Tabloid je pozvan

Ministarstvo spoljnih poslova

 

Bajka za snajku

 

 

Nepotizam i korupcija neviđenih razmera u Ministarstvu inostranih poslova.

Molim Vas da objavite, proverite i obznanite ovom jadnom narodu kako se troše budžetske pare sirotinjske države Srbije.

U Ministarstvu spoljnih poslova Ani Hrustanović, snahi Radmile Hrustanović, plaća se mesečna apanaža od 3500 evra, kao da je ambasador u stranoj zemlji, a zapravo živi u Beogradu i još je na porodiljskom, jer ima bebu od sedam meseci.

Ana Hrustanović zaposlena je u Ambasadi Srbije u Rimu, ali još uvek čeka agreman da bi bila imenovana umesto Sandre Rašković. Ona formalno nije još ambasador i ne živi u Rimu, ali je svojim vezama uspela da obezbedi sebi platu kao da je već ambasador.

Živi u Beogradu, ništa ne radi, samo čeka agreman i dobija 3500 evra - u evrima.

Da li i ostale žene u Srbiji koje su na porodiljskom dobijaju taj novac? Ko još u Srbiji i u državnim organima ima takvu platu?

Ovo je bahatost prve vrste... Molim vas da to odmah proverite i objavite ovom narodu.

                                                                    Autor poznat redakciji

 

 

 

Ministarstvo spoljnih poslova (2)

 

Ima nas još koji nešto znamo

 

    Pismo koje vam nas nekoliko iz MIP-a upućujemo nije potpisano iz razloga naše bezbednosti.

Radi se o kadrovskim rešenjima u Ambasadi u Rimu. Ne ulazimo u izbor nove ambasadorke, koja se javno deklariše kao "intimna prijateljica" Borisa Tadića, žene bez (adekvatne) biografije. To je, bojimo se, samo stvar vrha države i to se dobro zna. Ali čujemo da nova ambasadorka formira svoj tim. Tu je izgleda glavni vozač Mihajlo Jovanović koji se iz inostranstva vratio septembra 2010, posle punih pet godina u Italiji (na insistiranje Ane Urošević, mada nije bilo nikakvog razloga da ostaje više od četiri godine, jer je konfliktna ličnost). Sada isti taj Jovanović posvuda priča da na leto sa novom ambasadorkom Urošević-Hrustanović opet dolazi u Rim! Razumemo da je dotični njen čovek od poverenja. A kako i ne bi bio kad ju je dočekivao i vozio posle brojnih rimskih žurki usred noći, a sutradan dok ona spava do podne, on drema u domarskom boksu.

Sama ambasadorka je velika prijateljica sa njegovom ženom Tamarom. Sve je to lepo, ali u MIP-u postoje pravila o odlasku u inostranstvo. U MIP-u ima još ljudi koji znaju italijanski i koji su dostojni službe u Rimu, verujte više od M. Jovanovića koga su u mladosti i njegovim krugovima "žestokih momaka" zvali "Mile Senf".

Druga osoba koja se sa ambasadorkom Urošević-Hrustanović takođe sprema u Rim je Veljko Lazić, koji se prošle godine vratio iz Rima takođe nakon pet godina službe. I on je zajedno sa svojom suprugom intimno društvo vozača Mihajla i ambasadorke Urošević-Hrustanović. I to je lepo, da se u ambasadi stvara domaća atmosfera, ali ima i drugih osim Lazića koji dobro znaju italijanski i struku, koji su lojalni i vredni radnici MIP-a i koji bi bili dostojni predstavnici Srbije u Rimu.

Zašto MIP-u treba cela ova tematika (počev od činjenice da ambasadorku Urošević-Hrustanović u Rimu od milja zovu "Pupi", jer je poznata po brojnim seksualnim ekscesima)...

Ali, ako se već imenuju loši ambasadori, valjda mediji mogu da pomognu da se spreči odlazak nekvalitetnih ljudi, koji bi na taj način prekršili propise i ustrojstvo MIP-a. Ima nas ovde koji su se zamorili od strpljivog čekanja i ćutanja, a koji  imaju sve kvalitete da odu u Rim.

                                                                     Grupa radnika MIP-a