Natrag

Stav

Stav

 

KATARZA

 

Piše: Branko Dragaš

 

 

DRUŠTVO - Glavni krivac za sve što nam se dešava smo mi sami. To uporno ponavljam da bismo, napokon, shvatili gde je problem i da bismo počeli da ga rešavamo. Naravno, prvo u nama samima. A kada smognemo snage da to uradimo, da pobedimo sami sebe, kada prestanemo da se samozavaravamo, onda će sve ići mnogo lakše. Kada shvatimo da mi moramo da se menjamo i da nam je porebno pročišćenje-katarza. To se, nažalost, nije dogodilo ni 1989. niti 2000. godine. Uzimam godine koje su bile prekretnice u našem srljanju u tragediju u novijoj srpskoj istoriji.

O našim zabludama, glupostima i mitomaniji pisao sam sve vreme od rušenja Berlinskog zida do petooktobarske kontrarevolucije. Prvi sam bio koji se još 1987. suprotstavio novom totalitarizmu, koji je komunističku odoru zamenio nacionalsocijalističkom uniformom, prvi sam ustao protiv Vođe nacije, tvrdeći da je slepac i da obmanjuje, zavodi i krade svoj narod. Međutim, sva ta upozorenja nisu sprečila moj narod da glasa za novog demagoga. Ko je glasao za druga Slobu? Ko je govorio da je on naš sveti Sava? Ko je podano služio jednog provincijalnog pajaca koji nije razumeo istorijska kretanja i koji nas je uveo, umesto u zajednicu bogatih naroda, u bratoubilačke ratove i nacionalne poraze i tragedije? Gde su ti ratni huškači? Vidim da danas podižu glave i nadaju se da će ponovo doći njihovo vreme. Zašto se oni danas javljaju, udružuju i drže nam moralne pridike? Jednostavno, zato što posle petooktobarskog preokreta nije došlo do - katarze.

Umesto da se povuče u društvu linija razgraničenja, kako sam predlagao Đinđiću, preko koje neće smeti da pređe nijedan Profesionalni Srbin koji se obogatio na narodnoj nesreći, služeći despotski režim do njegove kapitulacije, Đinđić je kao ideolog vulgarnog pragmatizma, ne razumejući uopšte istorijske procese, niti istoriju svoga naroda, nepotrebno prokockao tu jedinstvenu priliku da napravimo istorijski zaokret. Postojala je silna energija građana na ulicama koja je to tražila. Ali, umesto radikalnog zaokreta, Đinđić je sklopio đavolski pakt sa tajkunima, kriminalcima i pripadnicima tajne službe, pakleni savez koji će ga, kasnije kad je shvatio kakvu glupost je napravio, koštati i samog života. Ni drugu, dakle istorijsku priliku nismo iskoristili. Glavni krivac za to je bio Đinđić. Tako smo u ključnim istorijskim događajima na čelu države imali dva diletanta. I morali smo da propadnemo.

Problem je bio u tome što narod nije hteo da sluša kritike umnih intelektualaca. Naš srpski narod je dobar i naivan. To je politički nepismen narod koji je povodljiv i koji bezuslovno veruje svojoj prevarantskoj, špekulantskoj i korumpiranoj nacionalnoj kvazieliti. To je narod koji je glasao za svoju propast. Mnogi su poverovali da smo nebeski narod i da ćemo tako doći do švedskog standarda, dok je nova prevara, nakon prevrata, bilo uverenje da će nam Imperija u rastrojstvu dati šest milijardi dolara donacija, da mi nećemo morati ništa da radimo, da će doći dve multinacionalne kompanije koje će nas uvesti u blagostanje, dok ćemo mi, ne radeći ništa, samo ubirati poreze. Glasao je narod za takve prevare i danas smo bankrotirali. Posledice moramo sami da snosimo. Mi smo jedini krivci. I nama treba da se desi katarza. Mi moramo da prođemo katarzu. To je put spasenja.

POLITIKA - Predlagao sam posle petooktobarskog prevrata, kada sam još uvek verovao da svi imamo dobre namere prema državi i građanima, da se odmah uhapsi Despot, Baba Jula i njihova dvorska svita, da se pohapse tajkuni, medijski agitatori, kriminalci i delovi tajne službe koji su se odmetnuli od državne kontrole. Bilo je idealno vreme da se desi "šesti oktobar". Svi smo to očekivali. I oni koji su čekali hapšenja. Svedok sam tih događaja i znam u kakvom strahu su bili tajkuni. Svim tim skotovima, što su se obogatili šireći propagandu o nebeskom narodu, dok je taj narod krvario, iseljavao se i bežao od klanja, smatrao sam da treba da se sudi za - veleizdaju! Izdaja države, nacionalnih interesa i pljačkanje sopstvenih građana je čin veleizdaje. Kada na to dodamo i takvo vođenje politike koje se završava u NATO bombardovanju pametnim bombama sa osiromašenim uranijumom, onda vodeći akteri ove naše tragedije zaslužuju doživotnu robiju, a njihovi saučesnici dugogodišnje zatvorske kazne.

Naravno, svima njima bi odmah imovina bila nacionalizovana. Suđenje bi bilo javno, pred kamerama, pozvali bismo sve medije sveta da prenose i tako bi se desila - katarza. Toliko neophodno pročišćenje bi dovelo do ozdravljenja bolesnog društva. Tvrdio sam da bi za nas Hag tada bio nepotreban. Mi bismo pokazali istorijsku zrelost. Smatrao sam da građani Srbije to traže i da im nova vlast to mora obezbediti. Morala je da povuče granicu i da izvrši moralno raslojavanje u društvu. Podelili bismo se na ogromnu većinu poštenih, čestitih i radnih građana, koji žive od svog rada, i na onu parazitsku grupaciju, privilegovanu kastu, koja je obuhvatala političare, tajkune, kriminalce i pripadnike tajne službe. Bio sam uveren da će Đinđić taj heraklitovski posao čišćenja Augijevih štala da uradi, jer to je bio moj i njegov dogovor još iz 1989. i smatrao sam da mu se pružila prilika da pokaže svoju istorijsku zrelost. Takvo čišćenje u političkim štalama je bilo nužno. Nažalost, umesto katarze, dobili smo šuplje političke dilove sa tajkunima, kriminalcima i pripadnicima tajne službe. Tako su reforme propale a da nisu ni počele. Shvatio sam da se sprema nova istorijska prevara. Totalitarizam ne menja svoje biće, nego samo menja odeću. Napustio sam u februaru 2001. taj pogrešan neoliberalni koncept i te nesposobne i neiživljene likove. Katarze nije bilo. Ponovo sam zabranjen. Retki su smeli da me puštaju u medije. To traje i danas. Danas je svakom pametnom građaninu jasno da je sve to bila organizovana prevara i pljačka države i građana Srbije. Srbija je bankrotirala.

Treba nam katarza. Treba nam moralna obnova. Nema napretka bez moralne katarze. Ali ne sa ovim istim političarima koji se dve decenije smenjuju na vlasti. Treba nam nova politika i novi ljudi.

INTELEKTUALCI - Problem najvećeg broja srpskih intelektualaca je što su poltroni i prodane duše. Čast izuzecima koji su ostali dosledni u svojim stavovima i koji su danas gurnuti na marginu društvenog života. Nema ozdravljenja bolesnog društva dok se ne napravi katarza i među intelektualcima. Podjednako gledam sa prezirom na one intelektualne satrape koji su služili nacionalsocijalizmu, ubeđujući nas da treba da ginemo za svetu srpsku zemlju, dok su oni kupovali stanove u prestonom gradu, uvećavali svoja lična konta i školovali decu na skupim koledžima, kao i za one intelektualne protuve koji su služili ideologiji neoliberalnog totalitarizma, veličali slobodu monopolizovanog tržišta, ljudska prava za oligarhiju i pljačkašku rasprodaju imovine u vlasništvu države i građana, uzimajući sve vreme velike honorare i privilegije od političara, tajkuna i kriminalaca. Obračunao sam se sa Profesionalnim Srbima kao nacionalista u vreme despotije, dok sam tržišne talibane i fundamentaliste napadao od prvog dana petooktobarske kontrarevolucije kao liberal, privrednik i privatnik, smatrajući da su oni neznalice bez radnog iskustva, da su japijevci bez pameti, da su službenici stranih obaveštajnih službi i multinacionalnih kompanija, da dobijaju novac da bi namerno uništili Srbiju, da bi kaznili Srbiju i Srbe, da su dobili zadatak da slome ekonomsku kičmu Srbije i da Srbija i Srbi, posle njihove užasne vladavine, postanu kolonijalni sužnji i da više nikada Srbi ne budu remetilački faktor na Balkanu.

To je bio moj obračun sa totalitarizmon, bez obzira pod kojim zvaničnim imenom se on pojavljivao. Nažalost, malo intelektualaca je ostalo zaista nezavisno i dosledno svojim moralnim i stručnim načelima. Ta moja otvorenost u javnosti i moji stavovi, koji su se posle nekoliko decenija pokazivali kao ispravni, doveli su me u poziciju da nijedna vlast nije dozvoljavala da se moji poslovi u Srbiji razvijaju. Danas je svima jasno da su intelektualci izdali svoju misiju u društvu. Teško je nositi to breme siromaštva, ponižavanja, izolovanosti i služenja mediokritetima. Mnogi intelektualci su poklekli i napravili dilove sa režimom. Nije bitno kakav je to režim. Bitno je da ti intelektualci mrsomude i daju legitimnost režimu da čini zločine.

Posebno izdvajam moje kolege ekonomiste. Oni su najbolji primer na kakav moralni sunovrat su spremni intelektualci. Prosto je neverovatno da već tri decenije gledamo iste ekonomske neznalice, koji nikada nisu napravili na tržištu nijedan dinar, kako služe svim režimima. Gde je kraj podaništvu intelektualaca? Nema preporoda države i nacije bez intelektualaca. Nema moderne i bogate Srbije bez intelektualne elite koja će nas povesti dalje. Nema intelektualne elite bez vizije i žrtvovanja za svoje ideje. Nema intelektualne elite bez - katarze!

Moramo da odvojimo žito od kukolja. Moramo da pročistimo ovu ustajalu žabokrečinu. Pročišćavanjem se dobija novi kvalitet. Zato svi mi, koji se bavimo javnom reči, moramo na - pročišćavanje. Novi ljudi za novo doba. Kako doći do novih ljudi? Konkurencijom. Otvorite medije i pustite ljude da se iskažu.

NAROD - Ako niko u mom komšiluku sa mnom ne razgovara, onda je to dokaz da nešto ne valja. Ako niko u mojoj ulici ne želi da mi se javi i da me pozdravi, onda je to dovoljan dokaz da se zamislim gde je problem. Kada niko u mome gradu ne želi da komunicira sa mnom i ne želi da bude u mojoj blizini i beži od mene, onda je to sasvim dovoljan dokaz da sa mnom nešto nije u redu. To sve što mi se dešava nije slučajno. Neki problem postoji i moram dobro da se zamislim gde grešim. Ako sada to prenesemo na naš narod, onda je logika ista. Ako niko sa nama Srbima nije hteo da živi, ako smo dobili nezavisnu državu, posle čitavog veka tumaranja u jugoslovenskim zabludama i lažima, tek kada su svi otišli od nas, onda je to dovoljan dokaz nama, Srbima, da nešto sa nama nije kako treba i da moramo da preispitamo svoju politiku. Moramo, dakle, da otvorimo tabu teme, moramo da javno progovorimo o našem problemu i da potražimo rešenje tog našeg problema. Moramo da otvorimo prostor za kritičku inteligenciju da iznese svoje koncepte i predloge, jer samo tako, uz konkurenciju mišljenja, ideja i programa, možemo da dođemo da najboljeg rešenja za čitavu zajednicu. Ponavljam, najboljeg rešenja za društvenu zajednicu, a ne najboljeg rešenja za neku privilegovanu političku grupaciju, pripadnike vlasti ili one koji prodaju svoja uverenja za dobre pare. Takva nama katarza treba. Katarza koja će pročistiti naš narod od svih zabluda, megalomanije, mitomanije, odsustva bilo kakve vizije, ideje, konkretnog i operativnog programa, treba nam bolna katarza koja će iskoreniti nerad, rasipništvo, neorganizovanost, nedisciplinu, korupciju, laž, manipulaciju, špekulacije, ogovaranje, prostakluke, primitivizam i provincijalizam našeg naroda. Ako hoćemo da izađemo iz ovog namernog tonjenja u besmisao, apatiju, propast i tragediju, treba nam istorijski odgovorna nacionalna i građanska elita koja će nas izvući iz ovog beznađa.

Narod mora da se suoči sa istinom. Narod mora da se prosvetli, nauči, obuči, organizuje i dovede u red kako bi se zaradio bolji život i blagostanje. Ko će to da uradi? Srpska elita. Elita Srbije. Između Prve i Druge posvađane i isključive Srbije, nama treba Treća Srbija. Treća Srbija je: ekonomski racionalna i proračunata, građanski disciplinovana i uredna, nacionalno utemeljena i opismenjena, domaćinski vredna i štedljiva, verski tolerantan i široka, evropski opredeljena i moderna, kosmopolitski ustrojena i angažovana, moralno uzdignuta i odgovorna, slobodarski nepokorna i buntovna, revolucionarno odlučna u menjaju sebe i sveta oko sebe, prosvetiteljski spremna da služi i da se žrtvuje, idealistička u ljubavi prema zajednici i svakom čoveku na planete, pragmatična u razumevanju istorije i sveta u kome živimo. Treća Srbija mora biti pročišćena i prosvetljena.

Ko će to da uradi? Ko? Zašto se okrećete oko sebe? Zašto tražite nekoga drugoga da uradi ono što je vaš zadatak? Zašto bežite od istorijske odgovornosti? Nemate pravo na to. Nemate pravo zbog svih naših predaka koji su ginuli za našu slobodu i nezavisnost. Nemate pravo zbog naših potomaka kojima smo pojeli svu njihovu budućnost. Nemate pravo, gospodo drugovi, da bežite od sopstvene odgovornosti. Vi ste krivi za sve što vam se dešava. Vi ste krivi što živite u beznađu i siromaštvu. Ne okrivljujte više druge. Nema svetske zavere protiv nas Srba. To su gluposti. Familija hoće da uspostavi kontrolom nad čitavim svetom. Familiju mi ne zanimamo. Suviše smo mali i beznačajni. Svetske zavere su uvek postojale. Uvek neko hoće da bude glavni. Mi moramo da shvatimo da smo -  mali! I to što smo mali je naša komparativna prednost. To treba da pretvorimo u novu energiju za promene. Vi ste dužni da to uradite.

Pozivam vas da zajedno učimo i da se zajedno menjamo. Važno je samo da počnemo. I da ne pravimo nikakve moralne ustupke. Nema katarze bez moralnog pročišćenja naroda.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane