Reagovanja

Ćuprijska bolnica i njen direktor Drenovaković: dno života na vrhu lokalne piramide

 

Razgaćeni Raspućin

 

Na tekst o haosu u Opštoj bolnici Ćuprija (Tabloid broj 231), redakciji su stigla brojna reagovanja, između ostalog i pismo u kome autor razotkriva suštinu kriminalizovanog zdravstva u Ćupriji, i suštinu šire društvene patologije na ovom području

..........

 

Za razliku od delova jedne strašne istine objavljenih u vašim novinama, u stvarnosti sve izgleda mnogo dramatičnije i alarmantnije: ćuprijska bolnica ima hitnu potrebu za hitnom intervencijom pravosudnih organa i policije, ali i za još hitnijom akcijom zdravstvene inspekcije kako bi se sprečile dalje pogubne posledice po zdravlje i život ljudi, kakvih je ovde inače bilo puno.

Direktor ove bolnice (dr Predrag Drenovaković), ličnost je sa teškim oblicima psihopatije, koristi različite stimulanse, jer je bez njih agresivan i u svakom pogledu neuravnotežen, izrazito je neusklađen, svakodnevno na radnom mestu higijenski neprikladan, neobrijan, prljav, te tako i ne liči na lekara, već na uličnog (nelegalnog) prodavca, slično bilo kom makrou ili dileru.

Takvo mu je i ponašanje a i rečnik. Ima i vidan poremećaj seksualnosti, jer je, prema dosadašnjim iskustvima, u kontaktima sa ženama potpuno izvitoperenog ponašanja. No, to nije glavni problem u vezi sa ovim čovekom...

 

Mangupsko društvo

 

Pošto potiče iz kategorije ljudi "sa one strane zakona", tokom šestogodišnjeg direktorovanja samo je sebi "sredio" da se lično obogati zajedno sa svojom kriminalnom grupom kojom uspešno upravlja, na štetu bolnice. "Sredio" je i kasu zdravstvenog osiguranja i plate zaposlenih...

Zaveo je strahovladu i teroriše na najrazličitije načine sve zaposlene, sveti se, podmeće, sačekuje, preti, tuče, ucenjuje... Jednom rečju, pravi kriminalac na delu sa odrešenim rukama da sprovodi torture, a kako je psihopata - ideje su mu svakojake.

Prirodno je da u takvim okolnostima takav čovek naročito ne podnosi psihijatre, pa je njih na poseban način terorisao! U vezi sa tim, treba pomenuti i slučaj Suzane Mladenović, koja je kao oligofrenolog iz jedne specijalne škole, primljena na posao da bude šef psihijatrima u dnevnoj psihijatarskoj bolnici, gde je nešto petljala sa odvikavanjem narkomana od zavisnosti, a ustvari je pravila - lažne fakture! Taj je predmet sada na sudu, a ona je u međuvremenu napredovala i postala direktor Centra za socijalni rad u Ćupriji!

Zbog njenog intimnog odnosa sa dr Drenovakovićem smenjivane su doktorke, iskusni psihijatri. Ali, on se i dalje bogati na kriminalan način, zida, troši nemilice...

Pri tome cinično pokazuju da su iznad zakona zbog rodbinskih veza vođe grupe, direktora dr Predraga Drenovakovića, sa bivšim ministrom zdravlja Tomicom Milosavljevićem, i velikim vezama sa vrhuškom G17, a naročito državnim sekretarom Nevenom Karanović.

Ovo potpuno izopačeno stanje traje od samog početka njegovog mandata, pa je tako, za pet godina, bolnica dovedena u enormne dugove farmaceutskim kućama (oko 120 miliona dinara), što se postepeno uvećava.

Inače, dr Drenovaković je odrastao na kaldrmi Paraćina uz mangupsko društvo, da bi za vreme studija već bio u realnim kriminalnim vodama: ulični diler deviza, suvlasnik kafane u selu pored Paraćina, sa striptizom i prostitutkama, prodavac droge, podvodač lakih žena i prodavac belog roblja (karika u dugom lancu sex-trafikinga).

Među kolegama na fakultetu hvalio se svojim uspešnim kriminalnim poslovima, kao što je vođenje kafića Kec u Paraćinu. Inače, "kec" u uličnom slengu znači "gram heroina", pa nije teško zaključiti šta je tu radila ionako izgubljena paraćinska mladež.

Mnogo kasnije, kad je već bio lekar, Drenovaković će da primenjuje ista merila u bolničkim ustanovama kao što ih je primenjivao u seoskim javnim kućama koje je uspešno vodio.

 

Nekad fini momci

 

Drenovakovićev kafić Kec je zapamćen po dva ubistva koja su se tu desila, ali i brojnim tučama i teškim ranjavanjima. No, čim se desio politički i državni prevrat u oktobru 2000. godine, on pada u nemilost, jer su svi njegovi policijski zaštitnici otišli sa svojih funkcija. Među njima i ondašnji inspektor za privredni kriminal, izvesni Miletić, koji po kazni biva prebačen na rad u ćuprijski zatvor, kasnije u jagodinski MUP, da bi nekim čudom uskrsnuo u Beogradu, i to ne bilo gde, nego u SBPOK-u!

Drenovaković za to vreme (2002. godine) završava specijalizaciju posle deset dugih godina pokušaja, a sve uz pomoć Tomice Milosavljevića. U znak zahvalnosti važnom rođaku, Drenovaković se učlanjuje u stranku G17, a ubrzo zatim Milosavljević ga imenuje i za direktora ćuprijske bolnice.

Ovako važna funkcija zatekla ga je "socijalno nespremnog". Naime, supruga (inače kuvarica po profesiji) u tom momentu je bez zaposlenja i povremeno radi u pekari kao pomoćna radnica, a sa troje dece nalaze se na ivici egzistencije. Sam dr Drenovaković vozio je tada prastari reno 4 u fazi raspada...

Ali, za samo nekoliko godina, stvari se iz temelja menjaju. Ova porodica gradi dve kuće u Paraćinu sa ordinacijom polikliničkog tipa, a kupuje i stanove u Nišu, Beogradu i Ćupriji... I ne samo to, nego dr Drenovaković postaje i investitor nekih stambenih objekata u Paraćinu i Ćupriji.

I kao pravi skorojević iz Nušićevih komedija, odjednom se vozi u džipu marke BMW, a počinje i da živi istovremeno sa više žena.

No, i kao lekar, Drenovaković "solidarno" prikriva skandalozne greške i propuste svojih lekara od poverenja, nekada na žalost i sa smrtnim ishodima, i to tako što novinarima i policiji laže, bez ikakvog saosećanja prema žrtvama. Problem se "rešava" višečasovnim većanjima u kojima uvek učestvuju krivci za nesreću i pravnik, te u tom trouglu razrađuju strategiju zataškavanja. Najgori primer za ovo je slučaj jedne trudnice koja je umrla čekajući da je neko prebaci na hirurgiju, jer načelnik ginekologije to nije znao ili nije  bio zainteresovan. Naravno, i to je Drenovaković "pokrio". Tu je i slučaj jedne operacije presađivanja kože sa jednog brata na drugog, gde je zdravi davalac kože umirao, a reanimirali ga na plastičnoj hirurgiji tako što su mu pokidali vitalne unutrašnje organe. Nema veze, samo da se ne sazna, da slučajno ne izgube licencu ili ne odu u zatvor.

Uz Drenovakovića je i dr Tomislav Bašović, nekada fini momak pristigao iz Niša u Ćupriju, bivši član JUL-a, a danas, navodno, član Demokratske stranke. Kao hirurg, u struci je, nažalost, vrlo sličan dr Drenovakoviću. Ne zna samostalno da operiše, a i jedan i drugi su imali (barem zvanično) samo nekoliko operacija godišnje pre rukovođenja bolnicom. Istina, Bašoviću ponešto pomognu i kolege sa hirurgije, ako je to olakšavajuća okolnost. Pre nego je postao Drenovakovićeva desna ruka, bio je prilično bednog imovnog stanja i još bednijeg znanja iz medicine, isto kao i njegov neprikosnoveni šef.

Vozio je jugo, stanovao je u malom stanu kod silosa, bio je uvek nekako neprilično odeven i u svakom smislu zapušten, oženjen jednom inače aljkavom koleginicom...

Ali, i on uskoro postaje vlasnik luksuzne kuće sa alarmima i psima čuvarima, vozi mercedese, džipove, ima i neke stanove u Beogradu, okružen je mladim medicinskim sestrama, oblači se skupo, kiti se statusnim simbolima... No, za razliku od Drenovakovića nije psihopata i jedino što veže njih dvojicu jesu kriminalni poslovi. Nemoralan je i beskrupulozan i ne postoji ništa što mu je sveto kad je njegov profit u pitanju.

 

Svi počeli od nule

 

Tu je i Drenovakoviće pomoćnik Vojkan Radivojević, koji daje pravnu osnovu nezakonitim stvarima i učestvuje u prikrivanju najgnusnijih gadosti. Ulizica je po prirodi. To je godinama uvežbavao na svim direktorima koji su ovde prošli. Došao je sa sela, nekada je bio podstanar sa ženom pravnicom i troje dece, a sada je vlasnik velelepne kuće uređene po vrhunskim standardima. Učesnik je nebrojenih afera tokom svoje dugogodišnje karijere pomoćnika direktora za pravna pitanja, a među poznatijim je "afera Crveni krst", učešće u trgovini pivom, pokrivanje ili davanje pravne forme lažnim papirima svih nepočinstava ove krim inalne grupe. Ekstremno se ovim okoristio a to i dalje čini.

U grupi je i Slovenka Petrović, ekonomista, pomoćnik direktora za ekonomske poslove ili, kako ona više voli da kaže, finansijska direktorka. "Sklapa poslove" za bolnicu preko firme svoga muža, nabavlja na taj način sve: od hrane, posteljine, delova za kola, vodoinstalaterskog materijala, papira...

Na žalost, društvo joj pravi dr Jelena Anđelković, načelnik na fizikalnoj medicini i zamenik predsednika upravnog odbora. Specijalista je za nelegalno bogaćenje koje obilato i koristi. I ona je do nedavno bila na ivici siromaštva, sa suprugom, medicinskim tehničarom i decom, sa puno obaveza i malo novca. Sada vozi nova kola, kupila je luksuzni duplex...

U grupi je i Ćupričanin Miodrag Vukčević, koji se zadržao u Beogradu posle studija. Punih dvadeset godina nije mogao da doktorira, ali je na kraju uz G17, kada je već i sam izgubio nadu, konačno uspeo!

Nesumnjivo, jedna od najvažnijih karika u lancu Drenovakovićeve "manufakture" je i dr Aleksandar Božić, specijalista ORL, ali i specijalista za tendere! Dobro ih je iskoristio i za sebe i za Drenovakovića i njegovu grupu.

Konačno, treba reći da je između stalnih zloupotreba službenog položaja i blagonaklonost prema lojalnim kadrovima, Drenovaković postao ovdašnji sinonim za potpuno odsustvo države i njenih institucija. Da je drukčije, i taj čovek i njegovi poslušnici, odavno bi bili predmet nekog nepotkupljenog tužioca. Ovako, strahovlada u Opštoj bolnici Ćuprija se nastavlja i ne vidi joj se kraj. Ili, ako je u prvom činu ovaj Raspućin počeo kao sirotinja, bez gaća, ta će scena morati da se desi i u trećem činu. Negde u nekoj prikladnoj ustanovi.

 

                                                                    Autor poznat redakciji

 

 

 

 

 

 

Seks, nokauti i šamari

 

   Protiv nasilja dr Predraga Drenovakovića pobunio se Srećko Antić, predsednik jednog od sindikata. Ali, ubrzo ga je stigla odmazda! Naime, Drenovaković je doslovno nokautirao Antića i to u trenutku dok je Antić vodio na pregled svoju bolesnu majku (koja se nalazila u predinfarktnom stanju).

No, "popio" je i Drenovaković jednu "vaspitnu lekciju". Bilo je to kad je jednoj od medicinskih sestara (u ovom slučaju medicinskoj sestri Saneli Novokmet), dozlogrdilo da trpi njegove gadosti, pa je ona pozvala svog supruga koji je stvar rešio na licu mesta: išamarao je Drenovakovića, a stvar je završila i na sudu.

Potom je Drenovaković nokautirao pacijenta Zorana Vasića, inače profesora istorije iz Jagodine, koji je došao da mu se požali na rad jedne radiološke tehničarke. Taj pacijent, onako neupućen u "porodične odnose" dr Drenovakovića, nije mogao da zna da je ta tehničarka, zapravo načelnica radiologije, u milosti svoga pretpostavljenog i da joj je on za "vanpansionske usluge" kupio stan od 50.000 evra.

Da je ovo čudo, do sada neviđeno i nezapamćeno u Ćupriji, opasno po okolinu, a posebno po ženski svet, govore i brojna svedočenja o tome kako se žene primoravaju na seks sa njim i kako on, pomoću svojih mafijaških metoda, preti svakome ko mu stane na put.