Su(lu)dovanje

Neverovatno sudstvo: Tolika bizarnih presuda i nagodbi, ali i doslovnog bežanja od činjenica, dovodi u pitanje celokupan pravosudni sistem

 

Razulareni reformisti

Nekoliko poslednjih desperadoskih akcija reformisanog i nezavisnog sudstva govori o potpunoj dezorijentisanosti i sudija i tužilaca i njihovih zajedničkih nalogodavaca   

Milovan Brkić

 

Viši sud u Beogradu, u veću kojim je predsedavao sudija Danko Laušević, usvajajući navode iz optužnice Višeg javnog tužilaštva, oglasio je krivim vođu Obraza Mladena Obradovića, njegovu suprugu Jelenu i još jedanaest članova ove organizacije, osuđujući ih na ukupno 14 godina zatvora.

- Tokom suđenja dokazano je da su u oktobru održavali sastanke i dogovarali se na koji način da spreče održavanje Parade ponosa. Sve to je rađeno svesno kako bi se izazvali mržnja i neredi na ulicama Beograda, tokom kojih je povređen veliki broj policajaca. Kad je Obradović uhapšen, komandovanje je preuzela njegova supruga, koja je ostale članove pozivala rečima: "Ajmo napred, šta ste se uplašili!" - rekao je sudija Danko Laušević u obrazloženju presude.

Ostali okrivljeni, njih 13, osuđeni su na zatvorske kazne od osam meseci do godinu i po. Od toga je njih desetoro bilo u pritvoru, koji im je ukinut do pravosnažnosti presude. Gospodin Obradović, uhapšen pre početka parade, osuđen je na dve godine zatvora, a njegova supruga Jelena, koja je u osmom mesecu trudnoće, dobila je godinu dana kućnog pritvora! Ostali optuženi osuđeni su na kazne zatvora od osam meseci do godinu dana, i svi su pušteni iz pritvora.

Odokativno nagađanje

Srpska javnost svakodnevno je sablažnjena odlukama javnih tužilaštava i sudova, koji na najvulgarniji način demonstriraju nasilje nad građanima koji nisu u milosti vlasti, a žmure na oba oka kada treba goniti one koji opelješe na desetine miliona evra.

Da se podsetimo. Viši sud u Beogradu osudio je bivšeg direktora JP Putevi Srbije Branka Jocića na dve godine zatvora zbog ''zloupotrebe službenog položaja'', zbog štete od oko 200 miliona evra koju je naneo budžetu!

Više javno tužilaštvo nagodilo se sa Svetlanom Ražnatović da bude u kućnom pritvoru godinu dana, zbog više miliona evra koje je stavila na svoje inostrane račune! E, toliko zatvora dobila je i Jelena Obradović, koja je pred porođajem, jer je, navodno, podsticala članove Obraza da ne pokleknu!

Prvo opštinsko javno tužilaštvo nagodilo se, a sud je to prihvatio, sa Miladinom Kovačevićem, koji je utekao iz SAD nakon što je država za njega platila kauciju, a potom i još milion dolara da nam administracija iz Vašingtona progleda kroz prste. Nasilni mladić koji je na skoro na smrt pretukao američkog vršnjaka, dobio je dve godine zatvora! Konzul i vicekonzul, koji su mu, po nalogu Borka Stefanovića, funkcionera MIP-a, izdali putni list, dobiće dvostruko više robije. Tužilaštvo njima ne oprašta, jer nisu štićene ličnosti.

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu nagodilo se sa Željkom Vasiljevićem, lažnim učesnikom rata, da zbog falsifikovanja 10.000 potpisa građana, koji su overeni lažnim pečatom suda, želeći da registruje partiju, bude osuđen na uslovnu kaznu zatvora!

Reformom pravosuđa uglavnom su dovedeni pravnici najnižih moralnih svojstava. Ološ, takoreći. Objavljujemo spisak zamenika u Višem javnom tužilaštvu, u kojem ovu dužnost obavljaju uglavnom žene, partijski podobne, i prepodobne, spremne da psećom poslušnošću sprovedu u delo sve naloge političke vrhuške iz Demokratske stranke. Isprobane po svim linijama i pozama. Zamenice višeg tužioca su arogantne, promiskuitetne, sklone svakoj vrsti nasilja. Uz podršku vlasti i policije, progone dušmanski građane koji su politički nepodobni, a žmure kada treba prikriti najteža dela, pa i ubistva, ako su izvršioci policajci ili štićene ličnosti.

Za beogradska tužilaštva, ljudi iz gornje strukture vlasti i koalicionih partija su - nedodirljivi!

Treba upamtiti imena Tatjane Sekulić, Mirjane Jovanović, Jelene Katić, Aleksandre Grbović, Nataše Dubak, Dušanke Dadić, Snežane Radojčić i njihovih koleginica, koje imaju uši kao radare, koje prvo osluškuju ''šta se to iza brda valja'', pa tek onda odlučuju.

Krstarenje nepravdom

Ovaj magazin podneo je krivičnu prijavu protiv vlasnika foruma Krstarica. U tekstu koji je napisan na osnovu podataka dobijenih od službenika SBPOK-a, navedeni su svi dokazi koji govore o korupciji, pranju novca, zloupotrebi služebnog položaja. Zamenica tužioca Tatjana Sekulić je posle tri meseca od prijema krivične prijave donela rešenje da je prosledi Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu, nalazeći da nema dokaza da je prijavljeni izvršio krivično delo. O svojoj odluci obavestila je Tabloid prošle nedelje, tek kada smo se obratili tužiocu Tomislavu Kilibardi. Ponovo objavljujemo tekst o kriminalu u Krstarici, da bi se čitaoci podsetili kako za zamenicu tužioca tu nema krivičnog dela. Ona to vidi odokativno! Bez provere navoda, računa... Što si veći lopov, za ološ iz Višeg javnog tužilaštva si zaštićeniji.

Zamenica tužioca Mirjana Jovanović je posebna priča. Njen suprug radi u policiji. Ona je bahata, ulazi na suđenje kao da je oslobodilac Beograda. Prošle godine na Zvezdari je policija ubila jednog mladića. Gospođa Mirjana za šest meseci nije preduzela nijednu istražnu radnju. Krivičnu prijavu protiv policajaca iz PU Beograda odbacila je nakon pisanja Tabloida o ovom slučaju.

U tekstu koji sledi, podsećamo čitaoce na ovaj tragičan događaj i spregu policije i tužilaštva. Verujemo, kada se Srbija oslobodi bande koja je sada u Demokratskoj stranci, da će se na optuženičkoj klupi naći sudije i tužioci koji su pravdu delili po aršinima iz partijskih centara moći, a ne po zakonu.

Naime, četvorica policajaca Policijske stanice Zvezdara, Momir Mladenović, Željko Veličković, Nenad Ilić i Miloš Stojković usmrtili su u Mirijevu 24-godišnjeg Mirona Milutinovića. Njegov život nasilno je prekinut, i to hicima iz vatrenog oružja, koje su 28. novembra 2010. ispalili pripadnici Policijske stanice Zvezdara.

Pokojni Miron se tog kobnog dana zatvorio u stanu svoje bake u Ulici vitezova Karađorđeve zvezde 2b u Beogradu. Prethodno je gledao televizijski izveštaj o hapšenjima navodnih huligana koji su 10. oktobra pokušali da spreče održavanje Parade ponosa, odnosno javno promovisanje homoseksualnosti. Iritiran ovim, mladi Miron je zapao u psihozu i kroz prozor stana u prizemlju - izbacio TV-aparat.

Mironova baka je izašla iz stana i pozvala policiju objašnjavajući prirodu njegove bolesti, očekujući da njen unuk, koji nije bio nasilan i koji se i ranije lečio od psihičkih problema, bude odveden lekaru.

Pristigla je četvoročlana patrola policajaca iz Policijske stanice Zvezdara, a oni su, kada su utvrdili da se Miron zatvorio u bakinom stanu, pozvali interventnu jedinicu.

Isprovociran nečim što su mu policajci dobacili, Miron iz kuhinje uzima malu sataru za meso, iskače kroz prozor stana i počinje da beži.

U tom trenutku je, po policijskom izveštaju, ispred prozora stana u kome je Miron boravio bila samo tročlana ekipa policajaca, jer je jedan od pristigle četvorke, navodno, otišao iza zgrade da osmotri situaciju. Od pomenute trojke, opet po policijskom izveštaju, dvojica službenika su pobegla odmah kada je Miron iskočio kroz prozor, a na licu mesta je ostao samo Momir Mladenović. Zašto i on nije pobegao kao njegove kolege?

Miron Milutinović je ubijen sa pet hitaca. Kriminalna družina iz policije stupa na scenu. Prvo inspektori Odeljenja za uviđaje Dragan Mićović i Budimir Kopunović pišu lažni izveštaj o uviđaju.

Po nalogu načelnika PU Beograda Stevana Bjelića, formirana je komisija za razmatranje okolnosti upotrebe sredstava prinude. Izveštaj je potpisan 24. decembra 2010. od strane policijskih savetnika Nikole Laketića, Neđeljka Munjasa i Vasa Kobca. Izveštajem ove ''komisije'' opravdana je upotreba vatrenog oružja od strane policajca Momira Mladenovića Uloga ostalih policajaca nije pomenuta..

Zamenica višeg javnog tužioca u Beogradu Mirjana Jovanović, "fiokira" predmet, ne preduzimajući nijednu istražnu radnju. Smrt pokojnog Mirona ostala bi nerazjašnjena, da savesni službenik PU Beograda Radovan Đokić nije utvrdio da su, osim policajca Momira Mladenovića, na samolepljivim folijama pomoću kojih su skinuti tragovi sa šaka desnog dlana, prisutni tragovi čestica nitrata i na šakama policajaca Nenada Ilića i Miloša Stankovića!

I, na kraju, iz obdukcionog nalaza utvrđeno je da je u pokojnog Mirona ispaljeno pet metaka, četiri smrtonosna, i da ulazne rane dolaze odozgo! Ovi dokazi obaraju providnu priču policije da je policajac Mladenović pucao u pokojnog Mirona sa zemlje.

Policijska komisija je, dakle, lako mogla da utvrdi koliko je Mladenović ispalio hitaca upozorenja: dva ili tri, kao i koliko je metaka ispalio u pravcu Mirona.

Pomenuta policijska komisija je u svom radu koristila samo ono što joj je odgovaralo, pa je tako došla do zaključka da je policajac Momir Mladenović ispravno postupio i Mirona lišio života u krajnjoj nuždi. Komisija nije uopšte ni razmatrala obdukcioni nalaz, jer joj to nije išlo u prilog.

U svom zapisniku, tročlana lekarska "komisija" je utvrdila da su četiri od pet rana nanetih Mironu iz vatrenog oružja bile smrtonosne. Ona peta, iako nije bila smrtonosna, morala je Mirona da onemogući u daljem kretanju, budući da je bio pogođen u butinu.

Obdukcioni zapisnik, koji je policijska komisija ignorisala, otkriva još neke nelogičnosti iz službenog izveštaja. Policija tvrdi kako se policajac Mladenović nalazio na zemlji u trenutku kada je pucao u Mirona, koji mu se približavao u uspravnom položaju.

Nesrećni mladić je bio visok 183 cm, pa u kom god položaju da se nalazio policajac na zemlji, visinska razlika između cevi njegovog pištolja i ulaznih rana u gornjem delu Mironovog tela morala je da bude najmanje jedan metar. Kako je onda moguće da su kanali rana, u najboljem slučaju po policiju, blago naviše, kada bi po logici morali da budu oštro naviše?

Policajac Mladenović i trojica njegovih kolega još uvek su u službi, zbog čega bi stanovnici Zvezdare morali da budu posebno oprezni. I zabrinuti. Na Fejsbuku je policajac Mladenović napisao u svom blogu: Mi smo na Zvezdari zakon! Budući da zaklona u Srbiji više nema, oni su zaista vlast. I zamenica javnog tužioca još je na dužnosti!

Nove vlasti u Srbiji, koje se budu pridržavale standarda koje propisuje Evropska unija, moraće da pred krivična veća izvedu stotinak tužilaca i njihovih zamenika, nekoliko stotina sudija, da pretrese njihove fioke, izvadi skrivene predmete i prijave, i Srbiju učini pravnom državom.

 

 

 

 

 

 

Da li je prvi srpski internet-pretraživač mnogo, mnogo više od toga

 

Nije Krstarica nego razarač

 

Milan Malenović

Zoran Živkov

 

Po zakonu svako u Srbiji ima pravo da iznosi sopstveno mišljenje. Slobodno i bez straha od represalija. To svoje pravo je iskoristio i član internet-foruma Krstarice pod nazivom Adem_ks kada je 11. septembra u trenucima dok se Euleks policija borila da zaustavi albanske huligane na ulazu u severni deo Kosovske Mitrovice napisao kako se radi o običnom, beznačajnom "bacanju kamena sa ramena". Kada se pročulo da se u Mitrovici puca, isti Adem_ks je napisao kako, navodno, i sam živi u Mitrovici, da je situacija pod kontrolom i za nerede optužio Srbe zato što su, po njegovim rečima, kamenicama napali kolonu mirnih Albanaca koji su u srpskom delu grada hteli da proslave poraz srpske košarkaške reprezentacije.

 

Križarica

 

Iza navodnog Albanca iz Kosovske Mitrovice Adema_ks krije se u stvari Ivan Petrović (rođen 28. aprila 1975, studirao na FON-u u Beogradu), osnivač i generalni direktor preduzeća Krstarica DOO, Bulevar Despota Stefana 95 (nekadašnja 29. novembra), Beograd. Krstarica DOO je vlasnik istoimenog internet foruma. Ovo naše otkriće nisu demantovali ni nadležni iz Krstarice, kojima se potpisnik teksta obratio. Inače, i samu informaciju o pravom identitetu smo dobili od jednog od nezadovoljnih i neisplaćenih saradnika Krstarice.

Po sopstvenoj zvaničnoj biografiji Ivan je još marta 1999. stvorio "prvi srpski pretraživač". Pri tome je prećutao sitnicu da je taj "srpski pretraživač" u stvari radio tako što je inkorporirao globalni pretraživač Altavistu, na koji je samo bilo nalepljeno Krstaricino zaglavlje. O tome koliko je ovaj forum "srpski", najbolje govori podatak da ga većina forumaša naziva Križarica. Ono što je važno i što je Ivana i njegov projekat do sada održavalo bile su dominantne boje na sajtu: žuta sa pomalo plavog.

Veza sa Demokratskom strankom ni ovde nikako nije zanemarljiva. Po podacima Agencije za privredne registre (APR) Krstarica DOO je prošle, 2009. godine ostvarila poslovni prihod od 26.999.000 dinara (oko četvrt miliona evra). Impozantno za jedan domaći vebsajt! Pri tome su jedini prihodi oni od reklame, bar je tako zvanično navedeno. Nezvanično: značajni prihodi su ostvareni i od "donacija", kao npr. one za elektronsko izdanje srpsko-turskog rečnika, koje je samo prepis ranijeg izdanja drugog izdavača. "Rečnik" se nekako zgodno pojavio u vreme slavljeničkog dočeka turskog predsednika od strane srpske žute vrhuške.

Ono što posebno izaziva pažnju je svota APR-u prijavljena kao čist dobitak: samo 258.000 dinara, znači manje od 10 odsto ukupnog prihoda. Da se radi o nekoj proizvodnoj delatnosti, gde se puno troši na repromaterijal, ili o firmi sa velikim brojem zaposlenih i visokim izdvajanjem za njihove plate, sve bi ovo bilo razumljivo. Ovde je, međutim, u pitanju preduzeće sa "cela" tri prijavljena zaposlena, od kojih je čak njih četvoro na funkciji direktora. Očigledno se ne slažu podaci prijavljeni zvaničnim institucijama sa onima iznetim u javnosti. Ili jedan direktor volontira.

 

Sve bez veze

 

Najpre će biti da se radi o klasičnom pranju para. Tri od četiri direktora imaju strane adrese boravka, tako da porez ne plaćaju u Srbiji. Preko fiktivnih ugovora na ime navodnih savetodavnih i sličnih usluga njima se transferišu pare sa računa Krstarice, a sve preko firme registrovane na - Maršalskim ostrvima.

Novac se obezbeđuje tako što neko preduzeće, da bi ostvarilo bilo koje svoje pravo, od funkcionera DS-a dobije "preporuku" da investira u svoju internet prezentaciju i to preko "stručnjaka" iz Krstarice DOO. Veći deo tako ostvarene zarade se odmah uplaćuje kompaniji u poreskom raju, kao što su Maršalska ostrva, dok samo mali procenat prođe kroz račune u Srbiji.

Finansijski izveštaji za prethodne godine pokazuju da odavno nešto nije u redu sa poslovanjem ovog "pretraživača". Za 2008. Krstarica je prijavila prihod od 31.442.000 dinara, a dobit od 408.000, sa samo dva zaposlena. Koliko se da zaključiti, jedini koliko-toliko realan finansijski izveštaj bio je onaj iz 2006. kada je prihodovano 18.338.000 dinara uz dobit od 7.473.000 (tada preko 100.000 evra) sa, takođe, samo dva zvanično zaposlena saradnika.

Što se "stručnjaka" tiče, na koje se poziva Krstarica DOO: ni jedan od navedenih direktora osim, delimično, samog Ivana Petrovića, nema blage veze ni sa marketingom, još manje sa informatikom.

Jelena Petrović, direktor internacionalnog marketinga u Krstarici po navodima ovog preduzeća, stručnjak je za ljudske resurse i živi u Kingstonu (tamošnji broj telefona: 020 8417 9000). Michael Ruddock (Majkl Rudok), Krstaricin direktor finansija, ovlašćeni je računovođa i osnovne studije iz oblasti računovodstva i finansija završio je na Univerzitetu u Londonu, Velika Britanija. Član je Association of Chartered Certified Accountants i živi u Velikoj Britaniji. Jedino Barry Bobin-Martin (Bari Bobin-Martin), direktor internacionalnog poslovanja, ima neke veze sa informacijama, iako ne i sa informatikom.

 

Misterija i egzotika

 

Osobu ovog dosta retkog imena i prezimena nalazimo u britanskoj ambasadi u Kazahstanu, tačnije u Almatiju (tamošnja adresa Samal Towers, 97 Zholdasbekova street 97, Block A2, 9 Floor/sprat, Almaty 050051, Kazakhstan, telefon: +7 7272 506191), gde je zadužena, navodno, za kulturno-obrazovnu saradnju Velike Britanije i srednjeistočnih zemalja bivšeg SSSR-a. Po ruskim podacima, međutim, ambasade SAD i Britanije u Almatiju su najvažniji centri špijunaže zaduženi za logističku podršku švercu heroina iz Avganistana.

Da li je onda baš sve slučajno: da se Ivan Petrović predstavlja kao lobista kosovskih Albanaca, najznačajnijih trgovaca heroinom u Evropi, a da je jedan od njegovih direktora aktivan u segmentu čiji je primarni zadatak neometani transport heroina iz Avganistana u Rusiju i dalje?

Uz sve to idu i nekontrolisane uplate na račune skrivene na dalekim, egzotičnim ostrvima, van domašaja civilizovanih poreskih istražilaca.

 

(Ovo je samo deo iz teksta koji je objavljen u našem magazinu u broju 216)

 

 

 

 

 

Zamenici javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu:

1. Stojanka Alfirević, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

2. Ljubica Veselinović, zamenik javnog tužioca u Trećem opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

3. Tanja Vukićević, zamenik javnog tužioca u Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

4. Aleksandra Grbović, zamenik javnog tužioca u Trećem opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

5. Dušanka Dadić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

6. Nataša Dubak, zamenik javnog tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

7. Zoran Đošić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

8. Snežana Đukić, zamenik javnog tužioca u Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

9. Snežana Žikić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

10. Mirjana Jakovljević, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

11. Biljana Jakšić, zamenik javnog tužioca u Petom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

12. Mirjana Jovanović, zamenik javnog tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

13. Željko Jočić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

14. Jelena Katić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

15. Zoran Kreća, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

16. Nataša Krivokapić Čitaković, zamenik javnog tužioca u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

17. Nevenka Manojlović, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

18. Goran Marjanović, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

19. Gordana Mihajlović, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

20. Jasmina Milanović Ganić, zamenik javnog tužioca u Petom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

21. Emilija Milosavljević, zamenik javnog tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

22. Aleksandar Momčilović, zamenik javnog tužioca u Petom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

23. Slobodan Nešović, zamenik javnog tužioca u Trećem opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

24. Jasmina Paunović, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

25. Snežana Radojičić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

26. Saša Radulović, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

27. Goran Rašić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

28. Srđan Ružojčić, zamenik javnog tužioca u Trećem opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

29. Tatijana Sekulić, zamenik javnog tužioca u Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

30. Vera Stanić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

31. Gordana Stojanović, zamenik javnog tužioca u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

32. Nataša Trninić, zamenik javnog tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

33. Jelena Biorčević Cerović, zamenik javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu

 

 

 

 

Ne čačkati mečku

I u Smederevu pravosuđe pokušava zataškavanjem da amnestira policiju. Borko S. je pred istražnim sudijom iz tog grada Mirkom Šarićem priznao delo koje mu se stavljalo na teret, a to je posedovanje narkotika.

U istoj izjavi, Borko je naveo i osobu od koje je nabavio drogu - Srećka Dogandžića. Pomenuti je u tom trenutku bio šef odeljenja smederevske policije za suzbijanje narkotika.

Zbog ove činjenice tužilac prisutan pri davanju izjave, Gordana Maksimović, istog momenta odbija da preduzme istražne radnje protiv Dogandžića tvrdnjom da ga je Borko optužio iz osvete zbog ranijih privođenja. Ništa drugo u prilog eventualne nevinosti visokog policijskog službenika tužilaštvo nije uspelo da iznese.

Istraga bi mogla da ide i u prilog samog Dogandžiću, jer bi se njome definitivno otklonile sve sumnje. Ali, postoji i mogućnost da se to ne desi, već da se utvrdi policijska umešanost u trgovinu narkoticima u Smederevu.

Iz tog razloga pravosuđe ćuti i zabija glavu u pesak, a sam inspektor mora da živi pod teretom sumnje da umesto suzbijanja narkomanije on istu pospešuje