. Na žalost, taj potencijal nije ono što može da pokrene organizaciju u čišćenju onoga što se zove fudbalski talog. Taj potencijal može isto ono što poseduje današnja vladajuća struktura, ali sa manje manira i perfidnosti. On je u drugom izdanju - direktan je i mnogo jednostavniji, neko bi rekao - prostiji!

 

Igranka bez prestanka

 

Inicijator "Pokreta za promene", kontraverzni Nebojša Leković, misli da ima potencijal da vrati lidersku poziciju. Zapravo, on bez pokrića vidi sebe ispred pomenutih koji bi dobro poslužili za "čišćenje terena". Sa njime čovek ne zna danas kako će sutra. U trenutku ulije poverenje, a već u sledećem potezu ostavlja u dilemi i neizvesnosti za sudbinu svakog dogovora, obećanja, činjenje... Poseduje sve manire pragmatičnih: ne prima pozive, ne poštuje preuzete obaveze... Nepouzdan!

Onaj koji je umeo da se javno suprotstavi Tomislavu Karadžiću, po cenu štete koja će se prelomiti na plećima kluba, jeste i Ratko Bata Buturović. Umeo je da poruči Toletu da treba da ode, da mu se konfrontira oko vojvođanskog saveza, ali i da ne završi ono što poručuje. Da li je to poza Bate Kan-Kana ili je ispraznio svoje šaržere, sasvim je svejedno. Mnogo štošta je najavljivao, a pažljiva posmatranja pokazuju da je to činio bez pokrića, slabeći time svoju poziciju u fudbalskoj organizaciji i gubeći simpatije čak i onih koji nisu prihvatali njegovu auru Vojvodininog gazde, ali su ga doživljavali kao realnost istorijskog trenutka kroz koji prolazi stara dama i srpski fudbal.

Mirko Vučurević, gazda Banata, u nekom trenutku je bio spreman da se suprotstavi Toletu u vojvođanskom ataru, ali samo sa onima koji su nažalost potrošili njegovu veru u njih, jer nisu ozbiljni za takav pakt. Bata Kan Kan i Džomba su pretili praznim puškama, a kada je trebalo da "ubiju" desetku, da pogode u centar, izgubili su Mirka Vučurevića koji je shvatio da je ovo fudbalska igranka bez prestanka u kojoj on ne treba da gubi vreme. "Nivada" mu je preča od onih koji uništavaju fudbalsku organizaciju, od koje on nema nikakvog interesa.

Tako fudbalska opozicija živi život političke opozicije Srbije. I dokle god je nje, Boris i Tole mogu slobodno da druguju, da ispijaju šampanjce na zabranjenom mestu i da se igraju jedan sa državom i narodom, a drugi sa fudbalskim pokretom. Vojvođani kažu: Ipak, švigar (bič) puca na kraju!

 

 

 

 

Ima neko

 

Možda u čitavom društvu "opozicionara" najviše poštovanja i pažnje zaslužuje čovek koji ima smelosti, hrabrosti i doslednosti da se suprotstavi velikom kumu Toletu. Zoran Arsić i ovih dana udara na vetrenjače kao što to čini u minuloj deceniji. Sasvim drugačiji od lidera na vlasti i lidera u opoziciji. Razume fudbalsku organizaciju, poznaje sportsko pravo, ima sve atribute koji ga čine pogodnim i autentičnim fudbalskim profilom da predvodi - barem Vojvodinu. Samo što mu je kosa pobelela i nekoliko bora došlo do izražaja na licu čoveka koji je pre deset godina bio mlad i osveženje za fudbal. Tada je imao loše društvo, izdali su ga prevaranti. Glupi i skrnavi nisu ni mogli da razumeju njegovu filozofiju i viziju, a poneki, prefrigani poput Toletove pudlice koju voda iz Novog Sada, preko Subotice do Beograda, zloupotrebili su ga.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane