Natrag

Struja

Struja

Energetska mafija: elektrina energija je pitanje provizije a ne potrebe

 

Struju je lako proizvesti, mito i proviziju sve tee

 

Izgradnja kapaciteta za proizvodnju iste energije u Srbiji najlake prolazi pomou prljavih rauna preko kojih se peru pare i namiruju potrebe srpske politike vrhuke. Posle vei deo te iste struje odlazi u inostranstvo, a Srbiji ostaje da manjak nadoknauje poveanjem kapaciteta termoelektrana. Jo jedna pria o uzajamnom odnosu ara i Vajde iz koga se u ovoj zemlji obavezno raa - teta.

 

Milan Malenovi

 

Nemci na Moravi, a Italijani su u junoj Srbiji. Nije to nova podela okupacionih zona, ve raspodela prirodnih resursa Srbije izmeu velikih evropskih sila. Ve dva veka se ratovi vode zbog energenata: na poetku industrijalizacije bio je ugalj, od sredine dvadesetog veka pa do danas su nafta i prirodni gas objekti tenje, a danas to poinju da budu izvori obnovljive energije, na prvom mestu reni tokovi.

U Srbiji postoji ve decenijama fama o gotovo neiscrpnom hidropotencijalu koji moe da se iskoristi u proizvodnju elektrine energije. To neiscrpno ne treba uzeti strogo bukvalno, jer su svi potencijali, pa i vode, ogranieni. Srbija sada na godinjem nivou dobija izmeu 10 i 12 milijardi kilovat-sati elektrine energije iz reka. To je neto preko treine svekolike struje koju godinje proizvede EPS.

Po miljenju strunjaka, iz domaih hidropotencijala bi moglo da se izvue jo sedam do osam milijardi kilovat-sati godinje, ako bi se gradile nove hidrocentrale. To bi znailo da bi, pod uslovom da potronja ne raste, Srbija i do dve treine potrebne elektrine energije mogla da dobija iz svojih reka.

Skoro etvrtina tako dobijene struje dolazila bi iz malih hidroelektrana. Do pre samo neku godinu u Srbiji se iz malih hidroelektrana dobijalo tek nekih 150 miliona kilovat-sati, dakle zanemarljiva koliina. Danas se situacija neto poboljala, ali ne znaajno.

 

Kako god uzme, uvoz

 

Pre dvadeset godina Institut za vodoprivredu Jaroslav erni i Energoprojekt izradili su katastar lokacija podobnih za izgradnju malih hidroelektrana i na njemu obeleili oko 850 mesta. Zato zvui paradoksalno da smo do danas iskoristili manje od pet odsto predvienih lokacija i da struju jo uvek moramo ponekad da uvozimo.

Komplikovani propisi, oklevanje lokalnih vlasti kod izdavanja prostorno-planskih uslova i nejasnoe koje blokiraju izdavanje vodoprivrednih uslova, neki su razlozi to u Srbiji do sada nije izgraeno vie malih hidroelektrana. Nezainteresovanost drave i stranih investitora su drugi, jo bitniji razlozi zato se kasni sa poveanjem koristi od malih hidrocentrala.

Da bi se dobio jedan kilovat-sat elektrine energije godinje u izgradnju male hidroelektrane treba u proseku da se uloi pedeset centi. Kao to se vidi dalje u tekstu, po ovim cenama je Srbija daleko skuplja od zemalja u okruenju.

Od pre godinu dana cena jednog kilovat-sata ovako proizvedene struje moe da iznosi i 9,7 centi, to znai da se ulaganje u malu HE vlasniku isplati za oko pet godina. Ovo se u svetu smatra odlinom renditom, ali je problem to je do leta prole godine pomenuta otkupna cena kilovat-sata bila tri puta nia, pa je malo ko video raunicu u ulaganju u male hidroelektrane u Srbiji. A i danas ova subvencionisana cena vai samo za izuzetno male kapacitete, a ne za sve male hidroelektrane.

Italijani u Srbiji u pogledu proizvodnje elektroenergije nastupaju na dva koloseka: primarna im je izgradnja malih hidroelektrana, ali se ne libe ni od veih zahvata. Razlog je to Italija tek 2020. moe da dosegne nivo od 17 odsto elektrine energije proizvedene u energanama na obnovljive izvore, iako je Evropska unija do tada propisala najmanje 20 odsto. Razlika bi trebala da pristie i iz zajednikih srpsko-italijanskih elektrana.

Februara ove godine generalni direktor EPS-a Dragomir Markovi i predsednik italijanske kompanije Sei energije Gaetano Makaferi potpisali su protokol o saradnji na izgradnji hidro-elektrana na srednjoj Drini. Potpisivanju ovog sporazuma, vrednog 820 miliona evra, prisustvovali su i tadanji srpski ministar energetike Petar kundri, italijanski ministar ekonomskog razvoja Paolo Romani, kao i italijanski ambasador u Beogradu Armanda Varikija.

U projekat planirane izgradnje tri elektrane na srednjoj Drini, ukupne snage preko 300 megavata, uestvovae i Elektroprivreda Republike Srpske. Cena proizvodnog kapaciteta za jedan megavat dosegla je ovde skoro neverovatnih tri miliona evra.

Tri meseca kasnije, a na osnovu meudravnog sporazuma o saradnji u oblasti energetike, italijanska kompanija Sei energije i domai EPS formirali su i zajedniko preduzee Ibarske hidroelektrane sa seditem u Kraljevu. Ovo preduzee, u kome srpski partner ima 49 odsto uea, dok su Italijani veinski vlasnici, trebalo bi da izgradi 10 hidroelektrana na reci Ibru ukupne snage 85 megavata. U projekat bi italijanska strana uloila 285 miliona evra. Cena proizvodnog kapaciteta za jedan megavat ovde je ve uveliko premaila tri miliona evra.

Kako su stranci veinski vlasnici i vei deo ovako proizvedene struje pripae njima. Da li e je oni izvoziti ili plasirati na srpskom tritu zavisie od ekonomske raunice. Struju, kao i svaku drugu robu, dobija onaj ko najvie plati.

 

Korisno ali nenaplativo

 

Jo aprila 2009. jedna druga italijanska firma, Hidro-one, zapoela je kupovinu zemlje pokraj reke Ljutine u optini Priboj. Italijanski plan je tada bio da se tu sagrade tri male hidroelektrane, a da bar jo jedna bude na reci Uvac u istoj optini. Pre toga je dobro obavetena optinska vrhuka zapoela kupovinu do tada skoro bezvrednog zemljita na lokacijama koje e biti dodeljene Italijanima za izgradnju pomenutih elektrana, kao i na mestima kuda e da budu trasirani putevi koje e optina da izgradi o troku budeta.

Tadanji predsednik optine Priboj Lazar Rvovi energino je demantovao glasine koje su se pojavljivale u javnosti da dobro informisani elnici optine i njihovi roaci zemljite kupuju na osnovu saznanja o dolasku stranih investitora koja su obinom narodu u to vreme bila nedostupna.

Opet jedna italijanska kompanija, ovog puta pod nazivom Envord, krenula je u realizaciju izgradnje ukupno est malih hidroelektrana na reci Limu, ali u optini Prijepolje. I ovde su po javnosti kolale prie da su dobro obavetene osobe bliske vlasti na vreme kupile parcele na mestu gde e nii budua energetska postrojenja ili biti izgraeni pristupni putevi. Bez nekih veih problema italijanski investitori su i za ovaj projekat teak ukupno 120 miliona evra dobili sve neophodne dozvole.

Izgleda da su po mentalitetu nama bliski Italijani dobro shvatili kako se posluje u Srbiji (dovoljno je setiti prve prodaje srpskog Telekoma Italijanima) i da se ne bune kada im se od strane lokalne vlasti ukae na zemljite koje bi trebali da otkupe radi izgradnje hidroelektrane. Sasvim je drugaija pria sa poslovnim predstavnicima iz zemalja u kojima mito ne spada u poslovne obiaje.

Kanadska firma REV je u istraivanja hidropotencijala i traenje najpogodnijih lokacija za izgradnju dve male hidroelektrane na reci Lim u optini Prijepolje uloila 7,5 miliona evra. Poto su nali najpogodnija mesta za izgradnju podneli su zahteve za dozvole i planove za otkup zemljita. Problem je, meutim, bio u tome to to nisu bile ba one lokacije od ije bi prodaje i lokalni monici imali materijalnu korist, pa su Kanaani posle silnih peripetija odustali od svog projekta vrednog 140 miliona evra i novac preusmerili u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.

 

udnovata paralela

 

Obaveza da sve zemlje EU najkasnije do 2020. najmanje dvadeset odsto svojih energetskih potreba zadovoljavaju iz obnovljivih izvora dobra je prilika za dolazak stranih investitora u Srbiju. Odnosno, bila bi to dobra prilika kada bi se dravna administracija odluila da uvede red u svoj rad.

Koliko je komplikovano dobijanje raznoraznih dozvola potrebnih za poetak izgradnje pokazuje i to to su amerika i nemaka ambasada izradile ak etiri vodia kroz umu srpskih propisa iz pomenute oblasti. Ovo je uraeno tek krajem prole godine, a pre toga se ni jedna domaa institucija nije dosetila da uradi slinu stvar, jer se vlastima najvie isplati poslovanje u mutnom, gde ne pomau nikakve "mape puteva" ili "vodii".

Zbog netransparentnosti propisa i isprepletane nadlenosti raznoraznih dravnih i organa lokalne samouprave, strani investitori mogu ili da mesecima, pa i godinama obijaju pragove, ili da vlast oraspoloe i ubrzaju novanim donacijama.

Ovo stanje je zasluno za to to investicije u energetski sektor u Srbiju pristiu veoma sporo. Samo u korienje renog potencijala moglo bi za oko godinu dana da bude uloeno dve milijarde evra. Skoro potpuno neiskorieni potencijal vetra mogao bi, da nema birokratskih prepreka, da donese strane investicije od preko jedne i po milijarde evra i to samo od kompanija iz Severne Amerike.

Krajem maja i nemaki energentski gigant RWE Innogy odluio je da krene na srpsko trite. Nemaka posle nuklearne katastrofe u Japanu planira brz i neizostavan izlazak iz atomske energije. Kako je dobijanje iste energije u Nemakoj dravni program ve etvrt veka, tamonji resursi su najveim delom ve iscrpljeni, pa je reenje naeno u otvaranju proizvodnih kapaciteta u inostranstvu. Jedan od ciljeva je i Srbija.

RWE i EPS su zato krajem maja potpisali ugovor o osnivanju zajednikog preduzea Moravske hidroelektrane. Pored direktora Dragomira Markovia (EPS) i Frica Farenholda (RWE) potpisivanju su prisustvovali predsednik srpske vlade Mirko Cvetkovi, ministri Duan Petrovi i Oliver Duli, kao i Petar kundri, ovog puta u ulozi premijerovog savetnika za energetiku.

Pomenuto zajedniko preduzee trebalo bi da izgradi ukupno pet hidroelektrana na Velikoj Moravi ukupne snage 150 megavata. Projekat je procenjen na vie od 350 miliona evra.

I u ovom sluaju stranci su veinski vlasnici novog preduzea, pa e srpskoj strani pripasti manje od polovine tako proizvedene struje, osim ako se ne odlui da ostatak otkupi po trinoj vrednosti koja trenutno u Evropi iznosi vie od onoga to u Srbiji plaaju potroai. Srpski hidropotencijal tako e opet da bude iskorien za zadovoljavanje potreba evropskih potroaa.

Da ni u ovom projektu neto nije kako treba vidi se iz prostog poreenja sa susednom Bugarskom. Tamo konzorcijum nemakih kompanija planira izgradnju vie malih hidroelektrana ukupne snage 45 megavata, to je, znai, treina ovde planiranih kapaciteta. Kako je objavio Doje vele, Nemci e u taj projekat investirati do 20 miliona evra, a to predstavlja - petinu sume koja e biti uloena za istu snagu u Srbiji. Kada pogledamo italijanske projekte vidimo da je proizvodnja u Srbiji i do est puta skuplja nego u Bugarskoj. Da li su nae reke skuplje od bugarskih ili je trik u neemu drugom?

 

Strani uzor

 

I pria o tome da je ovako dobijena energija ista, isto tako ima svoju drugu stranu. Male hidroelektrane, za razliku od giganata kao to je na primer HE erdap, ne zahtevaju promenu toka reka, niti uzdizanje njihovog nivoa, te tako malo ili gotovo nikako ne utiu na ivi svet u rekama. Problem se pojavljuje na obalnoj strani, jer betonski silosi teko da predstavljaju prirodno okruenje za veinu biljaka i ivotinja.

Zbog ovakvog naruavanja prirodne sredine pojavili su se snani pokreti ekoloki svesnih graana koji upozoravaju da je izgradnja malih hidroelektrana u krajevima koji su pod zatitom itekako utie na ivotnu sredinu. ak je izgradnja velikog broja malih hidroelektrana u samo jednom kraju faktiki gore reenje od izgradnje jedne velike hidroelektrane.

O ovome, naravno, u Srbiji nema ko da razmilja. Mogunost dobijanja stranih investicija od preko dve milijarde evra i iz toga proisteklih provizija u visini od nekoliko desetina miliona evra, domae politiare vie interesuje nego zatita prirode. Na Zapadu se, meutim, strogo vodi rauna o tome da se male hidroelektrane ne prave u nizu na jednoj lokaciji ili ak na jednoj reci, kako bi prirodna sredina to je mogue vie ostala nedirnuta.

Kada sve ovo uzmemo u obzir, kao i injenicu da e do hidroelektrana biti izgraeni putevi kojima e prolaziti vozila koja u do tada netaknutu prirodu izbacuju tetne gasove, ne udi da su se u mnogim krajevima Srbije stanovnici pobunili protiv izgradnje ovakvih postrojenja za proizvodnju "iste" energije.

U konanom rezimeu vidi se da e Srbija u narednim godinama svoj hidropotencijal iz koga dodatno po sadanjoj tehnologiji moe da se dobije najvie osam milijardi kilovat-sati elektrine energije - iznajmiti strancima. Ako se trend zajednikih ulaganja nastavi, onda e Srbiji od svega pripasti manje od etiri milijarde kilovat-sati, a to je tek neto malo iznad deset odsto sadanje godinje potronje struje u Srbiji, odnosno ispod polovine one koliine struje koja bi uz postojee kapacitete obezbedila trajno stabilno snabdeveno trite.

Razlika izmeu tako malo poveane proizvodnje i neophodne koliine struje bila bi nadoknaena iz drugih izvora. Solarna i energija vetra, ve je reeno, daleko se manje koriste u Srbiji od hidropotencijala, a u budunosti nisu ni planirana vea ulaganja. Neophodna razlika bie zato najveim delom nadoknaena u termoelektranama, a one su najvei zagaivai ivotne sredine. Time e biti anulirano blagotvorno dejstvo hidroelektrana, pa se postavlja pitanje emu sve to?

Srbija nema jasan plan razvoja energetike za narednih deset, dvadeset ili ak pedeset godina, bez obzira na bombastino promovisane raznorazne bele knjige, jer joj nedostaju finansijska sredstva. Evropska banka za obnovu i razvoj je nedavno, istina, odobrila kredit od 45 miliona evra za izgradnju 18 novih i revitalizaciju 17 starih malih hidroelektrana u Srbiji, ali je to samo deo novca potreban za ovaj projekat vredan preko 80 miliona evra. Kako EPS ve godinama posluje na samoj granici rentabilnosti, pitanje je iz kojih sredstava e se namai razlika.

Ono to ukazuje na svu slabost domae elektroprivrede jeste injenica da e snaga ovako to obnovljenih to novoizgraenih 35 malih hidroelektrana za koje muku muimo da skrpimo pare iznositi jedva 80 megavata, to e rei tek polovinu snage pet elektrana koje Nemci planiraju da podignu na Velikoj Moravi. Prva u nizu isto domaih hidroelektrana bie Prvonek na Banjskoj reci kod Vranja, ukupne snage manje od jednog megavata.

Primera radi: Radoje Radojkovi iz Rake planira izgradnju sopstvene male hidroelektrane istovetne snage. Radojkovi je, meutim, sa proizvodnjom struje poeo dosta davno putanjem u rad prve privatne hidroelektrane u Srbiji snage samo 45 kilovata. Do prolog leta on je jedan kilovat-sat struje EPS-u prodavao za 3,25 dinara, a onda je potpisao dugoroni ugovor kojim je obezbedio povlaenu cenu od 9,7 dinara.

Interesantno je to to e za izgradnju i obnovu proizvodnih kapaciteta za jedan megavat EPS potroiti samo milion evra, i do tri puta manje od onoga to se naplauje strancima koji iz nekog razloga pristaju da plaaju - reket ovdanjoj vlasti. Ili je i tu, kao i u mnogim drugim poslovima, u pitanju obino pranje para preko naduvanih faktura?

Kada se sve sabere, Srbija e zahvaljujui nerazumnoj energetskoj politici koja se uporno i dalje sprovodi, i pored nesumnjivih potencijala ostati u energentskom ropstvu naspram razvijenih zemalja. Nae reke e posluiti za snabdevanje istom strujom razvijenog Zapada, a domaem tritu e ostati struja iz prljavih termoelektrana, koja je i najskuplja. Kakva je to raunica nikome nije jasno, ali je oigledno da e siromano srpsko trite i nadalje koristiti skupu struju koju ne moe da plati. EPS-ova finansijska dubioza tako e narednih godina jo vie da se poveava, pa ostaje i dalje otvoreno pitanje da li e ovo javno preduzee moi da bude uspeno privatizovano.

 

 

 

Pitanje podsticaja

 

"Drava je odredila atraktivne tarife, ali povlaeni moraju da potuju propise", kae Dejan Stojadinovi, pomonik ministra energetike za obnovljive izvore. "Ako se utvrdi krenje obaveza, proizvoa gubi status i raskida ugovor sa EPS-om."

U Ministarstvu ukazuju da ogranienja za podsticaje postoje samo za vetar i solarnu energiju, jer e samo pet megavata solarne dobijati 23 evrocenta za kilovat. Kod vetra podsticaji e biti sve dok se ne dostigne kapacitet od 450 megavata.

 

 

 

Dobit nebitna?

 

"Biemo sreni da odgovorimo na sva vaa pitanja, da zapiemo sve vae komentare i da vam omoguimo prijem kod apsolutno svakog slubenika i dravnog funkcionera, kako bi vam pomogli da ta pitanja reite", rekao je Bojan uri iz Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja na skupu odranom krajem prole godine sa stranim predstavnicima iz energetskog sektora.

O eventualnoj sei nerazumnih i komplikovanih propisa i uvoenjem jasne nadlenosti niko iz vlade nije ni re rekao. Svi vodii, pa tako i oni koji rade u dungli propisa, svoj rad naplauju, a to je, izgleda, i poenta zato je u Srbiji sve komplikovano umesto da bude jednostavno.

Samo tako moe strancima da se objasni da oni plaaju daleko vie od domaih firmi, iako je veliko pitanje da li se kod novca iz inostranstva radi o istom kapitalu. Pitanje je sasvim na mestu kada pogledamo cene koje stranci plaaju ovde i u okruenju, a njihova potreba da ipak i kod nas investiraju navodi na zakljuak da im je dobit nebitna.

 

 

 

 

Malo malih

 

Do 2007. u Srbiji je bilo iskorieno manje od deset odsto moguih kapaciteta malih hidroelektrana. Do tada je malo ko uviao potencijal ovih proizvoaa struje, jer se stalno ilo na megalomanske projekte. Te godine je na velika zvona objavljena vest o izgradnji HE Banjica kod Nia, ukupne snage od samo 2,5 megavata i vrednosti od oko pet miliona evra.

Jedan megavat snage proizvede dovoljno struje za snabdevanje oko hiljadu domainstava.

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane