Natrag

Zadnja strana

Zadnja strana

 

Sa demokratama više ni u trezor!

 

Piše: Mlađan Dinkić,

 ujedinjeni regionalista

 

 

Evo ima nekoliko godina kako se borim protiv mojih partnera iz lopovske koalicije. Ljudi, nisam mogao više. Ludilo je prešlo granice: Boris Tadić tvrdi da je on ustvari Mirko Cvetković! I vrši njegovu dužnost. Veliku i malu!

Osim što misli da je Cezar ili papa, Tadić je jedan stručnjak nad stručnjacima!

Razume se u elektroprivredu, u ekonomiju, u medicinu, avio saobraćaj, pravne nauke, biologiju, hemiju, geografiju, hotelijerstvo, domaćinstvo, materinstvo...

Ne postoji oblast života koju ne poznaje bolje od svake vlade i svih ministara. E, da izvinete, ja više nisam mogao da čekam i molim pravog Mirka Cvetkovića da dobije dozvolu da radi svoj posao (mada, kakav je, bolje da ga i ne radi).

Lepo sam krenuo da dovodim strance i nudim šta može da im se ponudi. Evo, nema tu šta da se krije, dao sam svakom stranom investitoru 5.000 evra po svakom otvorenom radnom mestu! Onda me napala cela lopovska koalicija da ja nisam dobar lopov i da ne razmišljam lopovskom glavom! Rekli su mi: kako ti misliš, Mlađo, da mi živimo ako tako proarčimo naše blago? I kakav si ti nama brat lopov ako ne delimo plen po važnosti i veličini? Jer ti, Mlađo, nisi ni blizu takav kalibar lopova da bi mogao da komanduješ našim lopovskim preduzećem!

I tako, smeniše mene, ali, nije mnogo prošlo, kad evo ti ga Boris Tadić u svojstvu Mirka Cvetkovića, ide sa onim Benetonom iz Italije, kao, "pokreće proizvodnju" u Nišu, i daje tom drugu Benetonu 7.000 evra po svakom otvorenom radnom mestu (na koje ne mora da zaposli nikoga, važno je samo da ono postoji u papirima)! Znači, još više nego što sam ja darivao te srećne dobitnike iz budžeta Srbije!

E, moj Mlađo... Mislim nešto u sebi, koja sam ja budala, čovek obrće pare, vlada kako mu se hoće, uzima harač sirotinji raji (a laže k'o Šojić, kaže, nije to za mene nego za preduzeće!).

Međutim, daj da govorimo otvoreno: pravi razlog što su me smenili (mada ja to nisam ni primetio!) što sam te strane investitore dovodio u opštine gde je moja stranka na vlasti. Smenili su me čim sam Borisove demokrate prvi put ostavio bez provizije! Smenio me Boris čim je video ambis! Jao, kuku, uzeće mi Mlađa pare!

Pa, bre, dosta je bilo, uzeli su kožu ovom narodu, a i mene su zajahali da derem narod u njihovo ime! I drao sam, brate, da se ne lažemo, na svakom mestu, gde god se moglo.

I tako, nisam više mogao, sad sam se okrenuo svojoj stranci i svojim ljudima. Da malo kraduckamo, što reče naš nepresušni Velja Ilić. Mislim, stvarno, što bi mi uzimali reket za Demokratsku stranku, a da se ništa ne pitamo?

Ili, što bi se mi zamerali narodu u ime i za račun Demokratske stranke, a da oni posle glume neke spasioce, poštene i plemenite ljude?

Eeee, to više neće tako da se radi. Sad ima da pozovemo narod po ovim sirotijim opštinama da nam se malo pridruži. Ja znam da je ovaj narod trpeljiv, a mi smo mala stranka i shvatiće ljudi naše potrebe.

Malo ćemo sebi, malo narodu. Neka fabričica, neko radno mesto, neki putić, vrtić, parkić... Nama neki miliončić.

Drugo, ako baš zapne, imam ja braću muzičare, pozajmićemo se, tezgarićemo, ako treba da se potučemo za bakšiš, i to znamo. Znači, za nas nema zime. A gospoda iz Demokratske stranke neka vide šta će. Zaglibili su mnogo. Tu su pokradene stotine miliona evra, upropašćene su milijarde dolara dobiti za ovu državu. Neka odgovaraju pred narodnim sudom kad dođe vreme, ja ću da svedočim...

 Sve ću da kažem: i zašto nisam smeo da dignem pare sa onih računa na Kipru, i zašto su nestale stotine miliona evra od takozvane putogradnje, i zašto Boris Tadić krije svoj zdravstveni karton, i zašto mi je u vladi Vojislava Koštunice bilo najbolje. Ima, bre, da propevam!

Aaaa, gadno su me naljutili braća žutokljunci, sad ćemo mi da budemo ono što još niko nije video ni čuo da postoji! Bićemo opozicija u vladajućoj koaliciji!

Da nas isteraju ne smeju, propala bi vlada, ništa je ne bi spasilo. Da nam stanu na put, malo morgen, neće moći, jer znam toliko toga da im je bolje da ćute. Da nas sve poapse, neće moći, jer ćemo se onda uzajamno apsiti... Znači, ima da bude kako Mlađa kaže, a ne kako Boris kaže.

On neka gleda svoja posla i neka vidi šta će sa svojim lopovima, neka već sad razmišlja šta će biti kad izgubi vlast, gde će sa parama i ljudima... A mene neka ostavi da radim šta sam započeo. Ako bude dobar poslušan, ako ja procenim da je to za mene i moju stranku korisno, ako više sile budu rekle da im on treba do izbora, onda u redu, nećemo se napadati.

Ali, nećemo ni da se grlimo. Dosta mi je njegovih zagrljaja. Njegovog bacanja ruke "iz ramena". Baci kosku, Mlađo!

More, njemu je i biftek malo za doručak. Veliki su njegovi apetiti. Naskače i na žensko i na muško. Spopada i državnike i državnice, portparolke i državne sekretarke, grli i ljubi na sve strane! Pa zato su se razbežali ljudi, zato niko živ neće da dođe, zato ga izbegavaju i kad negde ode.

Taj ne zna normalno, kao što ja znam, da kaže: dobar dan, dobar dan, mi nudimo to i to, finansiramo koliko treba, evo ugovora, bilo nam je drago, doviđenja...

Nego, to su čitave pozorišne scene (slušao sam ja njega i kad mi je bilo muka). To je sve nešto u stilu: znate, mi smo retka država koja ovo i ovako nudi, ovo nigde nema, naše su prednosti ogromne, naši su potencijali svetski... Ma, šta dalje da pričam kad je čovek poznat javnosti kao slon u porcelanskoj radnji, kao genije propasti.

Eto, neću ni reč više o njemu...

Što se tiče naše ideje o regionima, ja sam na vreme shvatio da je Beograd daleko. Eto, i ja koji živim u njemu, nekako ne mogu da ga sagledam i sve mi smeta u njemu. Ja sam poreklom iz južne Srbije, moja je postojbina Vlasotince, nekako me sve vuče tamo. Ako mi ne rešimo to pitanje, kako će da preživi onaj narod dole, onda ćemo još jedno Kosovo da izgubimo! Ja sam zato da mi (moja stranka i ja) uzmemo pare, da uzmemo i vlast, ali da nikako ne predamo ni pedalj naše domovine u kojoj vlada lokalna samouprava (moja i moje stranke).

Dalje, ako neko bude pitao šta sam ja sve ove godine radio sa Tadićevim demokratama, moram da kažem da sam ja verovao u jednu istu ideju kao i oni, ali su se naše ideje razišle na "materijalnom pitanju". Ispostavilo se da je nama iz G17 bilo nezamislivo da neko toliko može da ukrade! Ja sam mislio, ako i bude neke korupcije, neke provizije, neko milionče, tamo-ovamo, ali, brate, ukrasti na stotine miliona, ojaditi državu za desetine milijardi!

Pa ja i da sam hteo toliko da uzmem, ne bi imao gde da stavim te pare. Evo, odgovorno tvrdim, moja stranka i ja nemamo dovoljno torbi, sefova, bisaga, rupa i drugih skrovitih mesta ni za pišljivih pedesetak miliona evra. Baš kad bi se nekako stisnuli, mesta ima najviše do sto miliona!

E, sad, treba zamisliti koliki je kapacitet Demokratske stranke!

I još sam nešto hteo da dodam, ali nema veze sa pređašnjom temom: ljudi, kad bih mogao nekako onu lajavu kokoš bez mozga, onu primitivnu i odvratnu, nevaspitanu i drsku, vulgarnu i poluobrazovanu ćurku, potpredsednicu Demokratske stranke Jelenu Trivan da uhvatim za vrat, da joj opalim par vaspitnih šamarčina i počupam za kosu, da je šutnem nogom u mršavo dupe, ne znam šta bih dao! Eto, to je jedna od mojih skrivenih želja. Seksualnih fantazija, takoreći. Sad više nije ni skrivena. A Tadiću bih... Ma, dobro, nećemo sad o predsedniku, skrkaće se on negde i bez mene...

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane