Diverzija

Udar iznutra: zašto je i ko dozvolio upad u ustavni, društveni i politički sistem za lične, privatne ili grupne potrebe jednog funkcionera

 

Vrpca kao omča

 

Da se makar samo milion od oko pet miliona tih "besplatnih"akcionara udružilo pa tužilo državu Srbiju zbog finansijske prevare i mentalnog zlostavljanja, jedna rečenica "mangupa iz dosovskih redova" uništila bi Srbiju na duže vreme nego svi ratovi, haške ratne odštete ili interna mafija direktnom krađom.

 

Ivan Molotok

 

Znao je Lenjin šta govori kad je smislio onu: "Ako nam iko dođe glave biće to mangupi iz naših redova!". Nije mislio baš na manire Gorbačova koji je 70 godina kasnije dekonstruisao mastodonta zvanog Sovjetski Savez, ali je svakako mislio na nekog profila Mlađana Dinkića, koji je spreman da rasturi celu vlastitu, dosovsku arhitekturu (čitaj: društveni, politički i ekonomski sistem, gotovo pa ustavni poredak) čim njemu lično kola krenu nizbrdo. Upravo to je namerio i definitivno će uspeti da učini dojučerašnji ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić kad je obelodanio da je celokupnu "svetsku" akciju "podele besplatnih akcija od prodaje državnih preduzeća" smislio i realizovao samo da bi podržao Borisa Tadića u najobičnijoj izbornoj borbi protiv istog ovog Tomislava Nikolića, sa kojim je ovih dana faktički u istoj radnoj brigadi koja ima zadatak da tu dosovsku građevinu, sa sve istim Borisom Tadićem, sravni sa zemljom.

 

Instinkt hijene

 

Da prejake reči mogu da ubijaju i na prevari i žandarmeriji zasnovane režime a ne samo krhke ljude, govori i Dinkićevo ustrajavanje na razaranju vlastitog dela u koje je autorski zacementirao i celu državu i njene građane. Izgleda, naime, da je od svih građana ove zemlje jedino on zaboravio zbog čega su graditelji egipatskih piramida morali da umru zajedno sa svojim faraonom, odnosno po završetku njegove i vlastite grobnice. Da ne bi svedočili.

Nezadovoljan svojim ličnim statusom u Vladi Srbije, ili zbog snage nekih drugih krokodila pripuštenih u sve manju srpsku finansijsku baru, ili spazivši, instinktom hijene, na vidiku nove izvore novca koje neki drugi još nisu uspeli da vide, ministar ekonomije i regionalnog razvoja napadno i, za logičara sa strane gotovo neartikulisano, inicira vlastito izbacivanje iz vlade i prelazak na viši nivo igre, za koji veruje da će jednim "enterom" izbrisati celu vladu i celi postojeći sistem i otvoriti nove vidike, sa novim pravilima i novom vladom u kojoj će Mlađa da sve počne ispočetka, ni od koga ometan i ni od koga upamćen po zlu i katastrofalnom učinku.

A upravo taj katastrofalan učinak, nepopravljiva šteta koju je naneo, daje mu moć, u neku ruku i pravo, da postojeću (i) vlastitu nakaznu konstrukciju rasturi. Za te potrebe, a u ime "fer i poštene borbe", na kakvoj ovih dana insistira, Dinkić je zaboravio da je kao vođa nevladine organizacije G17, direktno i javno podržavane iz inostranstva, po vlastitoj zamisli i želji a ne po nekakvoj demokratskoj proceduri ili snazi ideje ili političke opcije ispred koje u parlamentarnom, višestranačkom sistemu stoji, jednostavno uzeo, zagrabio, odlučio da je to njegovo, i Narodnu banku Jugoslavije i celokupan finansijski, bankarski i monetarni sistem zemlje, naravno direktno, nerazdvojivo i takoreći revolucionarno povezan sa svim drugim sektorima - ekonomijom, privredom, trgovinom, energetikom, državnom upravom i svakom drugom finansijsko-ekonomsko-političkom strukturom - i privatizovao je do granice lične svojine. Danas se hvali da banke koje je poklonio (taj poklon je država čak i platila) a ne prodao strancima funkcionišu odlično i da je, čak, to jedino što danas funkcioniše. Bilo bi bizarno da nije tačno, ali utoliko što funkcionišu u korist Dinkićevih mentora - stranaca, tako što maksimalno efikasno i funkcionalno izvlače novac iz Srbije i od građana Srbije, a zahvaljujući opet sistemu koji je programirao Mlađan Dinkić tokom svog "funkcionisanja" širom finansijskog i monetarnog sistema države.

 

Najskuplje moguće

 

Dinkić je bio taj koji je potom napravio haos tokom selektivne naplate tajkunskog poreza, čime je jedan deo kriminala legalizovao kao državni, podobni i poželjni, a drugi je počeo da progoni iz golim okom nevidljivog razloga. Od nekih velikih privatizacija, "poklona" i prodaja (koji se tiču i najznačajnijih državnih resursa) novcu se u njegovom sistemu gubi svaki trag (Mobtel 63, na primer), a u vezi s tim, takođe selektivno, inicira sudske progone sa vlastitim, ličnim, kraljevskim pečatom. U formi lične avanture traga za blagom (milijardama maraka) "bivšeg režima" zakopanim na Kipru i drugim "gusarskim ostrvima" i, za divno čudo, iako za taj novac znao ceo finansijski globus, on zvanično "ne nalazi" ni prebijenu paru. Deset godina smišlja (on to trajno naziva "odličnim idejama", na kojima mu drugi zavide pa ga zbog toga mrze) zakone i uredbe kojima se od građana oduzima i crno ispod noktiju i preliva u džepove poznatih ili neidentifikovanih centara moći, a ne daje ama baš ništa što prevazilazi nivo elementarne civilizacijske ili demokratske tekovine. Deset godina otima od siromašnih da bi dao bogatima. Deset godina pravi beskoristan paralelni a basnoslovno skup sistem sačinjen od desetina i stotina kojekakvih agencija koje (ne) rade isto ono što već (ne) rade postojeće državne institucije, samo za neuporedivo veći novac. Pod parolom privatizacije, racionalizacije i koječega drugog, pogotovo onoga što je iole vredelo, odnosno što je iko hteo da kupi, otuđuje ili čak "poklanja" državnu i društvenu imovinu, od efikasnih privrednih giganata i državnog zemljišta do skromnih  nekretnina, od Horgoša do Dragaša, a da zauzvrat građani ne dobijaju ništa ili gube sve, počev od posla pa zaključno sa golim životom. Nakon što su kao savetnici ili "konsultanti" instalisani po svim državnim institucijama, uključujući i ministarstva,  (ne)identifikovani strani tajkuni po njegovim pravilima kupili su veći deo svega što u Srbiji ima ikakvu vrednost i tako od Srbije više nego značajnim delom učinili strano privatno vlasništvo. Još i pre no što je dostigao svoj destruktivni vrhunac, baš Mlađan Dinkić je, po tvrdnji uvaženog ekonomiste u ovom istom listu, bio jedini iz vladajuće ergele koji je u ovoj zemlji imao veću vlast i moć od stranih mentora, savetnika i "konsultanata" instalisanih po ministarstvima i drugim centrima moći u državi. Da bi, u konačnom zbiru, propratio sudbinu, tokove i odredišta pedesetak milijardi evra, za koliko se veruje da je ušlo u zemlju za njegova zemana (o tome koliko je i kako izašlo saznaće se posle odgovarajuće istorijske distance).

Danas taj čovek, sa sve pogledom i ponašanjem deteta na noši, beži s broda koji tone, ali niti kao kapetan niti kao pacov, nego bušeći ga sa svih strana da na dno mora odnese sve što govori i o njegovoj desetogodišnjoj arhitekturi. Iz fragmenata njegovih poslednjih bizarnih TV nastupa (vidi okvir), pored psihijatrijske slike, jasno se vidi na kakvim političkim, moralnim i, čak, državotvornim temeljima počiva današnja vlast i zbog čega se Dinkićevo paranormalno batrganje može smatrati najozbiljnijom, finalnom de(kon)strukcijom sistema, jer potiče iznutra, pripada jednom od njegovih malobrojnih nosećih stubova.

 

Kako i zašto

 

U najmanju ruku, predmet takve analize treba da budu sudbinska pitanja sledeće vrste:

- Kakva je to vlada (država) koja nema mehanizme odbrane od očiglednih i javno proklamovanih destruktivnih elemenata, nego ih kao javnu i priznatu ucenu, a u privatnom, grupnom ili ličnom interesu uzurpatora, prihvata zdravo za gotovo i s njima nastavlja da deluje protiv makar i navodnih interesa države i naroda?

- Čija je to vlada koja dozvoljava da joj drugi čovek i rukovodioci ponajvažnijeg sektora (ekonomije) budu ljudi iz samoproklamovane, neregistrovane organizacije koja nije učestvovala na izborima i za koju čak i njen lider tvrdi da za nju građani uglavnom nisu ni čuli?

- Čija je (onda) vlada ako priznaje (ne protivi se tvrdnji) da njome (pa dakle ni državom) ne rukovodi njen nominalno prvi čovek, nego "neidentifikovani" moćnik iz senke, koji, uzgred, nije predsednik države, odnosno vladajuće stranke?

- Na kakvim je to odnosima zasnovana vlada jedne države (garant stabilnosti političkog i ustavnog sistema) ako mogu da je politički, moralno i suštinski degradiraju likovi i pojave u vezi sa "presecanjem vrpci" u minornim fabrikama?

- Na kojim je, javnosti očigledno nepoznatim načelima, zasnovano funkcionisanje vlade (rukovođenje državom), ako to očigledno nije ono što piše u Ustavu i zakonima, a ako, eventualno, ne treba verovati njenom dojučerašnjem osloncu, Dinkiću, da funkcioniše po principu "društva u ćošku" u vladinoj kafani?

- Ako je i moguće da se uzurpator i protivnik vlade prihvati kao nužno zlo, kako je moguće da mu se, za potrebe finansijskog opskrbljivanja njegove neregistrovane, fantomske organizacije omogući zadržavanje vlasništva nad ministarstvom koje mu je direktni državni kanal za novac koji očekuje na ime svog nelegitimnog političkog delovanja. Naime, baš to ministarstvo (ekonomije i regionalnog razvoja) prosleđuje više stotina miliona evra (za 2010. planirano 200) regionima na ime "saniranja razlika" među njima, a verovatno "koordinira" distribuciju i isto toliko iz evropskih fondova za iste namene.

- Zbog čega vlada nije onemogućila Dinkićevu grčevitu borbu za centralizaciju novca, naročito ako ide kroz "njegova" ministarstva, posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kojim se od kandidata za članstvo u EU očekuje da u periodu od dve godine moraju da izvrše unutrašnju podelu na regione u skladu sa regionalizacijom EU (da bi imali "pristup" parama). Kakvi su to bezbednosni mehanizmi koji nisu registrovali vezu između stotina miliona evra i Dinkićevog "vanvladinog" angažovanja u vezi sa regionima i "regionalizacijom". Ili možda jesu?

- Dakle, zaista, kolika je dubina kriminala i crnila, tačnije koliki je to vladin i Dinkićev ucenjivački kapacitet, pa je sve to uopšte moguće, a jedini ulog je država, šta god oni pod tim podrazumevali.    

 

 

 

 

 

Kako je Mlađan Dinkić iz prve ruke pokazao gde nam se država nalazi i kako sve to funkcioniše

 

 

Voditelj: Ako ste već ostali u Vladi, da li je pristojno da vi, kao čovek koji učestvuje u vladi, koji je pozicija, dajete intervju da je rekonstrukcija skandal, da je Cvetković nesposoban, čovek bez snage i bez sposobnosti da vodi vladu, istovremeno ogovarate tu Vladu... Je li to pristojno, ako ste u međuvremenu postavili svoja tri ministra i potpredsednicu vlade?

Dinkić: To je dobronamerno, zato što, kad bi umesto njega bio, na primer, Đilas, ta vlada bi konačno krenula nešto da radi.

Voditelj: A šta će ovi vaši tamo dok ne dođe Đilas!?

Dinkić: Zato što da nisu tu onda bi nas optužili da rušimo evropsku perspektivu Srbije i umesto da čekamo da se usvoji evropska agenda i izglasaju zakoni, mi smo izašli napolje...

Voditelj: A što oni vama to dozvoljavaju... U čemu je vaša tajna... Čime ih vi držite u šaci da vam dozvoljavaju da radite nešto što je protiv svih evropskih standarda za koje se zalažete?

Dinkić: To njih treba da pitate... Ako smo mi iz Regiona nevažni, ovakvi, onakvi, nikakvi, upravo zašto to nama, ako smo nikakvi, dozvoljavaju... to znači da je to dobro i za njih, za narod, za regione...

Voditelj: Vaš spor sa vladom nisu "regioni"...

Dinkić: Moj spor sa vladom je zato što je ona radila sporo i zato što neke probleme koje je mogla da reši nije rešila... Da sam ćutao bio bih i dalje u toj vladi...

Voditelj: Pa, dobro, sad ste poslali ove vaše da ćute a da vi govorite ono što njih limitira...

Dinkić: Ne treba oni da ćute, neće oni da ćute...

Voditelj: Pa, ne smeju oni da progovore, jer će biti šutnuti...

Dinkić: Aaaa, znate koliko se plaše što treba da šutne...

Voditelj: Pa što onda ne govore?

Dinkić: Govore.

Voditelj: Gde govore?

Dinkić: Pa možda nemate priliku da ih čujete... I u medijima je, nažalost, sve centralizovano i samo ako nešto izjavite u Beogradu onda to svi čuju, ako izjavite nešto u Žitorađi neće vas niko preneti...

Voditelj: Vi sad sami prijavljujete svoje ministre da krše kodeks vlade?

Dinkić: Pa ne krše kodeks vlade nego govore ono što misle i što je dobro za građane...

Gost: Vlast je postupila relativno logično, oni su ministra izbacili ali pošto im trebaju glasovi u skupštini, zadržali su njegovu stranku, a on koristi priliku...

Voditelj: Ali sad imamo situaciju da Dinkić mirno nastavlja da pljuje tu vladu i tog premijera...

Dinkić: Ja se više ne bavim vladinom politikom nego sam kao narodni poslanik krenuo u narod...

Voditelj: Ali ako ste narodni poslanik onda idite u narod, šta ćete u "Magnohromu" u delegaciji vlade...

Voditelj: Mislite da radnici nisu narod... radnici u "Magnohromu" jesu narod... Zašto u "Magnohrom"? zato što me rukovodstvo zvalo, jer dok sam bio ministar ekonomije... Samo radeći stvari kojima ljudi aplaudiraju nikada nećete pomeriti...

Voditelj: Da, da... na zahtev rukovodstva koji vi niste mogli da odbijete.. ali ovome niko nije aplaudirao...

Dinkić: I ne mora, ali ako ste pokrenuli "Magnohrom" posle tri godine, nije pokrenuo "Magnohrom" sadašnji ministar, pokrenuo sam ga ja i kurtoazno je i normalno da pozovu i sadašnjeg i bivšeg ministra da im se zahvale, jer konačno "Magnohrom" radi... Ako je to sramota otići tamo, a nije sramota, na primer, da ministar poljoprivrede deli jabuke, a ne bavi se agrarnom politikom, onda je to, molim lepo, u redu...

Voditelj: Taj "Magnohrom" je bio tema svih medija, uočeno je da tu nešto u najmanju ruku nije bilo pristojno, ili hoćeš da budeš poslanik, ili hoćeš da budeš vladina delegacija...

Voditelj: A kada Dušan Petrović kao čovek koji je zamenik predsednika stranke ode na neki javni skup, na primer u neko državno preduzeće, je li to pristojno, njemu niko to ne prigovara... ili kad ministar Dačić ode da otvori most tamo...

Voditelj: Šta, hoćete da budete isti loš momak kao oni...

Dinkić: Kako to da novinari nikad ne vide kada neko drugi uradi nešto tako "nepristojno", a kada "nevažni" Mlađan Dinkić nešto uradi... To je meni čudno!

Voditelj: U pravu ste, ima neka tajna... Ali bi to moglo da se definiše kao problem cele ove vlade. Dakle, poenta je u tome ko će da dođe u "Magnohrom", ko će da kaže "Ja sam ovu fabriku otvorio". Ne verujem baš da je Mlađan Dinkić uradio baš sve za tu fabriku, kao što Mlađan Dinkić kaže da je jedna od kapi koja je prelila čašu da on izađe iz vlade to što je predsednik Tadić otišao da preseče vrpcu fabrike čarapa i donjeg veša "Kalcedonija" u Somboru, pa otišao bez njega... Je li vama normalno da se Dinkić naljuti zato što je Boris Tadić presekao vrpcu bez njega? Kakav je to politički razlog da se ruši vlada?

Dinkić: Nije to politički razlog? Onaj slučaj "Gorenja"...

Voditelj:: Rekli ste "Gorenja" ali ima još mnogih, tako ste rekli, a jedna od njih je da niste pozvani da otvorite "Kalcedoniju"...

Dinkić: "Gorenje" je prelilo čašu kada me je čovek napao lažno da sam fabriku iz Valjeva premestio u Zaječar, a u stvari su Slovenci preselili fabriku iz Velenja u Sloveniji u Zaječar...

Voditelj: To ste rekli... ali ovo je novi momenat, šta je vas tu pogodilo, kakve veze ima da li ste vi presekli vrpcu u Somboru ili niste... kakve to ima veze...

Dinkić: Ako vi nešto radite tri godine sa vašim saradnicima i onda red je normalno da dođe predsednik države i premijer pokrajine da to otvore... Italijani zovu i one koji su to faktički radili... premijer dolazi tu protokolarno... i vas ne pozovu nego vam nameste da to otvaranje bude baš tada kada ste vi na putu, a kabineti komuniciraju, kažu u narednih mesec dana, svaki dan, dajte koji hoćete da idemo svi zajedno... a oni odluče "ne, idemo baš tada kad nije u Srbiji nego u Južnoj Koreji"...

Voditelj: Dobro, i šta vas tu boli...

Dinkić: Pa to nije fer, boli me nepravda, najprostije, rečeno...

Voditelj: ...Zato što vi mislite da se tu ubiraju glasovi, i da će građani Sombora da kažu "bravo, majstore, ti si mi doneo čarape", a ispalo je da su im Boris i Pajtić doneli čarape...

Dinkić: To je ozbiljna fabrika, "Kalcedonija", tu radi nekoliko stotina ljudi...

Voditelj: Svejedno, kakve veze ima ko se pojavio, je li to ono što vi govorite, zajedništvo, osim zbog glasova na izborima...

Dinkić: Ima veze, zbog zajedništva... u svakoj zemlji u svetu imate dobre i loše primere, treba promovisti dobre primere... ovo je jedan dobar primer...

Voditelj: Ali, zašto je bitno, je l' dobijate glasove time?

Gost: Ne bi bila takva otimačina za tu "Kalcedoniju" i neke druge stvari... Problem je u tome što je jako malo takvih primera, zato je gužva i otimačina ko će biti da preseče vrpcu, a jako je mnogo kontraprimera, gde se umesto vrpci stavljaju katanci... I onda se svi bore nekako da se nađu da se slikaju, a kada se zatvaraju, rasprodaju, likvidiraju, neuspešno privatizuju, u bescenje poklanjaju ili propadaju društvena preduzeća, onda niko ne trči tamo da se slika...

Voditelj: A da li je Boris Tadić ukrao Dinkiću neki glas sekući vrpcu umesto njega?

Gost: To nema spora...

Dinkić: A znate zašto je Slobodan Ilić izmislio ono sa Valjevom? Da bi me Valjevci mrzeli i da ne bih dobio glasove u Valjevu. To je sve politika. On je izmislio, slagao javnost celu, da sam odveo "Gorenje" iz Valjeva da ne bih dobio nikakve glasove u Valjevu...

Voditelj: Rekli ste da URS nema nikakav problem sa SNS, ali da imate vi lično sa Vučićem i Nikolićem zbog njihovog ponašanja prema vama u prošlosti... Ali bi sa njihovom strankom radili...

Dinkić: Ta stranka je... pod jedan... ko je nju napravio - Demokratska stranka je napravila Srpsku naprednu stranku. Možemo mi da pričamo šta hoćemo, nisu oni sami sebe napravili, demokrate su ih napravile u jednom trenutku verujući da će na taj način podeliti radikale na dva dela, podjednako jaka, međutim ovaj je narastao, pa je onda, otprilike, pulen koga su mislili da kontrolišu narastao u džina i to je sad problem...

Gost: Tako je Slobodan Milošević svojevremeno doprineo stvaranju radikala, pa se otelo kontroli, to se dešava...

Dinkić: Takva vrsta političkog inženjeringa po meni je štetna i pogrešna i ja se time nikad ne bih bavio...

Voditelj: I sad vi govorite da ste prirodni partner sa Demokratskom strankom, o kojoj non-stop govorite sve najgore!

Dinkić: Ali Demokratska stranka nisu dva čoveka...

Voditelj: Znači da ni Srpska napredna stranka nisu Toma i Vučić, nego je ko, Jorgovanka Tabaković, a Demokratska nije Boris Tadić nego je...

Gost: Dušan Petrović...

Dinkić: ...Moj problem kod demokrata u ovom mandatu... radovao sam se posle ne znam koliko dugo da ću konačno sa demokratama, koji slove za najveće reformiste u istoriji, ući u neku vladu, pa sam video da tih reformi nije bilo... Zašto? Zato što su ti koji su sposobni da prave reforme ostali kući, a u vladu su poslati neki manje sposobni...

Voditelj: ... A Cvetković koči?

Dinkić: Naravno, ne on nego oni koji njime, koji, koji, prosto, ljudi, kojima je, pa kako da kažem...

Voditelj: Pa ko koči?

Dinkić: Ako imate, recimo, ozbiljnog investitora za Vrnjačku banju, koji hoće da preuredi hotel koji 20 godina trune i koji hoće da bude partner sa državom, da investira, a onda dobijete maltene čoveka iz vlade, odnosno iz vladajuće koalicije i napujda tamo predsednika opštine i ljude - "Izađite sa transparentima protiv Dinkića, protiv tog procesa", šta da kažem, ja sam stalno dobijao neke klipove pod točkove iznutra...

Voditelj: Pa ko je taj čovek?

Dinkić: Pa taj čovek, neću da mu pominjem ime jer mislim da će otići u istoriju vrlo brzo, pa nije bitno, što bih mu davao na važnosti, ali...

Voditelj: A što ne bi rekli ko je taj čovek?

Dinkić: Izuzetno cenim...

Voditelj: Ko je taj čovek...?

Dinkić: ... Mnoge ljude u Demokratskoj stranci, od Šutanovca, preko Đilasa, sa njima zaista sjajno radim i sarađujem... ali ima ljudi koji su se našli na pogrešnom mestu, neću reći u pravo vreme, ali u pogrešno vreme...

Voditelj: Dobro, Koštunica vas nije kočio u reformama, Cvetković vas ne koči, ne on nego oni koga oni nagovaraju da vas koči... Je l' to hoćete da kažete?

Dinkić: Pa, ako imate neki problem i pozovete, konkretno ako imam problem Zaječara i zovem Cvetkovića i kažem "čoveče, kompanija od milijardu i po evra hoće da gradi treću fabriku u Srbiji, već ima u Valjevu, ima u Staroj Pazovi, i sad hoće da ide u Zaječar, zašto ne dobijem saglasnost na potpisivanje predugovora?"...

Voditelj: A on kaže...?

Dinkić: ..."Ja se ni za šta ne pitam, znaš ti koga treba da pitaš!". Katastrofa...

Voditelj: I koga vi onda okrenete?

Dinkić: Pa ne okrenem nikoga zato što je, zato što je, neću da idem dalje od toga, ali prosto...

Voditelj: Pa zar se tako govori "najkonkretnije"?

Dinkić: I onda odem i potpišem sporazum, i onda me napadnu i slažu da sam...

Voditelj: A koga ste hteli da pozovete - Tadića...?

Dinkić: Tadić se javio tek kad sam potpisao, pitao "o čemu se tu radi, molim te objasni mi...!"

Voditelj: Znači nije on... Dušana Petrovića?

Dinkić: Pa, neću da pominjem imena, nevažan je čovek...

Voditelj: Je l' Dušana Petrovića...?

Dinkić: Uopšte nije važan...

Voditelj: Dobro, recite mi "Nije Dušan Petrović!"...

Gost: Mislim da to nije najvažnije u ovom trenutku. To je neko od tih ljudi iz senke, iz Demokratske stranke, mislim da je sad izašao iz te senke, problem je što ta vlada, kad je pravljena, ima konstrukcionu grešku, koju smo svi videli ali niko nije hteo o tome da priča, i sad se svi utrkuju, uključujući i njene ministre...

Voditelj: Problem je što sad imate ta imena o kojima se i dalje ne govori...

Gost: Sad imate ministre koji kritikuju tu vladu kao najveći opozicionari, nije tu g. Dinkić ni prvi ni najveći, svi to sada rade... Na čelu te vlade je po mom sudu čovek koji je dobar ekonomista, možda dobar ministar finansija, ali nema politički autoritet i težinu... On je postavljen svesno, da ne zaklanja sunce sa Andrićevog venca... Ispostavilo se da je vreme bilo takvo da bi koristilo i tom Suncu da je bio neko na tom mestu da ga zaštiti na mestu premijera, a to se nije dogodilo...